Fotografija, foto aparati i dodatna oprema

[Beaver]

Paparaco bukvar

Velikih razlika između digitalnog i analognog fotoaparata nema, osim u načinu na koji se beleži slika. Digitalna fotografija predstavlja samo logičan nastavak analogne fotografije tako da svi osnovni pojmovi važe i za novu tehnologiju.

 

Dok je kod analognog fotoaparata u pitanju film osetljiv na svetlost, kod digitalnog fotoaparata je to senzor osetljiv na svetlost. U prvom slučaju, svetlo koje prolazi kroz objektiv pada na fotoosetljivu emulziju na filmu, „uništava” je i na taj način ostavlja trajnu informaciju na filmu. U drugom slučaju, svetlost pada na senzor digitalnog fotoaparata i u njemu proizvodi struju odnosno digitalnu informaciju koja se pohranjuje u memoriji. O tome da osim toga nekih bitnijih razlika nema, svedoči i činjenica da se za analogne fotoaparate proizvode tzv. „digitalna leđa” koja se stavljaju umesto filma i pretvaraju analogni aparat u digitalni.

 

Objektiv

Moglo bi se reći da je osnovni deo svakog aparata objektiv. Objektiv se sastoji od više sočiva koja prelamaju svetlost i na taj način prave sliku koja pada na senzor malih dimenzija. Objektiv može biti fiksiran ili promenljive žižne daljine odnosno zoom objektiv. Karakteristike zoom objektiva definisane su preko dve vrednosti žižne daljine – širokougaone (wide angle) i zumirane (telephoto). Njihov odnos predstavlja stepen uvećanja: recimo, kod objektiva 5,4–16,2 mm uvećanje iznosi 3X, što se dobija deljenjem veće vrednosti manjom. To ne znači da ćemo neki objekat videti tri puta veći nego što ga vidimo golim okom, već samo predstavlja odnos žižnih daljina. Kod kompaktnih digitalnih fotoaparata ove cifre značajno su manje nego kod analognih fotoaparata zbog manjih dimenzija senzora u odnosu na dimenzije filma. Zbog toga se svaki put navodi i ekvivalentna vrednost za 35-milimetarski format (pređašnji primer je ekvivalentan objektivu od 35-105 mm). Treba još reći i da je sposobnost maksimalnog uvećanja objektiva srazmerna prečniku sočiva – veliko uvećanje zahteva i veliki objektiv. Podatke o digitalnom uvećanju treba ignorisati jer se koriste u reklamne svrhe (isti efekat se postiže softverom na kompjuteru). Zato ovde važi premisa – što više stakla, to bolji objektiv.

 

Deformacija u obliku bureta

Fizičke osobine sočiva uslovljavaju nejednako skretanje svetlosnih zraka kroz sočivo i zbog toga je nemoguće izbeći različite oblike optičkih aberacija. To je i razlog upotrebe većeg broja sočiva unutar objektiva – kombinacijom različitih sočiva moguće je postići svuda (manje-više) podjednako oštru sliku, bez (naročito) izraženih aberacija. Mi smo najčešće pominjali hromatsku aberaciju. Ona se najlakše primećuje na kontrastnim površinama (tamna silueta zgrade naspram svetlog neba ili bela slova na crnoj površini) kao ljubičasti oreol. Od geometrijskih aberacija najčešća je deformacija u obliku bureta (Barrel Distortion) koja je naročito primetna u širokougaonom položaju objektiva. Kada se ocenjuje kvalitet objektiva, ne treba zaboraviti da hromatske i geometrijske aberacije moraju postojati, ali je bitno da budu što manje.

 

Senzor

 

Mreža filtera osnovnih boja na CCD senzoru  

Senzor se nalazi iza objektiva i njegov zadatak je da beleži količinu i vrstu svetla koje prolazi kroz objektiv. Senzor može biti CMOS ili CCD. U današnjim fotoaparatima najčešće se nalaze CCD senzori. Zanimljivo je to što se radi o crno-belom senzoru koji detektuje samo jačinu svetlosti koja pada na njega. Da bi se omogućila detekcija boja, preko CCD senzora je najčešće postavljena tzv. Bajerova mreža (Bayer Pattern)odnosno RGBG filter (Red, Green, Blue, Green) koji rastavlja svetlost na komponente. Tako je za jednu tačku u boji na slici potrebno osvetliti četiri tačke na senzoru. Dodatna zelena komponenta je tu zbog stvaranja kontrasta na slici. Rezolucija senzora jednaka je maksimalnoj rezoluciji slike koju on proizvodi. Izražava se u megapikselima (milionima piksela) i dobija se množenjem širine i visine slike u pikselima. Na primer, senzor od 3,2 megapiksela daje slike maksimalne rezolucije 2048 x 1536 piksela. Sam senzor može biti veće rezolucije, ali se u obzir uzima njegova efektivna rezolucija. Takođe, često se koristi i pojam interpolacije (softverske ili hardverske) koji podrazumeva razvlačenje slike manje rezolucije na veću pomoću matematičkog proračuna. Interpolaciju koriste proizvođači lošijih fotoaparata kako bi većom (interpoliranom) rezolucijom senzora privukli kupce. Pri tom treba obratiti pažnju na sitna slova kojima je napisana hardverska (odnosno prava) rezolucija senzora. Bilo kakvu interpolaciju treba izbeći jer je to nešto što se može postići i upotrebom softvera i najčešće je karakteristika lošeg fotoaparata.

