Fotografija, foto aparati i dodatna oprema

[Vix]

Sve je radjeno na telefonu, Samsung S3 neo, auto, posto nemam posten fotoaparat, ali bice kad-tad. Za smanjivanje sam koristio najprostiju mogucu aplikaciju, "Photo Resizer", zbog foruma i drugih stvari gde nije pozeljno ili moguce okaciti original sliku. Evo sada da probam da okacim original trece. Ako smeta zbog velicine, obrisite nakon preuzimanja...

[stein]

Evo ja ću kad danem dušom posle ručka da smanjim slike ali tako da sačuvam što više originalne oštrine i detalja

[sir Oliver]

Stavi ih nesmanjivane na neki photoserver pa ovde turi linak

[stein]

Google objavio (zvanično i javno) da je Nik Collection od sada freware. Do nedavno (2012) cena je levitirala oko 300 USD kad ih je Google kupio i odmah skresao cenu na pola dotadašnje. Navodno je ovaj paket za obradu fotografija bolji od Lightroom-a i Photoshop paketa.

 

Videćemo

 

https://www.google.com/nikcollection/

[Beaver]

Kroz tri modula slikan je jelenak foto aparton nikon l 110 i caura larve. 

[Beaver]

I jos jedan primer iz fototeke nikon l110 crni labud.

[stein]

Probaj Adobe Lightroom, nije težak za korišćenje (intuitivan), ali mislim da je odličan izbor.

 

Nemoj me pogrešno shvatiti ali ali ja taj Lightroom ne uspeh da izintuiniram. Nešto sam posle kopao pa sam odustao. Izgleda da većina ima isti problem sa njim: svi se pitaju kako dođavola početi išta raditi kada nema komande "open file", ne, no pravi kolekcije ali ne ti, ja ću namesto tebe da pravim svoje kolekcije i albume i koješta. A to što ja hoću da moje slike budu tamo gde ja hoću i da tamo i ostanu baš tako kako sam ja to složio, to ne može.

Program ima svoje neke protokole kojih se moraš pridržavati da bi ti bio alatka. Počinje sa katalogizacijom svih slika koje imaš na kompu a svaki pokušaj da izvedeš klasično otvaranje jedne fotke sa lokacije gde si je ti snimio, obradom iste i potom snimanje obrađene/dorađene kopije je praktično sizifov posao. Možda nekome kome je to baš alatka i voljan je da sve podredi načinu na koji ta alatka radi može da kaže da je zadovoljan, ali ja sam jedan od onih koji naprosto ne dozvoljava da mu program ovaj ili onaj određuje kako će se šta i gde snimiti ili zvati. Osim toga, LR sve forsira da bude na C:,  koji je kod mene 120G (ssd) i slobodno/prazno nekih 35G a slika/fotografija na 2T disku (E:) imam preko 100G. Ne pada mi na pamet da radim prekombinacije hardverskog setovanja samo zato da ugodim LR aplikaciji. Uninstal mi je značajno olakšao muke sa razumevanjem logike kojom se LR rukovodi.

 

Ne kažem da ne valja program, no sam ja moron za takve programe a sve dok isti posao mogu da obavim i sa jednostavnijom alatkom koju mogu lako da skapiram, biram jednostavniju alatku.

[stein]

Kroz tri modula slikan je jelenak foto aparton nikon l 110 i caura larve. 

 

Što bi rekli, najs, no se baš na ovim slikama odlično vidi razlika između metoda sa dovoljno i nedovoljno svetla. Druga i treća slika su mi na prvi pogled iritirali oči, kao da slika podrhtava i kao da ne mogu da se fokusiram da izoštrim sliku (mislim na vid) a četvrta u nizu (blic) je oštra, savršeno. Međutim, i ona donosi problem sa izuzetno naglašenim senkama i odbljescima. Druga i treća slika su snimljene sa nedovoljno svetlosti pa je stabilizacija u aparatu trebala bolje da odradi. Međutim, pogledom na review aparata, vidim da su upravo glavne zamerke aparatu nedostatak opcije manuelnog setovanja i osrednji kvalitet slika pri slaboj osvetljenosti. Doduše, spada u "nižu" cenovnu kategoriju gde je i teško dobiti baš sve što bi čovek želeo. Moj Canon SX50HS je aparat istog tipa (prosumer, 12mp), doduše sa 50x zoom-om i ume da napravi fantastične fotke, ali samo kad se njemu hoće. Zato sam i kupio Pentaxov DSLR. Doduše, i sijaset objektiva pa na kraju to ne bude ni malo naivna cifra.

