Woland

Onda bi ih bilo 8. Previše za raspon od 160 cm. Ličilo bi na stonogu Inače je primedba na mestu.

Pravi se polica, konačno Mediapan 28 mm, furniran prirodnim furnirom, širina 160 cm, dubina 50 cm, ukupna visina nešto manje od 80 cm. Voskiranje. Kroz vertikalne stranice prolaze brezoni kojima se spaja gornja i donja ploča. Po dva - razume se. 6 podesivih nogu. Biće teška 40 - 50 kila.

Ko Te to osudio? Ddeder malo, angažuj se, KP DAC je iz AV Impulsa. Koliko se sećam ne manje od 300€. Motivacija je poprilična

Na ebay, pa u pazar. Samo fali kutija. Koštaće manje ili isto kao polovna. http://www.ebay.co.uk/itm/24bit-192KHz-DAC-DIY-KIT-FULL-ASSEMBLED-KIT-Lampucera1-0-CS8416-CS4397-/251379580664?pt=US_Home_Audio_Amplifiers_Preamps&hash=item3a8763fef8 Ima i boljih kitova http://www.ebay.co.uk/itm/Upsampling-24bit-192-DAC-KIT-TOROID-TRAN-USB-PCM1794-DIR9001-1-touch-control-/261327475155?pt=US_Wholesale_TV_Video_Home_Audio&hash=item3cd854d1d3

SPU na Fidelity Research. Lepo. Gde beše ono stanuješ?

Garrard 301 bre

Ma nisam još ni otišao - u ponedeljak ću, a azil ću kasnije da tražim, samo da uvaljam barem jedno od dece Ooo skalamerija priključena i još se i bahatite pa upoređujete, cccc... pušćaj tri'iljadarku da se razradi malo dok se ne vratim

E, to su ti likovi, meni se svidelo.

Onaj Švaba je bio bolji I onaj što je svirao sa Vollenweider-om. Reci čoveku šta si se stiso

13.11.2013. SNP Galeb - Čehov. Režija Tomi Janežič Ova: http://www.snp.org.rs/latinica/predstave/galeb--- Predstava je trajala 7 sati. Ušao u salu u 17:00 a izašao u 00:10. Bile su tri pauze od po pola sata. Četiri čina. Puška prikazana u prvom je opalila u četvrtom. Čehov. Tri čina sa publikom na pozornici, u jednom je publika u gledalištu, ali glumci ne govore – dijalozi su snimljeni, puštaju se na razglasu, glumci (njih trinaestoro) ostvaruju ključnu kompoziciju igre u sloumoušnu, pantomimi. U četvrtom film. I to kakav film… U prvom i četvrtom pesma (Dragojević – Moj Galebe), peva u četvrtom glavna glumica iako glasa nema, ali peva, divno peva… u drugom mlada glumica potpuno bez odeće, da primetili smo, ali je to bio potpuno prirodan postupak niti malo vulgaran. U prva tri čina Reditelj je na sceni, navodi nas, upućuje, edukuje… u prvom nam govori o stolici, kako treba da je polomi, ne verujemo mu, nešto kasnije to i čini. Žestoko je lomi. U paramparčad. U drugom činu Reditelj u psihodeličnoj atmosferi šizofreno uzvikuje, beskonačno ponavlja: Ovo nije Čehov, zašto je ona gola, Ovo nije Čehov… A jeste… Negde tokom drugog čina mi postaje jasno da Reditelj i glumci žele da se izvođenje nikada ne završi, da predstava večno traje. Reditelj nas je upozorio na to na početku. Ni to mu verovali nismo. U trećem činu smo postali jedno. Glumci i publika. Osluškivali se, zagledali jedni druge, hrabrili se međusobno. Na kraju smo bili porodica. Aplauz je trajao… dugo je trajao. Stajali smo svi. Osmehivali se jedni drugima. Uspeli smo nekako. Nije nam se napuštala scena, mogli bi i želeli još. Ova predstava je vratila SNP i Novi Sad u zenit kulturnih događanja. Ona je pravi poklon publici, poklon kakav se retko dobija. Izvanredan razlog za hodočašće u Novi Sad. Košta skoro pa ništa. 100 dinara na sat. Parking mesto sam platio nešto manje. Medenjaci i čaj su u pauzama besplatni. Program je obiman, lepo dizajniran i košta 200 dinara. Verovatno cena jedva pokriva troškove štampe. Treba je pogledati, dok se još izvodi. evo još malo o predstavi:

