Lemić

Davne neke Orvelove godine sam već imao dobar sistem za ono vreme, " Technics new class a" i veoma brzo ušao u krug visokog ondašnjeg HIFIja, upoznavši Viktora Bradača i gotovo sve ljude od uticaja. 1988 uzimam tek izašao nov set Electrocompanieta, ali nakon poraza od drvenog Le Class A od 20w, definitvno se odlučujem na DIY uređaje i danas mi je ceo sistem ručni rad, makar u prepravci, recimo i Koutsu Black Gold Line je modifikovan. Prvi ozbiljan rad je bila Hiraga od 30w, Bradač mi je uradio unikatnu prepravku i sa nekim mogućnostima podešavanja koje originalna šema nije imala, kako je on postavio, nikad nisam imao potrebu da išta menjam. Uređaj smo izradili Prof. Ristić i ja 1990, izrađene su pločice u Beogradu sa nešto debljim vodovima, naručeno više torusnih trafoa od 750w na japanskim jezgrima, "Pazin Torus", izabrana dva fizički ista, kupljeni su svi delovi u prekobroju i premereni, selekcionirani i upareni. Svi elementi su očišćeni "Cramolinom", danas "Caig", po lemljenju sva elektronika presvučena prirodnim lakom. U nekom trenutku je kupljeno 12 novih elektrolita po 150.000µF, sav bakar ručno pravljen, poliran i nakon spajanja isto štićen. Žičani vodovi su bili lak žice i sve što se moglo spojiti je učinjeno topljenjem, ne krimpovanjem i lemljenjem. Urađeni su bakarni šrafovi kao i ulazni činčevi i izlazne veze za zvučničke kablove. Uređaj je isprva imao otpornike u napajanju, ali su oni zamenjeni prigušnicama. Šasija od čelika je savijana u jednoj radionici u Beogradu, potom bakarisana i na kraju plastifikovana u prvoj radionici za to. Kutija je podeljena pregradom po sredini, jer se zapravo radilo o dva mono bloka spakovanih u jednu kutiju. Pregradama su odvojeni segmenti, dva napojna kabla sa zasebnim jakim prekidačima, uređaj nije imao prigušenje pri paljenju, niti ulazni filter, niti bilo kakav osigurač. Hladnjaci sa obe strane su direktno zašrafljeni na kutiju, tako da se ceo uređaj grejao. Mirna struja je postavljena na 1,5A, DC se podesio na 0v tek posle 2 dana neprestanog rada, a uređaj je često zimi radio po deset i više dana bez isključivanja i tako kod mene bez malo 30 godina, a nakon uzimanja GM70 uređaj je kod drugara i on praktično radi evo 45 godina: Hiraga je bila potpuno bešuman pojačivač, nešto više od 30w zbog manjeg pada napona sa dva trafoa umesto jednog, tek beli šum na punoj snazi, iako je širina kutije za rek. Pomenuta Hiraga od 20w je potukla Krela KSA 50 i Elektra, moja je odolevala svim znanim i neznanim pojačivačima. Austrijski Ajon joj se približio, potom Kenjalov Ongaku, ali sa RCA 211 cevima, one su nešto bolje zvučale u gornjem spektru, ali slabije u basu, dok sa GE, WE i cetron cevima nije uopšte bilo uporedivo, tako da sve ukpno nije bilo dovoljno i taj primerak je ustupljen. Uređaj je takozvani DC, nema kondiš u signalu i izrazito fazan, što meni izuzetno znači. Lampe GM70 sam uzeo od Ivajla davne 2008 godine, da bih igrom slučaja došao do gotovog uređaja, Kenjalov Ongaku prepravljen na rusku cev, tada ispod radara što reče Grozni. Posle par godina, došlo je do kvara zbog loše izrade mrežnog trafoa: Nakon generalnog remonta, opet se javljao problem: Uređaj tek ovih dana osposobljen, godinu dana nakon zatvaranja gornje teme. Transformator je dobio debele čelične ramove i to je prigušilo zvrčanje, ne do kraja već na relativno prihvatljiv nivo, da bi se još potisnulo, morao bi da se trafo dodatno još steže jer se i ovih 6mm debljine rama iskrivilo malo, da se uradi zalivanje a možda najbolje da se ubace trafoi za grejanje. Kvar koji se javljao, propadanje jednog elektrolita je rešen zahvaljujući forumu, svima mojima je to promaklo dok neko ne reče da se to premeri. Ubačen je elkos na 550v, Ničikom, ali nisam bio zadovoljan zvukom nakon Kendaila, sada ću naručiti Mundorf, pa nek ide život. Elektroliti u grejanju su bili stavljeni polovni pri generalci, sada nije bilo F&T elektrolita i stavljene su Samwhe, prvi od 4.700µF, drugi od 6.800µF, ubačena