BANAT

Tshepo EG

Naravno da hocu ! , i to prvo ove trule iz B+ linija visokog napona sa kvalitetnim novim od 450V / 105C , kao i redom sve ostale elektrolitske starudije , ali cu pre nego izvadim sasiju da ipak selektor radnog mreznog napona postavim na 240Vac umesto 220Vac kako je sada i kako je bilo dugo vremena , btw , gledajuci originalni servisni manual nalazim kako su na lukav i jednostavan nacin inzinjeri iz Dynacorda limitovali maksimalnu izlaznu snagu na nekih 160W -RMS , tako sto su na prve resetke EL34 dozvolili max. sving od samo 25Vac audio signala za tu deklarisanu maksimalnu nominalnu izlaznu snagu, dok su resetkini negativni naponi podeseni na -39Vdc za 18mA mirne struje po svakoj EL34 lampi ,sto meni znaci da u tim uslovima rada izlazni stepen snage uvek je daleko od klipinga i vecih generisanih distorzija , a ujedno ce tako i te 34-ke mnogo duze da potraju .

.

.

Da ne otvaram novu temu ali bice i to uskoro kada ovaj 200W Dynacord stigne na red za refresh , btw, ovo pojacalo jos uvek dosta dobro radi cak i sa tako starim i losim mreznim elektrolitima od kojih jedan ocigledno i curi , unutra su od lampi 4x EL34 Tfk koje trenutno rade sa B+ od 830Vdc , tu je i jedna ECC81 koja ih sve cetiri ganja , ostalo je napravljeno sa poluprovodnicima , ima odlican krupan izlazni trafo napravljen na duplom C jezgru , mrezni trafo je ogroman i sigurno je preko 30 kvadrata preseka jezgra , onako na prvi pogled ali i gledajuci servisni manual par ovakvih mocnih 200W pojacala uz neke sitne prepravke mogla bi bez da se ``oznoje`` da poteraju i neke najzahtevnije kucne HI-FI zvucnike , tipa magnetostati ,elektrostati ,...

Krco licno ja bih se pri izradi izlaznog trafoa za PP-AB1 triodni mod rada drzao RCA datasheet preporuka gde je Raa=3K , ta vrednost ima smisla jer je unutrasnji otpor 807 triodno spojene mnogo manji nego kad je pentodno spojena , pa samim tim je i izracunata i preporucena impedansa primara izlaznog trafoa manja da bi dobila optimalna izlazna snaga pri nekoj kompromisno prihvatljivoj najmanjoj distorziji , cenim da je u takvom triodnom spoju distorzija oko ili ispod 1% pri 15W izlazne snage , ako tu upotrebis 10K trafo izlazna snaga ce biti i daleko manja ali i sama distorzija , jedino sto mozes da probas jeste da na 8 Ohmskom izvodu sekundara prikljucis 4 Ohma zvucnik , tako bi se reflektovana impedansa u primaru trafoa smanjila na 5K , ti izlazni trafoi koje imas su rekao bih odlicno napravljeni ! , tako da sam siguran da bi oni lepo radili sa B+ od 600Vdc , to sto je zica primara duplo deblja u odnosu na izracunatu najmanju potrebnu debljinu jeste samo velika prednost iz mnogo razloga ! , jedan vazan je da su tako gubici usled termogenog odnosno Rdc otpora primara manji , pa i samim tim i zagrevanje zica primara je manje .

Ako nas zapadnjaci uskoro opet osinu sankcijama na naftu ja se vracam na mog starog Golf-1, 1,6D iz 1980 , pogotovu sto za njega imam u rezervi i oko 600Kg raznih rezervnih delova .

Krco ako vec imas namotane izlazne trafoe sa Raa-10K onda je to odlicna vrednost za pentodni AB1 klase continualan (CCS)rad sa 2x807 ,a koji daje oko 56W max. pri B+=600Vdc i B+g2=300V , i pri -Ug1 od -34V , standardne pentode snage su veoma lake za pobudu isto kao i te 807 mlazne tetrode ,za punu izlaznu snagu od 56W potreban pik sving mereno sa g1 na g1 je 68Vac-pp ,sto i nije tesko postici u bilo kojoj konfiguraciji ulazno/obrtackog/drajverskog stepena , u tom 2x807 pentodnom rezimu rada siguran sam da je THD samog izlaznog PP stepena pri punoj izlaznoj snazi ispod 2% ! , sto ih veoma priblizava THD karakteristikama pojedinih trioda , iz mog iskustva pentode ili mlazne tetrode u audio pojacalima treba tako i vezati , dok za triodni rad izlaznog stepena treba ipak izabrati i odgovarujuce triode . btw , B+ 600Vdc i 300Vdc linije se veoma lako mogu napraviti ako na visoko naponskom sekundaru mreznog trafoa imas oko 420Vac sa srednjim izvodom .

