Mikorist

Pišem ovo dok mi je portal otvoren u drugom tabu. Ne prvi put. Ne ni stoti. I više ne verujem da je reč o slučajnosti. Ovo je sistem. Ne haos, ne pad standarda, niti „loš dan u redakciji“. Sistem koji funkcioniše tačno onako kako je zamišljen , da proizvodi reakciju, a ne istinu. Fabrika hiperdrame Otvorite bilo koji domaći portal u bilo koje doba dana. Naslovi ne informišu = oni napadaju. CAPS LOCK, uskličnici, reči koje ne ostavljaju prostor za razmišljanje, već traže uslovni refleks: „ŠOK!“ „HOROR!“ „DRVENI PREDMET MUŽU ZARILA U SRCE!“ „PRONAĐENO TELO U LOKVI KRVII!“ To više nije jezik novinarstva. To je jezik alarmnog sistema. Svaki naslov deluje kao lažna sirena za požar, a kad sirene neprestano zavijaju, prestajete da verujete da negde stvarno gori. Struktura tekstova je uvek ista: eksplozivan naslov nedorečen, senzacionalistički uvod „duhovni“ ili patetični citati bez konteksta generičke rečenice o sudbini, veri, čudu ili paklu „filmski“ dijalozi koje niko u realnom životu ne izgovara tako precizno To nije slučajnost. To je šablon. Emocionalni tempo je potpuno fabrički. Svaka priča prati isti dramski luk: šokantna najava → nejasni „duboki“ citati → generičke fraze o sudbini → lažno filmski dijalozi. Čitaš deset članaka i stičeš utisak da čitaš varijacije istog teksta, samo sa drugim imenima. Ubaci emociju → ubaci patnju → ubaci misterioznost → završi polu-moralom. Posle nekog vremena više ne čitaš vesti. Čitaš ponavljanje iste priče. Iluzija spontanosti Najopasnije nije to što je sadržaj loš, već što deluje spontano. Kao da se nešto „desilo“, pa je neko to samo zabeležio. U stvarnosti, to je industrijski proizvod. Isto kao reklama. Samo što se ovde prodaje emocija — strah, tuga, bes, voajerizam. Nekada je urednik pitao: „Da li je ovo tačno?“ Danas pita: „Da li ovo klikće?“ Pravi poraz: broj lajkova Najgori trenutak nastupa kada pogledate reakcije. Pažljivo napisan tekst sa merom, ironijom i analizom, dvadesetak lajkova. A onda: „ZAPALIO JE ŽIVU…“ „KRVAVI PIR…“ „HOROR NA SAHRANI…“ Hiljade reakcija. Tu prestaje priča o „krivim medijima“. Algoritam ne radi sam. Publika ga trenira. nisu to „oni“. To smo mi. Kolektivna anestezija Izbliza sam video kako to izgleda. Ljudi u redakcijama nisu naivni. Tačno znaju šta „kida“. Google Analytics im je stalno otvoren. Kada vest „razbije“, u grupnim ćaskanjima vlada euforija — ne zbog važnosti događaja, već zbog metrike. Vest više nije vest. Postala je roba. Većina sebe ne doživljava kao štetočine. „Samo radimo svoj posao.“ „Ljudi to vole.“ „Tržište je takvo.“ Klasična profesionalna anestezija. Nekrofilija prerušena u „slobodu izražavanja“ i „odgovornost prema čitaocima“. Vreme je da prestanemo sa eufemizmima. Ovo nije „žuta štampa“. Ovo je nasilje, sistematsko, profitabilno i svakodnevno. Nasilje nad javnim mnjenjem, nad empatijom, nad decom koja slučajno vide telefon roditelja, nad porodicama žrtava koje ponovo proživljavaju traumu. Setite se samo naslova posle ubistva u Ribnikaru. Umesto suzdržanosti i poštovanja tuge — dobili smo cirkus. To nije greška. To je poslovna strategija. Marketinški trik. . . Nasilje koje ne prepoznajemo kao nasilje Ovo je nasilje. Ne fizičko, ali duboko psihološko, kulturno i moralno: nasilje nad porodicama žrtava nasilje nad decom nasilje nad jezikom nasilje nad empatijom Kad tragedija postane sadržaj, a bol roba, društvo počinje da trune iznutra. Tiho. Kao rđa. Granica koja je nestala Nekada su postojale granice. Nije se sve objavljivalo, sve govorilo, sve prikazivalo. To nije bila cenzura. To je bila kultura. Danas je granica pomerena toliko daleko da više ne znamo ni gde je nekada bila. A kad nema granice sve je dozvoljeno. A kad je sve dozvoljeno, ništa više nema težinu. Danas je crveni alarm za nevreme. Naslov glasi: „Spasavanje će možda biti nemoguće!“ Spasavanje će možda biti nemoguće, vele — grešni smo! Dnevna doza kortizola i adrenalina za omamljenu naciju. Rešenja koja niko ne želi da čuje Porez na šund. Kao akciza na cigarete i alkohol, treba uvesti ozbiljan porez na medijski kič i rijaliti pornografiju nasilja. Neka finansijski boli ono što truje društvo. Odgovornost oglašivača. Telekom, Telenor, Coca-Cola, Imlek, Bambi, pivare… Dok njihove reklame stoje pored tekstova u kojima se „krv sliva niz bradu“, oni su saučesnici. Prestajte da finansirate otrov. Primena postojećih zakona. Član 343 Krivičnog zakonika o izazivanju panike i nereda nije mrtvo slovo na papiru. Svesno i ponavljano izazivanje histerije mora imati posledice. Zašto zakon nije dovoljan Jer naslov može biti tehnički tačan, a emocionalno izvitoperen do neprepoznatljivosti. Zakon tu često nema zube. Jedino što ovaj sistem zaista razume jeste novac. Zato je ključ kod oglašivača. Kada velike kompanije povuku reklame sa takvih portala, promena će biti brza, ne iz morala, već iz računice. Šta zapravo gubimo Ovo nije samo priča o lošem novinarstvu. Ovo je priča o poverenju. Kad mediji izgube meru, ljudi gube poverenje. Kad ljudi izgube poverenje, počinju da veruju bilo čemu. I tu se otvara prostor za mnogo opasnije stvari od klikbejta. Tišina kao saučesništvo Najlakše je reći: „Takvo je vreme.“ Nije. Vreme ne nastaje samo od sebe. . .prave ga ljudi. Svaki klik je glas. Svaki share je podrška. Svaki ignorisan kvalitetan tekst je poruka. Završna misao Danas je crveni alarm za nevreme. Sutra će biti crveni alarm za društvo. Ali taj alarm nećemo videti na naslovnoj strani.