 

Ako voliš da slikaš bube, pa ne možeš mnogo da biraš kad i gde će neka da pozira, probaj da koristiš blic, ali pokušaj da od nekog laganog belog materijala napraviš zamagljivač blica. Papirna maramica, papirni ubrus (kuhinjsko pomagalo) savršeno rade posao, mogu se poneti u džepu i kada dođe prilika za kritično okidanje, samo se treba setiti da se maramica izvadi iz džepa

 

Šta je poenta? Pošto tvoj aparat (i ne samo tvoj) imaju problem sa nedovoljno svetlosti pri određenim uslovima, tu mislim i na izlaske/zalaske sunca i sve one situacije kada ti treba duža ekspozicija (a nemaš načina da je manualno podesiš i pride nemaš kod sebe stativ) sklepaš pop up flash difusor i eto rešenja. Difuzor će da pomogne neopisivo. U dnevnim uslovima ti to uglavnom ne treba, mada, ako se buba zavuče ispod krošnje u senku drveta, može i onda da pomogne. Ja nisam verovao, međutim...  Probaj, rezultati koje dobiješ biće vredni vremena za samogradnju i nećeš zažaliti

 

Evo na primer dve slike iz minhenskog zoo vrta (Canon SX50HS), slikano u mraku, kroz staklo akvarijuma i jedna sa reke Acheron (Styx):

 

[mrcelavi]

Šta je po tebi najvrednije na trećoj slici?

[mrcelavi]

 

 

Pronađi uljeza na slici!  Ima jedan detalj koji utiče da fotografija bude dobra ali ne i odlična.  Znam da je bio cilj zabeležiti oldtimer u šikari i da je on glavni junak priče, no u estetskom smislu ako bi se taj detalj koji kvari kompoziciju izbegao (što je sada kropovanjem nemoguće) slika bi bila veše nego dobra.

 

forgotten_04_cr.JPG

 

 

 

Odlična dubinska oštrina.

 

 

[stein]

Šta je po tebi najvrednije na trećoj slici?

 

Činjenica da sam se tuda provozao sa ćerkom i boljom mi polovinom i lično doživeo sve. Slika je samo da me podseća

[mrcelavi]

Činjenica da sam se tuda provozao sa ćerkom i boljom mi polovinom i lično doživeo sve. Slika je samo da me podseća

Mislio sam na tehnički aspekt, elem fantastičan trećinski odnos u konpoziciji, idealan odnos koji smiruje sliku, kolorit takođe odličan.

[stein]

Mislio sam na tehnički aspekt, elem fantastičan trećinski odnos u konpoziciji, idealan odnos koji smiruje sliku, kolorit takođe odličan.

 

Hvala na komplimentima

 

Mislim da o tim detaljima nekada uopšte ne razmišljam nego u pozadini mozak dok izoštravam na objekat (ili pticu, bubu, cvet, štagod) naprosto kreira zadršku do momenta dok slika (koju očekujem) ne postane ono što bih želeo da zabeležim. Naravno, da se ne zavaravamo, još uvek sam negde na odnosu 3 naprema 7 (gde je tri broj pristojnih a 7 broj pulu-uspelih pokušaja) a one slike koje bih na papir u velikom formatu pa na izložbu (i budem sav važan dok posetitelji izložbe mudro vrte glavom i trljaju umetničke bradice dok međusobno komentarišu umetničko dostignuće) pre bih mogao da izrazim u promilima nego u procentima. Teško se leči od loše navike da se podesi na "Auto" pa samo uperi i besomučno škljoca. Međutim, ide mi na bolje od kada kao faktor ubacim činjenicu da nemam više no možda samo tu jednu priliku da okinem i dobijem dobar snimak. U poslednje vreme pokušavam da uvežbam "stop down" tehniku. Naime, Često se potpuno otvoren zoom objektiv dovede u situaciju da slike ne može da odradi valjano (aberacije itd) ali ako sa recimo 3.5 ili 4 pogura na f8, slike budu mnogo bolje, ali to mora manualno. Kod fiksne pedesetke takvih problema nema ali nju koristim za neke druge situacije... Inače, ta ptica (uostalom sve slike sa tog letovanja) su rađene sa kit-objektivom (18-55) na Canonu 1100D. Dakle, entry level DSLR. Sada opet imam entry level aparat ali sa mnogo više potencijala i da je još recimo otporan na vlagu i da ga nisu izdizajnirali da izgleda kao igračka za srednjoškolce, bio bi sasvim pristojan DSLR sa duplo višom cenom. Mislim da trenutačno za cenu koliko košta na tržištu, ne može da se dobije bolji DSLR (skuplji može). Ima neke detalje koji se mnogima ne bi dopali (ljudi sa većim rukama gledaju na njega sa prezirom) ali ...

