Van Reitz

Zen Mod,Veoma lep set fotografija Dorseta. Problem sa ovom desetkom je što je stavljena poly membrana i što je magnet manji nego kod profi desetke (force factor je dva puta manji). Ali za kućno slušanje ovo je izvanredan zvučnik! Pasivni radijator je, po mom mišljenju, bolje rešenje od vented porta, pogotovu kad se uzme u obzir manji force factor. Pogotovu mi se sviđa pepper pot u odnosu na tulip horne. Novi Tannoy DC10A sa alniko magnetom, koji košta 15k evra, koristi pepper pot umesto tulipa. Mislim da to nešto govori o subjektivnom utisku koji ostavlja pepper pot.

Nažalost, koliko ja vidim, ovo radi samo online, ne može da se downloaduje kao poseban program. Ali jeste veoma pregledno i praktično.

dvv,Priznaj da sam te prijatno iznenadio informacijom za polikarbonate. Ako budeš imao vremena pomozi mi da nađem neku šemu što jednostavnijeg Sulzer stabilizatora na +-20V (ako sam dobro razumeo tako zovu one stabilizatore što imaju naponsku referencu - zener + opamp - error corection + redni tranz - snagator). To mi je privlačno jer ima solidne karakteristike a ne mora ništa da se mnogo računa, uglavnom ima dovoljno struje za neki preamp.

dranix, raduje me to što sam čuo o Silkenu jer sam ja već kupio 100 komada na rizik.

Banat, hvala na dragocenim tipovima. Zato sam se i učlanio na ovaj forum, da naučim nešto praktično od iskusnih majstora-znalaca. Imaš li kakav tip za kupovinu analognog unimera dostupnog na domaćem tržištu? Ja imam samo digitalac.Mali komentar za žicu na izvodima. Bakarna žica, iako mnogo bolji provodnik, je američkim vojnim standardima zabranjena za elektronske komponente. Razlog je taj što bakar lako i brzo puca kod mehaničkih opterećenja i vibracija a to je ono što se očekuje u vojnoj primeni. Takođe se primenjuje magnetna čelična žica zbog automatskog robotizovanog ugrađivanja, magnetima se uzima sa traka (papirne trake koje vidite na krajevima kad kupujete otpornike, male blok kondove, višeslojnu keramiku, etc.). To je smrt za nas koji hoćemo kvalitetan audio. Ta čelična žica je izvor opakih zvučnih degradacija ali šta da vam kažem kad i McIntosh sad koristi robote i takve komponente. Danas je teško naći komponente koje nemaju čeličnu žicu. Možda ste primetili kad treba da je precvikate sečicama koliko je tvrda, daleko tvrđa od bakarne.

Ok. Gde savetujete da se kupe neki dobri elektroliti, kao napr. Elna? Uopšte gde savetujete da se kupi kvalitetna pasiva i aktiva po povoljnim cenama. Ali da može da se plati Visa Virtuon karticom. Kao što verovatno znate kod nas nema PayPal. Po meni puno toga solidnog ima i u našim radnjama ali najmanje elektrolita. Tu niko ne drži nešto kvalitetno. dvv - Da li su oni (Philips?) blokovi plave boje od 1uF/100V kod Silkena zaista polikarbonat? To se ne proizvodi već dugo, mada može ponegde da se nađe. Ali i ako su poliester za 6,90 dinara/kom (na 100 kom) nije loša nabavka. (Volim kako je Hafler pravio jednostavan ali efektan preamp za samogradnju sa opampovima model DH100: sprega na ulazu 1uF polikarbonat a na izlazu 2,2uF polipropilen.) Ali nije nempoguće da je Silken negde iščačkao stari lager, možda je stvarno polikarbonat? dvv - A da li može za formiranje da se upotrebi standardan laboratorijski PSU sa promenljivim naponom? Da li je dovoljno da PSU bude sa LM317/337, do jednog ampera struje? Jednostavno 10 min na +5V, pražnjenje sa otpornikom, pa posle 10 min na +15.

Niko ne tvrdi da je 2N3055 state of the art. Ali je u metalnom kućištu, košta 50 dinara i kao takav može lepo da posluži u nekom malom starinskom snagašu od 15W u A klasi sa NPN identičnim tranzistorima u izlazu, pa ako i izgori nije strašno. Ima još uvek lepih primena za njega.

