Nije mi nesto odavno jasno

[John Coltrane]

Nisam ni mislio da si mislio   ni bilo ko drugi.

Tema nisu kabuki zvučnici a i ne branim ih, jednostavno su mi sada OK, pravio bi nešto bolje ali ne mogu dok se ne vratim iz magične zemlje oz.

 

Veliki problem kod tih starih drajvera su vešanja koja su izgubila elastičnost.

[Dacho]

Cabasse je svoje bass drivere na top modelima iz 90' tih radio od materijala poput stiropora. Samo oni su jos doskocili problemu oko krutosti tako sto je mambrana napravljena kao sendvič konstrukcija od dvije tanke membrane i između se nalazi resetka poput pčelinje saće. Sa time su dobili veliku krutost. Imao sam model Iroise 500 sa takvim membranama i krasila ga je velika brzina zvuka.

[Zen Mod]

Cabasse je generalno krasan

 

[Dacho]

Uh da. Tesko ga prezaliti....

Kod mene je to sa 300b u Parallel SE sviralo frapantno dobro (ali u 35m2), i neki dan sretnem jednog poznanika koji je htjeo kupiti bas te kutije i imao je na slusanju kratko,...njegov zakljucak je bio da sviraju kao pis of shit!! Naravno nije znao da su te iste kutije prije 6-7 god bile moje.

[John Coltrane]

http://www.forumcabasse.org/wiki/21M18

 

cabasse 21M18 su od neke vrste stiropora, zavisno od verzije do verzije

 

kod njih se to pokazalo kao odlično rešenje za manje jedinice, stari veći modeli su od papira koji je neprevaziđeni.

 

 

Cabasse stiroporci su odlični ali su i skupi/teško nabavljivi, moji Bisquine su završili kod preprodavca na kupusanje jer nisam mogao da nabavim jedan bas.

[ultrakeen]

Vidim ovde se razvila diskusija o velicini bas membrane, pa i ja da dodam moju logiku...

 

Prvo i osnovno, da bi se cuo duboki bas koji recimo ume da zatrese stakla na prozorima (sto je nekada kod mene mogao KEF B139 sa NAD resiverom od 45W) - potrebna je "prigodna" velicina/povrsina membrane, dakle dovoljno velika jer je i energija takva/velika potrebna da zatresa prozore. Ta velika povrsina membrane moze da se dobije principijelno na 2 nacina: jedna velika ili mnogo malih. Te "male" imaju jednu prednost i jednu manu. Prednost je njihova manja kretna masa a mana problem njihovog "kuplovanja", da rade kao jedna celina. Mana jedne velike membrane je naravno njena velika masa tj. brzina odziva na pik-signal. Eno gledam juce Morel naj-bas koga kao stavljaju uz rame Dynaudio naj-basu. Lep je taj Morel, ima spulnu od 130 mm, ali mu je membrana 3x (tri! puta) teza od one Dynaudio, a velicine su tu negde slicne - i tu sad' ne moze biti nikakve price o velikoj brzini odziva: masa je masa a ona je inercija, jednostavno je, koliko ja znam, Dynaudio naj-bas rekorder u toj disciplini brzine odazivanja ... pa ako mu je membrana jos i kruta (a valda je) da nema istitravanja, onda nije cudo sto se Dynaudio firma hvali da ima najbrzi bas drajver na svetu (nekada se bar hvalila). Mogla bi cak da se smisli i nekakva jednacina za poredjenje koja bi uzimala u obzir povrsinu bas-membrane i njenu tezinu, sa dodatkom velicine impulsne sile iz kalema, pa to da bude merilo nekakvog polaznog tehnickog kvaliteta, u smislu sta se moze ocekivati...

 

To je prica o kvantitetu.