Trenutačno se na ebay (nemački) telo može dobiti za 219€ a sa 18-55 kit objektivom za 280€. Cene idu do dva puta toliko... Za razliku u ceni može da se kupi još bar dva odlična objektiva, jedan fiksni npr 35 ili 50mm (novi) i recimo jedan polovni tele 70-300mm od Tamrona ili Sigme. I eto

Ono što je dobro, ima tzv "K" mount za objektive pa praktično bilo šta proizvedeno od cca 1975 i kasnije može da se nakači, doduše, tek noviji imaju i opciju da im radi autofokus na novom digitalnom telu.

[mrcelavi]

Problem sa autofokusom je što je on u biti uvek ''average''  uštine od svega po malo, ali ponekad je neophodan kad se nema vremena za podešavanja jer objekat odlazi. Iz tog razloba svi učenici u školama fotografije i kamere obavezno rade sa filmom klasičnim aparatom i labom.

 

Aspiracije nas amatera moraju da vode ipak preko nekih osnovnih pravila zanata koji se nesmeju preskakati, zlatni presek, kompozicija, smeštanje objekta u delovima slika, dramaturgija sve su to jako interesantne stvari za proučavati  u dugim zimskim večerima uz ribone ili esl-e .

 

Ja sma recimo voleo da proučavam te stvari posmatranjem starih majstora, tu je sve na delu prikazano. 

 

Cheers, stay in focus!

[stein]

Danas je bilo lepo vreme pa sam izveo macro objektiv u šetnju.

 

 

Slika potkresana i umanjena

[stein]

Problem sa autofokusom je što je on u biti uvek ''average'' uštine od svega po malo

 

 

Evo baš sam gledao kako je kod mog Pentaxa. Ima tri setovanja za automatsko (ali i ručno) fokusiranje. U standardnoj auto postavci ima 77 mernih tačaka i balansira negde tražeći neki "average" što kažeš. U drugom setovanju je fokus koncentrisaniji ka sredini i koristi 11 mernih tačaka na centralnoj četvrtini, rekao bih, ekrana/tražila. U trećoj, ima fokus isključivo na sredini i samo na sredini što je gadost za upotrebljavati sa automatikom jer ako se na primer ispred vrapca na nekoj tamo grani ispreči nedajbože neka grana ili list koji bi nestao/ostao zamućen, onda će da fokus i na najmanje odstupanje da poludi. To može da se radi kad je objekat direktno ispred objektiva i kada se ručno fokusira. Tek je potrebna potvrda da je objekat u fokusu. Kratak bip, mala crvena kockica na objektu (tački gde je fokus postignut) i ako se ruka/aparat ne pomeri, klik.

 

 

Elem, ako se neko razume u insekte, nek' mi objasni kakva je ovo mušica sa pajalicom za prašinu na nosu...

 

 

Onaj beli cvet na prvoj slici je reda veličine 5-7mm prečnika što mušicu svodi na red veličine 2-3mm dužine. Možda ni toliko. Mušicu sam ugledao tek kada sam pobliže uronio u travu da uslikam cvetić...

[Дане]

'mrcelavi', on 25 Mar 2016 - 15:28, said: Problem sa autofokusom je što je on u biti uvek ''average'' uštine od svega po malo [/quote

 

U standardnoj auto postavci ima 77 mernih tačaka i balansira negde tražeći neki "average" što kažeš. U drugom setovanju je fokus koncentrisaniji ka sredini i koristi 11 mernih tačaka na centralnoj četvrtini, rekao bih, ekrana/tražila. U trećoj, ima fokus isključivo na sredini i samo na sredini što je gadost za upotrebljavati sa automatikom jer ako se na primer ispred vrapca na nekoj tamo grani ispreči nedajbože neka grana ili list koji bi nestao/ostao zamućen, onda će da fokus i na najmanje odstupanje da poludi.