prigušnica 5A od mislim 15mH, napon na oba kanala identičam od 19,53v,mereno na Flukeu, možda podignem na 19,80v zamenom otpornika. Na bočne strane je sve stalo: Kada je uređaj uzet pre petnaestak godina, zvučao je fantastično, sve dok nije repariran. Više puta je doterivan, zbog skoka napona su se poremetile radne tačke, to se doteralo i uz novu ulaznu cev, Telefunken Ecc 801S, je zvučao, ali mi je stalno nešto faluckalo. Sad kad je grejanje reparirano, kad sam ga uključio, pomislio sam da sam okrenuo kabl na nekom zvučniku i napravio protiv fazu, koliko se srednji i gornji spektar "otvorio", iako je bas bio impozantan, kad je kontrafaza, nema ga. Uređaj je dobio volumen, mast i to u celom spektru, prostor da praktično ne postoje levi i desni zvučnik, dinamiku do neprikladnog da se sluša u kućnim uslovima, za neverovati koliko je grejanje od uticaja, bez obzira što sam znao da jeste, ali u ovoliko ipak ne. Kad se zatvore ulazni činčevi, uređaj ima bruma tek toliko da se jedva čuje kad se uvo prisloni uz Lowther, znači nema šum ni brum, uprkos unutrašnjem izgledu. Ova kreacija koju je Đoka uradio, ja sam lično video jedno desetak istih šasija kod jednog momka u Požarevcu devedsetih godina, ipak je nezgrapna u svakom pogledu i trebalo bi da bude u većoj šasiji. Pri prvom remontu i kada sam sve povadio napolje, nisam ipak hteo da pravim novu kutiju jer iako je toplogija Ongaku, bez obzira na cevi, uvek sam hteo da radim nov urađej i to dvostepeni i što jednostavniji. Sutra, sutra i prođoše godine. Nakon izlaska iz niza tegoba i dobijanja ovakvog zvučnog rezultata, rešio sam da idem na nov uređaj i koji će biti trajni. Kockice su tu da se slože i treba izabrati šta. Na Guglu ima znatno manje o ruskim cevima i uopšte sajtovima, nego nekad. Izbor je pao na isključivo ruskinje, sve što sam slušao su bolje zvučale od ostalog sveta, a kad se tome pridoda cena, izbor je više nego jasan. Primerice, GM70 kad sam prvi put uzeo je koštala 10€, lane sam platio mislim 20€. TFK ECC81 je par bio 50€, kad sam uzimao preklane ECC 801S, 100€ polovne i to redne. Sad jedna košta preko sto, par preko 400, niz osamdesetjedinica je jednostavno klasa ispod: VT4C, natrčah skoro na oglas, pre petnaestak godina je bio par 800$, sad na oglasu iz Banja Luke 2.600, sa vakvim cenama bi radije slušao tranzistor: Nešto se ipak našlo, Šolaja sa 300b radi jednu konstrukciju koju je Sakuma favorizocao, gde DHT tera DHT, GM70 drajvuje GM70, sa ulaznim i među trafoom. Nisam još slušao Šolajin amp, ali će vrlo brzo doći i do slušne sesije sa ala Teresonic 300b i mojim GM70. Trik je što u ovakvoj topologiji dolazi do smanjenja distorzije i potiskivanja parnih harmonika. Uređaj sa GM70 bi bio i vrelik, i skup i trošio dosta struje, ne znam da li to opravdava rezultat, moj sadašnji pojačivač mi je zvučno potaman. Ovde ima ceo prikaz o tom pristupu, bilo je još u Soundpracticu o potiskivanju harmonika: GM70 tube amplifier. WWW.JACMUSIC.COM Osnovna šema Sakuma: Ovde su neke šeme, krajnje jednostavne, ali činkovite, barem ljudi kažu da 6e5p zvuči fantastično, a košta 4$, dvadeset komada i naprave se parovi. Svega nekoliko uređaja koje sam izguglao su jako lepo vrednovani, a i u nekoj ruskoj literaturi o cevima se baš navodi primer uređaja GM70 sa 6e5p, znači školska šema. Topoligija ide od kuplovanja kondišom, sa među trafoom u odnosu 1:1,5 i 1:1, bez ulaznog ikakvog stepena, 6e5p kao i tetroda i kao trioda, ja koristim preamp i trebalo bi da imam i više od nacrtanih 2v. Voleo bih da čujem mišljena o topologiji, bez ulaženja sada u detalje napajanja, mehanike itd, već čisto o izboru cevi. Kroz temu bi se obrađivali svi segmenti pravljenja, Hiraga je osnov kako jedan uređaj može i treba da bude po svim aspektima i namera mi je da novi pojačalo bude za primer. Neke date o cevima sa neta: Šeme: I ove dve iste, ali sa različitim prenosnim odnosom u među stepenu, verovatno bi tu mogao i kondiš da zameni trafo, krajnje jednostavna šema:

