beatgoeson

Manevarski prostor za neku dodatnu ugradnju je sada već potpuno sužen, a litraža je svedena, približno, na optimum. To je negde 106-107 litara, mada sam pre neki dan sa nekim programom dobio da bi taj broj bio nešto veći od 103. Sada ću da "napadnem" basiće, a onda srednjetonce, gde ima prostora za slične pregrade, verujem da su efikasnije od onih "matrix" neravnina po zidovima kutije.

Dodao jednu pregradu, to je ona što se malo nazire u dubini: Iza nje ima još dve. Efekat je bio toliki, da neku noć nisam mogao da prestanem da slušam muziku. Tu sam se obezobrazio, i dodao još od napred.

Ma ne kvariš ništa, imam ovaj Rane kao referencu. Da je samo do zvuka, ne bih ga menjao. Ako nova skretnica bude lošije svirala, možda probam i taj Behringer, ali, pravo da ti kažem, i ja sam se na pola sata oduševio kako svira moj Hypex za sub-ove, kada se pusti kao klasično pojačalo (ceo spektar). Hoću da kažem - možda onaj čovek i ima sluha, ali je neozbiljan.

Počinjem, i završavam. Skretnica, koja je trebala da bude finansijski bezznačajna stavka, ispašće jedna od skupljih. No, verovatno će i sonično opravdati uloženo. Što se pojačala tiče, mislim da su solidno rešenje, a svaka pomisao na nešto više bi me vodila u propast (finansijsku). I zaista verujem da ne bih dobio neko grandiozno poboljšanje. Ovi uređaji koje sada pazarim čine da okvirnu predračunsku vrednost "projekta" prekoračujem za jubilarnih 100%, i tu bih se rado zaustavio.

Desilo se koekude promena, pa da izložim... Prvo, saznao sam da su mi riboni od prvog dana pogrešno povezani. To se desilo tako, što na drajveru ima jedan par nekih nitni, i jedan par nekih lemova. Računajući da su nitne tu zato da pridržavaju nešto što se spolja ne vidi, a da su lemovi prigodno pripremljeni da se na njih nešto zalemi, ja sam tako i postupio. Elem, to je odmah super prosviralo i ja sam prestao da razmišljam o tome. Doduše, neko drugi od prisutnih sa foruma bi, možda, uzeo instrument u ruke, ali jok ja! Imam ga, ali nisam dobio uputstvo za njega. Tek, žice su, umesto na primar trafoa, bile povezane na sekundar. Elem, do sada je to bio najbolji visokotonac koji sam čuo, a od sada je još najboljiji. Zvuk je nešto smireniji, odnosno, primetno je manje "nervoze" u njemu. Nije da nisam i ranije naslutio da nešto nije u redu, možda se neko seti da mi je u kombinaciji sa F5 zvuk činele bio previše "tanak", a da je Quad to malo popravio. Tako da će, verovatno, F5 da se vrati na tu poziciju. Jednom prilikom, u proteklom periodu, stavio sam u plejer album "K", Kula Shaker. To je odličan "neo Beatles" album iz devedesetih, protkan zvucima Indije. Nije baš audiovilski - basovi su dosta loše snimljeni, a basista kao da nema najdeblju žicu na gitari. I ta bas gitara je kod mene stvorila nesnosnu buku u vidu gadnih stojećih talasa. Već sam bio evidentirao taj problem kod nekih izvođača, ali ovo je baš bilo vrlo izraženo. Inače je dosta teško locirati odakle to dolazi - da li od sobe, iz manjih ili većih bas kutija? U ovom slučaju sam nepobitno utvrdio da zvuk dolazi iz velike kutije. Tu sam prelomio da uradim ono što sam odavno planirao, da u kutiju ubacim ozbiljne prepreke, u vidu kaskadnih pregrada, koje bi zaustavljale povratne talase. Bilo ih je i do sada, ali u rudimentarnom obliku - bojao sam se da odmah preduzimam tako dramatične korake. Usledilo je dvodnevno uvlačenje u dubinu kutije, kroz otvor prečnika oko 36cm, kuckanje, šrafljenje, vađenje sunđera, vraćanje, montiranje drajvera, proba, skidanje, a sve to u napornom čučećem, ili klečećem položaju. Fasovao sam upalu mišića u nogama, kao da sam na kuglani hitnuo dvesta kugli. Sada bar znam da to deluje, i to pozitivno. Prvo, do sada sam smanjio zapreminu kutije za oko šest litara (bila je nešto komotnije zapremine nego što je proračunati ideal), pa su basovi nešto tvrđi, a drugo - stojeći talasi su smanjeni na sasvim podnošljivu meru. Nije da ih uopšte nema, pogotovo što znam gde da ih tražim. Uostalom, planiram da nekog od sledećih dana povadim deo ovoga što sam ubacio, i dodam još jednu ozbiljnu prepreku. Uhhh. Što se skretnice tiče, tu je bilo ozbiljnih dilema. "Rane" koju sada imam ne ispunjava sve moje potrebe, između ostalog, ima samo mono izlaz za sub, i nema dovoljno gain-a. Novi model iste firme može u mono modu da opslužuje do pet kanala, ali dva komada bi koštala barem 1.2k, što je već suma za koju se može pazariti i nešto audiofilsko. Bila je i varijanta sa znatno jeftinijom DBX skretnicom, ali sam otkrio da je za srednjetonsko područje najniža rezna frekvencija 400Hz, a meni treba 280. Nisam bio spreman da toliko promenim zamišljenu koncepciju. I tako se desilo da se odlučim za "Marchand" skretnicu, a za pretpojačanje sam odabrao ovo na slici, uz ideju da sistemu dodam prstohvat lampaškog zvuka. Tokom razgovora, g.Šolaja je nabacio da je bio u kontaktu sa šemama Marchand uređaja, i da bi mogao nešto da uradi po tom pitanju (a nije da nisam potajno priželjkivao tako nešto), i tako... kompletiranje sistema ulazi u završnu fazu.

