Lemić

Mora ručno da se postavlja sampling, objašnjavao tvorav da je to tako bolje, nisam čitao.

DSD fajl, kad postavim u AIMPu sampling 96khz, radi normalno, čim stavim 192, javlja se sitno puckanje, na 384 još više. Imam 2x8 Gb memorije i u playeru namešto da učita u nju i da iz nje reprodukuje, to sada ne vidim da radi, odnosno, vrlo retko izađe grafika koja pokazuje učitavanje. Jel softwerski ili hardverski problem?

Promašio sam konektor za MB od NUCa, naručiće se ovih dana, jedino nema dupli paralelni kod Audiosonica, al koj će mi pa. Inače je audiofilski, nije da je samo zlaćani, ovaj je bolji, to tek ne mogu da zamislim, ima i kod komšinice da svira.

Večeras blic sluška, zamenjen USB konektor na daku. Asimze je na svom metuo od pola Evra i oduševio se, ja se pretrgo pa od 1,90. Nikad nisam nešto gotivio orgulje, večeras su mi se dopale. Generalno, bolja prostornost, činele osetno bogatije, definisanije i muzikalnije. Ja ne znam zašto se loše komponente uopšte ugrađuju, zamenjeni konektor mora da je gvozdenac i to od nekog prljavog recikliranog liva. Valjda se očekuje da kineski proizvod mora po defaultu da bude jeftin, pa se štipa gde god može, uprkos evidentnom zvučnom potencijalu koji ima, a koji se otkriva i zamenom krajnje banalnih stvari.

Ima 42 godine, jedna od prvih zajedničkih seansi, kod mog nesretnog kuma, vraćam Gosn Nešu i on mi tad izrekao jednu misao koju sam ja usvojio, šta je HIFi, "cipela a rukavica ujedno". Šteta što ja nisam kapacitet niti imam interesovanja da naučim i muziku i elektroniku, poslednji velikan zlatne epohe, mada često spominjem Mila Dabića, tvorca Teresonica, ipak nije čuo kako njegovi zvučnici mogu da zvuče.

Ma sve u redu. Čitava hifilogija se zasniva na subjektivizmu, objektivno, tj. mereno, neću da kažem da nikad nije merodavno, ali je to čest slučaj. Davnih dana je nemački Stereoplay testirao njihov Brumester, skup kao heroin, merno, iza zareza jedno 5 nula, savršeno, a na uvo ga oni proglasili unter klasom. Nisam ja nikakav neki školovani sluhista, imam doduše istančan osećaj za neka čula, između ostalog mi jako smetaju fazni pomaci i zato sam prevashodno na FR zvuku i singl i pojačalu i predpojačalu. Imam i sreću, Gosn Maričić, doajen audia i opere, pevao je godinama u Bečkoj, inženjer elektrotehnike, mi je sada prvi komšija i skoro svaki dan mi slušamo. On jako dobro čuje uprkos godinama, ima neverovatnu memoriju i njegovi komentari su mi neprocenjivi. Obično ja istrčim sa nemuštim zapažanjem, pa on onda objasni šta sam ja u stvari čuo, skoro uvek poklopimo zapažanja. Znamo se preko četrdeset godina, učio sam od njega, kao i od svih značajnih ljudi te stare garde. I ko što rekoh na početku posta, subjektivno je suština zadovoljstva i ako neka promena tome doprinese, onda to postaje objektivno. Što se tiče dempiranja OP kola, to sam pročitao u nekim novinama davno, imo traku i prelepio, bilo bolje, barem tako doživljeno.

Davnih dana sam sve komponente sistema postavio na vazdušne jastuke, CD takođe, vešanje je sličan princip. Svojevremeno sam unutar CDa sve čipove prelepljivao rastegljivom lepljivom gumenom trakom i to je dalo neki boljitak. Imam nacrtano kako da uradim ovešeno oslanjanje za sve četiri digitalne komponente na jednoj galeriji, koja će takođe biti ovešana kaio i sve ostale u polici. Da, postojeći PC sam isto bio oslonio na vazdušnu gumu i dobio rezultatić.

Moja digitalna bratija će da dobije ovešene platforme, to je inače davnašnja ideja mog druga Profe. Stvarno si jedinstven, de se seti ljuljanja solitera, što je tačno inače. Kad se oklembesi polica, NUC će da visi pravo.

Takozvani samopodesivi lager, na ovom principu se rade seizmički oslonci. Ovde su u igri 2 komada upakovani u nožice. Rešenje je dobro i kod digitalije, koverterski čip vibrira a verovatno i sva ostala elektronika, pa valja umiriti sve što više.

Eeee, kakav si mi ti švajser, kad ne moš hakuješ rusku napravotvorinu. Ako nema nešto, pa napravi, izmisli. Izašo Aimp i za Linux, Win nije izgovor. Šalim se malo, to što sam video da radiš je za mene fascinantno, a šaljive opaske me tako ovesele, unikatan si.

