Fukushima

300din komad.

Nema veze imam komade viska, pa ko je zainteresovan moze da se javi. Ja bolje nisam cuo , pogotovu od ovih novih ultra low distortion modernih sa 0.00000001 thd u datasheet-ovima. Upravo sklapam buffer sa jednim chipom i uporedicu ga sa B1 sa kaskodama. Javljam utiske uskoro

Ne bi bilo lose da se izbegne to da elektrolit bude iza ledja regulatora jer tu po potrebi treba da stane neki hladnjak, pa moze da se desi da fizicki smeta a i greje elektrolit.

5e komad. Po meni najbolje zvuceci op-ampovi. Unity gain stabilni, tj pogodni i za buffere.

Dobro de zna se da je mislio 5mA. Idi tamo srafi nesto na hladnjak

Vrtis iste price na svim forumima godinama...

Struja diff para ne diktira propusni opseg sama za sebe, vec nesto drugo. Mozes da imas ogroman propusni opseg i sa strujom od 200uA u grani diferencijalnog stepena.

Imam LT1364 (malo poboljsanu verziju istog opampa), odlicni su za tweakovanje cdplayera, zvucnih kartica, headampove i slicno. Ja bolji chip cuo nisam.

U pitanju je kako nesto zvuci, a argument da firma stedi na paru to92 tranzistora i paru otpornika zarad bolje kutije (cenovno dve neuporedive velicine) a da zna da time dobija losiji zvuk ne postoji bar ne u ozbiljnoj hifi industriji da ne spominjem hi end, to bi pilo vodu za proizvodnju nekog kineskog plasticnog kasetofona... tako da je ta prica besmislena. Prvi stvarni razlog koriscenja diferencijalnog stepena na ulazu je generalna neinventivnost audio inzenjera (u vecini) i besomucno stancovanje tipicne hitachi / blameless /citation/... topologije (bilo da je u pitanju single ended ili dupli diferencijalni stepen) uz raznorazne tvikove ne bi li se ponovo izmislio tocak. 90% hifi i hiend firmi vrte iste varijacije sema u krug jedna ima na ovom stepenu vecu mirnu struju, druga na drugom, jedna u a klasi, cetvrta sliding bias, peta neznam ni ja sta. I svi oni teorijski znaju kako to treba da se napravi (kao i DVV), u koj stepen kolko struje da "guraju" i kakve rezultate merenja trebaju da dobiju ali RETKI su oni koji zaista znaju sta rade, a neke jednostavno i posluzi sreca te uredjaj bude dobar... Drugi stvarni razlog koriscenja diferencijalnog stepena je laksa implementacija balansiranog ulaza. Za singleton za invertujuci ulaz bi trebalo da se napravi ozbiljan bafer i to opet ne bi bilo to i bas lako izvodljivo.

Iz mog dosadasnjeg iskustva mogu da potvrdim da CFB (bar onaj na kome ja trenutno radim) ima veoma prirodan i transparentan zvuk, slusljivost lampasa a bez eufonicne koloracije i neprirodne slatkoce (nekih lampasa). Meni to zvuci ko idealan solid state SET. Ulazni stepen ima lokalnu povratnu spregu od 5dB i povratnu spregu oko izlaznog stepena od samo 8dB. Verovatno i to ima uticaja na konacan ishod, medjutim istu topologiju sam probao i sa naponskom povratnom spregom ali sa strujnom povratnom spregom sam postigao bolje slusne rezultate. Sto se tice navedenog "Black devil" ampa, probao sam nesto slicno ali je kratko bilo na stolu i mogu reci da ima predispozicije da bude veoma dobar mali amp. Problem eliminacije elektrolita na izlazu se moze resiti servom, jer nisam siguran kakva bi stabilnost offseta bila bez istog... Moze i elektrolit na izlaz ali stvarno treba da bude kvalitetan. Medjutim sema bi se ipak mogla prilagoditi modernim delovima, poigrati se kompenzacijom, u sustini mislim da ima potencijala samo se treba neko pozabaviti tvikovima ne bi li se izvukao maksimum. Recimo mala izmena biasa baze ulaznog bjt-a da bi se mogao na ulaz staviti neki film kondenzator itd.

Ta dioda menja kapacitivnosti C5 i C6 kompenzacionih kondenzatora u zavisnosti od izlaznog napona sto je bizarno resenje. Jel taj amp zvuci tako dobro da vredi truda restauracije?? Ne bi se bas kladio...

Ne zezaj sa tom trash semom...

Upravo tako.

Gluvi telefoni. Impuls je lepo objasnio. Ima konstantnu potrosnju sto se tice transformatora, a naravno da kada +rail vuce vise struje, -rail vuce manje (push pull). Evo lepo grafika simulacije: Prvi grafik izlazni napon iz ampa na 8 oma. Drugi grafik Snage na pozitivnoj i negativnoj grani napajanja.(V1 pozitivni izvor napajanja i V2 negativni izvor napajanja) Treci grafik zbir snaga obe grane napajanja (tu je potrosnja konstantna). Sto se tice push pull clase A tu se prica zavsava i nadam se da je sada sve jasno. Single ended je druga prica. Transient Analysis.pdf

Pobrkali ste stvari ili se ne razumete, Ako je u pitanju push pull stepen, od 50W na 8 oma, ukupna disipacija izlaznog stepena u mirnom stanju ti je u idelnim uslovima oko 114W. +/-30V napajanja i 1.9A bias. Ako je u pitanju single ended, situacija je gora.

HA1207 u datasheetu ima podatak 0.18uV suma. Toliko od "low noise" opampa.

Ok, saljem prvog radnog dana. Posalji mi ime prezime adresu i mobilni na pm.

45 eura.

eyo.. up,

Evo za tebe nesto za relaksaciju : http://www.imdb.com/title/tt0073650/?ref_=nv_sr_1

Daleko od toga, vidi se da nije depresivna osoba

Cemu sluzi R4 u ovoj Originalnoj semi?

To nema veze sa teorijom matematikom vec sa parametrima tranzistora pri odredjenoj mirnoj struji. Kod opampova nedostatak strujnog kapaciteta se lako resava ccs-om na izlazu tako da radi u a klasi. A sada ko voli zvuk opampova i kojih vrsta opampova to je drugo pitanje.... Mnogo babica kilavo dete. Kreni nesto da pravis pa probaj, uporedjuj, svi ponudjeni sklopovi su prosti i treba ti lemilica i sat vremena posla po verziji. Preporucujem zaobilazenje opampova, sem svetlog primera LT1364.

Inace, Lars mi je u globalu nezanimljiv kao reditelj, to je stvar ukusa, pa da ne tupimo vise U Michael Haneke-ovim filmovima imas boleshtinu ali je genijalno iskoriscena.

Sve o cemu pricas sam primetio, nisam zgadjen eksplicitnim scenama, vec je njihova svrha po meni bespotrebna i bas taj prizvuk kontraverznog je koriscen u promotivne svrhe jos pre pojavljivanja filma i to je trulo. Evo recimo pogledaj ovaj film i koliko filozofskih i dramskih, zivotnih dimenzija ima a kao sredstvo nije koriscena boleshtina (film je iz 1966 godine!): http://www.imdb.com/title/tt0061065/?ref_=fn_al_tt_1