 

Prica o kvailetu, kao polaznu osnovu uzima gore narecenu brzinu odziva, nasta se dodaje mekoca vesanja i krutost membrane ... i stvari se tako komplikuju... ... ... zasto se komplikuju? Zato sto se radi o tako finom i kompleksnom - a u isto vreme i sa malim brojem delova, do recimo 10 u komadima - parcetu hardvera koje u sebi ima ili je "teren borbe" 3 fizike: elektronike, mehanike i akustike! .... i to je razlog zasto je utakmica toliko interesantna...

[zbotic]

Kako orgulje daju duboki bas, a nigdje membrane ili recimo zvuk avionskog motora, itd.....?

 

Zvuk je ljudska percepcija promjene tlaka zraka bez obzira na koji način je to postignuto.....

 

Mala membrana s velikim pomakom može proizvesti duboki bas.......

 

Itd............

[ZZZ]

moze se i oko srafa namotati field coil pa ce voice coil pomerati.

jos ako se zalepi neka povrsina na voice coil isto ce se pomerati

i to verovatno i u jako malim periodima...

ALI kao ce to da zvuci drugo je pitanje.

[BokiTokiVoki]

 

Prvo i osnovno, da bi se cuo duboki bas koji recimo ume da zatrese stakla na prozorima (sto je nekada kod mene mogao KEF B139 sa NAD resiverom od 45W) - potrebna je "prigodna" velicina/povrsina membrane, dakle dovoljno velika jer je i energija takva/velika potrebna da zatresa prozore.

 

Ako je tvoja "mera" SPL-a "da zatrese stakla", onda jeste delimično tačno. I mala membrana može da odsvira niske frekvencije, samo je pitanje do koje glasnoće, tj- SPL-a.

Određeni nivo SPL-a na nekoj niskoj frekvenciji direktno je proporcionalan Sd*X (površina membrane puta hod). Imaš i temu o tome: http://www.diyaudio.rs/topic/4286-male-ili-velike-membrane/page-1

 

 

 Ta velika povrsina membrane moze da se dobije principijelno na 2 nacina: jedna velika ili mnogo malih. Te "male" imaju jednu prednost i jednu manu. Prednost je njihova manja kretna masa a mana problem njihovog "kuplovanja", da rade kao jedna celina. 

 

Parametri koji utiču na efikasnost zv. jedinice su: Sd, Mms, BL i Re.

Jedan 15" bass ima npr. oko 84 grama Mms, 4 x 8" bass-ovi 4 x 21 gr što je isto. Površine 15" i 4x8" su iste. Dakle, odnosi Sd/Mms su isti, Re je tu negde.

Zamisli, nema prednosti manje mase više malih zv. jedinica. 

 

Ne postoji nešto kao kuplovanje da rade kao jedna celina. Iz jednog pojačala stiže signal na sve 4 zv. jed. od 8" i to sve radi isto - napred-nazad, kao i onaj od 15".

Problem je vezivanje više zv. jedinica, jer se to obično radi kombinovano redno i paralelno, što snižava damping faktor, pa je kontrola od strane pojačala značajno lošija.

Tu je problem. Kada imamo 4, 8 ili više bass-ova po jednom kanalu, koje će pokretati jedno pojačalo, najbolje ih je sve vezati u paralelu, i prikačiti na prilagodni trafo.

 

 

 Mana jedne velike membrane je naravno njena velika masa tj. brzina odziva na pik-signal. Eno gledam juce Morel naj-bas koga kao stavljaju uz rame Dynaudio naj-basu. Lep je taj Morel, ima spulnu od 130 mm, ali mu je membrana 3x (tri! puta) teza od one Dynaudio, a velicine su tu negde slicne - i tu sad' ne moze biti nikakve price o velikoj brzini odziva: masa je masa a ona je inercija, jednostavno je, koliko ja znam, Dynaudio naj-bas rekorder u toj disciplini brzine odazivanja ... pa ako mu je membrana jos i kruta (a valda je) da nema istitravanja, onda nije cudo sto se Dynaudio firma hvali da ima najbrzi bas drajver na svetu (nekada se bar hvalila). Mogla bi cak da se smisli i nekakva jednacina za poredjenje koja bi uzimala u obzir povrsinu bas-membrane i njenu tezinu, sa dodatkom velicine impulsne sile iz kalema, pa to da bude merilo nekakvog polaznog tehnickog kvaliteta, u smislu sta se moze ocekivati...

