stein

"Lord of Westminster" ?

Meni Fibula

Samo za naše drage ljubitelje Visatonovih drajvera, ljubitelje open baffle arrangementa, i ljubitelje samogradnje i jeftinih užitaka...Spisak drajvera je na prvoj slici, dimenzije daske za montažu na drugoj. Sve ostalo će svaki zainteresovani samograditelj da skapira. Pogon: aktiva... (ref: K&T 3/2010) :Viannen_loungelizard:U ovoj je temi jer izgleda šašavo... :sarcastic_hand:http://www.visaton.de/en/chassis_zubehoer/konus_ht/tw70_8.htmlhttp://www.visaton.de/en/chassis_zubehoer/tiefton/ws17e_8.htmlhttp://www.visaton.com/en/chassis_zubehoer/tiefton/ws25e_8.htmlcene u Srbiji: Dayens...

U to ne sumnjam, ali kao što bude uvek, nama i od kineza samo brabonjci ulaze u ovu Stradiju...

Želimo mu brz oporavak i dobro zdravlje!

Posle Orbite i Priboja (kaset-dek i pojačalo) može samo na dve noge Rus da kod mene uđe i odmah izađe. Njihova tehnika? Ne hvala. Makar kako bilo napisano... Jedina dobra stvar koju su Rusi napravili, a mi imali u domaćinstvu je bila ruska pegla. Al' je ta umela dobro da istopi sintetiku!

Lako je tebi da pričaš tako... Ti već imaš kutiju...Napunjenu.Ja se još uvek nadam da će od nedelje stvarno neko naći malo vremena za moje limarije... Mada, ni to ne rešava sve. To je samo deo epopeje. Moj trenutačni problem je što nemam potrebno znanje i iskustvo da sve uradim sam. Sada već drugi put započinjem praktično isti projekat sa delovima koje sam još onomad bio spremio baš za ovu namenu. U međuvremenu sam ovaj trafo raspakovao bockao, lovio srednji izvod, koristio za svoj prvi F5 potom sve batalio i dugo držao na stand.by modu odustao od već praktično formiranog rešenja sa ECC83 (što mi Zen velikodušno iskalkulisao) ali je istovremeno konstantnim ponavljanjem kako ECC83 niš' tamo ne valja, uspeo da me obrlati pa sam od ECC83 odustao. Pade mi mnogo kasnije na pamet da nisam toliko ni sakat u glavu, 12BH7 mi nekako uvek bila omiljena (od svih duo-trioda sa kojima sam radio) pa sam to predložio i konačno pogodio u nešto što tube-Guru nije nonšalantno ispljuvao (verujem da uvek može svoj stav i da obrazloži što i ne mora - ja mu verujem; do sada se nikada nisam zajebnuo na njegov savet) i tako, sada čekam trenutak pesničke inspiracije svoga gurua, jer valjda jedino što bih sada umeo sam da sklopim je SRPP za koji otprilike dobih isti komentar kao i za ECC83... Dakle jedino gore od ECC83 ili SRPP konfiguracije je ECC83 u SRPP... :buehehe:Pošto sam u životu valjda samo jedan jedini put seo sa graphom pred sebe i vukao linije lenjirom da pogodim radnu tačku (i to za EL34), a i to bilo jako davno, predpostavljam da me čeka neki kinder surprise u formi Mju Followera sa 12BH7, a gledajući u matematiku koja je potrebna da se sračuna adekvatan sklop za ovaj moj amp, shvatam da od toga neće biti ništa dok se kockice ne složa, a to sada sve više, odnosno sve manje zavisi od mene... Zavisi samo od mog strpljenja... Izbor mi je sveden na biti strpljen pa spašen ili ... strpljen i spašen...

S tom razlikom da bih ja ipak pokušao da odnesem preamp Sipiju... Ili nekome... Ako već nećeš sam da ga gnjaviš...

