Woland

Sergej Rahmanjinov Klavirski koncert broj 2: 26.01.2019. MUPA Budimpešta - Concerto Budapest, Boganyi Gergely, dirigent Arvid Engegard 22.02.2019. Sinagoga Novi Sad - Vojvođanski Simfonijski Orkestar, Pavle Krstić, dirigent Josef Suilen imao sam retku priliku da za manje od mesec dana čujem dva izvođenja Rahmanjinovog drugog klavirskog koncerta.. prvi u Pešti u sali MUPA (https://www.mupa.hu/en) novoj, moderno opremljenoj, akustički i svakojako drugačije, u izvođenju etabliranog Concerto Budapest i jednako etabliranog Boganyi Gergelya, koji svira na svom klaviru (http://www.boganyi-piano.com/) futuristički dizajniranom (dostojnom jednog Betmena).. drugi se desio u Novom Sadu, u akustičnoj, ali neudobnoj sali sa malom pozornicom, u izvođenju VSO, čiji su nastupi bliži izuzetku nego što su pravilo, i koji na sceni, pre početka liče na raspuštenu bandu, adhoc skupljenu radi nekakvog nepočinstva i dvadesetogodišnjeg Pavla Krstića (http://www.pavlekrstic.com/) Novosadskog đaka, sada studenta (ujedno i asistenta) IV godine na Mocarteumu u Salcbuggu, na sasvim prosečnom Kavai ( @doktor će se setiti kojem) klaviru.. svoj drugi klavirski koncert, Rahmanjinov je napisao posle dvogodišnje stvaralačke blokade, uzrokovane fijaskom koju je doživela njegova prva simfonija.. za fijasko je dobrim delom bio zaslužan dirigent - Aleksandar Glazunov (baš taj), koji je izgleda bio pod dobrim glasom, pošto se prva Rahmanjinova simfonija, danas ocenjuje kao njegova najbolja.. ali, Rah je pao u depresiju, iz koje se po predanju izvukao uz pomoć hipnoze posle dve godine.. Novosadski koncert je imao uvertiru (#1od5), na kojoj se sa bine često izgovaralo - Srpska Atina, što sam propratio skepsom, Peštanski je pak zahtevao čardaš desenzibilizaciju, po svom završetku (dobra je bila).. dakle, ovo jeste priča o Davidu i Golijatu, sa primesama one o srcu u junaka sa sve svijetlim oružjem.. Concerto Budapest je sjajan orkestar, slušao sam ih u daleko boljem izdanju, ali 26.01. nije bio njihov dan, dirigent je svakako doprineo da njihovo izvođenje bude sterilno, neubedljivo i nekako bezvoljno.. Boganyi je čini se više bio okupiran promocijom svog klavira i ispoljavanjem sopstvenog stava o sebi, nego Rahmanjinovim.. klavir je zvučno ispod prosečan, a izvođenje suvo, precizno i neubedljivo.. taj famozni klavir se nije dobro čuo, očigledno se više pažnje posvetilo dizajnu nego njegovoj akustici.. dirigent je bio.. bolje da nije sa druge strane, raspuštena banda VSO (sastavljena pretežno od nastavnog kadra sa Akademije i muzičkih škola), se pod odlučnom palicom Holanđanina Josefa Suilena (Hajtinkov đak) nekako upodobila, stvarajući Pavlu Krstiću priliku da zablista.. i on je baš to i učinio - neverovatno je koliko autoriteta ima klinac od 20 godina, i motivacije, što je naravno očekivano, pošto je došao u svoje selo, u salu u kojoj su bili, između ostalih, i njegovi profesori.. poletno, sveže i sa velikim razumevanjem za partituru, Krstić i VSO su prosto oduvali etablirane kolege, i još im zabili ekser u sanduk, te ga pustili niz Dunav.. Krstić je izveo i dva bisa, prepoznao sam samo furioznu Ligetijevu Đavolju sonatu - dovoljno za ovacije.. ničim zasluženo smo dobili novi pijanistički biser.. Pavle Krstić, zapamtite

jes jbt [emoji3]

primio, probao, svidelo mi se, isključio, poturio negde.. jebimiocaakoznamgdesu [emoji3]