Slučajno natrapah na temu. Napisao sam da je neke 2008 godine par RCA 211 cevi koštao 800$, danas košta 2.600e, video sam skoro oglas na nekom HR sajtu, sigurno su i ostalih proizvođača poskupele. Takođe su i ostale male cevi skočile, više puta, tako da sirotinjski uređaj jedino sa ruskim i kineskim može da se pravi. (Lepa tema, prođoh je ponovo, jer je izgradnha novog uređaja aktuelizovana.)

Pa, znam ga jako dugo, ali ga ne poznajem. Znam da je sa oduševljenjem skockao Babuške i kutije, hteo je da čuje i moj GM70, znači da je baš bio u tom nekom svetu, baš me iznenadio juče. Jesmo svojevremeno pričali, nije uređaj dobro radio sve dok mu neko nije pregledao uređaj i pravilno podesio redne tačke, posle je bio odiševljen. Šta se posle izdešavalo, ne znam. To kako me je bilo je i mene bilo nagnalo da svoj amp pregledam jer nije radio kao pre generalke, provlem je bio što nije dobro pogođena radna tačka GM70. Podaci iz nađenih data nisu se poklapali, slušno pomeranje je tek bilo van pameti u odnosu na datu i tek kad je premeren uređaj i empirijski pomerana radna tačka, amp je prosvirao. Više puta sam ga teglio, 36kg i bilo mi se već smučilo, da nije proradio, otpisao bih ga.( Za one koji ne znaju, napon je skočio zbog boljeg mrežnog trafoa.) Dalje, tri puta mi od tad crkava jedan elktrolit dok nisam zahvaljujući forumu dobio usmerenje i našao šta je uzrok, elkos nije mogao da izdrži tolki radni napon. To sve kad se sabere je jelo živce i onda presedne sve, tako da nije čudno da se on preokrenuo. Nego, ja volim da čačkam, iako sam zavisan od drugih, a ručni rad jede fabrički, pa se sve nekako zaboravi i nadoknadi. Ako budem radio, moraće da bude krajnje kako treba, zato i hoću da rešim merenje GM70. Ne znam ni da li je Vukošić merio, prvi put kada sam ga pitao kad sam otišo po ulazne cevi, nije mogao, a imao je već urađene GM70, 845, 211 i Babuške.

Hvala, trioda, krajnje jednostavna veza, jedan kondiš ili među trafo. No, da ne širimo priču, ako budem preseko, možda bude posebna tema.

Da, ja sam davno presekao, zaključivši da dobar praviša uvek radi bolje. Međutim, problem je što nisu svi napravljeni iole korektno, a kamoli dobro. Proveru i testiranje lampi malo ko radi, a sve što se nabavlja je dosta često sumnjivog stanja. Ovaj adapter dovodi cev u neki postojeći sokl na briferu, jer on nema podnožje za GM70, koriste se njegovi instrumenti, a verovatno spolja mu se dovede potrebni naponi, ili barem za grejanje. Sakuma je radio pomenutu topologiju, ima i objašnjenje zašto je to dobro, ili lepo. Nisam našao da li je štos isključivo u istoraodnim DHT, ili mogu i različite. 6e5p tera GM70, hvale se ljudi zvukom, pročitah da je tetroda.

