bokiooo7

Drugari,
Koliko sam do sada naucio u ovom sportu, veliki dio '' realnosti '' i  '' ispravnosti '' zvuka odredjeno je subjektivnim dozivljajem istog. Neko voli lampe, neko tranzistorce itd... Cinjenica je da svaki od nasih aparata, ma koliko napredan i Haj End bio ipak samo ''imitira'' nesto uzivo.
Volim zive svirke i cesto idem na njih, pored toga imam i kafanu u kojoj skoro svako vece svira muzika uzivo, ponekad preko  ozvucenja ponekad bez, i za ovo drugo,  mogu samo reci da to nema nikakve veze sa onim sto vecina nas ima kod kuce. Dinamika, zivot u zvuku, energija i ostale stvari uzivo, nasi ''aparati na struju''  jednostavno ne mogu da prenesu.
Zato je najvaznije da uzivamo u onome sto volimo i da se druzimo kroz ovaj interesantan hobi, pa bio to Pass, Krell ili neki treci klon ili ideja, ono sto je vazno je da se nesto stvara, jer tokom vremena sam shvatio da mi je ponekad draze da lemim i stvaram, nego da slusam ono sto sam napravio... 
Nek nam je ziv i zdrav ovaj forum i clanovi u njemu, i da nam potraje.
Amin. 

Drugari,
Koliko sam do sada naucio u ovom sportu, veliki dio '' realnosti '' i  '' ispravnosti '' zvuka odredjeno je subjektivnim dozivljajem istog. Neko voli lampe, neko tranzistorce itd... Cinjenica je da svaki od nasih aparata, ma koliko napredan i Haj End bio ipak samo ''imitira'' nesto uzivo.
Volim zive svirke i cesto idem na njih, pored toga imam i kafanu u kojoj skoro svako vece svira muzika uzivo, ponekad preko  ozvucenja ponekad bez, i za ovo drugo,  mogu samo reci da to nema nikakve veze sa onim sto vecina nas ima kod kuce. Dinamika, zivot u zvuku, energija i ostale stvari uzivo, nasi ''aparati na struju''  jednostavno ne mogu da prenesu.
Zato je najvaznije da uzivamo u onome sto volimo i da se druzimo kroz ovaj interesantan hobi, pa bio to Pass, Krell ili neki treci klon ili ideja, ono sto je vazno je da se nesto stvara, jer tokom vremena sam shvatio da mi je ponekad draze da lemim i stvaram, nego da slusam ono sto sam napravio... 
Nek nam je ziv i zdrav ovaj forum i clanovi u njemu, i da nam potraje.
Amin. 

Drugari,
Koliko sam do sada naucio u ovom sportu, veliki dio '' realnosti '' i  '' ispravnosti '' zvuka odredjeno je subjektivnim dozivljajem istog. Neko voli lampe, neko tranzistorce itd... Cinjenica je da svaki od nasih aparata, ma koliko napredan i Haj End bio ipak samo ''imitira'' nesto uzivo.
Volim zive svirke i cesto idem na njih, pored toga imam i kafanu u kojoj skoro svako vece svira muzika uzivo, ponekad preko  ozvucenja ponekad bez, i za ovo drugo,  mogu samo reci da to nema nikakve veze sa onim sto vecina nas ima kod kuce. Dinamika, zivot u zvuku, energija i ostale stvari uzivo, nasi ''aparati na struju''  jednostavno ne mogu da prenesu.
Zato je najvaznije da uzivamo u onome sto volimo i da se druzimo kroz ovaj interesantan hobi, pa bio to Pass, Krell ili neki treci klon ili ideja, ono sto je vazno je da se nesto stvara, jer tokom vremena sam shvatio da mi je ponekad draze da lemim i stvaram, nego da slusam ono sto sam napravio... 
Nek nam je ziv i zdrav ovaj forum i clanovi u njemu, i da nam potraje.
Amin. 

Drugari,
Koliko sam do sada naucio u ovom sportu, veliki dio '' realnosti '' i  '' ispravnosti '' zvuka odredjeno je subjektivnim dozivljajem istog. Neko voli lampe, neko tranzistorce itd... Cinjenica je da svaki od nasih aparata, ma koliko napredan i Haj End bio ipak samo ''imitira'' nesto uzivo.
Volim zive svirke i cesto idem na njih, pored toga imam i kafanu u kojoj skoro svako vece svira muzika uzivo, ponekad preko  ozvucenja ponekad bez, i za ovo drugo,  mogu samo reci da to nema nikakve veze sa onim sto vecina nas ima kod kuce. Dinamika, zivot u zvuku, energija i ostale stvari uzivo, nasi ''aparati na struju''  jednostavno ne mogu da prenesu.
Zato je najvaznije da uzivamo u onome sto volimo i da se druzimo kroz ovaj interesantan hobi, pa bio to Pass, Krell ili neki treci klon ili ideja, ono sto je vazno je da se nesto stvara, jer tokom vremena sam shvatio da mi je ponekad draze da lemim i stvaram, nego da slusam ono sto sam napravio... 
Nek nam je ziv i zdrav ovaj forum i clanovi u njemu, i da nam potraje.
Amin. 

