Woland

31.05.2019. Sterijino Pozorje, Gradsko Pozorište Podgorica - Kozocid, tekst i režija Vida Ognjenović prijatna predstava, dramaturški perfektna, scenski ne toliko upečatljiva, ali tečna, logična i mirna.. povremeno komična.. urnebesno komična na momente.. reč je o posleratnom pomoru koza, koje su označene kao štetne po šumu i celokupnu obnovu i izgradnju u prvoj petoljetci.. reč je, naravno i o mentalitetu, o vlasti, o birokratiji, jednoumlji, direktivama, zborovima, seljacima, radnicima i poštenoj (ovog puta doslovno) inteligenciji.. Vida Ognjenović je veliki majstor pera i režije, tako da ne čudi što je ovu, iz današnje perspektive, banalnu temu obradila, pa majstorski - kako u tekstu tako i rediteljski.. logično je baš sve kod Vide, ali nije predvidivo - ova činjenica odvaja dobre reditelje od prosečnih.. sve je na svom mestu, pa čak i zamrznuti kadrovi u kojima dok scena miruje, Antički Hor, u vidu (a ko bi drugi) lokalnog Udbaša, u kojima dobijamo i nezvaničnu verziju događaja, obogaćenu ponekom pikanterijom, su sasvim u kontekstu i deluju prirodno.. odolela je Vida potencijalnim asocijacijama, nedajbože parafrazama, Živka Nikolića, Miodraga Karadžića, pa i magijskom fatalizmu Matije Bećkovića, njihovim ostvarenjima koja su postala standard - etalon za "Crnogorsku Komendiju".. ako i ima nekakvih recidiva od narečenih, oni nisu zbog Vide, već su proizvod mentaliteta.. ansambl je predstavu izneo perfektno, bez pretencioznosti i bespotrebnog glumatanja i pojedinačnih isticanja. dakle - sve je na svom mestu i kako treba.. ali, možda i nije.. u stvari predstavi ne može ništa da se zameri iz domena onog što je u njoj rečeno.. kao i kod mnogih (svih) drugih u konkurenciji za nagrade, zameram joj ono što nije rečeno.. dakle, zbog čega baš danas priča o kozama, kada se aktuelne teme neodoljivo nude.. da li ćemo čekati 70 godina na predstavu o Doživotnom Predsedniku Crne Gore? naravno za ovo je Vida najmanje kriva, verovatno joj je tražilo tekst i režiju, netalasajućeg komada, i ona je to isporučila.. glumci maestralno odigrali.. nije Gradsko Pozorište iz Podgorice jedino koje ćuti o očiglednom.. istakao se, kao Božo Dosije - Dejan Đonović, a još i više Igor Đorđević kao Profesor.. Đorđević je sasvim zasluženo sve prisutniji na našim scenama.. P.S. neki termini se danas bagatelišu, upotrebljavaju se često, prekomerno i neadekvatno.. Genocid je jedna od tih potrošenih reči.. verujem da je svojom kovanicom - Kozocid, Vida ukazala i na to.. mada, na njenom mestu bih išao korak dalje, predstavu bih začinio barem podnaslovom - Istraga Koza

Peter Rainders

i banuješ sine [emoji33] ako, jebeš moderatora koji nikog nije banovao, htedoh ja da se žrtvujem još prošle godine, da skineš mrak, ali ti beše meka srca [emoji3]

^ jel to znači da je procureo negde po torentima?

lepo [emoji106]

^ šta su to, CDji, ploče? daj još slika

^ moglo bi da se dogodi da dobije još jednog Steriju, mada će to biti "politička stvar".. M.I.R.A. , Haranaginica, Karolina Nojber i Kozocid mogu da dobiju nagradu, ne bi bilo nepravedno da je bilo koja on pomenutih dobije.. ali one su kvalitetom daleko ispod Gavellinog Kiklopa i Ithake Budimpeštanskog teatra.. na žalost, ni jedno naše Pozorište ne može da konkuriše Kiklopu.. ni da mu se primakne.. ni Vrat od Stakla [emoji3] ostadoše mi za gledanje neki Poljaci sutra.. odgledah sinoć Kozocid Vide Ognjenović, napisaću nešto kasnije, ali, prijatna oredstava, očekujem nagradu publike