Teško je odrediti šta bi bio idealan način komuniciranja na forumu. Kada bi nekome uz kafu i čašicu, tokom razgovora, rekao: "Ama, nemaš ti pojma!", to bi prošlo neprimećeno. Ali, kada bi to napisao... Ovde to čitaju stotine ljudi, sve dobija drugo značenje. I ima nas raznih, što lepo reče Zvučnijak u svom prethodnom postu, pa nikad ne znaš šta je neko hteo da kaže - da li ono što je napisao, ili nešto sasvim drugo. A ako baš nikada ne padne nikakva provokacijica, diskusija postane bezlična, ako je uopšte bude. Tako ja ne bih bio u situaciji da, mic po mic, saznam koliko je ta skalamerija od skretnice prokleto komlikovana jednostavna stvar. Najbolje da se izbegne... pasiva.

Već davno sam zaključio da su horne zaguljena stvar. Deo opsega tog srednjetonca (280-2800Hz) bih morao da prenesem na neki novi visoki-srednjetonac...Možda, na kraju, napravim ovakvu hornu:

Velike pare su, dobrim delom, preduslov da bi se nešto nazvalo high-endom. Zatim, teško da će neko, uopšte, u potrazi za high-endom, rešenje tražiti u ovakvoj konfiguraciji zvučnika.Recimo da su konstruktori drajvera napravili super-jedinice, pa ih, ne znajući ni sami šta su napravili, prodaju budzašto, recimo da zaista postoji magična sinergija između njih, opet će to biti (samo) dobre kutije, u svojoj klasi.@DynablasterAko si i ranije (po komentarima bih rekao da jesi), na onom forumu, sa ovakvom lakoćom nudio konačna rešenja, možda bi u tome mogao tražiti razloge za netrpeljivost, pre nego u nečemu drugom?