Ja lepo video na fotografiji iz fabrike Fischer und Tausche da stoje brda velikih elektrolita za napajanja uključena debelim žicama na napon. Meni se čini da je to formiranje elektrolita. Njihove cene nisu naročito visoke, pa zaključujem da oni možda i nisu neki usamljen slučaj. Takođe, radi kompletnije informacije, treba reći da radni vek osim deklarisane temperature zavisi i od ripple currenta. Elektrolit može da greje ambijent (soba), mogu da ga dogrevaju okolne komponente (cevi, tranzistori, otpornici, zavojnice) a greje si on sam u radu usled struje mreškanja. Ipak on nije priključen baš na čisto jednosmerni napon nego je to jednosmerna pulsirajuća struja. Za ekloe iz Schukatove ponude imaju za svaki elko podaci o ESR i ripple current. Za strmine i slew rate nemaju ali to pitanje "brzine" nije toliko kritično za audio. Kad budem imao vremena otvoriću thread u odeljku Teorije i trikova na tu temu. Ipak sam ja, da parafraziram Arsena Dedića, na tastaturi "dvoprstaš". Ja nisam dovoljno bogat da kupujem mnogo skupe elektrolite, nikada nisam kupio ni Nippon Chemicon, ni Nichicon, ni Elnu, ni DNM slit foil. Ja samo kupujem "run of the mill" iz Schukatove ponude gde piše Kemet Arcotronics, a obično su označeni Jamicon ili Capxon. Nisu nigde zakazali, pogotovu ne katastrofalno. Zvuk? Teško je to kvantifikovati, pogotovu što mnoge jeftine visokoserijske komponente znaju ponekad da zazvuče bolje od skupih. Nisam ja protiv kupovine dobrih komponenti, daleko od toga. Ali za DIY je to najčešće "overdone".Renomirane fabrike ponekad izbace užasno slabe serije na tržište. To je bio slučaj i sa Nichiconom. Znam da su pre nekoliko godina renomirani svetski proizvođači kompjutera, poput Dell-a, kupovali u Kini od fiktivnih firmi kondenzatore u kojima nije ni bilo elektrolitske tečnosti, i to zarad uštede koja se meri delom centa po komadu, pa su posle to demantovali kad se videlo da uređaju zakazuju. Nije ni robna marka neka apsolutna garancija. S druge strane ima u Kini i izvanrednih proizvođača za koje mi ni ne znamo.

Kad sam ja pre 27 godina pošao da služim vojni rok ostavio sam QUAD-a 405 uključenim. Uglavnom je i inače ostajao uključen. Kad sam pojačalo prodao posle 10 godina sve je bilo u besprekornom stanju uključujući i elektrolite (od ITT-a). Drugar koji je imao isto pojačalo iste starosti i nije ga često uključivao doživeo je da se elektroliti potklobuče i propadnu. U njegovom slučaju manje korišćenje je značilo kraći vek trajanja elektrolita. Poznato je da se elektroliti formiraju u fabrici i da bi imali optimalan vek trajanja treba da se što pre ugrade i da budu pod naponom što duže, najmanje da se dnevno uređaj uključuje po nekoliko sati. Elektrolitske tečnosti (kombinacija specijalnih vrsta alkohola sa dodacima) koji se koriste u izradi nikada nemaju besprekornu čistoću i ako kond nije pod naponom dolazi do rastvaranja ploča konda u elektrolit, smanjuje se vek trajanja i gubi kapacitivnost. Nažalost kod nas nije baš preporučljivo da se uređaji drže pod naponom neprekidno jer su česti prekidi u isporuci el. en. Ja sam imao slučajeve da nestane struje a onda stigne napon od 110V! Ja stvar rešavam tako što od prenaponskih udara štitim uređaje kombinacijom ekstra snažnog varistora i avalanš diode. Nikada nisam uređaje ostavljao neprekidno uključenim zbog "boljeg zvuka" već uvek samo zato što sam voleo da ih što manje izlažem inrush udarima. Inače je moje iskustvo da se kod neprekidnog držanja pod naponom zvuk uglavnom pomalo kvari, previše omekšava i malo se zamućuje. Verovatno je to zbog DC offset drifta u opampovima, ali to je već nova priča....