Da li znate da i sve produkcijske kuće doteruju svoje snimke, tako da je iluzorno o tome pričati. Bitno je da se pravi razlika pri slušanju, bilo da su različite produkcije ili sami snimci na jednoj ploči, bilo da se čuje različitost između kablova i da bude što manje izražajniji predominantni ton koji je neizbeža, a podleže i pod subjektivan kriterijum, što je na kraju krajeva i suština zadovoljstva. AIMP se ne podešava ništa, iako ima ekvilajzer, čiji odraz nije tačan, takođe i još neke blesimetrije, sve to stoji isključeno kao nepotrebno. Podedi se sampling, buffer i učitavanje u memoriju, ono što sam se pitao, Mirkan kaže da nema uticaja. Jednostavan i sa lakim korišćenjem, osim Winampa, koji mi ne zvuči, nisam slušao druge, ovaj mi se sviđa u mom sistemu i ambijentu, ali to ne znači da neću probati i druge, mada opet Mkan kaže da player ne svira.

Pa ima li razlike između štikliranog i odštikliranog, brojke se menjaju evidentno?

Daklem, šizenje Pa da pitam nešto normalno, ko ostali svet. Što se niko ne bavi ruskim AIMPom, blenući u monitor, od Rusofoba sam preleteo u Ruskinjoljuba. Krajnje jednostavan player, lako se implementira Asio drajver, ima sve opcije, a nada sve, lepo zvuči. Ovako je bilo: Ja odštikrilo "safe": Ko što rekoh, čini mi se da bolje svira, nisam poredio jer mi se jednostavno dopada, al ko velim da neko od Vas malo objasni šta i kako i koje je teoretski bolje i zašto.

Ima kupim tranzistor, na baterije. Sinoć bio drug sa suprugom i ona komenrariše kablove itd. ja se ubi da joj objasnim kako to sve ima smisla, kad ona, " što se bre ne drogirate", (ko sav normalan svet).

Nego pitanje, NUC podržava memoriju na 2400, ima li svrhe uzeti bržu, ili šta već odabrati za muziciranje.

Ja sam u istom momentu ugradio nov HDD, koji mi služi za skladištenje, osim trijažnog brisanja torent muzike, nije piši briši i SDD za OS i po njemu suprotno, sve što radim ide prvo na desktop pa tek onda u skladište. Čvrsti je sada na 44%, a SSD na 67%, jeste Samsung ali iz doba kad su se pojavili i koji su bili podložniji kvarovima i lapenju. Pričo sam sa jednim iz IT komercijale, reče mi da je lupetanje da je čvrsti trajniji i da je uvek preporuka M2 SSD. (Ja se još uvek vrtim ko mačak za svojim repom, imam na NUCu sad jedno 150 giga i slušam, još uvek ne uspevam da skockam šemu, a u međuvremenu se menja i ponuda i cene, zbrka mi u glavi.)

Ja penzos, al se nedam još, čak ni uprkos nesvakidašnjim zdravstvenim tegobama. Radih danas od 9 do 17.30, a sad NUC, pipnuh nešto u Aimpu, odštiklirah neki safe mod i vidim da je neka latencija manja, ko da mi bolje zvuči, mada nisam poredio na istoj numeri. Baš, baš dobro svira NUCić, kako će tek kad se bude skocakao kako može.

Princip znam već, nego neko praktično rešenje, nacertao sam davno, al ko zna gde mi je papir. Ako se dobro sećam, bio je na TNT audio dobar primer. 6 ili 7 utičnica bi trebalo za letvu, plus još 3, pa i nije tako strašno. Jel ima Viborga ovde? Pre desetak godina sam mogao od neke firme da dobijem mesingane, bez niklovanja, pa je to moglo da se pozlati i bilo bi drastično jeftinije, danas nem pojma.

To je bio standard, pre desetak godina ih je bilo.

Ajd da malo presečem, kako funkcioniše naj jeftiniji "docking station" za dva diska i USB vezom za PC NUC. Jel se vidi kao 2 diska ili samo jedan je vidljiv i da li ti jeftini imaji svoj nezavisni copy i beck up? I nije mi jasno što je interni 2.5 HDD od 4Tb skoro duplo skuplji od eksternog istog kapaciteta, jel može spoljašni da se izvuče iz korica i ubaci unutar PCa?

Na guglu nema ništa, a pre desetak godina je bilo primera kako može da se napravi. Ako neko ima neki link, molio bih udeli. Guglam celo veče da nađem utičnice, ima keramičkih ali bez nekog opisa ili ilustracije, mora da se ide u dućane i gleda uživo.

Idem na nešto bolje, skupe utičnice koje su fensi malo.

Multip je, nađoh dok sam guglao.

Da inoviram temu, naime, davnih dana mi je bila želja da napravim letvu, al kupih ovu u Žarkovu u Beogradu, nemam pojma kako se zove firma nit dal postoji danas: Ideja mi je bila da uzmem utičnice, bilo ugradne, bilo nazidne, od keramike. Takve su se nekad standardno ugrađivale, obične bele, imale su federčiće na kontaktima i tako činile odličan spoj. Jesu bile mesingane pa niklovane zbog korozije, ali ne znam ko ih je pravio nit dal ima takvih danas. Ima li ko ideju šta može da se kupi danas i uopšte kako uraditi letvu, postoje neka dva sistema, kolko se sećam, vezivanje u zvezdu i paralelno valjda. Hteo sam da uzmem pune bakarne vodove i da se nakon povezivanja sve lepo zaštiti šel lakom recimo, moja letva ima neki bakarni vod ali koji nije zašrićen ničim i sigurno je korodirao, mesing je malo otporniji ali i on patinira.

2 NUCa, ko bata Srećko i ja.