 

Svedoci smo i stalne trke za povećanjem rezolucije digitalnih fotoaparata. Nažalost, veća rezolucija senzora ne obezbeđuje i kvalitetniju sliku, a često se dešavaju i suprotni primeri. Od rezolucije CCD senzora mnogo je značajniji kvalitet objektiva kojim je fotoaparat opremljen. Ono što mnogi kupci ne znaju jeste da im je za kućnu upotrebu (odnosno prikaz fotografija na monitoru ili njihovo razvijanje u formatu 10 x 15 cm) dovoljan fotoaparat rezolucije svega 2,1 megapiksela (rezolucija slike 1600 x 1200 piksela).

Ekspozicija

Da bi se napravila slika, potrebno je senzor (odnosno film) nakratko izložiti svetlu. Izlaganje svetlu naziva se ekspozicijom, a njeno trajanje meri se u sekundama (iako su najčešće u pitanju delići sekunde). Dužina ekspozicije obrnuto je proporcionalna količini svetla koje prolazi kroz objektiv – što više svetla to je ekspozicija kraća i obrnuto. Zato je veoma važan opseg mogućih ekspozicija na nekom fotoaparatu, kao i to da li je nju moguće ručno podešavati. Primera radi, sunčan dan zahteva ekspoziciju od 1/2000 sekunde, oblačan dan 1/320 sekunde, fotografija s upotrebom blica 1/60 sekunde, a noćna fotografija bez blica vrednosti od nekoliko sekundi. Pri dužim ekspozicijama svaki pokret fotoaparata ili objekta ostaće zabeležen na slici. Iako ovo može da proizvede zanimljive efekte, to je nešto što najčešće ne želimo da postignemo (svi smo videli mutne slike bez blica). Zato će nas savremeni digitalni fotoaparati upozoriti kada je ekspozicija predugačka (uglavnom ekspozicije duže od 1/40 sekunde), pa je tada fotoaparat potrebno postaviti na stativ ili ga nasloniti negde.

Naravno, upotreba blica eliminiše potrebu za stativom jer se ekspozicija skraćuje, a blic dodatno osvetljava scenu. Međutim, blic je efikasan samo na kratkim odstojanjima (slikanje u zatvorenom prostoru ili slikanje grupe ljudi). Ako, na primer, želimo da slikamo nekoga na obali reke osvetljene svetlima grada, upotrebom blica ćemo imati savršeno osvetljenu osobu i mrkli mrak iza nje (zato što kratka ekspozicija ne može da uhvati dovoljnu količinu slabog svetla iz pozadine). U tom slučaju koristi se noćni režim koji poseduje većina digitalnih aparata i koji kombinuje dugu ekspoziciju s upotrebom blica. Dugom ekspozicijom „hvata” se pozadina, a na samom kraju okida blic i osvetljava osobu. I u ovom slučaju neophodno je fiksirati fotoaparat kako bi se izbeglo zamućivanje slike (recimo, ponekad je dovoljno osloniti ruku na banderu). Ovo se još zove i Slow Sync režim. Napredniji fotoaparati poseduju režim koji je u opcijama označen sa Tv i u kojem je moguće ručno podešavati trajanje ekspozicije, dok se automatika brine o svemu ostalom.

Pri naročito dugim ekspozicijama (dužim od dve sekunde) na slici se javljaju svetle tačke usled neizbežnih grešaka na CCD senzoru. Bolji aparati pri ovako dugačkim ekspozicijama posle snimanja slike snimaju još jedan „prazan” kadar (tačnije, sa zatvorenom blendom o kojoj će biti reči kasnije) i vrše njegovo oduzimanje od prve fotografije. Na taj način se eliminišu samo svetle tačke sa slike i dobija se savršeno čist noćni snimak. Snimanje jedne slike će u tom slučaju trajati dvostruko duže, ali je fotoaparat već posle prvog snimka dozvoljeno pomerati.

Kompenzacija ekspozicije

 

Merenje osvetljenja: levo na osnovu cele slike, desno na osnovu subjekta

Kompenzacija ekspozicije se koristi kada nismo zadovoljni time kako je automatika odredila trajanje ekspozicije. Na taj način je moguće premostiti izabranu vrednost ekspozicije i celu sliku dodatno posvetliti ili potamneti. U slučaju kada je najveći deo scene izuzetno svetao, osoba koju slikamo može ispasti tamna ako sve prepustimo automatici. Tada se upotrebljava kompenzacija ekspozicije i scena se dodatno posvetljava. Kompenzacija ekspozicije se obeležava sa EV i kreće se od nule u pravilnim koracima u pozitivnom ili negativnom smeru (na primer, ±3EV u koracima od 1/3).

 

Merenje osvetljenja

Na osnovu merenja osvetljenja scene određuje se trajanje ekspozicije. Digitalni fotoaparati imaju ugrađene svetlomere pomoću kojih mere intenzitet svetla odbijenog od površina koje fotografišemo. Kako bi se izbegao problem osvetljenja koji smo naveli u objašnjavanju kompenzacije ekspozicije, kod nekih aparata je moguće promeniti način merenja svetlosti (tzv. Light Metering Modes). Uobičajen način je procenjivanje osvetljenosti celog kadra(Evaluative), pri čemu dolazi do ujednačavanja osvetljenosti. Ako se uključi centralno merenje (Center Weighted), aparat ponovo uzima u obzir celu scenu, ali pri merenju težište stavlja na centar fotografije. Na ovaj način je moguće izbeći problem tamnog portreta pri jakom pozadinskom osvetljenju. Najuži način merenja predstavlja merenje u tački (Spot Metering) gde se u obzir uzima samo nivo osvetljenosti centralnog dela kadra.

