Ras

na uk amazonu ti je aktuelan preorder lp-ja

Edward Artemiev- A Book of Impressions itd...

a što? meni je baš kul da (ovde) preporučujemo filmove na koje će neko da protraći dva-tri sata... čitam maločas poglavlje o kralju arturu (ranko munitić - čudovišta koja smo voleli 1.), gde r.m. nabraja neke od novijih ekranizacija: merlin, magle avalona, kralj artur ... i vidim- poznato mi to o čemu čitam! sve sam ih gledao, a da i ne znam kada!? posebno zanimljiv mi je slučaj (meni prethodno nepoznatog) ulija edela (reditelj magli avalona), na čiju sam ekranizaciju nibelunga naleteo slučajno, odgledao i bio vrlo zadovoljan viđenim... i u slučaju nibelunga, kao i u slučaju magli avalona, radi se o tv, a ne o filmskoj produkciji ranko munitić će se, u već pomenutoj knjizi takođe pohvalno izraziti o ovoj ekranizaciji (nibelunzi)... ispostaviće se da uli edel nije baš tikva bez korena preporuka za sve pomenute filmove iz ciklusa arturijane, kao i za nibelunge preporuka i za farhadijev passe, što je najsvežije što sam gledao... ovo je sledeći poster na zidu iznad kreveta: vidi! i ona se u prošlosti (a ne u prošlosti) mačevala!

Ne sećam se jesi li postovao ranije... Žikica Simić je prošlogodišnji Dig Thy Savage Soul stavio na listu najboljih albuma 2013. S pravom! Ovde dodajemo i još jednu savremenu verziju Django teme: A gleda se:

ovako je motor pržio još samo dimnjačar po luizijani carski omot, za carski album: bombino - nomad

nije mi poznato da li se računa u par top felinih albuma - meni svakako jeste!

žena od ukusa

Igrom slučaja preksinoć sam čitao... I igrom (istog) slučaja sinoć sam slušao...Nebraska je snimljena kako je snimljena i i dalje zvuči sveže i uzbudljivo, hoću reći - izuzetno! Na omotu ploče stoju tačna oznaka četvorokanalnog Tascama koji je korišćen za snimanje. U aktuelnom broju lokalnog Rolling Stonea za Hrvatsku imate i intervju sa Sprigstinom iz 1984. godine (u vreme Born in the USA albuma), u kome Springstin govori o tome da je dobar deo pesama sa Born... zapravao nastao u vreme Nebraske i da to jesu zapravo pesme sa Nebraske snimljene sa bendom. Dalje, Gazda se osvrnuo i na iskustvo rada na Nebraska albumu, gde kaže da su mu pesme samo dolazile (uobičajeno mu je potrebno mnogo više vremena da kompletira album) i da je prosto osetio poriv da radi istog momenta, da te pesme zabeleži, a ne da leti u Njujork, gde je obično snimao. U tu svrhu kupljen je Tascam. Napominjem, da je sve do vremena iza Born in the USA Springstin živeo u iznajmljenim kućama, a da je tek nakon ovog albuma, po sopstvenim rečima postao milioner i planirao (kasnije realizovao) kupovinu kuće i izgradnju (sopstvenog) studija. Sledeći problem bio je, po Springstinovim rečima realizacija albuma na ploči, zbog tehničkog kvaliteta snimka i da je prvobitna ideja bila da Nebraska bude objavljena samo kao kasetno izdanje. Šum na Paris, Texas OST je klasičan šum trake namerno ostavljen jer je sastavni deo umetničkog izraza ("I knew these people, these two people...ššššššššššššš").Ploča ti je dostupna na Gooda on-line shopu na sniženju (ako nemaju na zalihama okreni telefon da ti je pronađu), ili na par njihovih maloprodajnih mesta u Bgd i to po praznično jako dobroj ceni.

Mogu, al' neću A što? Jesam li rekao nešto što ne odgovara istini? Da ne bude zabune, ne govorim o trendu koji je vezan isključivo za srpsko tržište.

Pa taj Ortofon 2M Red je u poslednje 2-3 godine sa pristojnih 60-70 € dogurao do 50% više!? Pretpostavljam da mu je i kvalitet rastao sa cenom.

Ko je otac? Majci, srećna kupovina!

@chakija Ako ti je potrebna pomoć oko servisiranja i podešavanja grama, možda i neki koristan savet za poboljšanje imaš Gavru u NS-u. Koliko znam odlično poznaje Thorense i Duale.

Ideju je već ranije realizovao @InSides. Postoji tema na ovom forumu.

opa, dvojka! od ranije, ili novopridošlo? kajgana sv petra?