Otići ću, to mi je taman negde usput kada idem na posao. Hvala ne bi mi nikada palo na pamet... Elem, jedna od mnogobrojnih varijacija na temu sa 6mm alumenijumom (toga imam u komadima...)

Meni svejedno za Win key, sve dok uspem da nađem "any key" na mojoj...

Ne bih ni ja, nego rekoh sebi da nečim utuckam vreme dok...

Naravno. Sve je ok, ja samo provociram, i kao i svakom drugom provokatoru, pre ili kasnije mi se vrati S tim, da sam ja jedan jako fin i umiljat provokator...

Ajd, ako ti nije teško...Kako se izračunava pojačanje SRPP sklopa i kako mu se smanjuje pojačanje? Juče sam oslepeo čitajući o SRPP i ne nađem nigde jasno formulisan metod za izračunavanje pojačanja i metod promene pojačanja. Koliko sam (ovako neuk) pohvatao neke končiće, u standardnoj izvedbi SRPP spoja, pojačanje sklopa direktno zavisi od cevi, odnosno od faktora pojačanja cevi. Kada kažem standardna izvedba, onda mislim na spoj gde u katodama obe triode ima po jedan otpornik, na anodu gornje triode dolazi anodni napon, a rešetka iste se vezuje direktno za anodu donje triode, na čiju se rešetku dovodi signal preko sprežnog kondenzatora, a izlaz se uzima sa katode gornje triode kroz sprežni kond. Donja trioda može da ima i grid stopper otpornik (ali ne mora) i ima po jedan otpornik na masu kako na ulazu, tako i na izlazu... Objašnjenje je dato na ovoj strani http://www.euronet.nl/~mgw/background/tubes/uk_tubesinfo_1.html za šemu: formule: i uz ovo, data je inapomena: Pretpostavićemo da je cev sa faktorom pojačanja 16.5, a meni recimo treba 15. Kako se to računa? Koliko razumem, "r1" je unutrašnja otpornost triode, a "u1" je AF tj Mju, tj pojačanje triode po datasheetu (nema šanse da ja to smerim)... Da li sam dobro razumeo?

Neće moći najmanja prizma je 12mm, potreban razmak između dva savijanja u najboljem slučaju 9mm, fali mi 3mm. Međutim, pošto rezanje sledi tek od nedelje (opet neke promene planova - ne zavisi više od mene) imam dobre šanse da uradim nešto što mi se čini izvodljivo... Nacrtaću, pogledaću pa ću ili da ćutim ili da se hvališem Podsetnik za sebe: Kupi više novu tastaturu, ne rade ti ni zarez ni space...

Danas sam malo ranije "zbrisnuo" s posla i obišao sve radnje gde sam procenio da ima neke šanse da nađem neke lajsne kojima bih spojio staklo i metalnu ploču iza. Nix ništa što bi bilo veće od 3mm a manje od 18mm.... Dakle, mozak opet na turbo charger i klikeranje...

Čime to oštriš monitor? Daj da i ja mog naoštrim... Meni se slika koja je linkovana pojavi u gornjem levom ćošku kao mala slika nema šanse da išta pročitam (512x382pixela na 1920 rezoluciji...)Čak i kada zumiram (Ctrl + u FF) slika naraste preko celog monitora ali je sve mutno...?)

Čuj, jednom se svakako mora otići. Dal' ležeći u krevetu ili u bljesku sopstvene aure, to je već stvar ličnog odabira... Šalu na stranu, ja još ne bih da idem nigde, ali mislim da smo ovde više nego skroz otišli u offsajd... Čoveku bruji preamp, a mi ništa ne pomažemo...

