stein

Znam sve ovo iznešeno, trenutačno radim na ideji koju mi je čini mi se najlakše odraditi, uz minimum petljanja, malo duža ručica, ležajevi 623... Naravno, ovo je samo studija, bez ikakvih sigurnih ili konačnih preferencijala. Probam, pa ako bude radilo, super, a ako ne budem zadovoljan, idemo dalje. Za sada deluje najjednostavnije i bez mnogo petljanja ili komplikacija... Što se tiče VTA, ručica je već odavno sagrađena, čekam samo da završim bazu i odredim potrebne gabarite stuba na kojem visi ručica i da se onda to sklopi.Bajdvej, ležaj 623 je najmanji koji sam našao u slobodnoj prodaji. Ako se stavi u cev prečnika 12mm iznutra, trči samo po dve ivične površine, u njega paše vijak M3 i ne košta mnogo. Ovi tvoji ležajevi koje si spomenuo, deluju lepo, ali nedostižno.

Zato što nije Open Source. Da li je uopšte potrebno da napominjem da je ni ja ne konzumiram? Ja kad hoću da se olešim na mrtvo ime, popijem CELU čašu piva ili vina... :rofl:E, onda mi latencija ode u nekontrolisana područja...

We are in the process of migrating the site to our new address, Demonoid.MEPlease update your torrents to the new tracker address, inferno.demonoid.meAdditionally, you can re download them and get them with the new address automatically Also, don't forget to update your bookmarks and RSS feeds -----------------Tek da znate...

Problem da se napravi ispravljač sa trafoom možda leži u činjenici da čoperi uglavnom daju uvek isti izlazni napon za potrošače, bez obzira koliki je ulazni napon iz mreže. Da bi se to postiglo sa klasičnim ispravljačem, mislim da treba primeniti rešenje kao što se koristi u Šajniju gde se vrši ispravljanje stabilizacijom koja podrazumeva veliki pad napona od inicijalno ispravljenog do konačno stabilizovanog napona. Padne li napon u mreži na recimo 180V kako to ume kod mene da se desi, znači pad od nekih 22%, a trafo sa klasičnim ispravljanjem, ako da 19V na izlazu u normalnim, tj nominalnim uslovima, imaće na izlazu tek nekih 14.8V što može ozbiljno da poremeti uslove rada potrošača. Dakle, trebalo bi konstruisati ispravljač sa dovoljno napona posle greca da se nakon stabilizacije uvek ima potrebnih 19V. (ili 12, 5, koliko god)

Otvaram ovu temu da sagledam eventualne ideje kolektivne mudrosti poznatije kao kolege sa foruma. Ručicu ću svakako da napravim, biće čisto mehanička (dakle, ideje sa raznim motorima, PIC-om kontrolisanim motorima, pumpama na ulje, vodu, razne druge fluide i gasove sam razmotrio, analizirao i odbacio) i sada pitanja koja imam pred sobom ostaju krajnje jednostavna, samo treba da prelomim između nekoliko definisanih rešenja. Prvo rešenje, koje za sada preferiram je ručica veoma kratkog tela koja se pomera na napetoj struni od čelične ili inox žice, eventualno, struni od najlona. Školjku i cevčicu sa protivtegom bi u ovoj varijanti vodila mala "kolica" sa dva užljebljena točkića. Detalji izvedbe nisu bitni u ovom trenutku, bitno je osmisliti dovođenje igle u liniju tangente i odstranjivanje sa prostora iznad sam gramofonske ploče. Tu postoje dva rešenja koja su i do sada primenjivana u praksi, a jedno je izrada klizača po dubini po kojima se nosač ručice dovodi napred u položaj gde se vrh igle dovodi na poluprečnik ploče, i isto tako, reverzibilno, nosač se nakon odsvirane ploče odkliže nazad da oslobodi ploču za skidanje. Druga opcija je neka forma "šarke" tj okretnog zgloba gde se nosač ručice, kada je zvučnica u krajnjem desnom položaju (igla van prve brazde ploče) podiže do vertikalnog položaja s leva na desno, dakle, radi okretanje oko šarke koja u radnom položaju dovodi vođicu/šini/klizač u vodoravan položaj, paralelan sa pločom, a tokom procesa skidanja i stavljanja ploče, drži vođicu u vertikalnom položaju, oslobađajući prostor iznad tanjira. Postoji opcija sa nešto većom masom ručice koja rešava ovaj problem, a zahteva da vođica ručice bude iza radijusa tanjira, ili bar dovoljno daleko iza linije osovine da se ploča može menjati. To po mojim merenjima i istraživanjima mora da bude bar nekih 120-125mm minimalne dužine od linije gde ručica klizi do vrha igle. Konstrukcijski deluje jednostavnije, ali zbog nešto veće sveukupne mase ručice, može da iziskuje još finiji sistem kretnih elemenata koji ne bi predstavljali relevantan otpor u kretanju ručice u toku reprodukcije. Problem koji sada imam je ne samo odluka koji od ova dva rešenja primeniti, nego i konkretizovati odabir elemenata od kojih bi se ručica sagradila. Edit: blog na temu: http://www.diyaudio.rs/blog/4/entry-143-diy-turntable-and-linear-tracking-tonearm-samogradnja-gramofona-i-tangencijalne-ru%C4%8Dice/