radi te Mika.. ja bih popričekao na onaj njegov smajli [emoji3]

jesvala - ja sam trula buržoazija.. više truo nego buržuj

jbg kad smo sirotinja, pa nam je sve skupo nekako je normalno da platiš PDV kod nas pošto je tamo gde je roba kupljena odbijen.. Carina je 10% ta stopa je među najmanjim.. ono što nije normalno je da ti naplate PDV i na polovne stvari, nije normalno da ti uvećaju osnovicu po samo njima znanim kriterijumima iako robu prati faktura, a najnenormalnije je da ako si kurate sreće pa roba mora da se carini kod lokalnih agenata DHL ili UPS, cena njihove usluge koja je najmanje 5K pa na više - desilo mi se to za nekoliko ploča koje sam platio oko 60€

sad su neke stvari jasnije

niko nije savršen

DR ima 10K ploča, audiofili imaju 50 komata uvr glave, i to sve semplere

^ nekako se uvek na kraju, nezavisno od teme, razjasniš i nanovo povrdiš svoje stavove pred sobom i publikumom.. toliko potvrđivanje nekome može da zamiriše na nesigurnost u iste, meni ne, ja sam samo preneo tuđ doživljaj koji u dobroj meri delim..

^ ljudi kao argument teško da mogu da se zanemare.. naposletku sva ova furtutma je zbog njih - takvi su, kakvi jesu, iza svake teorije se pojavi čovek, kao začetnik ili ishodište.. ono između vremenom izbledi, zastari, postane irelevantno, jedino je čovek u svojoj savršenoj nesavršenosti konstanta

ma jok - to je samo jedan od odgovora zbog čega se nekim ljudima sviđa zvuk sa gramofonskih ploča.. rudimentarno? jeste, nema svako potrebu da se udubljuje u priču o tržišnom učešću, osvrne na tehnologiju i predviđa tendencije razvoja obe stvari.. msm - ljudi uzmu i nose..

jedno viđenje analogne reprodukcije zvuka: in 1948 in America the 33 rpm is officially introduced as an evolution of the previous 78 rpm disc. As its shellac ancestor is a round plate on which the recording is coded in an analogical way. However, the best quality of vinyl (PVC) compared to shellac has made it possible to reduce the thickness of the grooves, decrease the pitch of the spiral and consequently lower the rotation speed from 78 to 33 revolutions per minute. The sound is read by means of a pin, in diamond or other synthetic material, placed on the engraved groove. The rotation of the disc causes the needle to generate vibrations resulting from the irregularity of the groove and the sound reproduced produces a series of imperfections that make music more "natural" and "hot" compared to modern digital systems, certainly more precise but also more "cold". But back to today: to 2019. Now the 33 rpm records are almost always recorded digitally and then printed on vinyl. A sort of compromise between new technologies and romanticism that can certainly guarantee an excellent result of sound "beauty" but also of executive precision.

večeras klavir..

ali..

^ nije nečiji, tatin je [emoji23]

^ jes, baš taj [emoji3]

proud like a Mary [emoji3]

vidi, ima i pod 8 jbt, bemliga - rekao mi je ali sam zaboravio

^ yes 1. Trafcov toroidni trafo, Zen ga je obukao u finu mumetal konzervu, i ofarbao konzervu beše zlatna ako se ne varam 2. bemliga šta mu je to 3. selektor ulaza, klasičan Kinez, služi i za light show 4. Intact Audio autoformer module http://www.intactaudio.com/atten.html (onaj od 350 USD) 5. isto što i pod 4 6. tzv Diamond buffer, ili Jfet buffer, razvijen još onomad, na onom pa ovom forumu 7. ploča sa relejima za ulaze

axa Akrolinak je samo za slikanje i kad dođu gosti audiofili, nije za svakodnevnu upotrebu, istrošiće se P.S. nisam umeo da čujem ni razliku i neobično sam srećan zbog toga

^oxo, pa šporet je dosta svirao

sjajno brate, hvala na pripremi za graviranje [emoji106] a i ne svira loše, istina tek malo rasplinuto dole a malo oštrije gore.. ali to je tek preliminarno, kad se razradi videćemo..

^ će bude jedna rotirajuća ringla

^ možeš ti i dalje da se šališ [emoji3]