Ne znam... Moj mali amp sa ECC82/SRPP na ulazu i SE/EL34 na izlazu uzemljen je masom na šasiju. Nema bruma a bogami ni jednom u proteklih petnaestak i više godina od kada je u eksploataciji, nije nikoga ubio. Jednom je bilo malo brujanja što sam proverom našao - opustio se činč sa ploče pa je kako-kada imao kontakt sa masom, ali osim toga nikada nikakvih problema nije bilo. Grejanje ECC je DC, EL-AC mrežni je mali 115VA torus iz poker aparata (svojeručno premotan) filtracija oko 2000uF u HT delu, prigušnica poštena (9cm2 jezgro full namotano 0.6Cul žicom) i kao što rekoh masa direktaša na šasiju. Potenciometar na ulazu, mali ALPS (za auto-radio, tada beše nov) sa prekidačem i evo ni dan danaske ne krcka ili pucka...

Slažem se, ali objasni to ljudima koji su konstruisali uređaje sa cevima i šeme crtali 40-tih 50-ih i 70-ih... (većina dobre literature upravo potiče iz vremena pre ekspanzije SS tehnike i tehnologije...Zaboravih da spomenem a ne bi bilo prvi put, hoće da se desi da sprežni blokovi procure. Ne jako, samo malo ali dovoljno. Trebalo bi, zlu ne trebalo, izmeriti DC na izlazu sprežnog konda i/ili ih zameniti, mada se stvarno retko dešava da cvrcne na oba kanala istovremeno. Ako bruji na oba kanala malo je verovatno da je sprežni kondenzator.

Betmen si ti! Ja sam fantom!... :buehehe:Daću ja tebi betmena... Mada, i fantom nosi gaće preko helanki... Jel' vam nekad bilo palo na pamet da svi ovi nešto vodaju sa sobom mlade, golobrade momke koji ničemu zapravo ne služe? Mislim stalno vise sa superjunakom koji uradi sve herojluke a ovaj samo kesa za njim? I svi nose helanke i baletanke a preko helanki gaće... Pitam se, čemu neki superheroj troši živce da voda nekog balavca sa sobom, osim ako.... Aaaa... ne, nećemo u te vode...

Jet' to je onaj od metar i po. Imam ga u kolekciji slika ludačkih pojačala...