Claus Byrith napravio je po mom misljenju sasvim pristojno svoje 4-30 pojacalo snage koristeci za osnovu Mullard 5-20 topologiju , btw, za razne topologije nije losa ni ECC40 dupla trioda , osim sto je problematicna oko specificnog rimlock podnozja. Mullard 4-30 amplifier_30wpp.pdf

Po mom skromnom misljenju uradi Mullard 5-20 topologiju ali sa ulaznom EF86 triodno spojenom nikako pentodno spojenom , isto tako predlazem ti da probas i proverenu jednostavnu Iskra, Dynacord ,Grundig, Gelloso topologiju,..., tu je dovoljno da imas po bloku samo po jednu 6SN7 ili 6SL7 oktalnu duplu triodu kako za ulazno naponsko pojacalo tako i za obrtac faze odnosno drajver , ali umesto tih oktalnih moze tu i poneka noval dupla trioda da prodje bez problema.

Supreme Socialist

Starzin

Queens of the Stone Age

Thapelo K

Blacksuga

Don Thiza

uncle Vinny

Pollux Ako vec hoces da experimetises predlazem ti da probas da napravis SE snazno pojacalo A1 klase ali u GG spoju , taj se spoj kod raznih trioda redovno koristi za linearno pojacavanje RF signala ,ali siguran sam da moze lepo da radi i kod linearnog pojacavanja audio signala , prednosti takvog rada u odnosu na konvencionalno pobudjivanje resetke su visestruke , recimo da nema negativne pojave Miller efekta , odnosno interakcije anode u odnosu na resetku , jer u ovom slucaju je resetka uzemljena i sluzi kao zastitni ekran izmedju anode i katode koja se pobudjuje , isto tako izlazni signal u anodi je iste faze kao i ulazni pobudni signal doveden u katodu izlazne cevi , recimo da jedna EL84 triodno spojena moze uz pomoc odgovarajuce dimenzionisanog pobudnog trafuljka da veoma kvalitetno pobudjuje sve te veoma snazne direkto grejane triode , a da pojacalo opet bude jednostavne dvostepene konstrukcije , isto tako u ovom predlozenom GG spoju postoji i delimicno potiranje predmagnetizacije jezgra drajverskog trafuljka .

Pollux Iskreno govoreci nemam neka posebna iskustva koristeci predajne vece lampe za audio jer sam ih uvek koristio za AM-ST predajnike , pocevsi od 813 , GK71 , QB4/1100 ,QB5/1750 , GU81 , ... ipak ako bih pravio neka zaista snaznija SE ili PP audio pojacala koristio bih novije generacije Ruske GU46 pentode iskljucivo pentodno spojene , ili eventualno Ruske GU13(813) ili pak GK71 opet pentodno spojene , osim sto mi je ta snazna i kompaktna GU46 lampa zapala za oko kao odlicna za pravljenje kompaktnih AM-ST predajnika bilo da joj se amplitudno modulise anoda simultano sa g2 , ili pak samo separatno g3 , ta lampa spojena kao pentoda sa svojom linearnoscu i velikom ulaznom osetljivoscu zgodna je i za audio pojacala ili za AM modulatore, sto je opet samo jedna vrsta audio pojacala ali sa savim drugacije napravljenim pre svega sekundarnim namotajem izlaznog trafoa , recimo da ako GU46 lampu spojis pentodno za SE-A1 klase pojacalo i dovedes joj recimo oko +1,5KV anodnog napona ,i oko +500V-g2 , tada moze da joj se dovede anodna mirna struja u linearan rezim rada samo sa oko -40V negativnim na g1 , sto opet znaci da moze skoro samo jedna recimo 6SN7 da joj preko blokca potera g1 na maximum izlazne snage napajana iz recimo neke 400Vdc linije , a koja se opet lako moze dobiti iz +500V linije druge resetke izlazne GU46 , btw , kada uskoro zavrsim neke parove snaznih PP pojacala koristeci izlazne trafoe obecao sam sebi da cu opet sebi da napravim bar jedan par manjih OTL-PP pojacala AB1 klase (J.Futterman koncepta) za 24/7 upotrebu, koja su me uvek odusevljavala kako sa svojim elektricnim svojstvima tako i zvucnim , tu su bipolarni radni naponi izlaznog OTL-PP triodnog stepena relativno mali , samo oko 100Vdc po grani ,a i nema komplikovanog i za performanse limitirajuceg izlaznog trafoa . GU46.pdf

Prijatno suncano i toplo Nedeljno popodne svim kolegionima zelim !

800V izolacija je odlican parametar ! , tako da je probojni napon izmedju dve susedne zice u stvari 1,6KV , po mom misljenju kod vecih izlaznih trafoa koji rade sa visokim naponima nije problem izolacija zice lakom nego medjuslojna izolacija , i tu treba koristiti teflonsku medjuslojnu izolaciju + na kraju celo kalemsko telo potopiti u lak i zatim to osusiti , sve iz razloga da bi se specilo medjusobno trenje izmedju zica i samim tim proboj .

Da nisu to ST predajnici pravljeni nekada davno u jednom Novosadskom zavodu koji je imao i obavezu i da ih odrzava ? , u izlaznom stepenu imali su dve 807 lampe ili tako nesto ?

DJ Q.T