Zen je bio insajder, pa može da briljira u ovoj temi. Obični smrtnici nisu imali pristupa u posvećeni prostor disk džokeja. :dirol:Jedno vreme sam, sedamdesetih, zalazio u studentski klub "Sonja Marinković" u Novom Sadu, i puno vremena provodio u tajnoj sobici.iz koje se puštala muzika (kada nije bilo programa). Dakle, to nije bila diskoteka, slušao se rok, bluz, džez, i onoliko fuzije, koliko je do tada bilo snimljeno. E, ovde je bio Revox A77, neki Thorens sa Grace ručkom i Shure M75. Pojačanje Quad 33/303, kasnije je snagaš bio Quad 405. Zvučnici su bili u sva četiri ugla, ispod plafona. Jedan par dosta snažnih Maratz-a, i jedan par ne prevelikuh AR-ova. Kasnije je to zamenjeno jednim parom Tannoy DC 15", u DIY kutijama. Dobro zapažanje, i potpuno tačan opis. Znam samo za jedan izuzetak: Mašinac u Novom Sadu, legendarno mesto za masovno okupljanje, koncerte, disko večeri... To je bio krtog i danju, i noću. Dvometraši su morali da hodaju pognuti, da ne bi glavama udarali u cevi ispod plafona, ili makar kosom brisali sa njih kondenzat svakojakih isparenja koji se nahvatao od mase ljudi koja se uguravala u taj prostor. Kako smo preživljavali, nije mi jasno. Danju je tu bila studentska menza.

Pretpostavljam da ovde nema ni jednog tako matorog Zrenjaninca da bi se setio starog Doma omladine. Nekoliko puta sam zašao u njega, kada sam išao u goste kod druga iz osnovne škole. Bilo je to negde '70. - '71. Kasnije je ovaj dom izgoreo, a na istom mestu je nikla moderna zgrada sa istom namenom, ali u nju nikad neće ući dobri duh iz starog... Bila je to kuća prizemljuša, ulazilo se u jedan veći hol, odakle se moglo levo, u salu za živu svirku, ili desno - gde se slušala muzika sa ploča. Iz ove sale se još moglo otići u jednu manju, gde su bili fliperi. Takav prostor, tada, nije postojao ni u Novom Sadu. Yu grupa je bila gotovo redovan gost. Tu sam prvi put čuo neke omiljene pesme na (uslovno rečeno) kvalitetnom, a prvenstveno - dovoljno glasnom ozvučenju.Recimo, ovo: http://www.youtube.com/watch?v=Cqh54rSzheg

U početku, sedamdesetih, baš i nije bilo puno diskoteka. Kasnije se namnožilo toga, uglavnom su bile privremenog karaktera - zavisi kako se ko ogrebao za neki prostor. Govorim o novosadskom arealu.Prva moja asocijacija, kada se kaže diskoteka, je "Čorta". U tadašnjem hotelu u Čortanovcima, u jednoj ne prevelikoj prostoriji, sa dva Bose zvučnika koji mi liče na 802 model. Posle gluvarenja ispred Kafea, posle 23h, društvo se selilo tamo. Da napomenem, to je bukvalno u nekoj zabiti, ima nekih dvadeset i kusur kilometara vožnje, preko Banstola (prevoj preko Fruške Gore), magla i sneg nisu bili prepreka.Prva novosadska diskoteka u koju sam ušao je bila ona u Studiju M (valda "Grom"). Voditelj je bio Mića Jokić, a onih nekoliko večeri koje sam proveo tamo (negde krajem '72.), hit je bio: http://www.youtube.com/watch?v=KcXiZ2LI-AQ&feature=related Dobar je bio Mašinac, gde se puštala malo tvrđa muzika. Kasnije su se pojavili i drugi klubovi, "Točak" je bio najbolji, glas o njemu je dosezao i šire od Novog Sada. Diskoteku na Đavi vezujem za pesmu: Dobar enterijer i zvuk je imao disko u hotelu Park. Bili su neki ogromni monitori, liče mi na one grdobe od JBL-a.U stalnoj potrazi za nečim novim i ekskluzivnim, Novosađane nije mrzelo da idu ni u Bački Jarak, tamošnja diskoteka je bila "in" neko vreme. Tako je bilo i sa prvim kafićima - kako se koji otvarao, postajao bi hit, pa se uveče kroz tu ulicu, uglavnom, nije moglo proći kolima. Dok se nije pojavilo nešto novo, a raja se preselila tamo.