Stein, Zen Mod i ja smo imali malu prepisku o shuntovanom linearnom potenciometru (u threadu o Grupnim nabavkama vezanom za ALPS Blue Velvet) koji bi mogao da zameni logaritamski, da bude jeftin i da ima odličan tracking (upeglanost levog i desnog kanala). Stein i Zen Mod koriste 10k linearni pot shuntovan sa izlaza na masu otpornikom od 3.3k, za koji kažu da im dobro funkcioniše. Moj komentar:Sa ovim pomenutim vrednostima dobija se imitacija log pota u vrednosti približnoj shunt otporniku, dakle circa 3k. Da li ste ikada videli uređaj sa tako malom vrednošću pota za glasnoću? Niste. Uglavnom su volume potovi od 10k pa do 500k (u cevašima i do 1M). Zašto niste videli tako malu vrednost? Zato što nije baš preterano skladna sa uobičajenim impedansama izvora i opterećenja. Ako vaš CD ima izlaznu imp. 100-200R, to još prolazi. Ako se zanemari loading nekog CD izlaza koji ima izl. imp. 1k, a postoje i sa većom i to ne samo jeftini nego i opako skupi, opet ostaje jedan ozbiljan problem. Ukoliko ne koristite neki sistem koji ima veoma nizak ukupni gain, a takav sistem bi bio veoma neobičan, jer uglavnom nastojimo da postignemo dobro iskorišćenje i veliko pojačanje, dakle ukoliko imamo razuman ukupni gain od 30 ili više dB, volume pot od 3k će da urla! Malo ga pipneš a on se dere. Nemamo finu regulaciju glasnoće.Kako treba da se pravi shuntovan pot? Nije mi bilo teško da iskopam "knjige starostavne" sa savetima kako da se pravi ovakav pot.Pravilo je da se uzima 5-20 puta veća vrednost linearnog pota od vrednosti shunt otpornika (u zavisnosti od toga koliko brzo želimo da pot nabija glasnost) da bi smo dobili imitaciju log pota u vrednosti približnoj vrednosti shunt otpornika.Primer: treba nam imitacija log pota od 10k. Uzimamo shunt otpornik od 10k i linearni pot od 47-220k.

Moj je savet da se feedback otpornici stavljaju i u solid state pojačala što ve će snage. Koliko god jak može da stane na ploču, ili da se pri projektovanju ploče ostavi malo veći raster za te otpornike jer oni vide ceo naponski swing sa izlaza. Zbog toga je kod njih zapaženo ciklično grejanje a sa tim promenama temperature dolazi i drift, carbon film ne drži vrednost kako treba na tim mestima u kolu a samim tim može da se menja i gain. Ovaj savet prenosim od Johna Curla koji je jedan od najvećih circuit designera svih vremena, što je radio opake stvari i za Mark Levinsona. Ja čak i u preampove iz tog razloga stavljam 0,6W u feedback kolo.

Tek se sad razumemo. Ja mislio da si ti kupio skupe ALPS potove. Ja sad ispred sebe imam napunjenu Rodovu pločicu za P88, linijski preamp bez tonskih kontrola namenjen za OPA2134 (ali ja to nemam nameru da stavljam jer ne volim zvuk j-fet opampova). Kad kupiš od njega pločicu imaš dve varijante: da staviš takav RK 09 ili sličan 100k lin pot i na ploči je shunt otpornik od 15k ili da izbaciš taj shunt i da kupiš pristojan, dobar ALPS RK27, što ja nameravam da učinim. Jer meni je važnija dobra kontrola, postepeno pojačavanje, dobra log aproksimacija čak i od trackinga koji ću svakako imati sa RK27. Ja sam se u ovom slučaju opredelio za skup pot jer mi treba dobra kontrola kod tihog slušanja. To mi je prioritet a ne tracking. Kad bih stavio jeftinu shuntovanu varijantu ja bih imao odličan tracking ali ne tako dobru kontrolu kod tihog slušanja. Meni soba nije simetrična na levoj i desnoj strani u odnosu na osu slušanja tako da ja nikad nemogu imati idealno dobar tracking ma kakav pot koristio, neke će frekvencije selektivno biti jače na jednoj strani.