Prekjuče slučajno sretoh Groznog, reče da se kurtaliso svih praviša i preorjentisao na brand uređaje, te da su jedini dobri pravljeni uređaji neki tamo i moja Hiraga. Kad sam se ja opredelio za diy koncept i devedesete godine radio tu Hiragu, svi delovi za ploču su kupljeni u prekobroju, premereni, selekcionisani i upareni. Prvi tranzistori su bili original upareni, kasnije, kad sam se igrao, merenio i birao. Prvi par lampi za preamp, uzeo sam od Vukošića, premeren i uparen, on je jedini sve cevi merio i to isticao pri izradi uređaja. Zajmim brifer, ali za male cevi, kad sam kupovao TFK ECC 801S, čovek ih doneo i mi merili, bilo je komada koji nisu za upotrebu uopšte. Generalno mi ne treba, ali bi voleo da ga imam, tek onako, trenutno me golica jedan, ali ako ne mogu da ga koristim za GM70, neću ga uzimati. Našao sam adapter baš za GM70, kači se na neki brifer, ali verovatno bi mogao i na bilo koji: Imam u šteku više pari GM70, kao i ostalih "malih" cevi, najmanji problem da ih skuvam i aktiviram, pa da slušno zaključujem, ali hoću da znam u kakvom su stanju trenutne, nije dovoljno ono srbsko, "pali, radi ide, ne diraj". Trenutno prelamam željenu ideju o izradi novog GM70 SE pojačivača i hteo bih maksimalno da primenim pravila koja znam. @Banat, jel ispada praktično da može brifer da se koristi iz neki adapter ko na slici i na koji bi se dovela ta dva posebna napona? Ne trebaju dobrovoljci, već ne znam ni ja šta, problem je što se sve više potiskuje kvalitet. Imam 8 lampi za merenje ukupno, mada ako prelomim za amp, uzeću još nekoliko pari, uopšte nemam nameru da menjam izbor. Uzgred i drajverke će biti ili isto GM70, ili neke jeftine ruske tetrode, isključivo dvostepeni uređaj, sa ili bez ulaznog i među trafoa.

Hvala! Lakše reći, nego napraviti. Motalica već dugo služi za poliranje oslanjanja na motorciklima, ali ima ko može da namota bilo kakav trafo. Ja nisam elektroničar, već samo ubogi diyer sa velikim prohtevima gotovo uvek, nemam nešto vremena, a bojim se ni preostali drugari. @Banat, šta to znači, treba imati napajanje od 180v i 20v za grejanje, jesam dobro razumeo, ne 600 ili više? Jel to znači da svaki brifer može da se koristi, predpostavljam uz neku nadogradnju?

Napipao sam par brifera, ali nijedan ne meri ove tipove cevi, ima jedan koji bi trebao, ali je dugo neispravan, pokušavam da dođem do njega. A ono što sam našao je adapter baš za GM70 i koji se kači na Hickok brifer, verovatno treba da se dovede napajanje da bi to moglo da bude upotrebljivo. Drugar mi provukao ideju da se napravi tester samo za jednu cevku, al ne znam jel to baš tako izvodljivo. Uređaj ide danas na sto, pošto zbog niza nedaća je ostao nezavrćen od lane, pa će se sve želje razmatrati.

Hvala, znam da je zezancija, Vukošić je imao neispravan Noeberger, sad sam se raspitao, taj brifer je mogao da meri i ove cevi, ali ostade tako. Da čovek pravi neku skalameriju je zaludno, a i ko bi i umeo i hteo. Mislio sam da ima neki priručni način na samom pojačalu recimo?

Sa kime god sam pričao, nisam našao mogućnost da istestiram i proverim visoko naponske cevi, konkretno GM70 i VT4C recimo, sve se svodi da se tutnu nove cevi pa ako se šta slušno zaključi, jednako važi i za ispravljačice, ako se ne varam. Jel postoji uopšte neki brifer koji to može da učini, ili se nekim dovijanjem to mora raditi. Nikola Vukošić je imao nekoliko moćnih testera, ali isto nije mogao, ali se ne sećam detalja, znam da sam digao ruke još tad.

