Woland

ček malo dok se Biljane dohvate samoproklamovane kritičarske veličine poput Ane Tasić i sličnih, pa kad krenu frustracije

Srbljanović, Bazdulj, Praljak, Babić i Slana Plazma.. na početku, beše predstava (Vrat od Stakla), uoči nje intervju sa Srbljanovićkom.. pomalo ga udvorički napisao njen asistent sa FDU, za blago tabloidni Vice portal (https://www.vice.com/rs/article/gyewkq/biljana-srbljanovic-za-vice-o-vratu-od-stakla-pisanju-tviteru-i-psima).. u intervjuu Babić i Praljak, nema ih u komadu, tu su kao paradigma našeg stradanja, ne kao lajtmotiv.. i greška u mestu Babićevog rođenja i njegovoj nacionalnosti.. fatalna greška, ona druga naročito.. to nije ostalo neprimećeno, grešku je u Danasu (https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/tolstojevski-biljane-srbljanovic/), žigosao Muharem Bazdulj, svaštanešto joj spočitao, uz najavu da će i gore proći kada bude pročitao ili video tu njenu novu dramu.. msm svi znaju da je Goran Babić Hrvat, a zna se i ko su Milan Babić i Goran Hadžić.. pa je stoga jasno i ko je (i šta je) Biljana Srbljanović.. zakuvalo se a predstava je tek dva puta odigrana.. obećavajuće ali, jedvaček Bazdulj je ipak pogrešio - nekako mi se javila slika iz osnovne škole u kojoj štreber na prvu grešku učenika koji odgovara, podiže dva prsta i ne čekajući da ga se prozove, izgovara tačan odgovor, dok ga streljaju prezrivim pogledima.. i tada na scenu stupa Nebeska Pravda - Goran Babić je Jevrej, evo ga u publikaciji Znameniti Jevreji Srbije u ona dva gore citirana teksta se vodi (mrtva) trka oko toga ko je veći štreber - Muharem ili Biljana, ali oboje mi nisu ni do kolena: izvadih iz dupeta ne baš slavnu Babićevu ulogu u progonu Danila Kiša, koji se desio onomad, u nekom drugom životu, kada je Dragoljub Golubović našao mesto za svoj antikišovski pamflet jedino u Zagrebačkom Oku, čiji je Babić bio urednik.. niko drugi to nije hteo da objavi.. Potom je usledio Kišov Čas Anatomije, sudski procesi koji su Golubovića osramotili, ali je ipak priredio Kremansko Proročanstvo u čak 11 izdanja ali, otkud Slana Plazma u ovoj priči? paa, kao primer fenomenalno odrađenog damage control publiciteta: pokušao Bambi da plasira nov proizvod (uvek dobra prilika za reklamu), prodaja slane plazme nije išla, ali su primetili da se normalna plazma prodaje više od kada se slana reklamira.. nisu prestali sa proizvodnjom slane, marketiraju je taman toliko koliko je potrebno da izazove revolt potrošača koji će za inat kupiti običnu plazmu..

teško da se uklapa, ali možda bi ova desno mogla

[emoji16]

shvatio rukovodio sam se seljačkom logikom po kojoj je danas lakše (a da bude dobro, dostupnije, a da ne košta bubreg) napraviti cevni Line preamp, od cevnog izlaznog pojačala.. a ti ćeš naravno da praviš šta ti je volja

mislim da bi za preamp više Passovao autoformer, ako ni zbog čega drugog, totalno se razlikuje od SIT ili neSIT topologije :)

ekipa je impresivna - najbolje što danas imamo.. pričaćepo posle 10. šire

nači 10.10. (taman da još malo uvežbaju ) idem na hadžiluk Billy nema lošu predstavu, nisam ni sumnjao.. falavi

xe samo ću da kažem: sve tvoje više nije tvoje, sve tvoje sad je moje

ma nije ti to ništa posebno, hammerschlag rules za SITove

možda nešto više za onaj touched by Woland primerak

50% od USA list price SIT3, sa kursom USD:EUR 1:1

hrčak za medalju

ne mogu njega našte srca [emoji3] Pajas favorite [emoji3] odličan Boz Scaggs, kao da nema 70+

gejmeri, cccc [emoji39][emoji3] ninjas favorites part 2

pda - razjebaše mi temu načisto [emoji3]