Sve se vidi u onom grafiku na početku Rodovog texta o "boljoj" volume kontroli. To je upravo dokaz da je ovo rešenje skoro neupotrebljivo. Kad se gleda na linear scale grafikonu izgleda da je aproksimacija log funkcije dobra. Ali tek kad se vidi na log scale grafikonu onda se vidi da je aproksimacija lošija čak i od log pota koji se sastoji samo od dva lin segmenta, jer se svaki log pot u stvari pravi od 2 ili 3 lin segmenta. Na svakom mestu gde su segmenti nastavljeni javlja se diskontinuitet, pot naglo skoči u intenzitetu. A shuntovani lin pot ima jako nabijanje na početku hoda, praktično se gubi smisao pota, imaš odmah preveliku glasnoću. Suviše mnogo ostaje od te lin funkcije. Stein, jedini razlog zbog kog je Rod publikovao ovaj text o boljoj kontroli glasnoće je taj što je on hteo da objasni ljudima kako kad nemaju para da kupe ALPS Blue Velvet logaritamski, koji ima dobar tracking + dobru aproksimaciju log funkcije, da naprave neku imitaciju od JEFTINOG shuntovanog lin pota. A ti si uzeo preskupi ALPS pot koji je greškom stigao kao lin i onda ga shuntovao. Poenta texta je kako da kupiš pot od 1 evra i da ga još jeftinijim otpornikom nabudžiš da (po meni) vrlo loše imitira log pot, da od lin pota dobije tracking a od otpornika aproksimaciju log funkcije. Onaj ko je pročešljao Rodov sajt, tako temeljno kao što sam ja, zna da će on uvek radije da preporuči kupovinu ALPS Blu Velveta onome ko ima para da ga kupi i to je eksplicitno i rečeno na ponekim mestima na sajtu. Mi živimo u Srbiji i mi mislimo da je normalno da se pot plati 15 evra ali anglosaksonci iz Australije misle da je to preskupo i razmišljaju o tome kako da se jeftinije dođe do nekog približnog rezultata koji po meni nije ni približan!

Otpornici:1. Ukolko novac nije problem i ukoliko su nekome dostupni (jer se odavno ne proizvode) najbolje je uzeti japanske Shinkoh tantal otpornike. To je non plus ultra u svetu otpornika.2. Ukoliko neko misli da je Johnsonov šum ozbiljan problem koji bi mogao da degradira performanse uređaja japanski Kiwame carbon film ima niži šum od metal film otpornika. Hvali se njihova muzikalnost. 3. Najbolji general purpose otpornici su japanski Takman. Imaju i cf i mf. Nisu preterano skupi.4. Nažalost od kako su amerikanci kupili Holco-vu fabriku, i "prilagodili troškove proizvodnje", što znači žice više nisu od nemagnetnog materijala (bakra) i spojne kape nisu više od nemagnetnog materijala, ovi otpornici se više ne mogu bezrezervno preporučiti. Ja sam ih kupovao kad su valjali, pre 20+ godina.Ovo su samo osnovne informacije za one koji bi da troše pare. Ja sad kupujem materijal koji je poreklom iz Schukata i nisam razočaran. Vishay metal film su solidni, mada ne i izvrsni. Carbon film, su kako je Sipi lepo primetio, znatno unapređeni i vredi eksperimentisati sa njima jer su oni uvek imali muzikalan zvuk, čak i kad su bili visokošumni.

Da završim sa ovom temom do kraja. Log pot napravljen od lin pota i shunt otpornika je plauzibilno rešenje u mnogim situacijama.Pozitivne strane:1. Može se uzeti stereo lin pot veće snage, recimo Piherov od 0,25W, koji bolje zvuči od ALPS Blue Velvet-a koji je 0,05W, ne treba da platiš 15+evra da bi dobio dobar zvuk 2. Postoji veći izbor vrednosti lin potova i samim tim veći broj kombinacija sa raznim shunt otpornicima radi dobijanja onoga što je optimalno.Loše strane:1. Izvor vidi ovakvu imitaciju log pota kao promenljivu impedansu. Šta to konkretno znači? Znači da će se i boja zvuka, a ne samo jačina, pomalo menjati sa promenom položaja pota i to ne samo zbog fiziološke Flečer-Munsonove krive inherentne našoj audio percepciji, već i zbog te promenljive impedanse. To nije nikakva katastrofa i možda može i da se zanemari pošto se radi o promenljivoj impedansi koja šeta u meri koja se može tolerisati.2. Imitacija log funkcije nije zadovoljavajuća. Pot samo u jednom segmentu hoda predstavlja relativno zadovoljavajuću aproksimaciju log funkcije.