Dnevna doza kortizola i adrenalina, za omamljenu naciju.

Spasavanje ċe možda biti nemoguċе, vele grešni smo!

Pa za potpunu bezbednost o kojoj priča Srećko samo NOKIA!3210 pije vodu.

Još samo da mu uradiš DAC kršten a onaj da baci

Evo kako priča slična onoj iznad moće da dovede do kraha potpunoga........ Ovo je Veritasium video o XZ Utils backdoor-u (CVE-2024-3094) jednom od najozbiljnijih napada na Linux ikada. Brzi sažetak jer dave 30 minuta dok ne dođu na konkretnu stvar. Poenta je ova: gomila ključnih Linux stvari (tipa xz / liblzma za kompresiju) održavaju likovi volonteri. Znači nema plata, nema firma iza, nego dobra volja i entuzijazam. Sistem je bukvalno verujemo ti jer si tu dugo. Bitno je da si dobar magarac i da te jašu (ovo znam iz ličnoga iskustva) I tu kreće zajeb. Šta se desilo (2021–2024): Pojavi se neki lik ........Jia Tan....pitanje je ko je on..... možda država iza(Kina ili Rusija) možda ne ........ali nije ni bitno. Krene polako......... prvo sitni fixovi......... pa bug reportovi......... pa sve korisniji.......... pa svima gotivan......... I mic po mic.........postane nezamenljiv. Originalni maintainer? Pregoreo, nema vremena, zatrpan. Plus nije imao kinte od ovoga..... I na kraju ................ajde ti brate preuzmi. I ovaj preuzme. I ubaci backdoor u xz 5.6.0 i 5.6.1. Kako je backdoor radio (tehnički deo): Ciljao OpenSSH............ znači ulaz u server, srce sistema. Iskoristio systemd da ubaci liblzma u sshd proces (tiho, bez buke). Najluđe: malicious kod NIJE bio u git-u nego sakriven u tarball-u kao “test fajlovi” Znači ako gledaš source..........sve čisto........ ako builduješ release .....upao si u septičku jamu punu govana............ xz je SVUDA svaki distro skoro Da ovo nije provaljeno imali bi milione servera otvorenih ko trafika Špijunaža, ransomware, gašenje infrastrukture… sve moguće. Kako je otkriven (srećom)...........Andres Freund (Microsoft inženjer) primetio je da SSH login traje ~500ms duže nego inače. Počeo da debuguje............našao čudno ponašanje u liblzma i digao uzbunu. Backdoor je imao bug (segfault u ranijim buildovima), što je pomoglo otkrivanju. Ovo nije hakovanje u fazonu “upao sam kroz firewall”. Ovo je ljudska psihologija...........strpljenje.....sistem bez kontrole..... Projekat održava 1–2 čoveka (burnout zona) Niko ne plaća........nema odgovornosti....samo dobra volja. Lično sam učestvovao u sličnim stvarima. Pregoriš kao licna.... Pojavi se “super koristan lik” Postaje nezamenljiv Ostali počnu da zavise od njega Preuzme kontrolu To nije hakovanje. To je ljudska priroda + sistemska slabost. Napadač ne mora da bude genije mora da bude strpljiv i socijalno inteligentan.............. Elem.........Linux ne sme da zavisi od dobrote. Mora da zavisi od procesa i verifikacije. kompanije koje koriste (cloud, infra) moraju da plaćaju održavanje = infrastruktura, ne hobi

Da.....Ovaj pregledač navodni Chromium klon sa pričom sve u jednom. Blokada reklama, preuzimanje videa i dodaci na mobilnom. Na papiru deluje kao da su rešili sve probleme mobilnog interneta, u praksi si samo ubacio još jedan sloj između sebe i mreže. Problem nije u funkcijama nego u modelu poverenja. Firma registrovana u UK je samo na papiru, zajednica puna pitanja, transparentnost slaba. To ne znači da je zlonamerni softver, ali znači da ne znaš jasno gde idu tvoji podaci i kako se obrađuju. Zatvoren kod (closed-source)....... Nema javnog GitHub repo-a niti verifikovanog FOSS projekta I to je suština koju ljudi preskaču.....nije pitanje da li radi, nego da li mu puštaš banku, mejl i logovanja kroz zatvoren sistem bez reputacije. Za svakodnevno testiranje i YouTube.....može. Za bilo šta ozbiljno Brave / Mullvad(oklopno vozilo) ili provereni Chromium fork .

zanimljivo...ko ima vremena da se bakće danima sa ovim

"grobarni trend"

Imam. Ekran 4.3 inča HDMI LCD (B), 800x480, IPS, osetljiv na dodir....

