Najbolji članovi

Znam da moze interesantnije, bolje i pedantnije. Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda. Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata, tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske. Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi. Kako izrezati lim: Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ). Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima. Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban. Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr'' koji smo ostavili iza sjecenja: Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj. Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene. Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda: Zatim je red da izbusimo rupe. Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju. Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila. Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12. Kutija sklopljena na ovakav nacin je jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove. Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija. Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18. ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM) Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji. PAZNJA ! Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane. Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline. Na podlozi odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg. Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice. Napomena : Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja. Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom, kvaseci suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi. Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom za CD. Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo ostavili od toner transfera. Posto smo zastitili sve dijelove koji ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje. U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova. Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno 1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu. Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate. Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner. Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. Nozice i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame Evo i ostalih slika gotove kutije. Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav!

Dobar dan.Na kraju je "pobedio: Korato Ikarus.Od prijatelja sam nabavio i 4x6550 G.E nos,2x12bh7 national,2xecc81 Raytheon i slusao sam sa Rockport ( 87 db/4Ohm).Zvuk je bio fantastican. Hvala svima za preporuke i pomoc.

Po mom mišljenju nije dobro, pogotovo za coax. Saglasan.

Nemam nameru da trujem temu, ali zbog manjka ljudi koji imaju bilo kakva iskustva sa novijim coax-ima počeo sam da istražujem po svetu u vezi beyma coax-a. Našao sam istomišljenike (pored Švedske) na jednom Indijskom forumu gde izvesni lik Kapšar (na diyaudio.com poznatiji kao Workhorse) od skora promoviše baš ove beyme koje sam ja nabavio. Poređenja su vršena u odnosu na "legendarne" altec-e/tannoy coax-e i navodno da svi koji su čuli i jedne i druge slažu se da beyme generalno manje farbaju zvuk i imaju utegnutiji bas i bolji "kik". Delim mišljenje sa Workhorse-om i čekam da mi pošalje šemu aktivne skretnice na kojoj radi - čisto da proverim ima li tu mesta za dodatno poboljšanje zvuka. Po meni, aktiva + biamping je prava stvar ako se može finansijski izneti. http://www.hifivision.com/active-speakers/52156-active-system-beyma-15cxa400fe-coaxial-drivers.html EDIT: Glavni parametar koji me je prelomio da uzmem beyma-e je Rms. Sa Rms=1.38, mislim da se ovaj zvučnik po zvuku drastično razlikuje od "krućih" pro coax-a koji imaju Rms=4+