Stein, ako ti je za utehu ja sam imao skoro isto iskustvo sa kupovinom potova, ali ne od Elemente nego od beogradskog Kelca. Naručio sam tri komada ALPS RK09, 10k log, a dobio sam lin. (To su mali ugljeni potovi za print ugradnju u uređaje gde treba da stane mnogo potova na mali prostor, recimo mixeri. Odlično zvuče ali nemaju dobar tracking, kod tihog slušanja odstupanje između levog i desnog kanala je izraženo.) Za razliku od tebe ja nisam bio džentlmen da zadržim nešto što nisam naručio. Ja sam to spakovao i poslao iz Čačka nazad u Beograd. Morao sam i par puta da ih telefonom podsećam da mi vrate pare, što su na kraju i učinili. Ja očekujem veći respekt od trgovine kad smo mi kupci u pitanju. Ipak oni žive od nas a ne mi od njih.

National Semiconductor je izvrsna kompanija koja ne zaostaje za Burr Brownom, Analog Devices ili Linear Technologies. Njihovi su čipovi prva liga i oni se ne bi brukali da na tržište puštaju smeće. Sve sam bliži mišljenju da su to što si kupio u Elementi bili fake čipovi. A i ovo što sam ja skor o kupio izgleda da je sličnog porekla. Neverovatno, kako vreme više prolazi sve se više đubreta pojavljuje u prodaji. Nedavno sam popravio izgoreli Dual integralac sa STK082 hibridima. Kad mi je čovek dobavio nove baš sam bio iznenađen da ima delova za 30 godina star uređaj. Spolja je izgledao OK ali kad je stavljen - oscilacija. Neko to pravi zato što se traže delovi za pregorele uređaje koji su negda dobro zvučali. Ali to mi je za nauk da shvatim da nema dobrih, a pogotovu ne originalnih, delova za tako stare uređaje. A izgleda da su i LM3886 postali predmet falsifikovanja. Sve što se traži, sve što su ljudi uočili kao dobro, od power tranzistora do elko-a danas se falsifikuje. Mora čovek da otvori četvore oči.

Zanimljivo. Ove što sam ja prošlog februara ugradio u malo pojačalce kupio sam u ITC-u 30.7. 2007. To su ti što nisu pokazali nikakve probleme. A ove što sam kupio pre nekoliko dana u Retamu (kod mene u Čačku) ne znam kakvi su jer sam ih samo kupio radi neke buduće ugradnje. Možda će ovi da budu problematični. Oznake u sito štampi su na ovim novim zaista nešto drukčije ali to nije neobično, isti čipovi se fabrikuju u raznim zemljama. Malo sam pokoleban Steinovim komentarom. Da nije i ovo što sam skoro kupio neki problematičan kvalitet...

Ispravka: nedostaje bandwidth, treba open loop gain bandwidth. Recimo ako bi se po istoj šemi koja je primenjena unutar IC napravio diskretni uređaj on bi imao deset puta manji frekventni odziv u otvorenoj petlji od IC. Recimo umesto 1MHz imao bi 100kHz. Ali po mom sudu, veliki stepen integracije je ono što čini power IC atraktivnim. Dobar zvuk je upravo posledica toga. Kad sam ja napravio Kapelmeister-a i kad sam čuo kako dobro radi ja sam pomislio: baš dobro što živim u ovo vreme, ranije nisi mogao da dobiješ na 2cm2 peak output current od 11A. Posebno što sam za ovo malecko pojačalce napravio u samogradnji i zvučne kutije koje sam projektovao from scratch i koje su na 4 oma. To sam uradio jer je 3886 urađen sa dva para izlaznih tranzistora, specijalno da dobro pogoni 4 oma a da se ne napreže previše.