F5 je takav kakav je a uzevši u obzir činjenicu da se izlazni N i P kanalni hexfeti po svojim karakteristikama prilično razlikuju, u bazičnoj varijanti za DIY izvedbu, dobija se određeni karakter zvuka. Pass u originalnoj (fabričkoj) verziji ugrađuje dodatne delove i meri svaki amp na THD-metru. To je samograditeljima u najvećem broju slučajeva nedostupno, a zanimljivo - tih nekoliko otpornika zapravo mnogo više utiče na konačan karakter zvuka nego svi štekeri i kablovi zajedno...
Na kraju krajeva, nema tu ništa "jeftino vs kvalitetno", poenta je da se ne preplati ono što pojačalo neće učiniti boljim... Uštedeti se može srećom i dovitljivošću ali neće se uštedeti na otpornicima ili tranzistorima nego se može imati sreće pa nabaviti hladnjake povoljnije, sam/uz pomoć prijatelja sagraditi kutiju, izvrebati povoljnije cene elektrolita... Sama pločica sa delovima je tek maleni fragment cene celog uređaja... Dakle, delovi moraju biti kvalitetni - na graditelju je da se snađe da delove ne preplati...

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Radnje kod nas si vec nabrojao sam, Silken ima par stvari sto nemas u Kelcu ili Mikro Princu. Od pozicije kondenzatora i njegove namjene u kolu zavisi i kvalitet, za neke stvari mogu da prodju i oni najjeftiniji a za neke treba i malo bolji kvalitet. 
Ako hoces da ides na nesto egzoticnije pogledaj ovde :  http://www.hificollective.co.uk/components/capacitors.html  
Ja sam kupovao kod njih neke Nichicone i ok su. Roba stize sa desetak dana od dana porucivanja. Na te cijene odbij porez, tako da ce te izaci nesto jeftinije nego sto pise. 

Radnje kod nas si vec nabrojao sam, Silken ima par stvari sto nemas u Kelcu ili Mikro Princu. Od pozicije kondenzatora i njegove namjene u kolu zavisi i kvalitet, za neke stvari mogu da prodju i oni najjeftiniji a za neke treba i malo bolji kvalitet. 
Ako hoces da ides na nesto egzoticnije pogledaj ovde :  http://www.hificollective.co.uk/components/capacitors.html  
Ja sam kupovao kod njih neke Nichicone i ok su. Roba stize sa desetak dana od dana porucivanja. Na te cijene odbij porez, tako da ce te izaci nesto jeftinije nego sto pise. 

Radnje kod nas si vec nabrojao sam, Silken ima par stvari sto nemas u Kelcu ili Mikro Princu. Od pozicije kondenzatora i njegove namjene u kolu zavisi i kvalitet, za neke stvari mogu da prodju i oni najjeftiniji a za neke treba i malo bolji kvalitet. 
Ako hoces da ides na nesto egzoticnije pogledaj ovde :  http://www.hificollective.co.uk/components/capacitors.html  
Ja sam kupovao kod njih neke Nichicone i ok su. Roba stize sa desetak dana od dana porucivanja. Na te cijene odbij porez, tako da ce te izaci nesto jeftinije nego sto pise. 

Ama sve je pocelo tako sto sam odradio ovaj preamp i slusao ga, svira dobro. Bilo je dinamike i punog zvuka pa sam pokrenuo temu da ubijem te oscilacije, ne ulazi mi se u sve ispocetka pogotovo ako moram da radim plocicu i sve ostalo ukljucujuci nove trafoe i dodatni trosak. Umjesto toga odradicu cijevni izlaz za tda 1541, jer vec imam lampe i ostale dijelove za to a mogu iskoristiti napajanje i trafo od prethodnog projekta. Postavicu semu ovde pa da vidim sta iskusni clanovi kazu.

Pozdrav svima, 
 
Evo i ja da napisem ponesto o ovom gore navedenom ammpu ( tpa3116 ).
 
Zahvaljujuci Slobodanu  (kolegi Skrstic) koji mi je pozajmio ovaj mali pojacivac imao sam priliku da ga uporedim sa T amp SA 36 a i mojim Alephom 5.
 
Posto mi se tokom letnjih dana Aleph grije kao lud ( A klasa) trebalo mi je nesto  da slusam muziku a da ne moram da palim klimu, pa mi se ''D'' klasa ucinila interesantnom. Prvo sam slusao T amp, SA 36 A, mislim da je  baziran na TA2020 cipu. Poslije toga je na red dosao ovaj mali crveni TPA 3116.
 
Za moj ukus i na mojim zvucnicima, JBL L 90, 90 db osjetljivosti, T amp SA36 svira pet puta vise  nego sto kosta. Ravno, mirno i bez nervoze. Onda je na red dosao TPA 3116. U pocetku se cini da ima malo vise detalja ali kada se malo bolje poslusa nervozniji je i manje prirodan od T ampa.  Nije toliko ravan u cijelom spektru. 
 
Moj zakljucak je da T amp svira kao AB pojacivac neke srednje klase, sto je i vise nego dobro, uzevsi u obzir da su takvi pojacivaci u radnjama visestruko skuplji od navedene ''D'' klase. Nekada sam imao NAD 326 bee i koliko se sjecam nista posebno bolje nije svirao od T ampa. Naravno ovo nije bio uporedni test tako da ne mogu 100 % tvrditi ali mislim da su jako blizu, NAD ima vise snage,  ali to je tu negdje.
 
Ono sto fali ovim malisanima je prostor, punoca instrumenata, zvucna slika je nekako ''spljostena''. Dobre stvari su:  ravan spektar, artikulisanost i pristojna dinamika. Sve ovo je naravno u mom sistemu i sa mojim dacom, mozda se kod nekog drugog pokazu drugacije.
 
Ovi malisani po meni ne mogu da pariraju AB ili A klasi u visem cjenovnom rangu, ali kao sto rekoh, za ove pare stvarno super stvar. 
 
Slobo, hvala jos jednom na pozajmici, vidimo se na pivu !

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav!