zocky

Sve će prvo da se proba a tek ako valja ide propisna pcb.Nisam gledao osciloskopom ali jesam merio preko otpornika potrošnju, oba drajvera imaju po 3R3 na napajanju. Ne prelazi 300mA, na "play" vuku 76mA i 42mA

ZZZ, hvala na šlagvortu!Ovo su neke elementarne stvari i uvek nekako ostanu u projektu kao "podrazumevane" iako postoji više različitih pristupa u gradnji samog ispravljača i pripadajućih filtera... nešto u tome mora da bude bolje a nešto manje dobro. Nemam dovoljno znanja da bilo šta u elektronici tvrdim, drago mi je kad neko ko ga poseduje argumentvano sruši neku moju zabludu.Ajmo da rasčlanimo neke fizičke pojave, onako kako ih ja vidim, a vi mikažite šta jeste a šta nije tačno (naravno argumentovano):- Što se tiče mehanike samog trafoa, "šild" između primara i sekundara ima opravdanja zbog toga što se neki tip smetnji iz mreže može indukovati u sekundaru i mimo jezgra trafoa. Čemu bi služio šild između svih sekundara kod trafoa koji napaja "sitne" potrošače gde su strije reda 100-200 mA?- Pojačana izolacija između primara i sekundara u onoj meri da se potpuno izbegne mogućnost kratkog spoja između primara i sekundar , jedino u tom cilju a ne i kao mera za smanjenje smetnji koje bi stigle do potrošača.- " sve mase fizicke" - zašto je to bitno i koja je prednost takvog pristupa?Za ispravan rad nekog sklopa potrebno je obezbediti "n" stvari i u toj grupi uslova definisati neki referentni potencijal... u našem slučaju je to "masa", vrlo je bitna i imam utisak komplikovanija kategorija od svega ostalog. U telekomunikacijama je masa na potencijalu od -48V, u medicini se zbog bezbednosti mora puno toga uraditi na razdvajanju masa...Zašto nama treba fizička masa ako želimo da naše potrošače izolujemo od smetnji iz mreže,ovde dolazimo do pitanja ispravljanja struje. Punotalasno ispravljanje sa dve diode ili isto to sa grecom, cena realizacije prvog ili drugog pristupa nas sad ne interesuje:- kod upotrebe CT trafoa i dve diode "čvrsto"su spojene struje samog ispravljača i struje potrošača u vodu mase; u VF tehnici je sve živo kratkospojeno a ti sklopovi ipak rade, to znači da VF struje imaju neke svoje putanje i ne ponašaju se kao ove iz naše oblasti interesovanja. Smetnje iz mreže kojih želimo da se rešimo imaju sličnu prirodu kao ove u VF-u, idu kud im je volja, zašto da im ja olakšavam proboj "čvrstom masom".- kod ispravljanja grecom imamo malo više mogućnosti da smanjimo prolaz smetnji iz mreže do potrošača (ali i u obrnutom smeru) jer možemo upotrebom CRC ili CLC filtra razdvojiti struju ispravljača od struje potrošača i samim tim ograničiti smetnju pri čemu će se ESR upotrebljenih kondenzatora iskoristiti kao šant za blokiranje smetnji jer će nam to biti najmanji otpro u tom kolu. Znamo da gospođa (nepoželjna) struja voli liniju (naj)manjeg otpora.Neko će reći da se CRC/CLC koriste i u kombinaciji sa CT trafoima - da ali R odnosno L element u filtru ne može u tom slučaju da stoji na oba pola tog napajanja te je samim tim i razdvajanje dveju struja u manjoj meri.Dakle, šta jeste a šta nije od svega ovog tačno?

Ili ovo, isti regulator za napajanje DAC sekcije, sa mogućnošću regulacije izlaznog napona i kontrolom njegovog pojavljivanja na izlazu... Ovo je uopšteno za bilo koji slučaj gde su OP prisutni? A koji tip regulatora - redni ili paralelni - šta bolje utiče na smanjenje jitter-a?

Interesantno da su čak i kod ovog nimalo jevtinog uređaja upotrebljena sasvim jednostavna napajanja...Regulator za napajanje analognog dela (Marantzov HDAM bafer)

Znači ne gubi se na kvalitetu šanta uvođenjem paralenih tranzostora. Onda ću tako da uradim.Sviđa mi se regulator za drajvere. Logično rešenje.For the records - električna šema regulatora:

Hajde ovako, pošto znam da bi na dekoderu zbog male potrošnje stavio "Sipiev šant", šta bi upotrebio za HF preamp (Ip=60mA; U=+5V) i za ona dva drajvera koji vuku oko 300mA na 10V?U duhu teme - konkretan regulator za konkretan potrošač

Adekvatna alternativa Jungu a po tvom ukusu?

Neće biti odvojenih trafoa baš za sve, biće odvojenih sekundara za sve.Optimizovaću sve sa tri trafoa; originalni fabrički ostaje da napaja procesor za displej i sam displej, Svaki regulator će ići sa posebnog sekundara (pet ukupno sa trafoa od 75VA) i treći, stalno pod naponom, za klok (druga dva imaju odložen start). Ne čitaš pažljivo :)Biće nova pcb ali pre toga želim da probam neke stvari da ne bi morao kasnije da improvizujem.Tvoj zadatak je da se pozabaviš prepravkom za NOS ako ti nije to problem. Hvala na odgovoru Sipi, tako nekao sam i ja razmišljao, trebala mi je potvrda nekog iskusnijeg.Jung super reg (jeste serijski reg) bi mogao da odgovori potrebi za većom strujom i stabilnim naponom zahvaljujući "sense" funkciji, šta misliš o tome (ne vezano za ovaj tvik cdp-a)?

Ovakvo napajanje u ovom Marantzu je prilično preterivanje gledano u odnosu na fabričko: Ali... sve ovo iz želje da se od industrijske konfekcije dobije jedna solidna sprava. Nikad, a i kako bi kad imam u glavi drugare Ako se ne razvije diskusija oko primene regulatora ne samo u tviku cdp-a, potonuće brzo u mnoštvu i neće ostati nešto posebno lepa a i biće usko upotrebljiva jer osim dilema neće nuditi stvarno praksom utemeljena rešenja.Znam tvoj stav po ovom pitanju. Obzirom da je u suštini slična konfiguracija tvog i mog plejera kao CD transporta, biće zgodno da se uporede i da se zaključi šta koliko ima smisla raditi.Pomenuti hack, ako nije sa ON/OFF mogućnošću, sačekaj da prvo ovo probamo pa ćemo i njega odraditi. Ako se maksimalna potrošnja čipa kreće u okvirima od 2-3mA i ako JFET kroz LED gura recimo 10mA, kolika će biti varijacija napona na njima pri promeni struje od +/-1,5mA?To se da lako utvrditi. Sklop je samo pomenut kao opcija. U svakom slučaju hvala na primedbi, razmisliću o tome.Interesantno bi bilo da izneseš neke svoje spoznaje oko toga u kojim slučajevima daješ prednost rednim odnosno paralelnim regulatorima. Izmena po svaku cenu moj je moto.Šalim se naravno.Konkretan razlog zašto neregulisano napajanje? Ako se sve u tom delu izvede dovoljno "potentno" sam regulator neće biti usko grlo a napajanje će biti čistije... Neću, izbaciću i DAC i OP.Ako ove probe urode plodom, sa "P2P" prelazim na izradu pločice sa regulatorima koja će ići ispod mehanike. Na nju, u produžetku i umesto originalne sa DAC-om i analognim delom, ide i ostatak sklopova neophodnih za rad transporta plus I2S interfejs i rekloker sa S/PDIF izlazom.

Poslednja celina su drajveri za mitorčiće i servo za pick-upU originalu ova dva čipa se napajaju nestabilisanim naponom (izmereno 11,3V) uzetim sa filterskog konda (4,7mF) ispred 7805 regulatora.U dilemi sam da li i ova dva čipa da raspregnem (samo) zasebnim regulatorima ili da sve ide sa jednog. Razlog tome je potrošnja motor-drajvera koja je u pikovima (kad se pokreće disk) prilično visoka. Kontinuirana potrošnja prilikom reprodukcije iznosi oko 300mA za oba čipa.Ovde bih ubacio cap multiplier - šema pod (1) - u nadi da će se time smanjiti potreba za korekcijom greške u radu ovog transporta.Svaki od napred pobrojanih regulatora će imati sopstveni sekundar i RCRC filter čiji će kapacitet biti definisan potrošnjom sklopa koji će napajati.

HF preamp:TTL invertor (74HC04) koji je na putu HF signala može da se veže na napajanje analognog dela SAA čipa ili da dobije svoj mini šant jer mu je potrošnja svega par mAŠant element u ovom sklopu su LED, njihovim adekvatnim izborom se može dobiti željenih 4V.

Sledeći na listi za odvajanje je HF preamp. Ovde je situacija puno čistija jer je dovoljan jedan regulator. Potrošnja sklopa je oko 60mA nevezano da li plejer pretražuje ili reprodukuje sadržaj diska.Ovde bih stavio neki serijski regulator jer šant primenjen u prethodnom sklopu ne može da gura 100mA i da zadrži projektovane performanse.Jednostavan regulator bez povratne veze (1) ili nešto kompleksniji Jung super reg (2) koji će pomno pratiti napon direktno na potrošaču:(1)(2)

U prethodnom postu je blok šema "transporta", evo cele električne šeme radi lakšeg praćenja priče: CD4000 sch.pdfPodelio sam je u funkcionalne celine koje će dobiti odvojena napajanja.Prva celina je CD dekoder i servo procesor smešteni u SAA7378 čipu. Merio sam realnu maksimalnu potrošnju svim potrošačima u plejeru, ceo SAA i njemu pripadajući sklopovi vuče ukupno 43mA.U samom čipu postoji digitalno-analogni i čisto digitalni deo, u originalu se sve to napaja sa istih +4V raspregnuto RC-om. Ja hoću tu da formiram dve grupe i da svaka od njih dobije svoje napajanje potpuno odvojeno još na sekundaru trafoa. Ovde treba napomenuti da u dejtašitu čipa stoji jasno upozorenje da napajanje mora da bude sa istog izvora - verovatno bi došlo do njegovog oštećenja ili neispravnog rada ako se sva napajanja ne pojave u istom momentu. Ja ću to rešiti "antiparalelnim " spojem dveju dioda koje će stajati između pluseva ta dva regulatora (izlaz regulatora).Konačno dolazimo do srži ove teme - koji tip regulatora će dati najbolji rezultat na ovoj poziciji.Šant!? Ne znam, probaću sa njim, staviću dva Sipieva šant regulatora.Ovako bih ja to rešio:"Sipiev šant" je već dovoljno elaboriran, za one koji nisu pratili pažljivo forum evo šeme:Šta kažu teorija i praktična iskustva o ovakvom pristupu tj. može li to bolje da se izvede primenom nekog drugog regulatora?

Mislim da bi ova tema imala punu praktičnu svrhu ako bi se o primeni regulatorima pisalo iz ugla konkretnih uređaja;Zahvaljujući Salvatoreu na raspolaganju mi je Marantz CD4000 spreman za totalnu prepravku. Želim da od njega napravim solidan transport, naravno koliko to "sirovina" kao takva dopušta.Ovde je pre svega akcenat na napajanju elektronike koja "transportuje" podatke sa kompakt diska prema nekom DAC-u. Obzirom da je u samoj kutiji ovog cdp-a 2/3 prostora prazno situacija je idealna za napajački overkil. Kompletan zahvat neće biti komercijalnog tipa pošto ulaganje neće biti ograničeno isplativošću - cilj je izvući maksimum iz predmetnog uređaja.U originalu se sve bitno za konačan kvalitet zvuka napaja sa jednog jedinog 7805 regulatora. Ostavljam po strani to što mu se analogni deo napaja nestabilisanim naponom i što se njegova vrednost razlikuje u pozitivnoj i negativnoj grani - o tome i originalnom DAC-u kasnije.Blok šema sklopova koje treba kvalitetno "napojiti":Šta i kako...?U nastavku teme ću izneti moje ideje, svaki predlog je dobrodošao za diskusiju.

Ako je uopšte moguće postići konsenzus oko primene određenih tipova regulatora u napajanjima u audio tehnici, u ovoj temi bi moglo da se jednom za sva vremena kaže "taj regulator za taj potrošač"... Nadam se da u temi neće biti previše off-a jer ne bi bilo loše da se kasnije (ako se priča razvije kako treba) ista zalepi kao svojevrstan tutorijal na vrh ovog podforuma.U jednom se sigurno svi koji smo nešto eksperimentisali slažemo - napajanje čujno utiče na konačan kvalitet audio sklopa.

Čestitam na još jednom uspešnom projektu Sipi! Lepo je što ljudima kao što sam ja praviš prostor za uživanje u ovom divnom hobiu.Imam nekoliko pitanja zbog kojih sam često u nedoumici:- u ovom preampu su uglavnom karbon otpornici, zbog čega je to tako ako se zna da metalfilm ima bolji temperaturni koeficijent i stvara manje šuma u kolu? Jel zbog induktivnosti metalfima? Gde je metal oksid u toj priči?- tantal kondenzatori, pročitao sam negde da nisu dobri na putu signala... ok, kakvi su u napajanju? Često ih viđam u dekuplaži u digitalnim sklopovima... Gde je njihova primena poželjna zapravo?

Evo i "uporednog pregleda" da se lakše uoče razlike među "blizancima" Moj primerak svira dvadesetak dana, sviđa mi se kako radi i baš sam srećan što konačno imam AYU! Za sad je to na "iverici", pravo kućište ću uradiditi kad završim prateće sklopove, razmišljam o opciji sa daljinskom kontrolom i displejem na kom će se ispisivati aktivni ulaz ili će biti neka prosta logika sa tasterima za direktno selektovanje izvora signala... Možda ubacim još jedan trafo čija će uloga biti filtriranje napona za glavni trafo u dac-u... videćemo, svašta još može da mi padne na pamet Evo i dašcice za kraj ovog dela priče o mom/našim konvertoru/ima

I treća verzija, za dragog nam Študenta koji se nedavno, posle uspešnog bavljenja naukom, vratio iz prestonice kući - Shonne na forumu - frišak uređaj, još nije ni omirisao struju (ovh dana će...) u nekoliko slika: On nije hteo USB, draži mu je I2S pa je uz standardni S/PDIF to i dobio... Hteo bih da se zahvalim g. Rogiću na razvoju ovog lepog DAC-a uz izvinjenje i sa nadom da neće jako zameriti zbog kloniranja njegovog proizvoda. Ovi klonovi nikad neće biti komercijalizovani s moje strane kao ni ostale dvojice drugara, nastali su isključivo za ličnu upotrebu, u želji da se ima dobar izvor signala, da užitak u muzici bude potpun.

Neće biti puno priče šta i kako oko ovog dac-a, čisto da se pohvalim uratkom. Elem,AYA Peđe Rogića je već dobro poznat uređaj mnogim audiofilima, brendkoji se može sresti i van granica ove naše male domovine. Ja sam prvi put slušao ayu avgusta 2009. Posle tog događaja bilo je izvesno da ću pre ilikasnije imati svoj primerak. Februara prošle godine moja dva drugara ija krenuli smo sa nabavkom materijala i to je trajalo skoro celu godinu. Kakoje vreme odmicalo tako su se i neke moje ideje o krajnjem izgleduuređaja menjale, zadržana je suština aye II i na to dodata I2S konekcija, evo krajnjeg rezultata: Dva S/PDIF ulaza sa relejnim preklopom ispred trafoa, prijemnik je CS8414. USB preko PCM2706 I2S via RS422 Svesno sam rizikovao da releom na spdif-u narušim impedansu ulaza jer će CD transport ići preko I2S a ova dva će služiti za DVD/BD plejer i IPTV. Obzirom da će mi na raspolaganju biti još bar dva slična dac-a (manje modifikovana od mog) moći ću da utvrdim da li se i koliko gubi nakvalitetu zvuka. U startu je bila ideja da se naprave tri identična klona ali pošto svako od nas trojice ima svoje viđenje kako jedan DAC treba da izgledai šta da podržava od ulaza, meni nije bilo teško da ispunjavam "muzičkeželje" mojih drugara. Milan, naš dragi majstor za pcb's, posao većt radicionalno radi vrhunski tako da ni tu nije bilo problem, bilo gde drugde priprema bi nas koštala bar tri puta skuplje... Sledeći klon je pre par dana pušten u rad kod mahera za razne namotaje- Gorana. On nije bio raspoložen da njegov uređaj u bilo čemu drastično odstupa od originala koji je slušao tako da je taj klon najpribližniji originalnom AYA II dac-u; Goranova "klasika" poseduje standardne priključke - jedan S/PDIF i jedan USB.

Trebalo bi da može da izvuče tih 450VA ali će baš morati da se "cedi".Ja bi tu motao 2x110V za primar i iznad svakog od tih primara bifilarno 2x18V, tako bi dobio dual-mono napajanje uz uslov da imaš dovoljan broj kondova za filter.

Zbog ograničene dostupnosti "repro materijala" za izradu trafoa, njih neće biti.Biće mogućnosti da se naruče špulne za skretnice. Krajem maja meseca će verovatno biti postavljen oglas za to.Ovako nešto:

Aktivni filter sa nekakvim "podešavanjima" i neki snažan amp u klasi AB ili klasi D... Moje rešenje u obliku aktivnog modula ili ovog za klasično skutijavanje Dva različita ampa u klasi AB i tri varijante filtera... Svi fajlovi za ova dva rešenja su ti na raspolaganju. Pozdrav

Dioda je dobro postavljena... otpornik zavisi od napona napajanja sklopa i otpornisti špulne relea, može da ispadne i 1/3 ali ne mora da znači da je uvek tolio

Zahvaljijem svima na trudu.Sklopljen dil sa Steinom.Može katanče.

Prejaka je to konfiguracija za mene, čak i da je ogulimo do kraja (samo ploča i procesor) opet mnogostruko izlazi iz planiranog okvira.Ovo tvoje je pet puta jače od mog najboljeg kompa a on mi je sasvim ok, izgleda da uopšte nisam zahtevan korisnik PC-a :)Hvala na ponudi!Stein i moj komša su ponudili ekstreme, sada bi bilo lepo da se javi neko sa nečim iz sredine ali bliže onom compaq-u