Ostala mi je prazna kutija od analognog satelitskog risivera nakon što su svi prešli na digitalni prenos pa sam je napunio jednim malim snagašem sa 3886. Zvuk je izvanredan. Ne znam zašto Stein kupuje tolike količine materijala. Ja sam kupio samo dva komada i odmah je sve radilo besprekorno. Nikakav motorboating, nikakve oscilacije i smetnje. Ovi čipovi su toliko dobri da ako ti nešto ne radi sigurno si sam zabrljao. Od sto hiljada komada možda bude samo jedan neispravan. Mada, treba imati u vidu da power IC ima daleko veći open loop gain nego kad bi se po istoj šemi napravio diskretan uređaj, DEST PUTA VEĆI open loop gain. Uređaj je stoga daleko otvoreniji prema svakoj vrsti inteferencije, bar ja tako rezonujem. Redna zavojnica sa otpornikom u izlazu je apsolutni must, nije to proizvođač stavio u šemi iz application notes iz obesti. Dobar razmeštaj elemenata na PCB je takođe veoma poželjan. Ja sam upotrebio izvrsnu (a jevtinu) pločicu koju sam dobavio iz Australije od Roda Elliotta.

Da li je neko probao kineske 2N3055 od proizvođača Inchange Semiconductors koji imaju da se kupe u Kelco? To je supermoderna i tehnološki vrhunska kineska kompanija. Trebalo bi da su vrlo dobri.

Ovde u Čačku, u radnji koja je na 100m od mog stana, ima još 3886 po ceni od 500+ dinara. Kupio ja pre neki dan. Šalju i poštom.

Sviđa mi se izbor oba sistema. Fostexov drajver je japanska verzija čuvenih Lowthera. Tu treba pripaziti da ne preteraš sa glasnoćom. Da bi se postigla takva efikasnost voice coil gap mora da bude jako uzak, kalem je tik uz magnet i to uzrokuje česte kvarove, pregorevanja i rascentriranja. Tu ne dolazi u obzir nikakvo manijačenje sa glasnoćom. Mali problem može da bude i lavirint koji se često koristi sa full range drajverima jer zvučni front na izlazu dosta kasni za direktnom radijacijom sa konusa pa to stvara fazna izobličenja. Ali da takav zvučnik (bez skretnice) daje (možda) najšarmantniju reprodukciju muzike to je neosporno. Sve u svemu možda mi se taj tvoj mali sistem sviđa čak i više od tih monstruma iz potkrovlja. Kad su u pitanju full range drajveri ja bih se uvek opredelio za neku konvencionalnu varijantu kabineta, recimo bas reflex. Najšarmantnije u tom zvuku je to srednjetonsko područje i tu čovek može čak i da zaboravi na neke najbublje oktave. Koliko čovek u svom životu sluša orguljske muzike? Vrlo malo ili nimalo. Jednom sam se našao u centru Minhena i pomislim zašto ne bih ušao u Teatinsku crkvu da vidim kako izgleda unutra. Ali kad sam ušao nisam mogao da izađem. Sedeo sam dugo vremena jer je neko svirao orgulje u toj ogromnoj crkvi. To ne može da reprodukuje nijedan sistem. Takve stvari su samo za "živa izvođenja".

Jel' ti to koristiš studijske monitore i za kućno slušanje? Koji je to bio Tannoy a koji je sad Fostex?

Ja nisam to isprobao na nekoj kombinaciji koja je imala predimenzionisanu gain strukturu (no pun intended sa textom iz novog newslettera američkog DIY Audio): preamp 6dB, power amp 27dB. Govorio sam upravo o inherentnom svojstvu ovako napravljenog "log" pota:1. prvih 10% hoda jako nabija pojačanje, do mere da odmah stižeš u zonu (pre)glasne reprodukcije2. sledećih 80% imaš izuzetno delikatno podešavanje u zoni velike glasnoće, što znači vrlo mala promena glasnoće za relativno veliku promenu hoda3. zadnjih 10% hoda opet dramatično pojačanjeOvakav pot je odličan za glasno slušanje, dozvoljava dobru regulaciju u zoni glasnog, ali za slušanje u mojoj sobi od 13m2 to je over the top. Ali pošto je ovo DIY forum, za čoveka kome nije problem da prerađuje uređaje i da podešava gain u skladu sa izabranim potom, to može da bude OK. Ja ipak preferiram klasičan log pot.