Van Reitz

Maksimalno sam koristio materijal koji sam već imao. Zato je op amp RC4558 a svi 100nF kondovi su višeslojna keramika. Releji su Omron G5V2 12V (280 oma). LED će ići na prednju ploču zato nisu zalemljeni. Takođe i pot. Evo fotografije.

Preko noći mi se pune baterije za foto aparat. Ujutru slikam i postavljam fotku.

Zanimljivo da su footprinti za TO92 u Eagle-u odlični, velika je i rupica i pad i lepo su razmaknuti. Možda mogu da se footprinti iz Eagle-a exportuju u Sprint. Takođe sam imao problem i sa opampovima. Sprintov footprint ima premale rupice za standardne opamp sockete, a ja volim da stavljam sockete jer je u tom slučaju eventualno servisiranje lakše. Ali su ušli opamp pinovi direktno na ovu pločicu. Nisam probao "turned pin" sockete jer šta će skupi pozlaćeni socketi za neke najskromnije industrijske opampove.

Moji BC337 nisu hteli da uđu u 0,5mm rupicu. Pločica je rađena sa Sprint fajla koji si podelio na drugim forumima. Mnogo je mali pad, kad proširim rupicu ne ostaje skoro ništa od pada. Veoma sam sa namučio da zalemim tranzistore ali sam ipak uspeo.

Rupice za tranzistore BC337 na pločici za pot selector su premale. Treba da budu 0,8mm. Da li to PCB design software daje ovakav footprint sa premalim rupicama? Ja sam ih proširio malom burgijicom ali me zanima da li u tom software-u kojim je designirana pločica imaju footprinti za TO92 tranzistore sa nešto većim rupicama?

Par novih, neupotrebljavanih 8" drivera na prodaju za 250e. U fabričkom pakovanju. Ne mogu da stignem da uradim sve projekte za koje sam nabavio delove, predozirao sam. Zato ide na prodaju. Prvo ih dajem na samograditeljske sajtove, a ako ne nađu kupca idu na KupujemProdajem.

Nipošto nemoj da prepuštaš to pojačalo drugome. To je jako dobra mašina.

Primetio sam da je trimer za podešavanje bias-a običan jednoobrtni otvorenog tipa. To nije baš idealno jer može da uđe prašina i da poremeti mirnu struju. Valjalo bi prekontrolisati da li je to kako treba. Pojačalo izgleda dosta čisto unutra, ali za svaki slučaj...

Izlazni tranzistori koji su upotrebljeni u ovom pojačalu su najjači Hitačijevi lateralni MosFetovi koje su oni pravili, deklarisani za 200V. Mislim da su to lateralci sa dvostrukim aktivnim elementom, praktično kao dva najjača jednostruka paralelisana i upakovana u jedno TO3 kućište. To je monstrum od pojačala.

Jedino što ti stvarno ne treba je zujanje tog ventilatora dok slušaš muziku!

Amen!

Još sam bio osnovac kad sam u Jugotonovoj prodavnici u Čačku kupio LP "BP Convention Big band - Blue Sunset". Boško Petrović sa zagrebačkim i inim asovima, a dirigent - Miljenko. Veliki muzičar, značajan muzičar. Duga i plodna karijera. Zaista će nam nedostajati.

Preamp je Elliott ESP P88 sa potom između dva LM4562.

Spakovao sam moje u plastičnu kutiju pošto je ovo samo za probu, da vidim ima li D klasa potencijal. Napajanje je SMPS od HP notebooka, 18,5V 6,5A 120W. Pošto su moje kutije 8 oma, sa ovim napajanjem jedva ako imam 2 x 20W snage. Ali zvuk je sasvim solidan, čak sam se iznenadio koliko je dobar. Mislim da sam ohrabren da probam i nešto ambicioznije u D klasi.

Ima li gde da se kupe žičani volume potovi, kao oni na starim Sansui, Sanyo, etc, pojačalima? Pretpostavljam da su oni stari potovi "zubastog" tipa, što imaju hod kao atenuatori sa otporničkom mrežom, bili žičani. Imam utisak da je to dosta uticalo na dobru percepciju zvuka kod tih starih uređaja.

Hvala ebe! Trebaju mi i dvopolne i tropolne ali sad je jedan problem manje.

Ima li gde kod nas da se nabave redne stezaljke - kleme za print montažu u rasteru 7,5mm? Svuda imaju u rasteru od 5mm ali nigde ne mogu da nađem u rasteru 7,5mm.

Mislim da je vrlo korisno imati ovakav jedan pregled CCS-ova i njihovih karakteristika na jednom mestu. Hvala tebi što si se potrudio da to napraviš.