Još uvek nije na gramofonu, ali je stiglo poštom iz GB. Obe ploče su jeftinije tamo sa sve poštarinom za 1.500 dinara nego kod nas bez poštarine. Čeka se još ova - nisu je trenutno imali:

Nema na čemu Zero

Nisam primetio da je bilo. Samo za Zera

Čelični plint

Boles'

Pavel Lungin - Dirigent Priča o ocu i sinu. Teška priča. Muzika, glumci, eksterijeri, režija... sve je kako treba Ovaj citat (parafraza) će najbolje opisati atmosferu filma: Pitao sam prodavca da li ima hleba. Rekao je da ima. Onda sam ga pitao ima li žvake. Nismo se razumeli kao ni ti i ja Tata. Izvini što sam umro. Neću više nikada. Volim Te mnogo. Saša.

Tomazs Stanko New Yourk Quartet - Wislawa Može se... fino, pitko..

Meni to ne dopušta vaspitanje... al' nekako ću je već prevaliti preko usta

Ma pojma ne znaju Nji' 5 na mene jednog, ono - konobarica odradila sitan vez, skinula mi onog najkrupnijeg sa vrata , sa ostalima sam lagano, pripitomili se, plesali na kraju onaj Laloški valtz

Tako znači... e, sledeći put ću da pustim Groznog da se ispolji (uzgred, materijal nabavljen, za policu i za ono - će bude brzo. i veeliko )

Poseta festivalu je započela, kako i dolikuje, okupljanjem u kafani. U Kafanici da budem precizan Raširio sam ruke i ponavljao ko nam ide, ko nam ide, a došli mi Grozni, Doktor, Neca, Mmilovan i gospodin Mihajlo Miša Blam. Dakle šestorica za trpezom, od čega trojica pozamašnih Jela su bila klasična, ali sa Vojvođanskim šmekom. Jeli smo. Jeli. I jeli. I pili su. Junački Iskazali smo zavidan stepen posvećenosti jelu i piću, graničio se sa heroizmom. Bilo je esencijalno ko u našem društvu ima najveći pa smo opušteno i neopterećeno razgovarali, slušali, učestvovali. Miša nam je pričao o legendama sa kojima je svirao i o onima za koje je svirao, o Chet-u, Brozu, Đilasu... Svom ocu i majci, performansu u prolazu u Nušićevoj... Odgovarao nam je na zapitkivanja, definisao svoj ideal žene (ona koja ide zamnom i nosi transparent na kom piše da sam najbolji ), i sve je to činio spontano i bez ikakvog patosa. Grozni je bio... pa grozan, kao i obično. Neca u nekoj frci sa poslom. Doktor nas je u više navrata dijagnostikovao, podelio nam par korisnih saveta u vezi ishrane i u to ime smazao adekvatnu količinu rebaraca Mmilovan je malo govorio, ali samo zbog toga da nas potpuno ne ubedači enciklopedijskim poznavanjem snimaka, autora, izdanja... Grozni je zavredeo medalju za upornost, mučenik je toliko ovlažio na vojvođanski akcenat pripadajuće nam konobarice, kočoperio se, upinjao... nismo imali srca da mu kažemo da je sa njom, još onomad (dok je on bio na trećoj dunji) ostvaren kontakt očima, a potom i ovlašan dodir dok se u više navrata provlačila u blizini moje skromne malenkosti Dospesmo nekako i na koncert. Bruno Mičetić Trio. Gitara, klavijature i bubanj. Ratko Divjak na bubnjevima. Očajno ozvučeno, klavijatura mutna, gitara prenaglašena, bas bubanj se ne čuje. Nešto bolje posle treće stvari. Muzičari su bili odlični (možda sam sentimentalan, ali Ratko mi je bio najubedljiviji), ali su me ipak ostavili ravnodušnim. Dobrim delom zato što nisam čuo one detalje koji zaokružuju priču. Posle sam morao da idem, oni su ostali. Siguran sam da će dopuniti.

Baš ga je lepo odsvirao. Nigde pogrešio nije. Ali, ostavio me je ravnodušnim. A nemaju ni usnu harmoniku

Obustavljaj vandalizam: mojne da ja najebavam zato što Chuck ima zatamnjenje Miran gaggia. ommmm

'ajde, 'ajde, k'o da Te ne znamo - namerno si zakuvao, k'o ono sa Mogami kablom

Sve to pod uslovom da Te ne skratim za koju stotinu komada, ili možda pak i za žeivot?! bwahahahah