Woland

Tomazs Stanko New Yourk Quartet - Wislawa Može se... fino, pitko..

Meni to ne dopušta vaspitanje... al' nekako ću je već prevaliti preko usta

Ma pojma ne znaju Nji' 5 na mene jednog, ono - konobarica odradila sitan vez, skinula mi onog najkrupnijeg sa vrata , sa ostalima sam lagano, pripitomili se, plesali na kraju onaj Laloški valtz

Tako znači... e, sledeći put ću da pustim Groznog da se ispolji (uzgred, materijal nabavljen, za policu i za ono - će bude brzo. i veeliko )

Poseta festivalu je započela, kako i dolikuje, okupljanjem u kafani. U Kafanici da budem precizan Raširio sam ruke i ponavljao ko nam ide, ko nam ide, a došli mi Grozni, Doktor, Neca, Mmilovan i gospodin Mihajlo Miša Blam. Dakle šestorica za trpezom, od čega trojica pozamašnih Jela su bila klasična, ali sa Vojvođanskim šmekom. Jeli smo. Jeli. I jeli. I pili su. Junački Iskazali smo zavidan stepen posvećenosti jelu i piću, graničio se sa heroizmom. Bilo je esencijalno ko u našem društvu ima najveći pa smo opušteno i neopterećeno razgovarali, slušali, učestvovali. Miša nam je pričao o legendama sa kojima je svirao i o onima za koje je svirao, o Chet-u, Brozu, Đilasu... Svom ocu i majci, performansu u prolazu u Nušićevoj... Odgovarao nam je na zapitkivanja, definisao svoj ideal žene (ona koja ide zamnom i nosi transparent na kom piše da sam najbolji ), i sve je to činio spontano i bez ikakvog patosa. Grozni je bio... pa grozan, kao i obično. Neca u nekoj frci sa poslom. Doktor nas je u više navrata dijagnostikovao, podelio nam par korisnih saveta u vezi ishrane i u to ime smazao adekvatnu količinu rebaraca Mmilovan je malo govorio, ali samo zbog toga da nas potpuno ne ubedači enciklopedijskim poznavanjem snimaka, autora, izdanja... Grozni je zavredeo medalju za upornost, mučenik je toliko ovlažio na vojvođanski akcenat pripadajuće nam konobarice, kočoperio se, upinjao... nismo imali srca da mu kažemo da je sa njom, još onomad (dok je on bio na trećoj dunji) ostvaren kontakt očima, a potom i ovlašan dodir dok se u više navrata provlačila u blizini moje skromne malenkosti Dospesmo nekako i na koncert. Bruno Mičetić Trio. Gitara, klavijature i bubanj. Ratko Divjak na bubnjevima. Očajno ozvučeno, klavijatura mutna, gitara prenaglašena, bas bubanj se ne čuje. Nešto bolje posle treće stvari. Muzičari su bili odlični (možda sam sentimentalan, ali Ratko mi je bio najubedljiviji), ali su me ipak ostavili ravnodušnim. Dobrim delom zato što nisam čuo one detalje koji zaokružuju priču. Posle sam morao da idem, oni su ostali. Siguran sam da će dopuniti.

Baš ga je lepo odsvirao. Nigde pogrešio nije. Ali, ostavio me je ravnodušnim. A nemaju ni usnu harmoniku

Obustavljaj vandalizam: mojne da ja najebavam zato što Chuck ima zatamnjenje Miran gaggia. ommmm

'ajde, 'ajde, k'o da Te ne znamo - namerno si zakuvao, k'o ono sa Mogami kablom

Sve to pod uslovom da Te ne skratim za koju stotinu komada, ili možda pak i za žeivot?! bwahahahah

Moglo je i jednostavnije: potražiš preko pp, MP ili app Inače - fenomenalan blog.

Nije moja zanimacija, ali je interesantno. SV je načinio gramofon. Frankenštajn model, lepo upakovan.

pp

@zero Jes' ono, valjalo bi otvoriti basreflex tunele na kovčezima - da vas saranimo k'o prave švajsere, a ne u nekoj mrtvoj kompresiji. Kada ne prave open bafle kovčege. Ako je OK, ja bih pustio ovo: http://www.youtube.com/watch?v=Q5v2bP1okBs

Kako to sad... 'oćetel' da mrete ili ne? Dosta više tog predomišljanja, taman se nekako upodobim, spremim suzu da pustim, da javim Gagiju da nazuje mantiju i potpali tamjan, a ono ništa. Pih. Eeee kakva bi to sa'rana bila. Grobari bi vas triput na bis dizali

Oho... evo ga još jedan depresijom inficiran Mod... Sreća te imate Gagija za opelo

U toj igri pobednika nikada nema - uvek neko ubaci nekakvu novu i poželjnu kost. dakle - preživećemo

@stein Nevaljao moderator, mračan, pu, pu, dalekobilo

Ruska serija, po Bulgakovu - Bela Garda. Čujem da se davala na RTS-u, ne znam ne gledam TV. Sjajna serija u četiri dela, oko 90 minuta svaki deo. Ima je na onom našem blogu o Ruskom filmu.

Klinci nego šta! Samo su nam igračke skuplje

Zahvaljujući FFL-ovom dobročinstvu Miladojka Youneed Live nisam siguran da je ovaj snimak iz Portoroža, ali je dobra ilustracija:

Ja sam i sada klinac

Zappa, Hot Rats... Willie The Pimp, nisam odavno sluušao. originalna ploča, veoma sam ponosan

Plen sa Limunda (hvala Doktore), Jazz-funk, interesantno, saksofon, flauta. Kritičari od onomad kažu da je komercijalno. Danas se tako ne čini. Mainstream funk, prijatno za slušanje. nema u radnji. Harold Alexander - Raw Root

Kvalitetnoj ruskoj šperploči takođe mogu da se obaraju ivice i to bez problema.

Dobro, čakam potvrdu za Necu i uzimam karte sutra.