stein

Dok ne rešiš DC na izlazu, stavi bar neki kondenzator na izlaz. Zvučnici neće večito biti zahvalni za DC komponentu...Kod mene je za +/-10V napajanja stavljen 220oma trimer u Source J310 (Source J310 je na negativnoj grani, Drain spojen na Source od BF862 od kojeg je Drain na pozitivnom potencijalu). Ti onda preračunaj koliki ti trimer treba da ugodiš 0VDC...

Pakuj u zip pa onda upload.

Ne znam kako vi, al' kod mene se odomaćio Jamov Silver od 1.5mm2 pa sve puta upleteno na 3x2 provodnika i nisam od kako sam ga skockao, ni razmišljao da probam sa nekim drugim kabelom. Za subwoofere u pričuvi čeka onaj NAUK, al' to tek kada pošteno završim ploču na kojoj su drajveri, pa zamenim tanke idi-mi-dođi-mi transparentne 0.5mm2 koju sam uzeo, tek zarad jednostavnosti rezanja i blankovanja...

Test uspeo. Skarabudžena izvedba ideje je potvrdila moje zamisli, sada sledi sabiranje koncentracije, dostupnog materijala i rad na osmišljavanju konkretnih detalja oko izvedbe. Kada bude gotovo, mislim da će se mnogi prijatno iznenaditi oko nekih rešenja koje ću primeniti...

Slažem se po svim stavkama, osim možda da treba kupiti dobar gramofon. Za cenu dobrog, može se sagraditi vrhunski. Ipak je ovo neki DIYAudio forum...

Zato postoje razni medikamenti za umanjenje bolova.Za sve detalje o opasnostima i mogućim nuspojavama i neželjenim kontraindikacijama zbog upotrebe leka, obratiti se lekaru ili farmaceutu.

Pre nego neko pomisli da sam hteo reći da računari nisu dobri kao medij/izvor, da dodam detalj ili dva šta sam mislio kada sam napisao: "milion stvari koje služe da poprave donekle ono što je u startu loše napravljeno"Računar kakvog ga sada većina korisnika ima kod kuće nikada nije bio konstruisan da bude bešuman, neutralan, savršen izvor zvuka. Napravljen je da obavlja razne korisne matematičke operacije, služi kao tekst procesor, alatka za rad. Pokazalo se da računar ima kapaciteta i za neke druge sadržaje koji nisu obuhvaćeni osnovnim potrebama pa su vremenom isti izrasli u procesore multimedijskih informacija, samim tim, i mašina za procesiranje podataka koje ljudska čula registruju kao muziku. Tehnologija, takva kakva je, podrazumeva večitu potrebu za još više procesorske snage, samim tim i više mesta pa se u pokušaju da sve ipak ostane što kompaktnije prave mašine koje su izuzetno zahtevne po pitanju disipacije viška energije koja se stvara u procesu. Kako bilo da bilo, iole jači procesor jednostavno zahteva forsirano vazdušno hlađenje (ili ekstremno hlađenje tečnošću) jer jednostavno nema dovoljno mesta da se smesti dovoljno rashladne površine za pasivno hlađenje. Sreća je u svemu da se danas može sagraditi takav računar da nema u sebi ni jedan pokretni deo u smislu motora koji se vrti i samim tim, stvara neku buku koju za slušanje muzike želimo da odstranimo koliko god je moguće. Reprodukovanje muzike nije preterano zahtevno sa stanovišta hardvera, pa je sve to izvodljivo, međutim, na kraju dana, sve se svodi na mašinu koja višestruko modifikovan signal treba da vrati u izvorni oblik, a to je analogni audio signal. Možda bi neko drugi mnogo preciznije mogao da izlista koliko modifikacija i procesiranja treba od momenta kada vokal ili instrument krenu iz studija/hale/dvorane ka mikrofonu... Tako procesirana informacija se potom reže/prži na audio CD a ond dođemo mi sa našim računarom, kloniramo već digitalizovanu informaciju, prebacimo je na neki medij za skladištenje, kompresujemo, a potom teramo računar da rekalkuliše komresovanu digitalnu informaciju u dekompresovani oblik, očita sve to, potom nazad u D/A konverter, i tek onda u muzičku opremu da bi se, u najboljem slučaju, dobio privid vernosti reprodukcije. Ako postoji i trunka istine u priči kako topologije i elementi zasigurno utiču na to kako će nešto da zvuči na kraju, onda vodimo unapred izgubljenu bitku... Zato sam i spomenuo gramofonsku ploču gde se broj manipulacija oko konverzije izvorne informacije svodi na tek neznatan deo svih konverzija koje računar mora da obavi... I tu dolazi priča o tome šta bude od lepe zelene trave kada prođe kroz dvanaest kravljih želudaca...

Takvi koji se zbog istine vređaju... Zna se kuda su došli, mogu tuda i da se vrate...

Ja sam od skora počeo da koristim parice iz UTP kabela, ni u jednoj izvedbi nisam imao problema sa brujanjem. Ako na trenutak i jeste bilo nekog brujanja, to je bilo zbog nekompatibilnosti uzemljavanja sa Riz-ovim gramfonom i Grado zvučnicom koja je zamenila Ortofon OM10 i zbog razlike između dve zvučnice, morao sam da odradim nešto drugačiji metod uzemljavanja. Sa signalima većeg nivoa, nisam imao problema, bez obzira na blizinu trafoa (uvek se držim pravila da je ipak potrebno udaljiti vodove signala od izvora AC smetnji koliko se može), trenutačno samo se malo čuje zujanje trafoa u kutiji pojačala, ali ne i na zvučnicima, s tim, da zujanje nestaje čim krene neka muzika. Makar i tiho.Sonične performanse UTP kablova ne bih da komentarišem jer mene prvenstveno zanima slušanje muzike kao jedinstven i sveobuhvatan doživljaj. Da li sam zadovoljan zato što je upotrebljena neka žica ili pasivni/aktivni element na nekoj poziciji u sistemu, ne mogu da kažem jer smatram da ako svira kako mogu da ga slušam bez naprezanja i zamora, onda na koncu i nije bitno odakle taj kvalitet koji očekujem dolazi. Sa tankim, punim presekom, dve parice iz CAT 5E ili CAT 6, ne možeš pogrešiti.