Mani Žiku, on ni rakiju neće popiti ako nije "Open source"

Tek sam sad stigao da učitam temu, mene je to mučilo pre kojih mesec dva, otišao sam u servis za računare i pitao, čovek otvorio fioku i dao mi dva komada za 100 dinara.

Ja imam gomilu CD originala iz osamdesetih, neki izgledaju kao da ih je mećava produvala posle dva zemljotresa i tri katastrofalne poplave praćena tzunamijem i tornadom... Postepeno skupljam, komad po komad crne ploče po buvljaku uz adekvatnu analizu izloženosti žurkama i posledicama istih, te tako kući donosim samo "hand-selected" primerke muzike uz koju sam odrastao, momčio se, udvarao... Kolekcija je mala, ali meni vredna. Sve ostalo se spašava u digitalni format i narezuju duplikati koji su slušljivi. Problem vidim u činjenici da sam se onomad baš bio zaneo nabavkom muzike pa se sve to počelo pretvarati u kolekcionarstvo pre nego u skupljanje naslova koje rado slušam... Mnogo toga nisam preslušao više no jednom, i da se podaci i "iskvare", ko zna da li bih to ikada i konstatovao... S druge strane, muzika koja me je oduševila, uglavnom je "pozajmljena" prijateljima da je poslušaju i tek kada sam malo prosortirao ploče po polici u potkrovlju, shvatam da mi nedostaje bar pedesetak dragih naslova... Pravljenje nekog "dedicated" PC-ja za slušanje muzike ostavljam za neku budućnost, za sada PC služi za rad, komunikaciju i... još malo rada... i učenje...

I još uvek radi! Bilo mi par gostiju/prijatelja u viziti, više ćakulanja radi, i svaki dan muziku uključim, pa koliko slušam, slušam, ali svaki put kada se sve pouključuje, sve radi bez ikakvih neočekivanih/neželjenih ispada. I ćorava koka nađe zrno...

Mene inače oduševljava entuzijazam i energija koja se ulaže u ovu temu...

Na ovog se Punta toliko čeka, k'o da ga Zen konstruiše a ja pravim...

Odavde se ne vidi vatromet iznad Bača, stoga očekujemo vatromet u ponedeljak... Ili adekvatnu odmazdu...Scena iz filma "Ja došao po svoj Punto"...http://www.youtube.com/watch?v=xcKv1_xRVO0:buehehe:

Šta češ sa parama koje dobiješ? Ufarbati dovratke? Bio bi red...

Iskreno rečeno, kada sam sagledao sve aspekte oko toga šta se mora i šta se ne mora, šta i kako može i ne može, zapravo, onako, veoma iskreno, lakše je napraviti dobru tangencijalnu nego šestarsku ručicu. Problem je zapravo samo u spretnosti i pažnji koja je neophodna, dobro planiranje i razmišljanje korak unapred, eliminiše mnoge probleme i pola je dobro urađenog posla. Šestarske ručice su samo utoliko zgodnije za samogradnju što se neke greške mogu i naknadno iskorigovati improvizovnim sredstvima a svaka šestarska ručica svakako po defaultu ima grešku u čitanju iz brazde, a na tangencijalnoj greška, ako se pojavi, prati istu diskrapanciju sve od prve do poslednje brazde.