[emoji3] ma dosadiće mu

album sam nabavio prvenstveno zbog Sibeliusovog violinskog koncerta u izvođenju Christiana Ferrasa, ali i preostale 3 ploče su veoma interesantne.. Ferras je Francuska škola, na žalost je rano postao žrtva svoje depresije

^ i ja bih glasao za Wolanda

rano je za komentar, ali sviđa mi se.. svira to lepo, kad se razradi podesiću mu loading pa tada mogu da kažem nešto više.. ali, ne smeta, prijatna je bez čujnih nedostataka.. precizna ko Benz, a muzikalna kao SPU Classic, na prvu loptu

dobio bih ga ladno u drugom krugu - sigurica iz keca u dvojku [emoji3] samo.. ja bi bio diktator, oformio bih muzičku policiju u prvih 24 sata a i visilo bi oko Terazija

^ "A kad njima crknu nema rezervnih tranzistora. :smesna:" psad, ima nas i domaćina sa rezervnim setovima SITova i SemiSoutha [emoji14]

konačno prijehalo

provalio si me, ja sam taj SITadžija

29.09.2018. Deže Kostolanji Subotica, Andraš Urban U ime Gospoda u podnaslovu stoji - Jedna brutalna politički nekorektna predstava, a moglo bi i - mržnja u ime Boga.. na samom početku saznajemo da je multikulturalnost mrtva, nije umrla pošto nikada nije ni postojala, već je prosto mrtva, nema je, nikada je nije ni bilo osim u sumnjivo motivisanim i infantilnim pokušajima da se spoji nespojivo.. ograničen je domet tih pokušaja, blaga katarza, ako i postoji, traje tek toliko koliko i mrak u sali, a potom niko u osami svoje sobe ne sluša soundtrack Rekvijema za L, već Mocarta ili Ali Farka Turea.. dakle, na početku je bilo jasno da se lagati nećemo.. i nismo se prenemagali, ono što je usledilo je plod iskonskog Straha, koji svaki čovek nosi u sebi, a ispoljava ga na različite načine.. često mržnjom prema drugačijem po veri, naciji, boji kože.. često podupirući tu mržnju verom u Boga, prisvajajući Boga, zloupotrebljavajući ga.. svašta se tokom istorije činilo u ime Boga ili Alaha, i u savez sa Crnim Đavolom se ulazilo u ime Boga.. nizale su se molitve na sceni, u slavu Boga naravno, čulo glasno Allahu Akbar, dokazivalo kakvi su oni, a kakvi smo mi, merilo i premeravalo, zazivao se mit o braniku Evrope, koja se eto baš tu, na ovim prostorima vekovima branila, i odbranila, tražilo razumevanje od većinskog naroda podsećanjem na zajedničkog heroja, Janoša Hunjadija (Sibinjanin Janko) i zaključilo da je i Papa Sorošev plaćenik. sve se to dešavalo na praznoj pozornici, sa dominantnim simbolom sunca u pozadini, uz glasno, svađalački glasno, tonom koji ne dopušta suprotstavljanje, bez blama i promišljanja, iznosila "Istina".. istina o sebi, razume se, bez obzira što je opisivala drugog.. glumci u belom, sa vojničkim čizmama, u mantijama, feredžama, burkama, i bez njih, bez ičega na sebi u egzaltiranom transu svojom nagošću brane svoj način života, veru, naciju, svoje viđenje slobode.. Andraš Urban, ovom predstavom ne zauzima nikakav stav, ne svrstava se, ne podilazi nikome i ničemu.. on samo glasno (veoma glasno) izgovara ono što mnogi misle, ali se ne usuđuju da kažu.. i čini to sa verom u Čoveka, a ne u Boga.. odlično to on čini, sa samo četvoro glumaca koji na sceni krajnje iskreno i bez zadrške, foliranja, beslovesnog glumatanja, pa - ostavljaju dušu.. to parče duše koje se nudi sa scene Deže Kostolanjija, se retko pruža sa scena "velikih" pozorišta danas.. predstava je na Mađarskom, povremeno na Arapskom i Engleskom, Mađarski i Arapski su titlovani na Srpski i Mađarski, Engleski nije.