Mi smo imali mini kućnu pekaru pre skoro dvadeset godina, satrli smo tri pekare za to vreme, nedavno smo je i prodali, deca otišla, ja više ne jedem hleb uopšte a supruga tek po malčice i uzima neki sečeni. Tačno je da se jede možda više, ali se i zasiti, pa sa ipak svede na razumnu meru. Bio je problem naći baš fino brašno, sada ga kao ima. Mini pekara je praktična, ne traži nikakvo umeće, samo se sipa sve što treba i hoće, zaista sama radi sve. Jeduni je problem što se ponekad teško vadi hleb, nekad testo previše nadođe, a kad se pravi bez kvasca, bude sve lagano. I, pranje smara, zalepi se testo. Pekaea sa dva mešača je bolja možda, a gabaritno su sve one malo kabaste. Da, mogu da kuvaju slatko, da mešaju testo koje se posle može peći u rerni, generalno velo zanimljiva naprava, ali koja ipak nije prosta za korišćenje ko što se misli, kupovina hleba u obližnjoj radnji ili pekari je svakako komfornija. Brašno od seljaka je sigurno zdravije, ili manje štetno, zbog aditiva koji se dodaju brašnu i testu.

Ne znam, tako sam nekako upamtio šta mi je Bradač kazivao. A jeste postojala gluva soba u Ei pogonu. Hvala, imao sam sreće da sam poznavao i prijateljevao sa ondašnjim pravim ljudima, a takođe su mi svi tadašnji gramofoni od značaja prošli kroz i šake i uši, a njihova rešenja su suština. Takođe sam bio upoznat sa projektom Ivana Jeličića, verovatno bi se taj gramofon zvao isto Mocart i kroz to sam jako puno naučio o vrteškama uopšte, meni je san bio da uradim jedan sebi i primenim sve što je bilo dobro od svih. Zato nisam svoj Gyrodec nikad poboljšao, a imam sve idejno razrađeno.

Da dodam, taj Bradačev TD 160, urađen kako sam opisao, imao je rezonancu od Hz, Oracle 3Hz, mereno u kavezu u Vinči.

Samo sam protrčo kroz temu, pa šta sam zapamtio. Pisao sam već, slušao sam oprane ploče na pravi način i kad sam čuo, mislio sam me zezaju, razlika ko između nekad domaće i strane ploče. Ali, pokojni Laza Fozgen je svoju vrednu kolekciju upropastio eksperimentišući sa raznim receptima, a on je bio inženjer. Mat, od koncepta da nema ništa, samo podloška prelnika kolko je papir u centru, eksperimentalno se traži koja debljina je najbolja, odnosno, udaljenost od tanjira, do teškog olovnog, koji i zbog svoje težine čini boljitak, spušta rezonancu opruga i poboljšava obrtni moment. Imam takav, sendvičiran i u sebi ima i sloj olova. Nije ravan već blago konusan, jer ni vinili nisu ravni, gornja površina je akrilat koji je jednak vinilu, blago je brazdav i sa utrljanim grafitom. Thorens 160, tri koncepta modifikacije. Prvi, po uzoru na Bradačaev, kutija sa peskom, pa na vazdušni jastuk, subšasija sa 3 dodata orebrenja koja je krute, proseče se onaj zalepljeni kao ter papir i šapići medijapana se zalepe epoksijem. Čaura ležaje se osloji sa 3 reda olovnih dramlija, proširi malo i na subšasiju, lepi se neostikom i sve posle prelije nekim bitumenom, najbolje jednom trajno elestičnom masom, ne silikonom. Tanjir je bolji sve od liva, nego plasitanac, sa donje strane se nalepe olovne dramlije, neostik i kuglicu po kuglicu više dana, mada može i da se razlije na divlje. Meren namerni debalans od 20gr, nema uticaja jer brzina vrtnje mala. Opruge se premaži isto bitumenom, il nečim sličnim. Oracle ima umetak od tkanine ko klovnovska kapa i to prigušuje žicu. Rešenje kod Thorensa je manjkavo, jer se opruge sabijaju i uvek destabilišu subšasiju guranjem u neku stranu. Mislim i da su različite jačine, što je logički. Bolje je rešenje kad se subšasija veša, Oracle i Žirodek, postoji rešenje gde se svaka opruga zameni sa po 3 gumena prstena i može isto da se vrši nivelacija. Ovo je bolje rešenje jer su opruge uvek "nemirne". Druga prepravka je bila estetska, sve je urađeno od oraha, gornja ploča isto, ukopana za tanjir. Treći projekat je bio "kabriolet", nema kutije, već isečene ploče od akrila različitih debljina i spregnute u sendvič. Između ploča se stavljao papir, filc,... Motor se odvoji nečim od šasije,ne smeta kaišu. Umesto gumenog belta, najbolje magnetofonska traka, nema istezanja i nije federasta, ali se malo teško pravi. Motori su većinom slabi, Maxon je jedini pravi. Čaura tanjira, ima naprednih rešenja, za ove klasične, gusto ulje sa dodatkom molibdena, tanjir mora da ima otpor i time obezbeđuje manje oscilovanje brzine, zabluda je da treba da se vrti ko da je u vazduhu. Ručka TP, uz dužno poštovanje, nije vredna pomena. Posle Thorensa, sve je manje više poslično a skupo, na vrhu su Oracle, Gyrodec i to su primeri dobrih rešenja, verovatno ih danas ima više nego nekad, mada sada je dizajn prevashodan jer svi misle da je svaki gramofon vauu, što je zabluda i stereotip. Iz rukava, s brda, s dola.