Uh, uh, a da vas dvojica ne brkate malo focus I merenje ekspozicije??

K-S1 ima 11 autofokusnih tacaka a 77-segmentno merenje ekspozicije....

[stein]

Ma ja sad već svašta brkam. Odgledao četiri sata detaljnog predstavljanja i opisa aparata i biće da moj mali mozak ne može da svari tri gigbajta informacija

 

Hvala za ispravku.

 

Nego, znaš li ti koja je ovo buba...

[Дане]

Nista, merenje neka ti bude na segmentnom merenju, sa svih 77 segmenata, pa srednja vrednost. Tako ce najmanje da gresi a korekcije radis u kontrastnim situacijama, kad ima potrebe.

A focus, tu Pentax nikad nije bio dovoljno dobar, ako I kad ti automatsko biranje tacaka fokusa ne radi zadovoljavajuce, mozes da izaberes centralnu tacku, fokusiras, zakljucas focus, pa eventualno prekadriras.

Ne znam koja je ovo buba...

[mrcelavi]

He he baš si u pravu, nisam primetio da smo se izlupali, ne zameri mnogo smo stariji od digitalne ere, nema veze važno da se Stein i ja razumemo 

[vladd]

Nego, znaš li ti koja je ovo buba...

 

Brka komarac..

 

Muzjacic..

 

http://www.tinymosquito.com/male-mosquitoes-female-mosquitoes.html 

[Beaver]

Sve je to superiska mora covek da se opusti da se igra-umetnicki sa fotosima i raznom kombinatorikom fotoaparata, e sad trazio sam zarad kultnijeg pravljenja fotosa nesto na netu, prica je oko blende to bi trebalo da vazi za svaki fotoaparat>

 

 

Blenda, zatvarač, ekspozicija, ISO

7. 11. 2011

Ovaj tekst ukratko objašnjava osnovne pojmove u fotografiji, na način koji bi trebalo da bude svakome razumljiv. Ovaj tekst nije odgovor na pitanje kako postati fotograf. U pitanju je samo odskočna daska koja će vam razbistriti neke najvažnije termine.

Da biste makar i počeli da razumete suštinu fotografije, potrebno je da shvatite sledeće stvari:

- Šta je otvor blende ili f-broj?
- Šta je brzina zatvarača?
- Šta je ekspozicija?
- Šta je ISO vrednost ili osetljivost filma?

1) Otvor blende ili f-broj
 

Blenda (engl. aperture) je zatvarač koji stoji preko sočiva. Kada se blenda otvori, ona propušta svetlost u fotoaparat. Ako se blenda otvori više, u fotoaparat ulazi više svetla. Ako se otvori manje, ulazi manje svetla.

Mera otvora blende naziva se f-broj. Možete ga videti na ekranu vašeg digitalnog fotoaparata. Ako je f-broj veći, blenda je zatvorenija. Ako je f-broj manji, blenda je otvorenija. Da, suprotno od onoga što bi bilo logično.

Na većini digitalnih fotoaparata, f-broj se kreće negde između  2 i 22, mada je moguć i veći raspon. Ako je f-broj 2, to znači da je blenda sasvim otvorena. Ako je 22, to znači da je blenda gotovo sasvim zatvorena, te da u aparat ulazi veoma malo svetlosti.

Zašto je otvor blende bitan? Ako fotografišete u ambijentu u kom je osvetljenje slabo (recimo u sumrak, ili u zatvorenom), potreban vam je veći otvor blende, kako bi više svetlosti moglo da uđe u aparat. Ako fotografišete u ambijentu u kome je svetlost izuzetno jaka (pustinja u podne), potreban vam je mali otvor blende, inače će u aparat ući previše svetlosti.

Za one koji žele da znaju više:

Svako sočivo ima svoju žižnu daljinu. Žižna daljina je fizička osobina sočiva, i predstavlja rastojanje između sočiva i tačke u kojoj se seku zraci svetlosti koji su prošli kroz to sočivo. Objektiv u fotoaparatu nije jedno sočivo, nego sistem sočiva. Jednostavnosti radi, on se obično posmatra kao jedno sočivo.

F-broj ili otvor blende nije zaista prečnik otvora blende, iako se, jednostavnosti radi, tako tretira. F-broj je količnik žižne daljine objektiva (kombinovane žižne daljine svih sočiva koja čine objektiv) i otvora blende (prečnika kružnog otvora koji nastaje povlačenjem blende ka ivicama sočiva).

