vintage

Gledao sam vise puta, i svaki put se ponovo odusevio.

Kao i karijes. bolno.

Iron maiden Ako rdja vec postoji, gvozdje oksid, treba ga ukloniti fosfornom kiselinom. Komercijalni naziv je ANTIROST. (mozda moze i kokakola ) Posle brisanja antirostom treba vodom ocistiti i odmastiti povrsinu, pa namazati zastitnom farbom. U nekim prodavnicama se zove minijum, u nekim prodavnicama cinkolit, svakako treba traziti zastitnu farbu. Savetujem rad u rukavicama, zbog teskih metala.

http://elektronika.5forum.info/t188-phantom-power

Preporuka

http://elektronika-mk.net/forum/index.php?topic=10689.0

Kalaj bez olova ko zena bez brkova. Srebro ne moze zaustaviti kalajnu kugu. Manite se corava posla i kupite normalnu olovnu leguru 40-60. Na alibabi sam video "bezolovnu srebrnu zicu za lemljenje" koja, sitnim slovima ispisano, sadrzi kalaj i antimon (Sb). "Srebrni kalaj", "srebrni kontakti", "srebrna zica" zvuce fensi, ali kvalitetom ne opravdavaju svoju cenu. Srebro je, iako plemenit, prilicno reaktivan metal. Zato se pasivizira niklom i sestovalentnim hromom, ili samo galvanski prevlaci kalajem. A kalaj nije metal nego metaloid. Nekada se srebro prevlaci zlatom, i tada se potpuno gubi razlog koriscenja srebra. Kadmijum i nikal su jeftiniji i bolji. Galvanski kalaj je metal samo dok ga ne ohladite na +13 stepeni. Tada prelazi u drugu alotropsku modifikaciju - nemetalni kalaj. Pretvara se u pesak, otpada i ne provodi. Ako zelite dobre kontakte, kupite pozlacene. Nema veze sta je pozlaceno, nikal, gvozdje-kadmijum ili neki drugi materijal. Ako zelite dobre lemove, koristite ono sto se u poslednjih 100 godina dokazalo: PbSn 40-60. Pazljivo birajte fluks. Ako zelite dobro pivo trazite crveno. Ako zelite dobar auto... ma znate i sami.

napisah u prethodnom postu. anodni napon je previsok zbog smanjene provodnosti cevi. predlozenim "osvezavanjem" mozes kupiti do godinu dana rada, a onda ce lampa skroz da krepa. A novo je novo, uvek bilo, samo ako se moze nabaviti.

Germanijumski tranzistori su veoma osetljivi na promenu temperature. Da ne pominjem da su termicke otpornosti izmedju kristala i kucista znacajno vece nego kod silicijumskih. A kada otklizi temperatura, otklizi i radna tacka, poveca se struja koja povecava temperaturukoja poveca struju i tako do crkavanja. Zato su germanijumska pojacala cesto projektovana sa nedovoljnom mirnom strujom, bas zbog grejanja. Zbog nedovoljne mirne struje pojacalo izoblicava pri malim signalima, a pri velikim signalima lako otklizi radna tacka do B klase. Klizanje do B je zadatak termistora, i ta temperaturna povratna sprega stiti pojacavac od unistenja. Naravno, na racun kvaliteta zvuka. AD161/162 su mozda najgluvlji tranzistori koje sam ikada lemio, imaju jadno i cesto nejednako pojacanje, pa se uvodjenjem emiterskih otpornika situacija donekle popravlja. Naravno, na racun pojacanja. Ako su emiterski otpornici 1 om, a zvucnik 4 oma, to znaci da samo otpornici jedu 20% snage. A o tranzitnoj frekvenciji (frekvenciji na kojoj pojacanje postaje slabljenje) od jedva 100 kiloherca necu ni da pisem. Da zakljucim: gradnja germanijumskog pojacala moze biti opravdana samo kao nuzno zlo. Posto nista nije nuzno, ostaje samo zlo. Izbegavati.

Gluva je izlazna cev. Treba ti druga pentoda el41. Mozes pokusati "potez ocajnika", to ce ti kupiti malo vremena: el41 se uobicajeno greje sa 6,3V naizmenicne. Odlemi jednu zicu sa podnozja (zicu za grejanje), i zalemi redno diodu (1n4001) a paralelno grejanju ugradi elektrolitski kondenzator (10-100 uF). Sada ce se lampa grejati povecanim naponom, sto ce joj znacajno smanjiti zivotni vek. Ali, ona je vec mrtva, pa cenim da vredi probati.. to ce ti kupiti vreme, da imas radio dok ne nabavis novu cev. Kada nabavis drugu, ispravnu cev, moras skinuti diodu i kondenzator pre ukljucenja.

Pocni od izlaza, proveri zvucnik ommetrom. Ako je zvucnik ispravan, dodirni srafcigerom prvu resetku izlazne cevi i kazi da li bruji u zvucniku.

Nema atenuator... ni potenciometar. Ideja je bila da zvuk prodje kroz lampu, da dobije "boju lampe", "lampaski zvuk", a da se jacina zvuka podesava na pojacalu. Slusao sam ga uz aktivne zvucnike, aktivne logitech, a oni imaju svoj potenciometar za jacinu. Pozdrav.

Nudim jos jedno pretpojacalo: 2xEF80 u triodnom modu Line in / Line out DC grejane lampe Ispravljac je van kutije. Slika NIJE crno-bela.