^ el? ću da pogledam na hbogo kasnije

e, dobro, sad znam.. falavi

^ i šta piše tu na tim grafovima, msm za nas bez tehničkih znanja, ukratko

30.05.2019. Sterijino Pozorje, Narodno Pozorište RS, Nebojša Romčević - Karolina Nojber, režija Kokan Mladenović današnji reditelji su nepošteni prema glumcima i piscima - Urban, Frljić i Mladenović (i još po neko), uzmu celu zabavu za sebe, uzmu tekst kao povod, predložak, pa ponešto dodaju, nešto što je u kontekstu, a ponekad i nije.. potom postroje glumce u liniju, podele mikrofone (oni sa stalcima deluju bolje na sceni), povremeno ih zarotiraju u svim pravcima, Urban je patentirao skok u vis iz mesta, Frljić vazda nađe barem jednu stolicu, na koju posadi guzicu Vrhovnoga Autoriteta, Kokan tera glumce da pasu međ publikom, Urban skida do gola i muške i ženske, Frljić ih penje na nekakve klimave skalamerije - boligauvo ako padnu... posle na scenu iznose transparentne pa mašu njima, skandiraju, ako nema para za produkciju, dobar je i odštampan list na laserskom štampaču.. ali svi redom imajju rutinu kojom "otvaraju" predstavu: 5 minuta kakofonije, izvikivanja parola, buke, vike, dreke kojom ošamute neiskusnu publiku, nespremnu na fizičko i mentalno zlostavljanje.. vidim pisce kako se nećkaju, a i glumce kako smrknuto slušaju šta sve treba da na sceni urade.. znaju i jedni i drugi da bi oni to umeli bolje, i drugačije, ali jbg, danas su kolektivna gluma, režija i dopisivanje teksta inn, zapatilo se to na našim prostorima, pa se još i izvozi - Švabe su osvedočeno dobri kupci, Poljaci odmah ispod.. OK, ali videli smo to više puta u poslednjih nekoliko godina.. jes, hardcore je, i punk je, i rokenrol je dinamično, ali braćo, smanjte malo, ko boga vas molim, dajte malo i neku drugu stanicu.. ipak predstava je sasvim dobra na momente i odlična.. na odličan tekst Nebojše Romčevića, Kokan je tu i tamo nešto nakalemio, nešto iz naše svakodnevnice, neke sasvim konkretne podatke, o veličini budžeta za kulturu u RS, prosečnoj ceni ulaznice.. izneo na scenu simbole današnjeg neukusa kojim nas mediji truju (dobi aplauz za to, onako bez zadrške.. zrelo je jbt).. intervenisao je u kontekstu, držeći se delimično teksta, a u potpunosti sprovodeći piščevu ideju.. i OK je to sve bilo, odmotavalo se i razmotavalo stotinjak minuta, izneo je to Banjalučki ansambl bez zamuckivanja, roptanja, kao petu predstavu u zvaničnoj selekciji Pozorja.. uz Hasanaginicu, jedina predstava vredna spomena.. ipak - Vrat od Stakla nije selektovan...

baš si me iznenadio

^ jesvala

^ Taj organizator festivala, očigledno ne zna da je Miloš Forman, režiser filma Kosa iz 1979, a ne autor mjuzikla

evo prikaza reprize ovog koncerta, održanog 24.05. https://bachtrack.com/review-belgrade-philbarmonic-gabriel-feltz-respighi-bach-may-2019

a jes, zgodno je to kad muški igraju ženske.. ali jbg zaboravila je da je tako bilo u Antičkom Teatru.. ipak mislim da je bolja fora kad žene igraju muškarce koji glume žene [emoji4] ali tu foru je provalila Lenka Udovički, u Euripidovim Bakhe.. gledo ja, zato što volim, Upravnica očigledno nije, zauzeta po workshopovima..

glasa se, ali ja sam beli listić, nacrtam čiča glišu pa ubacim [emoji4] a upravnica je verovatno pričala o nekoj radionici koju je pohađala kad je pročitala lažnu vest o 7 trudnih tinejdžerki, za koju je posle saznala da je lažna, ali je ipak morala da progovori u ime tih devojčica koje ne postoje.. šta li služe po tim radionicama jbt [emoji4]