Zavisno od debljine kože: Ako imaš žuljeve ili veoma suvu kožu, možeš izdržati više.Rudari, zavarivači, kovači, drvoseče i slična teška zanimanja imaju viši prag tolerancije na toplotu na rukama

Brate, to je J4105 ........taj procesor je bio penzioner još dok je COVID-19 tek počinjao. Staviš “Mikin Linux” i vozi i… ali kao Yugo uzbrdo u petoj, uz otvoren prozor da mu pomogneš vazduhom. Ono što ja imam je Dell OptiPlex 3050 Micro https://www.kupujemprodajem.com/kompjuteri-desktop/polovni-kompjuteri/dell-optiplex-3050-mikro-intel-i5-8gb-256gb/oglas/192004683 90€ To je već druga priča. i5 unutra, pravi x86, otključaš BIOS, digneš Linux kako treba Kad mu još središ napajanje (čist ispravljač za audio) i malo ga “otvoriš” to više nije kancelarijska kanta, nego hi-end transport za DAC.

Od kulture nasleđa do kulture sefa i roletni Ovaj tekst je nastao slučajno. U tri ujutro, lutajući kroz stare stranice Wikipedije o Beogradu, naišao sam na ime Perside Milenković. Iskreno, očekivao sam još jednu zaboravljenu biografiju iz stare Srbije koju danas niko više ne čita. Umesto toga, nekoliko minuta sam samo sedeo i gledao spisak stvari koje je jedna žena ostavila iza sebe: škole, fondove, crkve, pomoć sirotinji, zgrade Univerziteta, pomoć đacima, dobrotvorne organizacije. I onda dolazi neprijatni deo. Shvatiš da danas u Srbiji postoje hiljade ljudi neuporedivo bogatijih od cele tadašnje građanske klase zajedno a iza ogromnog dela tog bogatstva neće ostati ništa. Ni škola. Ni biblioteka. Ni bolnica. Ni stipendija. Ni fondacija. Ni dom kulture. Samo kvadrati. Samo zatvorene roletne. Samo garaže. I odmah posle toga dolazi drugo pitanje, možda još neprijatnije: Kako je moguće da o ovome gotovo niko ne govori? Jer kada jednom vidiš razliku između stare kulture zadužbinarstva i današnje kulture potrošnje, više je nemoguće ne primećivati je po gradu. Beograd je pun novih bogataša. Ali sve manje liči na grad koji iza sebe ostavlja civilizacijski trag. Postoji stari Beograd koji se više ne vidi golim okom. Ne nalazi se u novim kulama od stakla, ni u garažama punim SUV vozila, ni u reklamama za luksuzne komplekse sa engleskim imenima. Taj Beograd živi u fasadama gimnazija, u zgradama univerziteta, u bolničkim fondovima, čitaonicama i zadužbinama koje su podizali ljudi koji su bogatstvo doživljavali kao dug, a ne kao plen. Jedna od njih bila je Persida Milenković. Žena iz Šapca podigla je dve gimnazije u Beogradu, među njima i zgradu današnje Matematičke gimnazije, osnovnu školu, crkvu na Torlaku, manastir Vavedenje, pomagala sirotinju, Kolo srpskih sestara, Crveni krst Srbije, zaveštala zgrade Univerzitetu i osnovala fondove za obrazovanje. Njena kuća u Knez Mihailovoj sravnjena je u bombardovanju 1941. godine. Ali njene zadužbine stoje i danas. Tu počinje neprijatno poređenje sa savremenom Srbijom. Danas Srbija broji desetine hiljada milionera a prema nekim procenama i navodima (Forbes Srbija)i preko 30.000 ljudi sa imovinom koja prelazi milone eura. Nikada više privatnog kapitala, luksuznih nekretnina, kvadrata, automobila, satova i apartmana. Nikada više ljudi koji „imaju“. A ipak, iza ogromnog dela tog bogatstva neće ostati ni biblioteka, ni fondacija, ni stipendija, ni dom kulture, ni studentski fond. Ostaće parking mesto u podzemnoj garaži, ugašen Instagram nalog naslednika i sef čiju će šifru porodica zaboraviti posle druge generacije. Ovo nije sentimentalna priča o tome kako je „nekad bilo bolje“. Ovo je priča o civilizacijskoj promeni: kako je Srbija od društva u kome je bogatstvo podrazumevalo obavezu prema zajednici postala društvo u kome bogatstvo služi kao bunker od zajednice. Zadužbinarstvo kao filozofija Danas se često pogrešno misli da su zadužbine bile neka vrsta ranog marketinga za bogate trgovce. Kao: davali su da bi ostali upamćeni. Istina je mnogo dublja. Zadužbinarstvo je bilo filozofija života. Čovek je sebe video kao prolaznu kariku u dugom lancu. Bogatstvo nije bilo apsolutno privatna stvar, nego nešto što nosi odgovornost. Smatralo se prirodnim da deo stečenog mora biti vraćen narodu, gradu, veri ili obrazovanju. Zato su nastajali ljudi poput Ilija Kolarac, Nikola Spasić, Luka Ćelović, Kapetan Miša Anastasijević ili Mihajlo Pupin. Ti ljudi nisu ostavljali „višak“. Oni su kroz davanje oblikovali sopstveni identitet. Stari trgovac nije želeo samo da bude bogat. Želeo je da njegovo ime traje. Ne na haubi automobila, nego na fasadi škole. Ne kroz luksuz, nego kroz trag. To je ogromna razlika. Jer čovek koji podigne gimnaziju zapravo govori: „Verujem da će ovaj narod postojati i posle mene.