Moj poslednji post je bio više namenjen Zvučnijaku, kao odgovor na njegovu sumnju u univerzalnost i sveprimenljivost pecaroških iskustava, pa tako i na gradnju zvučnika. Inače, ne sumnam da će ovih šesnaest komata da rade odličan pos'o. Pa bih tako i ja pokazao spremnost da se jednom prilikom otkotrljam do SU, ne samo zbog ovog sub-a, nego i radi ostatka sistema. Eto, ako se ovde neko najavi za posetu, razmotriću mogućnost da se priključim.

Ono što sam zapamtio, kao propali tehnolog, to je da u (gotovo) svim formulama, koje opisuju rad nekog realnog sistema, figurira neki koeficijent. On se obično dobija eksperimentalno, i služi da koriguje očekivane teoretske vrednosti. Otuda sam ubeđen da, iako je površina osam šestoipoinčnih membrana jednaka površini osamnaestoinčne, mora da se primeni neki koeficijent koji će ići na štetu malih drajvera.Već je Boki, na nekom drugom mestu, spominjao da pomereno "parče" vazduha ispred membrane nije strogi cilindar, već nešto prilično drugačije. A to nešto sam pokušao da dočaram pričom o veslanju. Ne treba zanemariti takve analogije, imaju puno smisla. Rezultat primene odgovarajućeg vesla je taj, da čamac klizi kroz vodu bešumno, ne ostavljajući iza sebe suvišne talase. Dočim malo veslo proklizava, stvara limane, naučnim jezikom rečeno - entropija sistema je nepotrebno velika. Dakle, puno bućkaš, a slabo se krećeš. E sad - ta priča možda nije važna onima koji nisu zahtevni po pitanju zvuka ispod (nekih) 50Hz, ali, inače, ima puno smisla. A brzina drajvera ima smisla iznad (opet nekih) 100Hz, pa treba imati u vidu sve što je ovde napisano.

Razumeo sam da nisi radio to. Doduše, Leonardovu napomenu da je "uradio neke stvari za njih" sam pripisao tebi, otuda i moj post. Bilo kako bilo, Narodna tehnika je učinila svoje - ni fotografija ti ne ide loše...

Pre jedno dve godine, na sada već tradicionalnom skupu mladih astronoma na Letenki, gostovali su raketni modelari, sa pričom o svom hobiju, malom izložbom uradaka, i pokaznim ispaljivanjem nekoliko modela.Iznenađujuće je da tako nešto još postoji kod nas, mada znamo da sve zavisi od angažovanja pojedinaca - entuzijasta, kao što i ceo "projekat" oko časopisa Astronomija i okupljanja na Fruškoj Gori opstaje samo zahvaljujući Saši Zorkiću, bez mešanja kojekakvih ministarstava u privatne stvari pojedinaca. A na prethodnim fotografijama možemo da vidimo, dokle može da dovede izrada minijaturnih replika raketli.

Slučajno sam primetio ovo pitanjce, malo se zagubilo.Postoji jedna razlika u našim proračunima. Kod tvog, veličinu horne određuje uslov da je obim usta jednak talasnoj dužini najniže frekvencije.Moja horna ispada veća, jer idem na uslov da je dužina horne jednaka četvrtini talasne dužine. Na taj način je ispunjen i uslov za obim - on je veći od minimalno poželjnog.

I meni je Aca preporučio dipole, ali sam mu poslao sliku, pa se složio da ovde to ne bi pasovalo.