Otvor blende

 

Različiti otvori blende: levo F22, desno F2,8

Otvor blende predstavlja otvor dijafragme unutar objektiva. Dijafragma kontroliše količinu svetlosti koja prolazi kroz objektiv. Kao što mi čkiljimo pri jakom svetlu, tako se i dijafragma automatski zatvara kada ima puno svetla odnosno otvara pri slabom osvetljenju. Otvor blende označava se F brojem (F Stops) – što je broj manji to je otvor blende veći i više svetla prolazi kroz objektiv. Objektivi kroz koje prolazi velika količina svetlosti nazivaju se „brzim objektivima” jer su ekspozicije u tim slučajevima kratke. Ukoliko fotoaparat ima promenljiv otvor blende, navode se dve vrednosti. Ili se navode maksimalna i minimalna vrednost (recimo, F2,8–F8,0) ili se navode najveći otvori blende u širokougaonom i telefoto položaju (recimo, F2,8(W)–F3,5(T)). Otvor blende se kreće u predefinisanim koracima između maksimalnih vrednosti (na primer, F4,8, F5,6, F6,3, F7,1, F8,0) i značajan je za postizanje tzv. efekta dubinske oštrine. Kada slikamo portret i želimo da pozadina bude zamućena, blendu je potrebno što više otvoriti (odnosno postaviti je na što manji F broj) i dobićemo lepu umetničku fotografiju. Ukoliko želimo da i subjekat i pozadina budu podjednako oštri, onda blendu treba zatvoriti (postaviti na najveći F broj). Pri tom treba imati u vidu da je neophodno promeniti i dužinu ekspozicije jer se menjanjem otvora blende menja količina svetla koja prolazi kroz objektiv. Napredniji fotoaparati poseduju Av režim u kojem se menja otvor blende, a automatika se brine za ostalo. Na takvim aparatima postoji i M režim (manuelni režim) u kojem korisnik ima punu kontrolu i nad ekspozicijom i nad otvorom blende.

 

Što se dubinske oštrine tiče, od kompaktnih digitalnih fotoaparata ne treba očekivati čuda jer je zbog malih objektiva mala i količina svetla koja prolazi kroz njih, pa samim tim i maksimalni otvor blende nije prevelik.

ISO osetljivost

Pojam ISO osetljivosti je preuzet od analognih aparata jer je u pitanju ISO osetljivost filma. Fotoosetljivi sloj na filmu može biti različitog nivoa osetljivosti na svetlost koja se izražava u ISO, ASA, DIN ili GOST jedinicama. Prva dva standarda su ekvivalentna i u upotrebi su na digitalnim fotoaparatima. Filmovima veće osetljivosti moguće je slikati u uslovima slabije osvetljenosti, ali se na tim fotografijama pojavljuje zrnasta struktura. Iako kod digitalnih fotoaparata nema filma, sličan efekat se javlja i kod njih. Povećavanjem ISO osetljivosti se u stvari pojačava signal koji dolazi sa CCD senzora, ali se isto tako pojačava i tzv. šum na fotografijama koji se javlja kao posledica nasumičnog kretanja elektrona kroz senzor. Zbog čega bi onda bilo ko povećavao ISO osetljivost? Kao što smo pomenuli, u uslovima slabijeg osvetljenja potrebna je duža ekspozicija, ali to povećava rizik od mrdanja fotoaparata i pravljenja mutne slike. Povećavanje ISO osetljivosti sa 50 na 100 prepoloviće potrebno trajanje ekspozicije, osetljivost od 200 smanjuje trajanje ekspozicije četiri puta i tako dalje. Na taj način je pri slabom osvetljenju moguće slikati objekat u pokretu bez blica, a da se on ne pojavi kao šarena fleka na fotografiji. Cena koja se pri tom plaća je povećan nivo šuma na fotografiji.

Balans bele boje

 

Balans bele boje: levo je pravilno izmeren, desno je podešen na scenu osvetljenu običnom sijalicom  

Balansom bele boje se određuje odnos boja na fotografiji. Kada je balans bele boje prepušten automatici, fotoaparat će pokušati da svaku scenu uproseči. To može rezultovati lošim bojama jer automatika ne zna da li slikamo pejzaž prekriven snegom ili pejzaž u proleće prebogat jarkim bojama. Zbog toga postoji više predefinisanih podešavanja balansa bele boje (sunčan dan, oblačan dan, scena osvetljena običnim sijalicama, scena osvetljena neonkama...). Na boljim fotoaparatima moguće je izmeriti balans bele boje. To se radi tako što se na datom osvetljenju pred objektiv postavi bela površina tako da ispunjava ceo kadar, a zatim se pritisne određeno dugme. Tako će sve boje na snimljenoj fotografiji biti verne.

 

LCD ekran

Verovatno je najveća prednost digitalnih fotoaparata postojanje LCD ekrana na kojima je moguće videti snimljene fotografije. Međutim, to nije njihova jedina uloga. LCD ekran je veoma značajan pri kompoziciji kadra jer on prenosi kompletnu sliku koja će biti zabeležena. Za razliku od analognih fotoaparata kod kojih se film krije iza zatvarača u mraku do trenutka ekspozicije, CCD senzor je kod digitalnih fotoaparata stalno izložen svetlu koje prolazi kroz objektiv, dok se blenda nakratko zatvara pri fotografisanju. Na taj način se ono što CCD senzor beleži prenosi direktno na ekran. Naravno, više puta smo pominjali da korišćenje ekrana drastično skraćuje životni vek baterija, pa tako većina aparata poseduje ugrađeno optičko tražilo. Međutim, optičko tražilo se odlikuje nepreciznošću („hvata” oko 80 odsto snimljene slike) i pojavom paralakse. Paralaksa se javlja zbog toga što se optičko tražilo ne nalazi u istoj tački gde i objektiv. Kada fotografišemo udaljene objekte, paralaksa je zanemarljiva. Što je objekat bliži, to je paralaksa izraženija, a odlikuje se u tome da ono što se vidi kroz tražilo ne odgovara onome što se vidi kroz objektiv. Tražilo je zbog toga praktično neupotrebljivo prilikom pravljenja makro snimaka. Naravno, ništa od ovoga ne važi za profesionalne SLR (Single Lens Reflex) fotoaparate (bilo digitalne bilo analogne) jer se slika u tražilu dobija pomoću sistema ogledala koja reflektuju sliku iz objektiva.

• • •

Nadamo se da vam je ovaj mali vodič koji smo pripremili donekle razjasnio osnovne pojmove koje koristimo u tekstovima o digitalnim fotoaparatima. Međutim, on isto tako može da posluži i kao smernica pri kupovini novog fotoaparata i dešifrovanju specifikacija koje su navedene na pakovanju. Ipak postoje neke važnije stvari od lepo dizajniranog kućišta fotoaparata, šarene kutije i naduvanih cifara odštampanih na njoj, a one se najčešće nalaze unutar samog aparata.

 

 

---------------

http://www.sk.co.rs/2004/11/skse01.html

[Beaver]

Foto serija, br.5: Ručni mod - brzina zatvarača, otvor blende, ISO vrijednost

 

Detaljnije ćemo se pozabaviti ručnim postavkama na fotoaparatu. Oznaka ručnih postavki je slovo "M", što je izvedeno iz prvog slova engleske riječi Manual (ručno). Unutar ručnih postavki možemo smjestiti i "poluručne" postavke: "A" (Aperture, otvor blende) i "S" (Shutter speed, brzina zatvarača) pa njih neću detaljnije zasebno objašnjavati. Različiti proizvođači fotoaparata mogu imati različita slova kao oznake tih modova. Recimo, Nikon i Olympus koje sam spominjao u prethodnim člancima imaju slova M, A, S, dok Canon ima M, Av, Tv.

 

Ručnim postavkama dobivamo opciju kontrole tri važna parametra: brzinu zatvarača, otvor zaslona ili blende te ISO vrijednost. Ova tri parametra su neizbježno povezana ako želite dobiti normalno osvijetljenu (eksponiranu) fotografiju, koja neće biti mutna ili razmazana te presvijetla ili pretamna. Naravno, uvijek postoji i kategorija "umjetničke" fotografije gdje namjerno koristimo "krivo" podešene parametre da bi dobili nekakav željeni efekt. Ali to nije tema ove serije, pa ću o tome možda otom-potom...

Pokušati ću što jednostavnije i plastičnije pojasniti pojmove i praktični utjecaj njihovih podešavanja na krajnju fotografiju i zato ću manje opisivati "zašto" a više ću se koncentrirati na "što". Ima na netu tekstova koji rade nauku od ovih parametara pa tako možete naći stranice i stranice proračuna s matematičkim formulama i na kraju završite na studiju matematike i fizike, a da uopće ne okinete ni jednu fotografiju.

Znači gumb na vrhu fotića okrenite na M, a u uputama fotoaparata pronađite kako podešavati brzinu zatvarača, otvor blende i ISO vrijednost.

 BRZINA ZATVARAČA 

Brzina zatvarača ima oznaku "jedan kroz nešto" a mjerna jedinica je sekunda. Npr. 1/2000, 1/1000, 1/500, 1/250, 1/125, 1/60, 1/30, 1/15, 1/8... Znači ako podesimo vrijednost 1/2000 tada će zatvarač biti otvoren 0,0005 sekundi, a kod 1/1 će biti otvoren 1 sekundu.

Što je broj "kroz jedan" veći, to je zatvarač kraće vrijeme otvoren (veća brzina zatvarača) i kraće vrijeme propušta svjetlost na senzor. Ovo ima uglavnom dva efekta na fotografiju. Kao prvo, ako imate veliku brzinu zatvarača (npr. 1/4000) u fotoaparat ulazi manje svjetla pa slika može ispasti tamnija ako nemate dovoljno osvjetljenja (zatvoreni prostor, oblačno vrijeme, sumrak...). Prednost velike brzine zatvarača je što nemate problem s "razmazanim" objektima fotografiranja jer svjetlo vrlo kratko ulazi u fotoaparat i praktično nema vremena da se uhvati pomak objekta. Velike brzine zatvarača su pogodne kad imate jako puno svjetla ili kad fotografirate objekte u pokretu. Ako nužno morate imati čim veću brzinu zatvarača, a nema baš puno svjetla, treba dići ISO vrijednost ili povećati otvor blende.

S druge strane, manjom brzinom zatvarača u fotoaparat ulazi više svjetla jer je zatvarač duže vrijeme otvoren, tj. duže vremena propušta svjetlost na senzor. Manja brzina zatvarača bi bila recimo 1/60 ili niže, ali to je jako neodređena granica, tj. niti je nema već sam ovo naveo samo kao neki primjer da malo bolje pojasnim situaciju. Već možete naslutiti da je manja brzina zatvarača pogodna za situacije s manje svjetla te za situacije gdje uopće nemamo ili imamo jako sporo pokretne objekte. Pri tome treba paziti i na mirno i nepomično držanje fotoaparata jer se malom brzinom zatvarača može uloviti i trešnja i pomak fotoaparata i za čas smo dobili mutnu sliku. Za brzine koje se približavaju 1/1 (znači 1 sekunda) i niže, bi bilo dobro koristiti stativ. Kako malom brzinom zatvarača u fotoaparat ulazi više svjetla tada smanjivanjem otvora blende i ISO vrijednosti možemo kompenzirati previše svjetla.

Brzina zatvarača je parametar koji je vezan uz tijelo fotoaparata jer je zatvarač u njemu.

 OTVOR BLENDE             

Drugi bitan parametar je otvor zaslona ili blende i označava se slovom "F". Npr. F1.4, F2.0, F2.8, F4.0, F5.6, F8.0... Često ćete naći i oznaku "f/nešto". Nisam uspio dokučiti koji je ispravan način pa ću pisati veliko F. Ovaj parametar je vezan uz objektiv jer unutar objektiva postoje listići koji ovisno o podešenoj vrijednosti otvaraju veću ili manju "rupu" za prolaz svjetlosti u fotoaparat.

Niži F broj znači da će rupa koja se otvori u objektivu biti veća pa će u fotoaparat ući više svjetla i obrnuto. Da, nije krivo napisano: veći F broj znači da je otvor blende manji. Možete zaključiti da sa većim F brojem u fotoaparat ulazi manje svjetla pa je slika tamnija ako to ne kompenzirate većom ISO vrijednošću ili manjom brzinom zatvarača. Vrijedi i obrnuto, ako je otvor blende veći (manji F broj) u fotoaparat ulazi više svjetla.

Podešavanje otvora blende prvenstveno koristimo kod podešavanja dubine polja, odnosno, laički rečeno, za podešavanje zamućenosti pozadine.

Ako želite da vam svi objekti na slici budu jednako oštri onda je bolje raditi s višim F brojem. To može biti važno kad slikate npr. red ljudi s boka a želite da nitko ne ispadne zamućen i tada je dobro da je F barem 5.6 ili viši.

Niži F broj će nam dati zamućeniju pozadinu pa je bolji za korištenje kad želimo nekog ili nešto izdvojiti iz mase i naglasiti na slici.

 ISO                                      

Treći bitan parametar je ISO. Najjednostavnije rečeno, on određuje svjetlinu slike i funkcionalnost je tijela fotoaparata (kvaliteta senzora). U fotoaparatima koji spadaju negdje u srednju klasu mu je raspon od 100 (200) pa do 12800 (može i niže 6400 ili više npr. 25600). S ISO vrijednošću je stvar prilično jednostavna: veći podešeni ISO znači da će slika biti svjetlija, a niži podešeni ISO znači da će slika biti tamnija. Znači da ćemo veći ISO koristiti u uvjetima slabog osvjetljenja, u sumrak, u zatvorenim prostorima, a niži ISO kad imamo puno svjetla. Međutim, nije sve tako sjajno...ISO je parametar koji pri većim vrijednostima u dosta velikoj mjeri utječe na kvalitetu fotografije. Da ne idem u detalje i tehničke razloge, trebate znati da s većom ISO vrijednošću na fotografiju dolazi i puno više šuma tj. fotografija izgleda zrnata i čini se kao da je snimljena mobitelom. Znači da nam je uvijek cilj imati što niži ISO. Teško je definirati granicu do koje je ISO vrijednost upotrebljiva. U klasi amaterskih DSLR fotoaparata ja bi rekao da je prihvatljivo i skoro neuočljivo do 1600. 3200 je tako-tako, a 6400 i više je opcija samo ako nemate nikakvog drugog izbora.

U sljedećem članku ću u na konkretnim primjerima pokazati kakav efekt na krajnju fotografiju ima promjena nekog od gore spomenutih parametara.

 

-----------------------

http://photodamir.blogspot.rs/2016/01/foto-serija-br5-rucni-mod-brzina.html

 

[Beaver]

http://os-fkrezme-os.skole.hr/upload/os-fkrezme-os/images/static3/887/attachment/osnove_fotografije.pdf

 

I jedan primer pankerske Sofije svakodnevnog zivota, trafikin salter prodaje iz podruma tako da covek mora da cucne da bi dao pare za pljuge ili zvake

[stein]

Nista, merenje neka ti bude na segmentnom merenju, sa svih 77 segmenata, pa srednja vrednost. Tako ce najmanje da gresi a korekcije radis u kontrastnim situacijama, kad ima potrebe.

A focus, tu Pentax nikad nije bio dovoljno dobar, ako I kad ti automatsko biranje tacaka fokusa ne radi zadovoljavajuce, mozes da izaberes centralnu tacku, fokusiras, zakljucas focus, pa eventualno prekadriras.

Ne znam koja je ovo buba...

 

To sam i uradio. Načisto sam poludeo kada mi deset puta za redom "bode" fokus u neki deo koji je na levoj donjoj strani a ja ciljam u centar pa u centar a on tera svoje (levi donji može da bude i desni i gornji, to samo primera radi) Onda sam prebacio da mi fokusira u centar i onda možemo da sarađujemo sasvim lepo Elem, nije to samo Pentax. To mi radi i Canon. Sa njim je mnogo teže izaći na kraj, manualni fokus se postavlja kroz meni, pa se mora gledati na ekran pa vrteti točkić, a sve ide na šacimetar, onda provera ... nema šanse... osim kada bih hteo da slikam statične objekte u kontrolisanim uslovima a toga bude... hmm... skoro pa nikad. 

[stein]

Brka komarac..

 

Muzjacic..

 

http://www.tinymosquito.com/male-mosquitoes-female-mosquitoes.html 

 

Pitao i na Pentax forumu Odgovor je bio gnat što mu dođe manje više isto ali gora varijanta jer muški komarci ne ujedaju (navodno) Usput saznao šta je ime cveta u pozadini... Zovu ga Sandwort. Odem na Google i pajz, neko to gaji Nisam ni znao šta sve imam okolo po dvorištu...

[stein]

http://os-fkrezme-os.skole.hr/upload/os-fkrezme-os/images/static3/887/attachment/osnove_fotografije.pdf

 

I jedan primer pankerske Sofije svakodnevnog zivota, trafikin salter prodaje iz podruma tako da covek mora da cucne da bi dao pare za pljuge ili zvake

 

Dobra slika, šteta što se ne vidi i šalter pa da slika kaže više od hiljadu reči

 

Elem, ovo što si dodao, dobar je paket-podsetnik/priručnik, hvala

[Miloš 1210]

Spremamo se na dalek put, treba nam kompakt aparat jer nećemo da vucaramo DSLR. Videli smo jedan koji nam se jako dopao ali je toliko neobičan da se plašim impulsivne kupovine... To je Samsung, prepakovani Galaxy S3 telefon sa nataknutim velikim objektivom. Full Android - fotke odmah na Fejsbuk, prima i šalje mejlove, YouTube, navigacija, GPS, igre, sve radi glatko. Ogroman touch-screen...Ne znam šta da mislim... dopada nam se jaaaako... Mišljenja dobrodošla

 

 

http://www.pcmag.com/article2/0,2817,2420776,00.asp

[stein]

Ako ti se dopada, a sve što nudi nalaziš da je korisno, pride možeš sebi da opravdaš cenu, onda nema šta mnogo da se misliš.

 

OTOT (offtopic on topic) Dugo sam se opirao kačenju na FB. Posle sam pokleknuo ali sam posle nekoliko godina shvatio da sam onomad bio u pravu. Stvarno me ne zanima ko šta misli o kojem političaru, koliko je puta ko tokom dana jeo i šta je jeo, i zilion glupih videa koje bih i sam našao i gledao da me to zanima. Namesto da gunđam i kritikujem kako je FB ovakav i onakav, naprosto sam kliknuo na gašenje profila.

 

Za sve ostalo nabrojano već imam mikrosoftovu Lumiu 640. Skype, navigacija, email... Kad za godinu ili dve zastari, uzeću opet neki telefon za to. Sa foto-aspekta, ova Lumia mogu da kažem da je sasvim solidna sa 8Mp. Više nego dovoljno za informativne fotke. Ako hoću više od toga (foto-više) onda imam Canon SX50HS multipraktik sa 50x zoom-om. Pravi odlične slike, nije preterano kabast niti težak a lepo prati komande tipa "aj' uslikaj mi ove cipele u izlogu, aj' uslikaj ovo cveće ovde i ajsad uslikaj mi toranj one crkve (kilometar dalje)..." ... i svi sretni. A kad se meni hoće, onda teglim torbu sa sve objektivima, ili čak i ne, naprosto uzmem ili fiksni 50mm ili kit 18-55/28-300 pa se tako šećkam. Znam ja zašto sam kupio najmanji Pentaxov DSLR... malo telo a pravi slike k'o veliko

 

Rekoh, kako god. Ja znam da ja baš ne bih uložio toliko para u to (ako ta cena na linkovanom sajtu jeste cena po kojoj bi trebalo da ga platiš). Ali to sam ja, srećno odjavljen sa fejsbuka.

 

Na ebay.de ga se nudi za 200€ što je već mnogo korektnija cena gde bih možda i ja razmislio još jednom...   Za 300+ evra koliko sam uspeo da nađem ponude u Srbiji, ne bih ga kupio. Toliko sam platio Pentaxov DSLR sa sve kit objektivom, fc moja kućna adresa.

[Vix]

Milose, ako hoces mobilni sa dobrom kamerom a ne mora biti Android, pogledaj ovo:

http://m.gsmarena.com/nokia_lumia_1020-5506.php

[stein]

41/38 megapiksela u prevodu još uvek ne znači dobra kamera. Da se niko ne ljuti.

[mrcelavi]

Ja ne bih bacao pare na to, jer nebih dobio ni dobar mobilni niti dobar foto aparat. Mislim da će svaki digi aparatić nadmašiti ovo u kvalitetu slika plus možeš naći i vodootporan i eto zabave.

 

Ono jes praktično stane u džep a nemaš dve skalamerije ali uspomene su važne i zaslužuju dobru optiku.

[mrcelavi]

41/38 megapiksela u prevodu još uvek ne znači dobra kamera. Da se niko ne ljuti.