Baš me krenulo sa izvanrednin koncertima! Nakon sumanutog bluza Jamesa Lega u Gun Clubu u petak veče, sinoć u Nebojšinoj Kuli nešto sasvim drugačije: LP Duo i promocija njihovog novog albuma Belgrade New Classics For 2 Pianos u okviru prvog BUNT festivala klasične muzike. Pored ovog, nisam propustio da pazarim ni prethodni, Works for 2 pianos Kima Helwega, izdat za danski Helikon. Večeras se slušaju oba: Ako nekog zanima, na tjubu je i kratki dokumentarac o LP Duo: Festival BUNT traje, sadržaji su besplatni, pa izvolite poslužite se. Takođe podsećam, da je sutra u UK Parobrod poslastica u najavi:

Proveo par dana na putu, ali se vratio taman na vreme za završno veče festivala. Karta kupljena ranije, pokazaće se kao mudar potez. Prvi koncert večeri je zakazan već za pola osam. Na rane koncerte retko stižem na vreme. Ispred DOBa sam sedam-osam minuta posle pola osam, a ispred me čeka gužva kakvu sam na džez festivalu retko kad video. Niko još ne ulazi. Tek tada organizatori dozvoljavaju ulaz, ljudi se slivaju u levak ka suterenu. Ostajem još dva-tri minuta u holu da se pozdravim sa poznanicima, silazim dole taman da poljubim vrata sale koja se ispred mene zatvaraju: No soup for You! Bah! Kad pre! Nisam jedini ispred ulaza, čekamo, kako nam rekoše prvi aplauz, pa ćemo moći unutra. Nije baš da sam specijalno naoštren da slušam Julioa Resendea i Mariau Joao, al' glupo mi da stojim ispred i premeštam se sa noge na nogu. Ljupka razvodnica povremeno prislanja uvo na vrata, ne bi li čula naznake nekakvog aplauza - aplauza nigde! I konačno ulazimo svi i nekako se smestimo duž zida. Sala izgleda već popunjeno, a retke prazne stolice van domašaja. Na sceni je solo tamnoputi pijanista, koji svira nežnu verziju fada, posvećenu Amaliji Rodrigez, koju ćemo u nekom trenutku i čuti sa razglasa. Pokušavam da se povežem, ali baš i ne uspevam. Zveram levo-desno, ne bih li bar oči zabavio. Resendeu se tek u drugoj polovini koncerta pridružuje Maria jaimamfantastičneglasovnemogućnosti Joao. Ona pojavom oživljava scenu i njen performans nailazi na povremeno oduševljenje blazirane beogradske publike. Vokal je zaista izuzezetan, pretpostavljam školovan, njena igra (vokalom) povremeno spektakularna, ali Rasu srce ostaje tvrdo, a na usnama zamrznute upitne reči za dativ. Publika bi verovatno izmamila i bis,ali je organizator, verovatno se plašeći daljeg kašnjenja programa, paljenjem svetla u sali pozvao na pauzu. Pauzu sam iskoristio da snimim publiku u holu. Izvesna uštogljenost prethodnog nastupa terala me da divljam. Pevušio sam refren c'mon baby, take a ride with me u verziji ovog jebača i lagano se njihao u ritmu. Dugim pogledom otpratio sam V. G. Odmerena je u izboru garderobe i šminke, šiške su joj oduvek nestašno i nehajno prekrivale čelo, a štikle take a ride taman tolike da take a ride, obzirom na visinu take a ride with me ne pretera, a opet c'mon baby zadrži potreban nivo otmenosti i provokativnosti. Sa njom bih voleo da popričam o kapacitetu RAMa Voyagera. Nekad. Ovaj put Ras žuri da zauzme svoje mesto na vreme. Lako se pamti (kao kalibar) i ne treba da gledam u tiket- sedište devet. Isti red. Parter. Naravno -desno! Evo linka, čitajte: http://www.jazzin.rs/bdzf-2013-8-julio-resende-maria-joao-vijay-iyer-trio-bushmans-revenge/ Tu ukratko piše kako je bilo. Nikola Marković napisao je odmeren i sažet prikaz. Za one koji su bili, dovoljno za podsećanje. Onima koji nisu bili, bilo kakve reči ne bi bile dovoljne. Jedino pitanje koje sam imao pred koncert razrešeno je posle deset minuta: Vijay Iyer Trio nisu puka intelektualistička zanimacija iz savremenog džeza, već punokrvni, temperamentni i eksplozivni džez bend! Posle deset minuta klatio sam glavom i ljuljao se u ritmu i zaboravio i na V.G. i sve kučke ovoga sveta. Bio sam očaran i posednut, a muzika plemenita. Posle deset minuta bio sam očajan što ne sviram niti jedan instrument. I hteo sam prvi da vičem Bravo! i Hoću i ja takvu kravatu! i aplaudiram, a prava je istina da sam vreme do kraja koncerta proveo kao u transu, na kraju mehanički tapšao sa drugima da ih zadržim još malo, još taj jedan bis, možda i ustao, ne sećam se, otpratio još tih desetak čarobnih minuta i sa vlažnim očima utopio se u red ka izlazu. Za vreme koncerta, nikakve igre svetlom na sceni nije bilo.