Pa sve je "PIA" ako tome prilaziš kao nerešivom problemu i muci koju treba okončati. Mada, uveren sam, kao i mnoge fame koje su se godinama stvarale oko analognih grebofona, i ova je samo fama koja može, a i ne mora imati neki poseban značaj za sveukupan kvalitet uređaja.Za danas sam mislim završio, sutra je pametnije od današnjeg dana, a za laku noć, poklanjam vam jedan mali informativni dodatak, čisto da izbegnem neka nepotrebna pitanja oko reda veličina...TT base.PDF

E vala nek si im rek'o!

... Blago vama, kad i ormane imate... Ja, na sreću nemam...

Morao sam ovo da pročitam nekoliko puta dok nisam shvatio o čemu je reč... Na kraju sam shvatio da zapravo opisuješ isto što je urađeno i kod mene, naime, prvo je pripremljena osovina (od osovine klipa amortizera Audija) na koju je kolega Leonardo napasirao sendvič-tanjir dobijen lepljenjem 9 slojeva akrila (tzv plexiglass) i "uradio" tanjir i osovinu u balans. Dakle, koliko god da je sama osovina imala "udar", odnosno, izlazila iz idealne ose koncentričnosti, toliko je spoj osovine i tanjira korigovan u zajedničkom spoju osovine i tanjira da se dobije potpuna koncentričnost. U dnu osovine se nalazi jedna kuglica na kojoj se osovina i tanjir vrte a bočno su u čauri dva teflonska prstena koji služe kao ležajevi, a na vrhu, unutar osovine tanjira, urezan je navoj za osovinicu ploče koja se naknadno uvrće i strugana je od drugog materijala. U slučaju da se proceni da zajednička masa i "tonski odziv" tanjira i osovine utiče na čujne karakteristike sklopa, osovinica ploče će se izolovati od osovine na kojoj rotira tanjir. Ako zatreba, i samo ako zatreba. Ne mogu ovako paušalno da dajem izjave jer još uvek nismo čuli šta sve igla kupi sa ploče i ostatka gramofona, ali u mukloj tišini, nisam konstatovao bilo kakav šum samog sklopa tanjira kada se vrti sa osovinom. Spajanje pogonskim remenom će dovesti u interakciju sistem pogon-tanjir pa ćemo i to poslušati. Ako se dođe do zaključka da je neophodno izvršiti bilo kakvu vrstu asistencije ili dorade, to će svakako biti učinjeno. Pre svega toga, ipak, treba sklopiti bazu, a to neće biti pre nego budem imao sve elemente za sklapanje... Al lim neće biti moguće dobiti pre ponedeljka, tako da ću dane vikenda iskoristiti za preciznije određivanje dimenzija baze, pozicioniranje i osmišljavanje detalja oko spajanja i podešavanja visine i nivelacije baze, detalja oko finalizacije kućišta motora, možda čak dospem i do početka kreiranja tangencijalne ručice. Neke od komponenti imam još od vremena kada sam započeo ceo projekat, neke treba da definišem...

Lepo

Ako dobro razmislim, i ne treba mi, ali bih možda uštedeo kada bih seo u Lagunu i odjedrio do prodavnice sa ovim pločama... Šteta što ja nemam ovde nekog Gagija da me zamara usput...

Držati fige ili palčeve, ista stvar. Znači i podrazumeva isto. Ipak sam odlučio da malo obuzdam konjicu i zabeležio sam se za tri ploče od 300x400mm 2mm debelog (tankog) alumenijuma. Kako ću ja to spojiti i slepiti, ostaje misterija. Verovatno nekim univerzalnim lepilom, mada mi se, iskren da budem, više dopadala ideja da akrilnim lepilom za drvo slepim samo 4 ploče mediapana. Za ovo malo lima neću propasti, a gore neće biti nego bez. Kroz sve ploče baze će se osmisliti vertikalno postavljene okrugle šine (stubići) koji će ne samo biti dobar orijentir za spajanje ploča a da ne skliznu u neku nekontrolisanu kosinu, već će se moći koristiti i za stezanje ploča tokom lepljenja, a potom i za nivelaciju kada baza bude formirana.

Trenutačno mi visina segmenata odgovara savršeno, a sredstava za alumenijum i slične proslojavajuće elemente nemam. Ni do sada se nisam žurio, pa neću ni sada da zbrzam. Idem korak po korak, ono što mogu kako valja, odradiću, ono što ne mogu, sačekaće...

Još me samo muči kako da konkretno rešim točkiće za klizače...

:crazyrocker:A da ja dođem do tebe u subotu? ili nedelju... ?