“ Psihologija novog bogatstva Moderni bogataš često ne živi sa tim osećajem kontinuiteta. Naprotiv, on živi sa osećajem privremenosti. Veliki deo novog kapitala u Srbiji nastao je u vremenu: sankcija, ratova, privatizacionog haosa, političkih (re)kombinacija, sive ekonomije, korupcije, kocke i špekulacije...... Takvo bogatstvo retko proizvodi unutrašnju sigurnost. Ono proizvodi strah od gubitka. Zato novi bogataš ne gradi instituciju on gradi tvrđavu. Kupuje stanove, gomila kvadrate, sklanja novac, zatvara se iza kapija i kamera. Ne veruje državi, ne veruje institucijama, ne veruje budućnosti, često ni sopstvenoj deci. I zato ne razmišlja o tome šta će ostaviti društvu, nego šta će sačuvati od društva. To nije samo pitanje pohlepe. To je pitanje psihologije civilizacije. Samo čovek koji veruje da svet ima budućnost želi da gradi nešto što će ga nadživeti. Društva koja veruju u sutra podižu zadužbine. Društva koja očekuju pljačku podižu sefove. Od ugleda do demonstracije Nekada je ugled bio povezan sa karakterom i doprinosom zajednici. Bio si „gospodin“ ako si pomagao školovanje siromašnih đaka, finansirao biblioteku ili podigao bolnicu. Danas je status sve više postao vizuelna demonstracija uspeha. Auto mora da bude glasan. Sat prepoznatljiv. Ručak fotografisan. Putovanje javno prikazano. Savremeni status ne traži poštovanje on traži pažnju. Stari bogataš želeo je da ga grad pamti. Novi često želi samo da mu grad zavidi. To je prelaz iz kulture stvaranja u kulturu prikazivanja. Nekada si postajao neko kroz delo. Danas se često postaje „neko“ kroz projekciju životnog stila. I zato danas imamo više luksuza nego ikada, a manje civilizacijskog traga nego u mnogo siromašnijim epohama. Kapitalizam bez građanske klase Tu dolazimo do možda najvažnije tačke. Srbija posle komunizma nije obnovila staru građansku klasu. Ona je dobila novu klasu bogatih ljudi, ali bez tradicije građanske odgovornosti. Komunizam je sistematski razarao privatno vlasništvo, porodične tradicije i kontinuitet građanskog sloja. Posle toga su došli ratovi, kriminal, sankcije i divlja tranzicija. U takvom sistemu nisu opstajali najodgovorniji, nego najagresivniji i najprilagodljiviji. Rezultat je društvo koje ima kapital, ali nema mecenstvo. Ima investitore, ali nema ktitore. Ima luksuzne komplekse, ali nema zadužbine. Drugim rečima: dobili smo bogate ljude, ali ne i elitu. Jer elita nije količina novca. Elita je osećaj odgovornosti prema zajednici iz koje si izrastao. I upravo tu dolazimo do najteže slike savremene Srbije. Dok roditelji prodaju jedini stan da bi lečili dete, a dobri ljudi šalju SMS poruke, mediji sa nacionalnom frekvencijom često ćute ili okreću glavu od takvih tema, kao da je nečiji život sporedna vest. Izgubili smo i poslednje dostojanstvo: lečimo decu SMS-om, dok oni koji bi mogli da pokrenu društvo biraju da proizvode buku umesto smisla. Dok su se nekada bogataši takmičili ko će podići veću zadužbinu, danas se mnogi takmiče ko će uspešnije prikriti pukotine sistema u kome živimo. To je možda i najtačnija slika naše „elite“: ne samo da ne grade ništa za zajednicu, nego često ne uspevaju ni da podrže ono što zajednica sama pokušava da izgradi. Grad bez tragova Zato danas kroz Beograd niču kule od stakla i betona, ali retko niču institucije koje će postojati za sto godina. Kvadrati rastu brže od škola. Fasade su skuplje od biblioteka. Nikada više luksuza po glavi stanovnika, a nikada manje osećaja da neko gradi nešto što nadilazi njegov privatni interes. Nisu podignute nove velike zadužbine. Nema fondova za talentovanu decu iz provincije. Nema ozbiljnih stipendijskih sistema. Nema nove kulture davanja. Samo kvadrati i spuštene roletne. Stari zadužbinari ostavljali su narodu škole i fondove. Novi često ostavljaju naslednicima šifre za sef. I možda je upravo to najtačnija slika našeg vremena. Ne propada društvo onda kada nema bogate ljude. Propada onda kada bogati ljudi više ne osećaju nikakvu obavezu prema društvu iz kog su nastali. Pitanje zato nije samo: „Gde su novi zadužbinari?“ Pitanje je mnogo neprijatnije: Kakav tip čoveka proizvodi današnji sistem i može li takav čovek uopšte ostaviti iza sebe nešto trajnije od betona, potrošnje i zatvorenih roletni? Tada grad prestaje da bude civilizacija. Postaje parking između investicionih kvadrata. I možda najbolji simbol našeg vremena nije moderni biznismen sa Instagrama, nego deda Pantelija iz Maratonci trče počasni krug. Cela porodica živi oko novca koji trune zajedno sa njim. Niko ništa ne stvara, niko ništa ne gradi, niko nema ideju šta bi uradio korisno sa bogatstvom. Svi samo čekaju da mrtva ruka konačno pusti sef. Maratonci trče počasni krug zapravo jeste gotovo metafizička slika balkanskog odnosa prema bogatstvu: gomilanje bez svrhe, paranoja oko nasledstva, porodica koja postoji samo oko plena, novac koji nikome ne služi osim da bude zaključan. Zato je masakr na kraju Maratonaca zapravo tragedija, a ne samo crni humor. Onog trenutka kada sef konačno ostane bez čuvara, porodica se raspada u nasilju. Ne nastaje sloboda, ne nastaje novi početak, ne nastaje stvaranje. Nastaje haos. To je potpuni moralni i civilizacijski slom.