Vrati Rodrigo Bay, ili daj Have You Ever Had it Blue?

http://www.jazzin.rs/skopje-jazz-festival-2013-autoritet-i-integritet/

Drugi dan na ripit: Imperial Tiger Orchestra - Wax, Moi J'Connais Records 2013. Za bend sam prvi put čuo pre dve godine, rekao bih u vreme tada aktuelnog albuma, koji me na prečac osvojio, a onda brzo i dosadio. Nekako mi se muzika učinila light, bez prave i čvrste osnove, čak imitatorska, ako hoćete. Sa bendom se, igrom slučaja ponovo srećem pre dve večeri na Danima švajcarske muzike (Imperial Tiger Orchestra su iz Ženeve) i bend me potpuno razoružava. Ako se nešto može nazvati lakim to je njihov ležerni stav, ili način na koji interpretiraju izvorno afričku muziku. Posipam se pepelom i bez zadrške preporučujem ove majstore. Većinu stvari sa ploče su i svirali u subotu veče, a najbolja mi je možda stvar koja zatvara album - Sudani Tune. Jazzin sajt je dao dobar prikaz šta se sve moglo videti i čuti u te dve večeri: http://www.jazzin.rs/dani-svajcarske-muzike-norbert-moslang-lucien-dubuis-trio-plaistow-imperial-tiger-orchestra/ Sa žaljenjem samo mogu da kažem da sam prvo veče okasnio na imrove set Norberta Möslanga, koji je zadnjih petnaestak minuta koje sam otpratio zvučao izvanredno. Imali smo još i dva odlična džez koncerta, prepunaodličnh improvizatorskih momenata, Lucien Dubuis Trio i klasičan klavirski trio Plaistow i za kraj, već spomenuti ITO, koji zvuči evo ovako: Priči o koncertnim danima u Beogradu s kraja prošle nedelje pridodajem i utiske sa izvanrednog koncerta Ansambla Studija 6 Radio Beograda, u okviru BEMUSA, koji su u četvrtak veče u Beogradskom dramskom izveli Songs of Wars I Have Seen, Hajnera Gebelsa. O tome nešto detaljnije na B92 sajtu. Svaka od ovihvečeri koštala je po primerinih 400-500 dinara.

Možda nisam bio sasvima jasan. Oglas o kome govorim nije više aktuelan i nema veze sa gramofonom koji se ovde komentariše. Žao mi je što nisam napravio screenshoot da ilustrujem, zato što se ne naleće svaki dan na gramofon od pre 30 godina u kutiji, u oglasu opisan kao nekorišćen. Mislim da se radi o Luxmanu PD300, koji koristi zanimljiv VDS

Takav, ili vrlo sličan Luxman (272/277/284...) može da se vidi/čuje kod Borka (Yugovinyl). Kad smo već kod Luxman gramofona, da li je još neko primetio oglas na KP od pre par dana, u kome je nuđen na prodaju nov u kutiji (ilustrovano fotografijom) ako se ne varam PD300?

Nema šta tu da se prašta - U2 stvar je izvanredna, uzeta sa odličnog albuma. Na sledećem saundtreku, odnosno u sledećem filmu je briljantni U2 sa Johnny Cashom - Wanderer. Himna!

stein, to imaš na licencnom vinilu, često se nađe za sitne pare, a jako dobar album: http://www.discogs.com/Marianne-Faithfull-A-Childs-Adventure/release/1897484 kod mene odličan jazz singer, umesto poslovično dosadnih singerica http://www.jazzin.rs/gregory-porter-liquid-spirit-blue-note/ http://www.youtube.com/watch?v=V5yt5euBpTw

Možda NR pegla gitaru, ali svira je SRV. Ništa ne fali tom albumu, zapravo je odličan!

Da, ali mogu da te zaraze, pa da postaneš isti kao i oni! Zombiji svakako nisu novotarija, zapravo su još davno uobičajeni na filmu. Ne sećam se da li su zombiji upotrebljavani u srpskom, ili jugoslovenskom filmu, ali tifusari u Vrhovima Zelengore oduvek su me asocirali na njih (zombije). Inače, Vrhova Zelengore se sećam kao okasnelog i ne preterano dobrog ratnog, bolje reći partizanskog filma. Da se i u tim, poznim godinama za partizanski film moglo bolje, zapravo jako dobro, dokaz je Devojački most, snimljen iste 1976. godine. Ne umem da postavim link ka tjubu, koji bi pokazivao filmić od tačno zadatog vremena, ali evo linka ka filmu, pa skrolujte do 55 min i otpratite tačno narednih 5 min: http://www.youtube.com/watch?v=pT9M5IVICnU Dakle, u tom kilavom filmu nalazimo bar pet minuta izrazite napetosti, koja započinje spaljivanjem zarobljenika i ljudskom reakcijom mladog nemačkog vojnika, da bi sve završilo sumanutim plesom tifusara, odnosno naših zombija. Skeri!