To je očigledno fantastičan opamp! Ja lično ne bih stavljao ništa na izlaz kad su u pitanju tako dobri opampovi. Onda više ne znaš šta slušaš, opamp ili taj tranzistor na izlazu.

4556 može da da veću struju od većine opampova, obično se koristi za izlaze za slušalice. Neobično da je to bilo u zvučnoj. Možda su ga stavili zbog korišćenja dugih kablova između PC-ja i snagaša. B1 je pre svega za one koji mnogo slušaju muziku 50-tih kad su se koristili cevni magnetofoni i mikseri i kad su sami snimci imali neprevaziđen "presence", veliku svetlinu i nezabeleženo izobilje jasnoće i visokih tonova. B1 može to da "smekša" ako se nekom to ne sviđa, ali ja ga ne bih preporučio za slušanje moderne muzike.

Prva liga!

dvv, Na prvoj stranici sa CCS-ovima, slika 5, piše da je PSRR 66dB. Da li je to greška u kucanju, jer ako je 66dB sa ovako malo elemenata, onda je slika 5 šampion po odnosu kompleksnosti/rezultata?

dvv, slažem se da se dif input može u tehničkom smislu poboljšati većom strujom kroz tranzistore i ostalim rafinesama. Ali ostaje fundamentalni nedostatak takvog rešenja - takvo pojačalo radi kao da u sebi ima neki procesor koji "čisti" zvuk ali na jedan ne baš idealan način. Potpuno je eliminisan drugi harmonik ali ostaje iza njega veoma mali treći i ostali za njim. To je upravo ona "rupa" o kojoj sam nešto napomenuo. I to se sasvim lepo čuje, ne treba AP sistem da se to uoči. Dakle, poenta je ovde da bolje zvuči uređaj sa više izobličenja, što automatski obezvređuje povećavanje struje kroz dif input.

Teško će se ikad sa singletonom dobiti takva stabilnost offseta kao sa VFA, ali to i nije toliko bitno za samu percepciju zvuka. Mora da se sačeka sat-dva pa da se setuje offset i da se prihvati kao jedna idiosinkrazija da sa svakim uključenjem pojačala mora da prođe određeno vreme da se offset stabilizuje. A kao zanimljiv eksperiment može da se proba CFA preamp sa nekim VFA snagašom. Često ljudi greše kad misle da je zvuk starih NAIM uređaja zasnovan na quasi izlazima. To sam ja nekad mislio dok nisam shvatio da je tajna u predpojačavačkoj sekciji koja je tad bila uvek CFA. Uvek je preamp bio klasična Philips dvostepena CFA topologija (manje ili veće kompleksnosti). To je često dovoljno da restaurira dobar subjektivni ugođaj. Možda pokušati sa nekim NAIM NAC42 klonom ili Elliott DOZ preampom. Mnogo je lakše i jeftinije nego napraviti snagaš i odgovarajuće napajanje. Neki jednostavan shunt sa zenericom asistiranom tranzistorom ili tronogi stabilizator sa adj pin kondom ili RC filter na izlazu, i to je to kad se tiče napajanja. A sigurno ima i nekih Sipijevih zanimljivih preamp shema.

Banat, Black Devil će da sahrani skoro sve što se danas proizvodi sa svojom dobrom subjektivnom prezentacijom. Sasvim je dovoljno da bude singleton na ulazu, ne mora da bude simetrična šema od ulaza do izlaza. Moj drugar ima Harbeth 7ES zvučnike (2200e), Air Tight AM201 cevnog integralca (2750e) i Lavardin IS Reference tranzistorca (3300e). Kad sam ja jednom iz zezanja doneo kod njega pojačalo što sam napravio za ćala da sluša FM tuner u selu, sa TDA2003 (ispod 2W na 8R!), nisam mogao da uzmem nazad tu igračku od pojačala od tog drugara. Toliko se to njemu svidelo. A Dlack Devil je vrlo slična topologija kao i ona u čipu, samo je sve mnogo bolje. Kad nađem prikladan trafo sa 35V sekundarom postovaću moju izvedbu HSR70 za koju je pločicu radio naš drugar sa drugog foruma TDA. Po mom mišljenju suština strujne povratne veze je da je lep prelaz između basa, srednjih i visokih. Skoro sve sheme sa dif ulazom imaju jednu rupu u srednjim koja iritira, jednostavno nije sve "popunjeno" kako treba i ta nemuzikalnost iritira na dugu stazu. To se delimično kompenzuje j-fet tranzistorima na ulazu ili mosfet tranzistorima na izlazu, ali su to, po meni, polovična rešenja. Najjednostavnije i najefektnije je za SS pojačala da se primeni singleton ulaz i da sve budu bipolarci. To je takođe i jeftino, a kod Black Devila je i praktično jer su na izlazu Darlington tranzistori.