Realnost za taj deo (da ne gubiš vreme) FKP (polipropilen, foil) nema kod nas, pogotovo 1000V ili manje.... 2n2 taj uski često ide u PSU snubber i orginal švabski ima samo na Mouseru da poruliš preko Vremeplova

Brate, konačno neko sa erotskim nabojem. Svi pišu romane o somotu, baršunastoj crnini i trodimenzionalnim duhovima, a niko neće da kaže da li taj amp/DAC kad ga uzmeš u ruke ima kičmu ili je tanak ko folija od Wizza. Ja kad uzmem stvar u ruke, prvo je opipam ko ženu. Diše li kako treba, je l’ čvrsta, je l’ joj osećaš masu i strukturu pod prstima. Ako pod rukom legne – onda ima šanse da legne i na uvo. Ako moram da pišem poeziju da bih sebe ubedio da je dobro... onda nešto nije štimalo još od kutije. Jedni opipavaju šasiju. Drugi opipavaju maštu. Firnajz....pivo.....bensendini i trodimenzionalne slušalice

[stylesheet-group="0"]{} body{margin:0;} button::-moz-focus-inner,input::-moz-focus-inner{border:0;padding:0;} html{-ms-text-size-adjust:100%;-webkit-text-size-adjust:100%;-webkit-tap-highlight-color:rgba(0,0,0,0);} input::-webkit-search-cancel-button,input::-webkit-search-decoration,input::-webkit-search-results-button,input::-webkit-search-results-decoration{display:none;} [stylesheet-group="1"]{} .css-146c3p1{background-color:rgba(0,0,0,0.00);border:0 solid black;box-sizing:border-box;color:rgba(0,0,0,1.00);display:inline;font:14px -apple-system,BlinkMacSystemFont,"Segoe UI",Roboto,Helvetica,Arial,sans-serif;list-style:none;margin:0px;padding:0px;position:relative;text-align:start;text-decoration:none;white-space:pre-wrap;word-wrap:break-word;} .css-175oi2r{align-items:stretch;background-color:rgba(0,0,0,0.00);border:0 solid black;box-sizing:border-box;display:flex;flex-basis:auto;flex-direction:column;flex-shrink:0;list-style:none;margin:0px;min-height:0px;min-width:0px;padding:0px;position:relative;text-decoration:none;z-index:0;} .css-1jxf684{background-color:rgba(0,0,0,0.00);border:0 solid black;box-sizing:border-box;color:inherit;display:inline;font:inherit;list-style:none;margin:0px;padding:0px;position:relative;text-align:inherit;text-decoration:none;white-space:inherit;word-wrap:break-word;} .css-9pa8cd{bottom:0px;height:100%;left:0px;opacity:0;position:absolute;right:0px;top:0px;width:100%;z-index:-1;} [stylesheet-group="2"]{} .r-13awgt0{flex:1;} .r-17gur6a{border-bottom-left-radius:0px;border-bottom-right-radius:0px;border-top-left-radius:0px;border-top-right-radius:0px;} .r-1867qdf{border-bottom-left-radius:16px;border-bottom-right-radius:16px;border-top-left-radius:16px;border-top-right-radius:16px;} .r-1adg3ll{display:block;} .r-1fuqb1j{border-bottom-left-radius:24px;border-bottom-right-radius:24px;border-top-left-radius:24px;border-top-right-radius:24px;} .r-1j16mh1{border-bottom-left-radius:100%;border-bottom-right-radius:100%;border-top-left-radius:100%;border-top-right-radius:100%;} .r-1jkafct{border-bottom-left-radius:2px;border-bottom-right-radius:2px;border-top-left-radius:2px;border-top-right-radius:2px;} .r-1pcd2l5{padding:20px;} .r-1phboty{border-bottom-style:solid;border-left-style:solid;border-right-style:solid;border-top-style:solid;} .r-1pp0k63{border-bottom-left-radius:0.01px;border-bottom-right-radius:0.01px;border-top-left-radius:0.01px;border-top-right-radius:0.01px;} .r-1udh08x{overflow-x:hidden;overflow-y:hidden;} .r-4iw3lz{border-bottom-width:0;border-left-width:0;border-right-width:0;border-top-width:0;} .r-4qtqp9{display:inline-block;} .r-6koalj{display:flex;} .r-bztko3{overflow-x:visible;overflow-y:visible;} .r-crgep1{margin:0px;} .r-hvic4v{display:none;} .r-krxsd3{display:-webkit-box;} .r-rs99b7{border-bottom-width:1px;border-left-width:1px;border-right-width:1px;border-top-width:1px;} .r-sdzlij{border-bottom-left-radius:9999px;border-bottom-right-radius:9999px;border-top-left-radius:9999px;border-top-right-radius:9999px;} .r-t60dpp{padding:0px;} .r-wwvuq4{padding:0;} .r-xoduu5{display:inline-flex;} .r-ywje51{margin:auto;} .r-z2wwpe{border-bottom-left-radius:4px;border-bottom-right-radius:4px;border-top-left-radius:4px;border-top-right-radius:4px;} [stylesheet-group="2.1"]{} .r-1559e4e{padding-bottom:2px;padding-top:2px;} .r-