29.05.2019. Sterijino Pozorje, Gavella - Dramsko Gradsko Kazalište Zagreb, R. Marinković - Kiklop, režija Saša Anočić počela u 21:00, završila u 01:00... šteta što nije trajala duže.. Kiklop je jedno od temeljnih dela Hrvatske književnosti.. jean od najboljih romana napisanih na Hrvatskom jeziku, znajući to, očekivao sam da će Gavelina postavka biti nešto posebno.. imaju Hrvati poštovanje i poseban senzibilitet za igranje svojih klasika.. Kiklop je onomad bio na Pozorju, ekipu sa Šerbedžijom i Buzančićem je 1977 odgledao i Josip Broz.. tada su osvojili 7 Sterijinih nagrada i postavili lestvicu veoma visoko.. koliko visoko - jasno je pošto je prva sledeća postavka nastala ove godine u februaru, posle 42 godine.. teško je postaviti u biti jedan ipak psihološki roman na scenu.. štivo je obimno, dijalozi u njemu pretežno unutrašnji.. radnja je smeštena pred Drugi Svetski Rat, u okruženje koje je dvadesetak godina ranije, Krleža opisivao u Pijanoj Noći 1918.. sasvim izvesno stradanje, koje se bližilo, je postalo okvir kojem je svako ponaosob davao meru svojim psihološkim stanjem.. teško je i zbog odjeka duhova od pre 42 godine, i dalje su u sali i vrebaju.. dakle - velika produkcija, ne zbog scenografije, koja je bila oskudna, bezbroj puta unošena pa iznošena, već zbog brojnosti ansambla, kompleksnosti.. uigrana su ekipa svi, od glumaca, scenskih radnika, muzičara, tonaca i onih koji proizvode magiju efekata.. glumci su mi bili nepoznati, međutim kvalitet njihovog nastupa mi govori da u Hrvatskoj nisu nepoznati, na žalost, razbijen je kulturni prostor u kom se govori Zajedničkim Jezikom, pa ti stvarni biseri poput: Franja Dijaka (Melkior), Dražena Kuhna (Maestro), Živka Anočića (Ugo), ostanu neprepoznati na našem prostoru.. trojica spomenutih bez teškoće mogu da se nose sa duhovima Karla Bulića, Borisa Buzančića, Fabijana Šovagovića.. i izneli su se predstava je urađena na klasičan, tek malo tehnički upodobljen način.. za mene je to bilo preko potrebno osveženje, previš je "kolektivnih" predstava, u kojima se "kolektivno" glumi, najčešće za mikrofonom.. OK, one emituju pobunu, ideju.. političke su.. ali, ovo je "pravo" pozorište dijaloga, pokreta, monologa, svakojake iteracije.. vratilo me u prošlost, u kojoj je pozorište bilo ozbiljna stvar, kojoj se pristupalo studiozno, timski, a ne redionički kako se to danas radi: nemamo baš ceo tekst, ali nešto će se već dogoditi do kraja proba.. u ovoj predstavi nije bilo improvizacije, jeftinih trikova, nikakvih prečica, ni podilaženja.. samo težak rudarski rad koji se na kraju isplatio.. sjajna predstava, teško je da će je neka od preostalih na Pozorju dostići

^ jebeš kolica, ovako deluje audiofilskije [emoji4]

^ jesvala, tretira se podskup gorljivije od skupa [emoji4] ali to rade oni što numeju bolje

^ bolje da je napisao zbog čega nije selektovao Vrat od Stakla [emoji4]

ex kada bi oni koji bi trebali, imali ovakvu bezbednosnu kulturu, bilo bi nam svima bolje [emoji4]

^ nisam znao da je pisano po stvarnom događaju.. na žalost, takvih događaja uvek ima.. ne mislim da je baš toliko teško pisati o tome, na kraju se to svede na posledice delovanja Crkve, prevlađujućeg konzervativizma u sredini, opisu malograđanštine, iz ugla 13 godišnje devojčice.. svega toga ima u nekakvim naznakama, ali bledo je i neubedljivo.. ne oseća se tragika situacije u dovoljnoj meri.. nije dovoljno personalizovano.. autorka prosto nema dovoljno znanja i zrelosti za ovu priču

@Doktor Tekst je loš, pa onda i sve ostalo.. reč je o trinaestogodišnjakinjama koje ostaju u drugom stanju, njihovim dilemama, strahovima, odnosu sredine prema njima itd.. ali to je traljavo i površno odrađeno ali politički i rodno korektno (ta sorta korektnosti je sasvim nekorektna po meni) - povremeno provejava ideja o pravu na slobodno rodno određivanje, u naznakama je to, ali mi nije promaklo.. obučeni u nekakve narandžaste kostime, verovatno preostale iz neke predstave o sužnjima u Gvantanamu.. rediteljka nesnađena, nije joj ni zameriti - od govana pite nema.. kad se zapuca, onda pusti Nirvanu pa đipaju na pozornici.. jad i beda

^ pa.. nisam mnogo ni očekivao, ali ako pozorište iz Berlina izvede neki domaći tekst, ipak ostaviš očekivanja po strani i daš šansu.. a i dobavio se komplet karata - deci dao ono što sam odgledao, a nekako mi je greota da ostatak ne iskoristim, po cenu da budem prepoznat kao mazohista no, preživeće se.. večeras je Kiklop Ranka Marinkovića, teatar Gavela iz Zagreba