Prosvirao novi ribon! Prvi utisci:Vizuelno uliva više poverenja. Kod onog malog sam stalno imao utisak da će se razleteti kada neko pošteno udari u oveću činelu. Naravno, ovo ništa ne znači, podnosi to mali bez problema.Prvo sam samo zamenio drajvere, bez intervencije na skretnici. Za poređenje sam koristio album "Jazz" Ry-a Cooder-a. Pogodan je, jer ima prilično žičanih instrumenata tanušnog zvuka - kojekakve gitarice, tamburice, cimbala i citre. Ipak sam morao da malo utišam visoke, zbog veće osetljivosti novog drajvera. čime je celo poređenje izgubilo na verodostojnosti. Ipak, rekao bih da je tačka preseka bila zaista malo preniska za dosadašnji drajver. Stekao sam utisak da su spomenuti instrumenti dobili malo "mesa". A taj utisak se potpuno učvrstio kada sam tačku preseka spustio sa 3.5 na 2.8kHz. Čime se potvrdilo da je i za srednjetonac to bilo previsoko.Nisu to dramatične promene, ali se primete. Daljim slušanjem muzike će se, verovatno, na novim detaljima potvrditi poboljšanje. Uprkos tome, mislim da je u svom (nešto višem) opsegu mali drajver sasvim dostojan poređenja sa većim bratom.Aca me je uverio da novi ribon može da svira i znatno niže (2.2kHz sa 12dB/oct), a za primer je ukazao na zvučnike zanimljivog dizajna i cene: http://www.crystalcable.com/UserFiles/File/HIFI+%2067%20ARABESQUE%20LO.pdfTako da sam odlučio da konfiguracija sistema ostane, do daljnjeg, četvorostazna.

Neće mali ići na doboš - ko zna za šta će biti dobri. Inače, imam kablova u rezervi, nakačiću oba velika, pa ću probati naizmenično. Baš i mene zanima...

Pre pet minuta... Nisam znao da je tako velik.

Ja to nisam koristio za dampiranje. Kada sam nabavio prvu mačku, učinilo mi se da bi gužvice fine dlake koja ostaje posle češljanja mogle negde da se iskoriste, pa sam ih stavljao u jednu najlon kesicu. Bez prethodnog pranja, ili bilo kakvog tretmana. A onda sam, posle nekog vremena, primetio da su mi se po sobi razleteli leptirići. No, nije isto mirno mesto u nekoj kesi, ili kod zvučnika.

Možda je tvoja Majda nešto specijalno, ali si u zabludi, provereno.

E, to.Prvo da vidim da li liči na ono što ja dobijem. Pogledao sam dobro tvoje rezultate, ne odgovara mi veličina grla, ne znam kako bih to montirao. Najviše bi mi odgovaralo da grlo obuhvati ceo drajver (prečnik 17.3cm)

Ne insistiram ja na tractrix-u, nego se dosta često koristi, čuo sam ga, pa je to bio moj prvi izbor. Onda su se pojavili ovi čudni novi levci, pa razne druge ideje... Možda je bolje da malo sačekam, da se sve malo slegne. Imam oko sistema i važnija posla.

Hoću sa faktorom 1! Zašto smanjivati idealnu veličinu horne, bez nužne potrebe? Razumem kod velikih bas horni, pa da se uštedi. Ali, i tu se zna šta je faktor 2. Sećam se da je neko na hifi forumu napisao da se, kada pridigne Hedlund hornu od patosa, basovi gube kao rukom odneseni. To bi značilo da, mada soba nije free space, kada zvučnik stoji negde udaljeno od zidova i poda, slobodno možemo da računamo sa faktorom 1. Imamo i praktično ograničenje: Ako stavimo okruglu hornu na patos, nećemo postići efekat kao sa ravnim donjim delom Hedlunda.Vidim da zazireš od predugačkih horni, ali mislim da zaista nema straha od prevelike usmerenosti kod ovih frekvencija, pogotovo kada je opseg koji ide kroz hornu prilično ograničen. Tako sam i pravio svoj program - četvrt talasne dužine je default dužina horne. Ali ovo sa listićima mi je super - uvek sam mrzeo matematiku, zaista bih se namučio da to napravim.