Ni kuler, ni čoper, ni ... milion stvari koje služe da poprave donekle ono što je u startu loše napravljeno. Može i od govna pita, ali ne mož ubit' ukus sirovine od čega je pita... To je kao priča o tranzistorcima koji zvuče ko cevaši. Ako oćeš zvuk cevaša, a ti brate uzmi pa napravi cevaša...

Mno go si bre, radoznao... :buehehe:Ja bih svoja iskustva na relaciji sve navedeno i samogradnja definisao ovako: Sve što sam ikada napravio u samogradnji od zvučnika, ispunilo je moja očekivanja. Elektrostatici koje sam nameravao da pravim u DIY režiji, tokom procesa skupljanja informacija, ispostavilo se, nisu ni blizu toliko DIY friendly projekat koliko bih ja to želeo, pa sam završio kupovinom istih koje su rezultat rada drugog samograditelja koji se od tada potpuno posvetio izradi hifi/highend uređaja, i moram reći, da su ovi zvučnici daleko nadmašili čak i visoka očekivanja koje sam imao, a u skladu sa cenom koju sam smatrao prilično ozbiljnom u odnosu kako na budžet koji sam izdvojio, tako i u odnosu na lični budžet, uopšteno, dakle bez obzira na sve "olakšavajuće okolnosti" koje svaki samograditelj izmišlja da bi opravdao neke troškove koje na prvi pogled nije moguće obrazložiti suvislim i racionalnim objašnjenjima...

Nisu izgrebani (ne toliko) nego se srebrni sloj odvaja, kao kada se koža odvaja nakon preterivanja u sunčanju ("linja se") Skupio sam i desetak ("bugara") koji su skoro pa postali transparentni, izripovao bez problema na računaru, sačuvao kao FLAC i snimio sa Burrrn na crni Verbatim, pa dok traje...

Kolega, da li se slažete sa mojom procenom?

Ili jednostavno uzmeš lepo vinilsku ploču i slušaš...

Pa rekoh da je ista kanta :buehehe:Dobro, nisam rekao baš "kanta" jer je u mojoj knjizi kanta korisno pomagalo, ovo čak nije ni pomagalo, a baš ni korisno..

power amp, tu je šema napajanja:hfe_technics_se-a800s_service.zip

preamp:Technics-SUC800u preamp.zip

Ja sticajem okolnosti imam baš takav preamp, ali sam ga kupio za 20 evra. Očajan zvuk u velikoj meri dolazi upravo od predpojačala jer 800-ka izlazni stepen kudikamo bolje zvuči sa NS10 nego sa originalnim preampom, a možda vredi zarad kutije, motora na potenciometru (običan, nije plavi ALPS), konektora i činjenice da je ugrađen sav komfor, kupiti ga, ugraditi neki pristojan ispravljač i staviti neki bolji preamp u istu kutiju... Ne bih znao kome koliko vredi, ali ako muzikalnost uzimaš kao kriterijum, ne vredi ni 10 evra.

Nemoj sada da se pravdaš Zero... Ja sam u jednom trenutku imao 6 Mini Morrisa... Ali samo dva registrovana... Sada ispada da opet imamo tri auta, R5, Twingo i Lagunu (koja i jeste i nije moja...)

Da ne citiram sve napisano, sve što si napisao, poznato mi je (odradio sam domaći ), mene sada muči samo konkretna izrada prototipa ručice. Za sada imam izrađene točkiće i komad L profila na koji su točkići spojeni, i kvadratnu cev od aluminijuma 15x15x1.5mm koja je izglodana tako da točkići mogu da se kreću u žljebu. Sada pokušavam da osmislim najjednostavnije rešenje (priručno) da spojim nosač točkića sa telom ručice, izgleda da od sveg đubreta koje imam kući, baš ništa ne upada onako bez ozbiljne prerade u zamišljeni oblik. Neka, biće i to rešeno, samo da smislim kako ću...

Ejebga! Taman ga dobije da vozi, a on u alkohol! Eto, zbog čega se sve neće ljudi propiti...

Eto, dok ja oturpijao dva šarafa, a Punto stigao! Baš su ekspeditivni (ako zanemarimo koji mesec kašnjenja) Služio te verno, dok god ti trebao, kad god ti trebao!

Ja pojma nemam šta ova moja radi, al' šta god da radi, to čini veoma dobro. Rekao bih da sam zadovoljan odnosom uloženo-dobijeno, štaviše, i više nego zadovoljan. Još samo ime da mu dam

Mislim da sam našao rešenje za prvi prototip. Dva ležaja za levo-desno, u sredini jedan mali zglob koji omogućava ručici, tj zvučnici hod gore dole. Taj zglob će ići na isti deo gde su i dva ležaja. Ako sam u pravu, posle mogu da probam sa kraćom i dužom ručicom, bez da menjam ovo mehaničko rešenje. Za sada, bez crteža, sada sam na poslu pa imam preča posla, od nečega mora da se sva ova zajebancija i finansira

http://www.youtube.com/t/howto_makevideo