Ako fotoaparat ima objektiv od 36 mm (to vidimo na prstenu za zumiranje) a f-broj iznosi 4 (to vidimo na ekranu aparata), to znači da je stvaran prečnik otvora blende zapravo 9 mm.

Zumiranje je proces u kome se sočiva u objektivu međusobno približavaju ili udaljavaju. Tako se kombinovana žižna daljina objektiva menja. Možda ste primetili da, ako podesite f-broj i zatim zumirate, aparat sam promeni vaš f-broj. To je zato što, kao što smo gore objasnili, f-broj zavisi od žižne daljine objektiva. Kada menjate žižnu daljinu objektiva (zumiranje), f-broj se nužno menja sam od sebe.

Standardna f-skala je: 1.4, 2, 2.8, 5, 5.6 itd. Svaki sledeći veći broj označava da duplo manje svetlosti stiže do "filma". Noviji aparati imaju precizniju skalu, recimo 2.8, 3.2, 3.5, 4 itd. Koraci f-skale zovu se f-koraci (engl. f-stops).

2) Brzina zatvarača
 

Zatvarač je, fizički gledano, isto ono što određuje i otvor blende. To je isti onaj zatvarač koji prekriva sočivo, i koji se sa njega sklanja u trenutku kada pritisnete dugme. Kada pritisnete dugme, zatvarač se na trenutak povlači sa sočiva, da bi ga već sledećeg trenutka ponovo prekrio, sprečivši dalji dotok svetlosti u aparat.

Što je brzina zatvarača (engl. shutter speed) veća, to će se on brže vratiti preko sočiva, pa će u aparat ući manje svetlosti. Ako je brzina zatvarača mala, sočivo će duže ostati izloženo, pa će u aparat ući više svetlosti.

Brzina zatvarača takođe je, kao i otvor blende, napisana na ekranu digitalnog fotoaparata. Na primer:

2''  =  2 sekunde
1''  =  1 sekunda
5   = 1/5 sekunde (radi jednostavnosti piše se samo imenilac)
100  = 1/100 sekunde
2000  = 1/2.000 sekunde

U zavisnosti od veličine otvora blende i brzine zatvarača, fotografija će ispasti svetlija ili tamnija, što objašnjavamo u narednoj sekciji - ekspozicija.

3) Ekspozicija
 

Ekspozicija je latinska reč koja znači jednostavno - izloženost. Ona govori u kojoj je meri film (ili, u slučaju digitalnog aparata, senzor koji zamenjuje film) izložen svetlosnim zracima.

Ekspozicija predstavlja odnos otvora blende (količina svetlosti) i brzine zatvarača (trajanje svetlosti). Ekspozicija je ukupna količina svetlosti koja uđe u aparat.

- Ako je ekspozicija prevelika, onda u fotoaparat dospe previše svetlosti (bilo količinski, bilo u trajanju) pa dobijemo fotografiju koja je preeksponirana. To znači da je fotografija suviše svetla, pa većina svetlih površina izgleda potpuno belo, što ne želimo.

- Ako je ekspozicija premala, onda u fotoaparat dospe premalo svetlosti, pa dobijemo fotografiju koja je podeksponirana. To znači da je fotografija suviše tamna.

Ako je ekspozicija prevelika (slika je presvetla), to može značiti da smo previše otvorili blendu (pustili smo previše svetlosti u aparat), ali isto tako može značiti i da smo stavili suviše malu brzinu zatvarača (dugo je ostao otvoren, pa je predugo puštao svetlost u aparat).

Ekspozicija se na ekranu digitalnog fotoaparata obično vidi u obliku jedne horizontalne skale sa podeocima, iznad koje se nalazi klizač. Ako je klizač tačno na sredini, onda je ekspozicija otprilike onolika kolika (aparat smatra da) bi trebalo da bude. Ako je klizač suviše daleko ulevo ili udesno, dobićete pretamnu ili presvetlu fotku.

Slika: skala na ekranu aparata koja pokazuje ekspoziciju.

Na nekim fotoaparatima ekspozicija nije prikazana u vidu skale sa podeocima, nego u vidujednog broja koji ide od minus nešto do plus nešto. Nula označava idealnu ekspoziciju, negativna vrednost da je slika podeksponirana (pretamna), a pozitivna vrednost da je slika preeksponirana (presvetla).