 

Ovo nije tačno. Sorry. Odakle, da krenem? Npr. od kraja.

Može se sračunati, ne treba ni posebna formula. Već pomenuti force factor tj. BL (N/A) je "snaga" motornog mehanizma. Kada se provuče određena snaga tj. struja kroz namotaj, dobije se (motorna) sila.

F=BL*I. Kada se ta sila podeli sa Mms, dobije se ubrzanje a (m/s2) membrane. Ja računao za isti SPL kod te dve zv. jedinice dobije se približni isto ubrzanje, s tim što ona "teža" svira dublje i verovatno pravilnije signal zbog manjeg izvijanja membrane. Može i cela računica, ali bi sada bilo predugačko.

 

 

 

Prica o kvailetu, kao polaznu osnovu uzima gore narecenu brzinu odziva, nasta se dodaje mekoca vesanja i krutost membrane ... i stvari se tako komplikuju... ... ... zasto se komplikuju? Zato sto se radi o tako finom i kompleksnom - a u isto vreme i sa malim brojem delova, do recimo 10 u komadima - parcetu hardvera koje u sebi ima ili je "teren borbe" 3 fizike: elektronike, mehanike i akustike! .... i to je razlog zasto je utakmica toliko interesantna... 

 

Jeste bolje da je ubrzanje kod kretanja membrane veće, ali nije jedini i presudan faktor. Ima ih mnogo. Opet ću okačiti link: http://www.klippel.de/measurements/measurement-overview.html  da se vidi koliko se različitih merenja radi za zv. jedinice. Veliki broj parametara kod zv. jedinica su nelinearni, pa je stoga njihova analiza teža. Npr. krutost kretnog sistema tj. sila koja vraća membranu u ravnotežni položaj nije linerna, već zavisi od položaja membrane. Evo kako to izgleda:

 

 

Na dijagramu se vidi i kvantitativno učešće zadnjeg centratora (spider) i prednjeg vešanja (mali %) u ukupnom iznosu sile krutosti. 

[zbotic]

Većina slušalica nemaju membranu veću od par cm2, a lijepo mogu proizvesti zvuk od 20Hz. U volumenu zraka u kojem djeluju to je sasvim dovoljna površina....

 

Velika membrana i duplo manja membrana sa duplo većim pomakom u pravilu imaju vrlo sličan učinak. O parametrima tehničke izvedbe ovisiti će gdje su granice.

 

Edit:

 

Uh, preteče me Boki sa cijelom kobasicom od posta

[ZZZ]

dobar primer sa slusalicama, sada napraviti proporcionalnu velicinu u odnosu na udaljenost od uha 

par cm u odnosu na 2-3m

[Lemić]

Da nabacim malo, Tanoy 15 sa rebrima za ukrućenje već i onako krute konusne membrane ima kretnu masu iznad 110gr, sa aftermarket gumenim vešanjem oko 130gr. Nasuprot velikog kratko hodnog zvučnika, pokojni Iva Jeličić je konstruiso 8 cola izrazito dugog hoda drajver, Red Acoustic, ali je to davnašnja priča. Ko što je Zbotic napomenuo, orgulje koriste akustičko pojačanje, orguljaška cev-i, kao što je Alpski rog, TL il TQWT, horna, gde mali zvučnik odsvirava niske lage. Inače sam desetak godina sa velikim uživanjem slušao Tanoy-e, modifikovane i sa skroz minimalizovanom skretnicom, već petnaestak godina sam na FR-u, trešenje prozora je prestalo da mi bude primarno.