1fkl15p{padding-left:32px;padding-right:32px;} .r-3o4zer{padding-left:12px;padding-right:12px;} .r-3pj75a{padding-left:16px;padding-right:16px;} .r-cxgwc0{padding-left:24px;padding-right:24px;} .r-dd0y9b{padding-bottom:20px;padding-top:20px;} .r-ddtstp{margin-bottom:0px;margin-top:0px;} .r-dp7rxi{padding-bottom:40px;padding-top:40px;} .r-f8sm7e{margin-left:auto;margin-right:auto;} .r-n7gxbd{padding-left:4px;padding-right:4px;} .r-nj0m1c{padding-bottom:32px;padding-top:32px;} .r-s49dbf{margin-bottom:1px;margin-top:1px;} .r-sjygvo{padding-left:1em;padding-right:1em;} .r-w7s2jr{padding-bottom:16px;padding-top:16px;} [stylesheet-group="2.2"]{} .r-10s2tm5{left:0%;} .r-15peodp{right:-9999px;} .r-16o8guy{right:100%;} .r-19qo34d{left:-9999px;} .r-1ca1ndr{margin-left:0.5em;} .r-1ez5h0i{margin-left:4px;} .r-1gs4q39{margin-right:4px;} .r-1kkk96v{margin-left:8px;} .r-1kpi4qh{margin-left:0.075em;} .r-1l2kgy{margin-right:0.5em;} .r-1q6cnnd{right:-2px;} .r-1uofg76{left:16px;} .r-1wron08{margin-right:8px;} .r-3t4u6i{margin-left:2px;} .r-42265s{right:16px;} .r-45ll9u{left:50%;} .r-5f1w11{left:-2px;} .r-72fyl3{border-top-left-radius:32px;} .r-cwltf5{border-top-right-radius:32px;} .r-dqe1q{right:0%;} .r-k4bwe5{margin-right:0.075em;} .r-o59np7{padding-right:8px;} .r-ocobd0{right:50%;} .r-qjj4hq{padding-left:8px;} .r-rci37q{left:100%;} .r-x1x4zq{margin-right:2px;} [stylesheet-group="3"]{} .r-105ug2t{pointer-events:auto!important;} .r-109y4c4{height:1px;} .r-10ef88u{min-width:700px;} .r-10ptun7{height:16px;} .r-10v3vxq{transform:scaleX(-1);} .r-117bsoe{margin-bottom:20px;} .r-11c0sde{margin-top:24px;} .r-11f8fnl{background-color:rgba(180,180,182,0.50);} .r-11j9u27{visibility:hidden;} .r-1202g5r{height:90vh;} .r-12181gd{box-shadow:0 0 2px rgba(0,0,0,0.03) inset;} .r-1279nm1{min-height:400px;} .r-12hfotv{width:700px;} .r-12sks89{min-height:22px;} .r-12vffkv>*{pointer-events:auto;} .r-12vffkv{pointer-events:none!important;} .r-12ym1je{width:18px;} .r-135wba7{line-height:24px;} .r-13qz1uu{width:100%;} .r-13tjlyg{transition-duration:0.1s;} .r-13wfysu{-webkit-text-decoration-line:none;text-decoration-line:none;} .r-146iojx{max-width:300px;} .r-1472mwg{height:24px;} .r-14j79pv{color:rgba(83,100,113,1.00);} .r-14lw9ot{background-color:rgba(255,255,255,1.00);} .r-158ssxm{max-height:calc(64px * 15);} .r-15ysp7h{min-height:32px;} .r-16dba41{font-weight:400;} .r-16y2uox{flex-grow:1;} .r-176fswd{transform:translateX(-50%) translateY(-50%);} .r-1777fci{justify-content:center;} .r-17bb2tj{animation-duration:0.75s;} .r-17gznlh{animation-name:r-t2lo5v;} .r-17leim2{background-repeat:repeat;} .r-17s6mgv{justify-content:flex-end;} .r-184en5c{z-index:1;} .r-18jsvk2{color:rgba(15,20,25,1.00);} .r-18tzken{width:56px;} .r-18u37iz{flex-direction:row;} .r-18yzcnr{height:22px;} .r-19lq7b1{top:16px;} .r-19qs0lw{animation-name:r-1qpf3yi;} .r-19wmn03{width:20px;} .r-19yznuf{min-height:52px;} .r-1abnn5w{animation-play-state:paused;} .r-1acpoxo{width:36px;} .r-1ad0z5i{word-break:break-all;} .r-1awozwy{align-items:center;} .r-1b43r93{font-size:14px;} .r-1betnmo{max-width:672px;} .r-1blnp2b{width:72px;} .r-1blvdjr{font-size:23px;} .r-1c6unfx{forced-color-adjust:none;} .r-1ceczpf{min-height:24px;} .r-1cwl3u0{line-height:16px;} .r-1d2f490{left:0px;} .r-1ddef8g{-webkit-text-decoration-line:underline;text-decoration-line:underline;} .r-1dernwh{height:70%;} .r-1dn12g7{line-height:48px;} .r-1dum35f{-moz-transition-property:opacity, height;-webkit-transition-property:opacity, height;transition-property:opacity, height;} .r-1ebb2ja{list-style:none;} .r-1ei5mc7{cursor:inherit;} .r-1ewcgjf{box-shadow:0px 1px 3px