Za one koji žele da znaju više:

Ako kvadrirate f-broj, a zatim tu vrednost podelite brzinom zatvarača, i onda za taj količnik uradite logaritam sa osnovom dva, dobićete vrednost ekspozicije. Ovo napominjemo radi onih koje zanima šta ekspozicija zapravo predstavlja.

Vrednost ekspozicije koju vidite na pomenutoj skali naziva se korekcijom ili kompenzacijom ekspozicije. Ako se (u ovom slučaju zelena) tačkica nalazi na sredini skale, to se naziva prirodnom ekspozicijom. Ukoliko onda povećamo brzinu zatvarača (manje svetlosti) tačkica će otići ulevo, pa će fotka biti podeksponirana. Da bismo to popravili, malo ćemo više otvoriti blendu (da propusti više svetlosti), čime ćemo kompenzovati ekspoziciju, tj vratiti je na normalu. Na isti način, ako promenimo otvor blende, onda ekspoziciju kompenzujemo tako što ćemo promeniti brzinu zatvarača.

4) Osetljivost "filma" (ISO)
 

Osetljivost filma naziva se još i ISO vrednost. Iako kod digitalnog fotoaparata zapravo nemamo nikakav film, ISO vrednost i dalje postoji, i označava osetljivost digitalnog senzora.ISO vrednost govori koliko je "film" osetljiv na svetlost.

Ako fotografišete u ambijentu u kom nema dovoljno svetlosti, često nije dovoljno da jako otvorite blendu (kako bi ušla veća količina svetlosti) i smanjite brzinu zatvarača (kako bi on što duže propuštao svetlost u aparat). Tada je potrebno da stavite i veću osetljivost filma, kako bi aparat bolje iskoristio to malo svetlosti što uspeva da prodre u njega.

ISO vrednost takođe podešavate na vašem digitalnom fotoaparatu, kao što podešavate f-broj (otvor blende) i brzinu zatvarača.

Tipična ISO skala ide od 100 pa do nekoliko hiljada. Ukoliko je jako mračno, treba vam što veća osetljivost, dakle i veći ISO broj. Međutim, ukoliko je ISO broj velik fotografije često ispadnu jako granulirane.

Ukoliko je jako svetlo, nije vam potreban veći ISO broj od 100.

Tipična ISO vrednost iznosi 100, za slikanje po relativno sunčanom danu i normalnim vremenskim uslovima.

5) Sve to zajedno?
 

Ukoliko ste pažljivo pročitali gornji tekst, shvatili ste da je suština fotografisanja u tome kako svetlost stiže u unutrašnjost fotoaparata.

Otvor blende određuje koja će količina svetlosti ući u fotoaparat
Brzina zatvarača određuje koliko će dugo ta svetlost ulaziti u fotoaparat.
Ekspozicija predstavlja odnos ove dve vrednosti.
Osetljivost filma (ISO vrednost) govori koliko će "film" (senzor) biti osetljiv na svetlost koja uđe u fotoaparat i padne na njega.

Od toga kako ćete podesiti svaki od ovih parametara zavisi kako će vam fotografija ispasti.

Možda ćete se zapitati zbog čega je potrebno toliko parametara koji se svi tiču dotoka svetlosti u aparat. Zar mala brzina zatvarača (svetlost dugo ulazi u aparat) u kombinaciji sa malim otvorom blende (mala količina svetlosti) nije isto što i velika brzina zatvarača (svetlost kratko ulazi u aparat) u kombinaciji sa velikim otvorom blende (velika količina svetlosti)?

Drugim rečima, zar nije svejedno da li "film" (ili njegov digitalni ekvivalent) kratko izložimo većoj količini svetlosti, ili ga dugo izložimo manjoj količini svetlosti?

Odgovor je da nije svejedno. Različite kombinacije ovih parametara obezbeđuju nam različite osobine fotografije, kao što su, recimo, zamućenje i dubinska oštrina. To je detaljnije objašnjeno u drugim tekstovima u ovoj sekciji sajta.

Međutim, da biste to shvatili, potrebno je da prvo dobro razumete suštinu otvora blende, brzine zatvarača, ekspozicije i osetljivosti. Kada shvatite ove koncepte, sve ostalo logično sledi iz njih.

 

poreklo literature iskaza>

http://www.klubputnika.org/servis/foto-uputstva/88-osnove-fotografije/3584-blenda-zatvarac-ekspozicija-iso