Gosn Nebojša Maričić, 064 210 4025.

Da, zaboravih, ako vrteška ima subšasiju, isto treba probati kako umasiti, sub za šasiju ili obe svaku za sebe.

Posle godinu dana, ajd da se umešam. Mocart ima lošu masu i mora da se traži kako da se sve ožiči. Postolje ručke nije direktno vezano sa cevkom, ali ima vezu preko najlona i praktično je to elektrodtatički spoj. Ako se ne varam, masa samo jednog kanala glave je uzemljena, mislim da to nije dobro, na mom primerku je to raskačeno i glava nije nigde umašena. Treba pokušati postolje da se umasi. Nema pravila, dal sve vezati u jedanu tačku pa odatle jedanu žicu dalje, ili sve paralelno do preampa. Dalje, ne znam o kom se gramofonu radi, ja sam recimo umašavao čauru diska i to se pokazalo kao dobitno. Pošto ne slušam već dugo, ne mogu da se setim šeme spajanja svih pomenutih žički, tako da mora da se proba kombinatorika.

Kad me brat "prozva". Da, imam pravog Koutsua, Black Goldline, to je sasvim druga glava od Blacka, koji je prvi samostalni rad Sugana. Posle je izašao Wood, pa Rosewood, Onyx i tad taj moj model Goldline, ima zlatnu crtu na kućištu. Nisam slušao Onyx, imao sam prilike i da ga kupim povoljno, ali mišljenja ljudi čije mišljenje sam cenio, nisu bila pozitivna. Najlepši ton koji sam čuo je Gerotirani Wood, sve kasnije varijacije sa raznim iglama i na Woodu i Rosewoodu nisu imale taj šmek, isto tako ni izvorni Wood nije bio ništa posebno, dok Rosewood ipak jeste. Sve te igle, koje su bile bolje nego original, čak i od Gerotovog, nisu davale taj Gerot ton koji se meni sviđao. Zanimljivo je da je i Deca Gerot imala isti takav ton, ili karakter, ostalo je nedokučeno zahvaljujći čemu. Bio sam se dvoumio između Dece Gerot i Goldline, odlučio sam se za impozantniji bas, lineraniji i višlji opseg i nadasve dinamički raspon i brzinu, ko da ima turbo u odnosu na ostale Kouetse, a i na ostale glave tog vremena, Goldline po tome ne zaostaje za CDom. Deca je imala nešto lakši bas, upravo zato što je MM. Koetsu Black Goldline je razlog što vrteška, Gyrodec i Mocart, zauzimaju dan danas počasno mesto u stanu, iako godinama ne slušam ploče, već digitaliju, to je što se tiče ponosa. Kiseki, mislim da sam slušao, ali i ako jesam ili nisam, u tom periodu nije važio za ekstremno dobru, ala Koetsu, tako da me nije zanimala. MC mora da ima trafo, nema veze što pojedini, ala Koetsu, mogu da idu i na MM ulaz, to nema veze sa zvukom, ono, radi samo. Impedansa za MC mora da je tačna, krucijalna, čak valja da bude i viša. Koetsu ima 60 oma, ako nisam zaboravio, ali mu pogoduje 100, što znači da treba uvek malo eksperimentisati. I, koliko se sećam, prvi put sam čuo za Koutsu kod Bradača, on je dobio Wood na poklon od Sugana kao kolega konstruktor. Kouetsu nije imao nikakvu propagandu, već se probio isključivo kroz auditorijum i svi časopisi su jednostavno objavljivali slušna test iskustva, nije ni bilo potrebno da se plaćaju reklamni oglasi. Bio sam svojevremeno u jednoj ezoteričnoj radnji u Holandiji, natrčo sam na vlasnika i reč po reč, pomenuh Koetsu i čovek me povede na sprat, nema vrata i stepenište, već samo lift sa ključem i šifrom, pokazao mi je nekoliko demo soba sa ko zna kolko vrednim sistemima i na kraju Delfi, SME i naravno, Black Goldline. Potvrdio mi je da je to najneutralniji zvuk i zato je mamontiran, a naravno da ima i sve ostale modele u radnji, ali je sluška na crnom. Da, imam Hiragin MC, dupli fet, otpornik na ulazu i kondiš na izlazu, PIO, radi na 12-24v i ručno namotan na divlje, trafo na feritnom lončetu, Hiraga radi sjajno, ali ipak nema taj šmek koji daju gvožđe i bakar.

Grejanje potiče od svih ovih cevi i oko njih je tih cca 70 stepeni i kako se meri dalje, sve je manja. Ne znam kolko je unutar ispod ploče, predpostavljam da je niža. Moja Hiraga u A klasi na poleđini hladnjaka iza tranzistora je isijavala blizu 80 stepeni, 1,7A mirne struje, kutija potpuno bez otvora za ventilaciju, ništa joj nije bilo, eno i danas radi kod drugara.

Evo još par merenja temperature, dno GM70, bakarni šild mrežnjaka, a temperatura gornje ploče je oko 70 i ispod stepeni:

Vladd, post 176, molio bih cenjeno mišljenje.

Pošto moram da vadim mrežnjak zbog dodavanja pričvrsnih ramova, premestiću ga kolko mogu ka napred i dobiću iza mesta za dva trafoa za grejanje, EI 85, ako se zujka ne ukloni nakon szezanja.

U preampu radi AC grejanje, hteo sam isto i za GM70 kad sam ga reparirao, ali su svi rekli da nije moguće, Šolaja je baš pričao sa Vukišićem i zaključak je da nije moguće. Čitao sam neki opširan blog, nisam razumeo a vrlo komplikovana pa sam odustao pre kraja članka. Ovo što je kod mene je bilo dobro, bez bruma, što kad se pogleda uređaj, reklo bi se da nije moguće.

Mi, stariji, vaspitani smo moralno na kvalitet i nama je to normalno, a danas je sve više i više fuša u svemu i to postaje ozbiljan problem, jer se loše podrazumeva kao normalno, primer je da malo malo, pa nam vrate prehrambenu robu kao nejestivu. Guglah noćas, nađoh dva iskustva gde kažu da valjaju. Jedno obrazloženje je da je kondenzator bolji od elektrolita. Taj link se pojavio na guglu, ima i na ebayu fina ponuda iz Germanie, tek će da se studira. Drugim rečima, sve jedno je koji elektrolit se stavi, naravno u adekvatnom naponu i kapacitetu? Uz ovo, molio bih te da kažeš šta misliš o prigušnici u filtraciji grejanja, potrebno je neko vreme da se dobije nakon porudžbine, a hteo bih sutra da presečem.

Nija džaba ona naša," bez starca nema udarca", ima i nastavak ali nije za ovu temu. Ja se naježim kad neko samo pomene kineske kočione pločice za motor, ili hidraulična kočiona creva sa Alija, iako imam odlična iskustva sa kočionim diskovima i Toppimg DACovima, predrasude su čudo. Ako je DC link kondenzator sličan ili možda isti stratnom za veš mašine, drugar uzeo sve što je našao u radnji za veš mašine svojevremeno, Iskra AC napon 380 volti ako se dobro sećam, trebali bi da odgovaraju za DC od preko 800v, ne sećam se kapaciteta. Guglajući noćas, nađoh da nazivni AC može biti analogan DCiu x1,4 do 2,4 recimo. Gledajući na ebayu, mogu da se nađu malih gabaraita, kvadar. Šta sam ja prespavao. Ako dobro govorim, Ongaku za HV koristi 4 elkosa po 100uf od 630v, na red, oni su tada bili verovatno skupi pa je srpska varijanta bila ovo što je kod mene, sa aspekta brzine ispravljača, sigurno sporije. Spomenuo sam da mi je ideal kondiš od 1Kv u nekom kapacitetu, držao sam u ruci PIO sa železnice, ogroman, al ti su davno rashodovani. Ovo sad je otkrovenje za možda neki budući amp.