Volim ovog sonija, ali nudim samo pretpojacalo

Nudim pretpojacalo sa 2 linijska ulaza (cd i komp), sa odvojenim ispravljacem vrlo prijatnim zvukom neobicnog dizajna. Pretpojacalo se ne moze dobro uslikati telefonom Kroz prozor se nazire ECC88 50e 064-114-29-14

... i da se ne ogresimo o Grahu: http://damiravdic.bandcamp.com/album/mein-kapital

Srpska Nirvana

Nemci imaju malo cudan osecaj za muziku, za lepo uopste. Vredi cuti.

Procitah davno: Lampama ne smeta zima, osim onim kojima je katoda presvucena berilijum oksidom... jer on ima sklonost ka kristalisanju. To je narocito cest slucaj sa direktno grejanim lampama. Zato audiofili koriste termin "usviravanje lampi".. Posle visesatnog rada sa 30% emisije ti kristali prestaju da budu kristali i katoda postaje upotrebljiva. To "razbijanje kristalnog oksida" nazivaju usviravanje. Sto se elektronike tice, cist kalaj ima dve alotropske modifikacije. Jedna je metalni kalaj kojim lemimo elektroniku. Hladjenjem kalaja ispod +13 stepeni on prelazi u drugu alotropsku modifikaciju, kristalise, kruni se u prah i postaje nemetal. Dodavanjem olova pravi se legura za lemljenje i temperaturna stabilnost se znacajno popravlja, ali ne toliko znacajno da treba elektroniku drzati na terasi. Postoje legure koje su predvidjene za ovu namenu, ali se u kucnoj elektronici ne koriste zbog visoke otrovnosti.

U svakom slucaju zahvaljujem na komplimentima. :)Relativno veliki katodni otpornik i uz to nepremoscen kondenzatorom smanjuje gain, pa tako sema postaje znacajno tolerantnija na razlicite cevi.Napisao sam da sa razlicitim lampama pretpojacalo zvuci razlicito, ali je daleko od toga da ne zvuci dobro.Prepravka grejanja sa serijskog na paralelni zahteva otvaranje uredjaja, i to sam pokusao da izbegnem."Metodu" sam namerno stavio pod navodnike. :)Nisam trgovac, i male su sanse da cu na kupujem prodajem postici neki znacajniji trgovacki uspeh nego na ovom forumu.Nisam samo razumeo da li da pomenutih 50 evra shvatim kao savet ili ponudu?

Trenutno je u pretpojacalu ECC88, ali je to lako izmenljivo. Grejanje je 6.3V, pa treba birati slicne cevi (ecc85, e188cc i slicne 6.3V), a izbegavati ecc81 koja trazi 12,6 za grejanje. Istina je da sa razlicitim lampama pretpojacalo zvuci razlicito. ECC88 prija mom sluhu, ili se samo dobro slaze sa mojim sistemom. Mozda ce na nekom drugom sistemu osamdesetpetica zvucati bolje.Signal se na izlaz vodi sa anode a ne katode, dakle u pitanju je pojacavac a ne bafer.Otpornik u katodi, otpornik u anodi, 110V dc/dc. Eksperimentisano je i sa visim naponima, ali se ovo pokazalo kao zvucno najbolje. 2x2,2uF papirni vode signal od anoda do cinceva. Na ulazu nema spreznih kondenzatora, samo otpornik i potenciometar.I rele, za preklapanje ulaza.Davno je radjeno, i ne secam se vrednosti komponenata. Tacne vrednosti komponenata, a i naponi, su birani "metodom uzaludnih pokusaja" dok nije dobijen dobar zvuk.Posle toga je zalepljena folija, ono crno na slikama, koja ima ulogu da stiti uredjaj od agresivnosti konstruktora i kojekakvih naknadnih ideja.Folija je vrlo dobro odradila posao, i uredjaj od tada nije otvaran.DC-DC konvertor radi na ultrazvucnim frekvencijama, i osciloskop kaze da ga na izlazu nema.Preamp nije sklapan zao sto je bilo potrebno pojacanje, nego zato sto pojacalo iza njega nema potenciometar za jacinu. Izbor je pao na lampu zbog toga sto volim da cujem celu pesmu, a ne samo srednje i spurijuse (dakle ne slusam Karaleusu).Izrada je minimalisticka, akcenat je bio na zvuku (pa i ceni) a manje na izgledu i robusnosti. Konstruktor je i razumeo i ispunio zahteve.Ponadao sam se da cete mi vi reci cenu i da cu ja na nju lako pristati.Preamp trenutno postaje visak jer sam bacio oko na jedan sa dodatim MM ulazom, ali o tom potom.

. Linijski cevni pretpojacavac za oplemenjivanje zvucne slike sistema. NOS dupla audio trioda, single end triodni pretpojacavac dodaje zvuku boju i toplinu lampe bas tamo gde treba, pre izlaznog stepena. 2 linijska stereo ulaza, relejno preklapanje tuner/cd 4 chincha su linijski ulazi (kanal 1 i 2), 2 chincha su linijski izlaz. Nema smetnji, sumova i brumova. Ispravljac se nalazi van pretpojacala. Koristi se d.c. grejanje lampe. Radio je na Cambridge Soundworks aktivnom zvucnickom sistemu. Pobudjivan je iz MDS-501 (koriscen kao 20-bit DAC) . Pripitomljen je i naviknut na sasvim finu muziku Slika govori vise od 1000 reci: http://preamp.jalbum...s/DSC02398.html 064-114-29-14