rgba(0,0,0,0.5);} .r-1ff274t{text-align:right;} .r-1ffj0ar{background-color:rgba(0,0,0,0.40);} .r-1fu8b7j{height:712px;} .r-1g83rmp{animation-name:r-7bj9g2;} .r-1gkfh8e{font-size:11px;} .r-1h0z5md{justify-content:flex-start;} .r-1h8ys4a{padding-top:4px;} .r-1habvwh{align-items:flex-start;} .r-1hjwoze{height:18px;} .r-1ifxtd0{margin-bottom:16px;} .r-1iln25a{word-wrap:normal;} .r-1inkyih{font-size:17px;} .r-1ipicw7{width:300px;} .r-1iusvr4{flex-basis:0px;} .r-1janqcz{width:16px;} .r-1jaylin{width:-webkit-max-content;width:-moz-max-content;width:max-content;} .r-1k78y06{font-family:Tahoma, Arial, sans-serif;} .r-1kihuf0{align-self:center;} .r-1ldzwu0{animation-timing-function:linear;} .r-1loqt21{cursor:pointer;} .r-1mdbw0j{padding-bottom:0px;} .r-1mlwlqe{flex-basis:auto;} .r-1mrlafo{background-position:0;} .r-1muvv40{animation-iteration-count:infinite;} .r-1mwlp6a{height:56px;} .r-1nao33i{color:rgba(231,233,234,1.00);} .r-1niwhzg{background-color:rgba(0,0,0,0.00);} .r-1ny4l3l{outline-style:none;} .r-1oifz5y{background-color:rgba(170,17,0,1.00);} .r-1oszu61{align-items:stretch;} .r-1otgn73{touch-action:manipulation;} .r-1ovo9ad{width:360px;} .r-1p0dtai{bottom:0px;} .r-1pi2tsx{height:100%;} .r-1pjcn9w{max-width:80vw;} .r-1potc6q{top:5%;} .r-1ps3wis{min-width:44px;} .r-1pz39u2{align-self:stretch;} .r-1qd0xha{font-family:-apple-system,BlinkMacSystemFont,"Segoe UI",Roboto,Helvetica,Arial,sans-serif;} .r-1qi8awa{min-width:36px;} .r-1r5jyh0{min-height:130px;} .r-1r8g8re{height:36px;} .r-1rnoaur{overflow-y:auto;} .r-1s2hp8q{min-height:26px;} .r-1sxrcry{background-size:auto;} .r-1tl8opc{font-family:"Segoe UI",Meiryo,system-ui,-apple-system,BlinkMacSystemFont,sans-serif;} .r-1to6hqq{background-color:rgba(255,212,0,1.00);} .r-1tsuqlv{max-height:100vh;} .r-1ttztb7{text-align:inherit;} .r-1udbk01{text-overflow:ellipsis;} .r-1ur9v65{padding-top:40px;} .r-1v2oles{top:50%;} .r-1vmecro{direction:rtl;} .r-1vr29t4{font-weight:800;} .r-1wb8bfx{text-decoration-thickness:2px;} .r-1wbh5a2{flex-shrink:1;} .r-1wtj0ep{justify-content:space-between;} .r-1wvb978{font-feature-settings:'ss01' on;} .r-1wyyakw{z-index:-1;} .r-1xcajam{position:fixed;} .r-1xfddsp{min-height:300px;} .r-1xk2f4g{clip:rect(1px, 1px, 1px, 1px);} .r-1xnzce8{-moz-user-select:text;-webkit-user-select:text;user-select:text;} .r-1xvli5t{height:1.25em;} .r-1y7e96w{min-width:22px;} .r-1ye8kvj{max-width:600px;} .r-1yef0xd{animation-name:r-11cv4x;} .r-1yjpyg1{font-size:31px;} .r-1ykxob0{top:60%;} .r-2o02ov{margin-top:40px;} .r-2tavb8{background-color:rgba(0,0,0,0.60);} .r-2yi16{min-height:36px;} .r-30o5oe{-moz-appearance:none;-ms-appearance:none;-webkit-appearance:none;appearance:none;} .r-36ujnk{font-style:italic;} .r-37tt59{line-height:32px;} .r-3s2u2q{white-space:nowrap;} .r-417010{z-index:0;} .r-4gszlv{background-size:cover;} .r-4hwcpe{font-family:Vazirmatn, Tahoma, Arial, sans-serif;} .r-4wgw6l{min-width:32px;} .r-54znze{color:rgba(239,243,244,1.00);} .r-56xrmm{line-height:12px;} .r-6026j{background-color:rgba(255,255,255,0.85);} .r-633pao{pointer-events:none!important;} .r-6416eg{-moz-transition-property:background-color, box-shadow;-webkit-transition-property:background-color, box-shadow;transition-property:background-color, box-shadow;} .r-64el8z{min-width:52px;} .r-68jxh1{min-width:500px;} .r-7h7f8p{max-width:100vw;} .r-7q8q6z{cursor:default;} .r-8akbws{-webkit-box-orient:vertical;} .r-8jfcpp{top:-2px;} .r-92ng3h{width:1px;} .r-9dcw1g{width:320px;} .r-a023e6{font-size:15px;} .r-adyw6z{font-size:20px;} .r-agouwx{transform:translateZ(0);} .r-ah5dr5>*{pointer-events:none;} .r-ah5dr5{pointer-events:auto!important;} .r-aqfbo4{backface-visibility:hidden;} .r-b88u0q{font-weight:700;} .r-bcqeeo{min-width:0px;} .r-bnwqim{position:relative;} .r-bt1l66{min-height:20px;} .r-bvlit7{margin-bottom:-12px;} .r-clrlgt{animation-name:r-imtty0;} .r-deolkf{box-sizing:border-box;} .r-dflpy8{height:1.2em;} .r-dnmrzs{max-width:100%;} .r-ehq7j7{background-size:contain;} .r-emqnss{transform:translateZ(0px);} .r-eqz5dr{flex-direction:column;} .r-ero68b{min-height:40px;} .r-fa1dwr{animation-timing-function:cubic-bezier(0.25, 0.1, 0.25, 1);} .r-fdjqy7{text-align:left;} .r-fm7h5w{font-family:"TwitterChirpExtendedHeavy","Verdana",-apple-system,BlinkMacSystemFont,"Segoe