Apsolutno tačno, fotosi na Samsung S6 edge izgledaju fantastično, ali muka kad iste prebacite u komp pa vidite sve nedostatke koje donosi slaba optika. Megapiksleli bez dobre optike 

[stein]

Apsolutno tačno, fotosi na Samsung S6 edge izgledaju fantastično, ali muka kad iste prebacite u komp pa vidite sve nedostatke koje donosi slaba optika. Megapiksleli bez dobre optike 

 

Pentax je sada izbacio novi fullframe aparat (K-1) sa full size senzorom od 36megapixela. Košta bliže 2k€ za telo pa plus objektivi. Čisto sumnjam da je neko u fabrici gde se pravi ta Lumia toliko pametan da je pametniji od svih Nikon-Canon-Sony-Pentax fabrikama

 

Sony Cyber-shot DSC-RX1 - 24MP - (fiksni objektiv) 2700 USD

Sony Alpha A7 - 24MP - mirrorless 28-70mm, 1400 USD

Sony Alpha A7R II - 42MP - mirrorless, samo telo 3200 USD

 

Samsung je imao jedan model sa APS-C senzorom, međutim, nešto ga mrak pojeo za manje od dve godine. Uostalom, nešto počinjem da stičem averziju prema Samsungu... Generalno. Otkazala matična na TV-u i nema leka no novi TV. Za svega nekoliko godina žena promenila četiri Samsung telefona. A ako je neko od nas dvoje pedantan i pažljiv, to je ona.

 

Elem, svodi se na pitanje, šta je važnije, ultrakompaktni aparat sa Smart funkcijama (wifi, mail, društvene mreže itd) ili Smart telefon sa kamerom, ma kakva god da je. Ako je primarna komunikacija, onda je ona Nokia pun pogodak po toj ceni. Ako je ono prvo, onda taj Samsung, mada, kako rekoh, zbog lične averzije koja raste u meni, ja više ničemu na čemu piše Samsung ne prilazim sa otvorenim novčanikom.

 

EDIT:

 

Prešao na windowsphone onomad iz nekih svojih razloga. Jedna od praktičnosti je fakat da na svim kompovima u kući trči windoz i kad uslikam nešto na telefonu, on se kači na wifi i odmah šalje na OneDrive pa dok dođem kući, čekaju me slike na kompu.

 

Da ja krenem sa suprugom na dalek put, ubio bih se da odem a da se kući vratim sa mrljavim pod/pre-eksponiranim slikama punim digitalnog šuma.

 

Daklem, dalje od Palića ne bih krenuo bez makar nekog kompaktnog prozumera.

 

Pretraga na termin "best travel compact camera" nije dala ovom Samsungu (niti ikojem mobilnom) ni da primiriše na spisak. Valjda postoji neki dobar razlog za to.

[stein]

Elem...

 

http://newcameranews.com/2015/04/01/shocking-nikon-canon-to-end-camera-development/

 

"we knew that you were just going to be the same crappy photographer you’ve always been but with more megapickles."

 

[mrcelavi]

Ma kupiš 5 godina stari Nikon ili Canon za sitnu lovu i 12 megapic. ali  rokneš lovu u mrak optiku par objektiva, za vrlo vrlo naprednog amatera više nego dovoljno.

[stein]

Ma kupiš 5 godina stari Nikon ili Canon za sitnu lovu i 12 megapic. ali  rokneš lovu u mrak optiku par objektiva, za vrlo vrlo naprednog amatera više nego dovoljno.

 

Teško da se kod nas nađe to što ti kažeš. Naime, "sitna lova" je pod jedan, veoma relativna stvar. Baš sam gledao kako idu cene CaNikon aparata... Za/do 150€ ne možeš dobiti no 10 godina star aparat. Kad dođeš na 5 godina starosti, onda si već jako blizu one cifre da je upitno vredi li uopšte kupovati polovnjaka upitnog kvaliteta, očuvanosti. Mlađi koji žele da pređu sa kompakta na DSLR ne retko gledaju u polovnjake i pitaju da li XY aparat vredi 400€. Po meni, ne. Ne zato što ne vredi nego zato što za toliko para može da kupi novije i definitivno bolje telo sa sve kit objektivom i još da mu ostane dovoljno para da kupi jedan prime ili telezoom pride u tih 400€.

Složiću se ako neko kaže da novije ne znači i obavezno kvalitetnije i dugotrajnije, no ja ne ciljam na vrelo ispod prese kada kažem novo. Novo mislim u smislu novo sa garancijom, a to što je taj novi aparat prvi put ugledao izloge trgovina pre dve ili čak tri godine nije toliko bitno. Drugi problem sa polovnjacima starim, recimo 5 i više godina je problem sa dotrajalim baterijama, često se vide ozbiljni tragovi upotrebe, pohabanost i sveukupno ojađeno stanje (ako je cena izuzetno povoljna)

Danas nešto svi traže da snima i dobar video, sve da je full HD sa 30fps, da ima flipfliop ekran što veće dijagonale sa što boljom rezolucijom, da ima GPS i wifi... Meni nije bilo uopšte bitno da li uopšte snima video. Multipraktik, kako ga ja zovem, iliti Canon SX50 ima sve to, štaviše, može da snima 240fps video. Doduše, ne u HD na 1080p ali može. Da budem iskren, u tri godine otkako ga imam, nikada nisam ni pogledao na šta to izađe...

 

Elem, što se Miloša 1210 tiče, našao sam nešto na KP što je blizu onoga što je gledao ali ovom modelu nalazim manje zamerki a ima APS-C senzor, 20MP, sa sve baterijom je 222 grama, stereo mikrofon, snima full HD pri 30fps, EEE 802.11n support, Cloud, Email, Auto Backup, Remote Viewfinder, Mobile Link, Wi-Fi Direct, TV Link, Social Sharing...

 

Samsung NX1000 na KP: https://www.kupujemprodajem.com/Samsung-NX1000-31566906-oglas.htm?filter_id=4903188oglas postavljen pre nedelju dana, cena 180€.