Od svih uspelih moj prvi uređaj je bio cevno pretpojačalo. Zbog svih problema koje nosi gradnja istog, pratio sam sve natuknice koje su išle uz šemu. Čisto reda radi bila je to šema iz elektora preamp po šemi Anzai. I tamo je bio ispravljač sa EZ80 (ili EZ81 - nije šija no vrat) i SRPP line sekcija. RIAA je takođe bila izvedena sa SRPP i ne znam kako to je sve uspelo bez bruma. Tada sam još zapamtio neke važne stvari a dodao bih na sve već rečeno - i ne zamerite ako šta od rečenog i ponovim...Vodovi: Kod cevnog predpojačala, veoma je važno obratiti pažnju na vodove, posebno delova gde se kreću mali signali. Ako se radi sa grejanjem koje koristi naizmenični napon obavezno držati vodove grejanja što dalje od vodova signala zbog preslikavanja. Po mogućstvu, raditi sa "centriranjem" vodova grejanja žarnih niti katodeu odnosu na masu tj nulti potencijal. Može se izvesti sa jednim trimer otpornikom kojem se srednji izvod vezuje na masu (direktno ili eventualno preko otpornika) a druga dva izvoda na vodove grejanja. Pomeranjem klizača na trimeru podešava se balans na nsluh do pozicije kada brum postaje najmanji ili potpuno ne nestane. Iz prakse znam da se to podešavanje radi do tačke kada je brum najmanji, ako ga ima, nikada ne nestane potpuno. Grejanje katoda ispravljenim i stabilisanim naponom je mnogo bolje kod predpojačala, eliminiše rizik preslikavanja naizmenične komponente sa vodova grejanja na vodove signala. Uzemljavanje. Masa se po potrebi a u zavisnosti od konkretnog slučaja uvek vezuje na samo jednu tačku na šasiji. Od slučaja do slučaja, može se uraditi dvojako: jedan od načina je vezivanje mase na šasiju kako je dato po šemi, recimo ulazna tačka, negativni pol signala se vezuje na šasiju i kao "šina" prati signal od stepena do stepena. Npr. ulazne buksne se vežu na šasiju (samo jedna tačka!) a svi ostali vodovi mase se vežu po redu,, a masa napajanja (0V) se veže na izlaznu minus tačku sklopa, tj na minus izlaz poslednjeg stepena. Osim ovog metoda, može se svaki pojedinačni stepen predpojačala vezati u "čvorište" čiji zbirni kontakt ide svojim vodom do tačke gde je masa vezana na šasiju. To na šemama bude malo nezgrapno nacrtano ali se u praksi svodi na grupisanje svih kontakata jednog stepena prema masi u jednu tačku a odatle se vodi na tačku uzemljavanja na šasiji. Svaki vod koji masu jednog stepena i nekog drugog stepena ili napajanja, spaja neki od ovih delova međusobno neumitno će dovesti do stvaranja "zemljane petlje", odnosno bruma koji je posledica dveju putanja stepena ka uzemljenu i samim tim, dveju različitih potencijala u udnosu na 0V što stvara parazitne struje i dovodi do bruma.Pošto su lampe već eliminisane kao izvor smetnji, trebalo bi pokušati eliminisati odakle tj gde ona nastaje. Ako smetnja nastaje unutar pojačivačkog stepena, to se najlakše eliminiše ili utvrdi tako što se ulazna tačka predpojačala (ulaznog stepena) veže kratkospojnikom ka masi i samim tim onemogući ulaz bilo kakvog signala u preamp. Potom se ili potenciometar koji je (koko je to Zen već primetio) na najnesrećnijem mogućem mestu- izlazu - možda upravo zbog greške koju nije graditelj umeo drugačije da eliminiše ili odvrne do kraja ili odstrani, i pošto je ulazni napon jednak potencijalu na ulazu, tj nuli, onda se brum može lokalizovati u datom stepenu. ako je ulaz vezan na masu, a brum postoji na izlazu, onda to znači da smetnja nije došla od izvora, već se javlja unutar sklopa. To ujedno znači da ulazni vodovi nisu ti koji smetnju skupljaju od nekog izvora. Ako je grejanje lampi DC onda smo i to eliminisali kao izvor. Ostaje problem filtracije anodnog napona ili problem sa probojem AC komponente iz ispravljača što se takođe relativno lako da ustanoviti zamenom ispravljačice, ili kondenzatora u ispravljaču. Takođe, može se pokušati primitivnim metodom, približavanjem ruke vodovima kuda signal protiče i lampama koje ga obrađuju. Pojača li se brum u nekom od tih slučajeva očigledno je da neki od kablova skuplja smetnje koje preamp pojačava. Mikrofonija lampi takođe može da bude uzročnik smetnji, ali retko kada bruma. To bi trebalo da se čuje drugačije... Pomeranjem pojedinačnih vodova takođe se može u nekim slučajevima naići na "krivca"...Pretpostavljam da će analiza na Sipijevom operacionom stolu dati pojašnjenje za misteriju...

Zato sam i stavio lepo onu knjigu o cevnim pretpojačalima da se malo prolista...

Staklo je zanimljiva stvar. Kada ga gledam oko je sposobno da gleda kroz staklo. Kada pokušam da ga slikam (na žalost za rođos nisam dobio polarizacioni filter a kod nas nema da se kupi) dakle kroz optiku foto aparata isto staklo zbog antirefleksnog sloja, ponaša se kao ogledalo. Ono što rekoh za pivsku flašu to je problem do teksture/površine u programu. Il' je zelena il' smeđa pivska-flaša boja. Eventualno plavo ili ogledalo koje ne propušta svetlost nego samo reflektuje... U stvarnosti staklo mnogo bolje izgleda nego što umem da to podesim u programu...