UI",Roboto,Helvetica,Arial,sans-serif;} .r-g6jmlv{width:100vw;} .r-gf0ln{-webkit-filter:brightness(1);filter:brightness(1);} .r-h9hxbl{width:1.2em;} .r-htvplk{min-width:600px;} .r-icoktb{opacity:0.5;} .r-ifefl9{min-height:0px;} .r-impgnl{transform:translateX(50%) translateY(-50%);} .r-iphfwy{padding-bottom:4px;} .r-ipm5af{top:0px;} .r-j5o65s{border-bottom-color:rgba(239,243,244,1.00);} .r-jmul1s{transform:scale(1.1);} .r-jwli3a{color:rgba(255,255,255,1.00);} .r-k200y{align-self:flex-start;} .r-kemksi{background-color:rgba(0,0,0,1.00);} .r-kwpbio{height:650px;} .r-lp5zef{min-width:24px;} .r-lrsllp{width:24px;} .r-lrvibr{-moz-user-select:none;-webkit-user-select:none;user-select:none;} .r-lrx3fh{width:500px;} .r-m6rgpd{vertical-align:text-bottom;} .r-majxgm{font-weight:500;} .r-n1ft60{dynamic-range-limit:standard;} .r-n6v787{font-size:13px;} .r-nhe8su{animation-duration:0.5s;} .r-nvplwv{animation-timing-function:ease-out;} .r-nwxazl{line-height:40px;} .r-o7ynqc{transition-duration:0.2s;} .r-obd0qt{align-items:flex-end;} .r-orgf3d{opacity:0;} .r-peo1c{min-height:44px;} .r-pm9dpa{max-height:100%;} .r-poiln3{font-family:inherit;} .r-pp5qcn{vertical-align:-20%;} .r-q4m81j{text-align:center;} .r-qklmqi{border-bottom-width:1px;} .r-qlhcfr{font-size:0.001px;} .r-qvk6io{line-height:0px;} .r-qvutc0{word-wrap:break-word;} .r-rjixqe{line-height:20px;} .r-rki7wi{bottom:12px;} .r-rsyp9y{max-height:90vh;} .r-s67bdx{font-size:48px;} .r-sb58tz{max-width:1000px;} .r-tjvw6i{text-decoration-thickness:1px;} .r-u6sd8q{background-repeat:no-repeat;} .r-u8s1d{position:absolute;} .r-ueyrd6{line-height:36px;} .r-uho16t{font-size:34px;} .r-uz7a3o{min-width:650px;} .r-vkv6oe{min-width:40px;} .r-vqxq0j{border:0 solid black;} .r-vrz42v{line-height:28px;} .r-vvn4in{background-position:center;} .r-wy61xf{height:72px;} .r-x3cy2q{background-size:100% 100%;} .r-x572qd{background-color:rgba(247,249,249,1.00);} .r-xigjrr{-webkit-filter:blur(4px);filter:blur(4px);} .r-xr3zp9{min-height:calc(64px * 3);} .r-yc9v9c{width:22px;} .r-yn5ncy{animation-fill-mode:both;} .r-yy2aun{font-size:26px;} .r-yyyyoo{fill:currentcolor;} .r-z2knda{transition-timing-function:ease;} .r-z7pwl0{max-width:700px;} .r-z80fyv{height:20px;} .r-zchlnj{right:0px;} @-webkit-keyframes r-11cv4x{0%{transform:rotate(0deg);}100%{transform:rotate(360deg);}} @-webkit-keyframes r-1qpf3yi{0%{opacity:0;transform:scale3d(0.92, 0.92, 1);}100%{opacity:1;transform:scale3d(1, 1, 1);}} @-webkit-keyframes r-7bj9g2{0%{opacity:1;transform:scale3d(1, 1, 1);}100%{opacity:0;transform:scale3d(0.92, 0.92, 1);}} @-webkit-keyframes r-imtty0{0%{opacity:0;}100%{opacity:1;}} @-webkit-keyframes r-t2lo5v{0%{opacity:1;}100%{opacity:0;}} @keyframes r-11cv4x{0%{transform:rotate(0deg);}100%{transform:rotate(360deg);}} @keyframes r-1qpf3yi{0%{opacity:0;transform:scale3d(0.92, 0.92, 1);}100%{opacity:1;transform:scale3d(1, 1, 1);}} @keyframes r-7bj9g2{0%{opacity:1;transform:scale3d(1, 1, 1);}100%{opacity:0;transform:scale3d(0.92, 0.92, 1);}} @keyframes r-imtty0{0%{opacity:0;}100%{opacity:1;}} @keyframes r-t2lo5v{0%{opacity:1;}100%{opacity:0;}} .r-6w7sw{position:absolute;visibility:hidden;top:0;width:50px;pointer-events:none} .r-6w7sw.loaded{visibility:visible;top:50vh;width:50px} Google Chrome silently installs a 4 GB AI model on your device without consent. At a billion-device scale the climate costs are insane. — That Privacy Guy! WWW.THATPRIVACYGUY.COM Google Chrome is downloading a 4 GB Gemini Nano model onto users' machines without consent, with no opt-in, no opt-out short of enterprise tooling, and an automatic re-download every time the user deletes it. The pattern is identical to the Anthropic Claude Desktop case I wrote about last month, but the scale is between two and three orders of magnitude larger. This article... Google Chrome zaista može da preuzme ~4 GB Gemini Nano on-device AI model (fajl weights.bin u folderu OptGuideOnDeviceModel) bez eksplicitnog consent dijaloga, posebno kada su AI feature-i uključeni po default-u na kompatibilnom hardveru. Ovo je potvrđeno na više platformi (Windows, macOS, Linux)............ Model služi za lokalne AI funkcije (npr. "Help me write", scam detection, Prompt API itd.). Ako ga obrišeš, Chrome ga često ponovo preuzme u pozadini dok su feature-i aktivni. Ovo nije "malware", ali je problematično sa stanovišta pristanka, transparentnosti i potrošnje prostora/diska. Kako sprečiti/preuzeti kontroluNajbolje rešenje — idi u chrome://flags/ i disable-uj:#optimization-guide-on-device-model #prompt-api-for-gemini-nano (ili slične AI feature-e) Restartuj Chrome.