[mrcelavi]

O tome pričam, praktičnost jednostavnost mali format idealno za putovanja.

 

Elem sličnim razmišljanjima se vodimo, kada sam ćeri kupovao prvi DSLR, pored mnogih Nikona i Canona opredelio sam se za Sony alpha a 350. I pored njene želje za Nik ili Can dobila je ovaj jer je za manje para nudio iste i neke bolje mogućnosti.

 

Ono što nije pružao a što ima konkurencija je mogućnost snimanja video snimaka i prikaz slike na lcd displeju (prikazuje samo snimljenu fotku) .

 

[Vix]

Sad dolazimo do toga zasto je smartfon postao toliko uspesan.. recimo telefon nosim uvek sa sobom, a fotoaparat...pretpostavljam da ga u 90% slucajeva necu imati blizu bas kad budem uocio nesto vredno fotografisanja...

[progster]

Teško da se kod nas nađe to što ti kažeš. Naime, "sitna lova" je pod jedan, veoma relativna stvar. Baš sam gledao kako idu cene CaNikon aparata... Za/do 150€ ne možeš dobiti no 10 godina star aparat. Kad dođeš na 5 godina starosti, onda si već jako blizu one cifre da je upitno vredi li uopšte kupovati polovnjaka upitnog kvaliteta, očuvanosti. Mlađi koji žele da pređu sa kompakta na DSLR ne retko gledaju u polovnjake i pitaju da li XY aparat vredi 400€. Po meni, ne. Ne zato što ne vredi nego zato što za toliko para može da kupi novije i definitivno bolje telo sa sve kit objektivom i još da mu ostane dovoljno para da kupi jedan prime ili telezoom pride u tih 400€.

Složiću se ako neko kaže da novije ne znači i obavezno kvalitetnije i dugotrajnije, no ja ne ciljam na vrelo ispod prese kada kažem novo. Novo mislim u smislu novo sa garancijom, a to što je taj novi aparat prvi put ugledao izloge trgovina pre dve ili čak tri godine nije toliko bitno. Drugi problem sa polovnjacima starim, recimo 5 i više godina je problem sa dotrajalim baterijama, često se vide ozbiljni tragovi upotrebe, pohabanost i sveukupno ojađeno stanje (ako je cena izuzetno povoljna)

Danas nešto svi traže da snima i dobar video, sve da je full HD sa 30fps, da ima flipfliop ekran što veće dijagonale sa što boljom rezolucijom, da ima GPS i wifi... Meni nije bilo uopšte bitno da li uopšte snima video. Multipraktik, kako ga ja zovem, iliti Canon SX50 ima sve to, štaviše, može da snima 240fps video. Doduše, ne u HD na 1080p ali može. Da budem iskren, u tri godine otkako ga imam, nikada nisam ni pogledao na šta to izađe...

 

Elem, što se Miloša 1210 tiče, našao sam nešto na KP što je blizu onoga što je gledao ali ovom modelu nalazim manje zamerki a ima APS-C senzor, 20MP, sa sve baterijom je 222 grama, stereo mikrofon, snima full HD pri 30fps, EEE 802.11n support, Cloud, Email, Auto Backup, Remote Viewfinder, Mobile Link, Wi-Fi Direct, TV Link, Social Sharing...

 

Samsung NX1000 na KP: https://www.kupujemprodajem.com/Samsung-NX1000-31566906-oglas.htm?filter_id=4903188oglas postavljen pre nedelju dana, cena 180€.

Manje je bitno koliko je star, neki modeli se dosta dugo prave, mnogo bitnija stvar je broj okidanja tog aparata, to svakako treba proveriti pre kupovine, a svaki iole ozbiljan aparat ima tu opciju. 

[stein]

Manje je bitno koliko je star, neki modeli se dosta dugo prave, mnogo bitnija stvar je broj okidanja tog aparata, to svakako treba proveriti pre kupovine, a svaki iole ozbiljan aparat ima tu opciju. 

 

Broj okidanja jeste faktor, ali samo jedan od mnogih. Nije paralela, ali ponekad je bolje kupiti dobro održavan auto sa više pređenih kilometara nego neki koji je samo stajao u garaži a ulje i gume još "original fabričko"...

Ima nas svakakvih. Ja sam sebi zacrtao neke kriterijume kojih se držim pa makar neko i mislio da sam ćoškast u glavu. Znam većinu profi fotografa kod nas u gradu i većina njih je izuzetno pedantna ali ih ima i takvih od koga nikada ne bih kupio aparat pa sve da ima i 68MP i da je "malo prešao"...

[Miloš 1210]

Stein odličan predlog taj mirrorless Samsung. Ima čak i hot-shoe za blicić ili ozbiljan blic!!! Razmotriću veoma ozbiljno, hvala

[stein]

Stein odličan predlog taj mirrorless Samsung. Ima čak i hot-shoe za blicić ili ozbiljan blic!!! Razmotriću veoma ozbiljno, hvala

 

Mislim da je ovo najbolje što se manje ili više može dobiti za te pare a da je dovoljno "pametno" i kompaktno, a trajaće mnogo duže od jednog ili dva putovanja na daleke destinacije, plus sigurno ima kapacitet da radi odlične slike.

Razmišljao sam posle o kombinaciji one inicijalne sprave i mislim da bih se ja lično osećao prilično glupo da moram da naslonim fotoaparat na glavu da bih obavio telefonski razgovor...