Kuja

Ono sto kod tebe Dacho nije bar po meni kako treba je sto je samo tanjir na mekanom vesanju i to sto ti je kuja napisao je stvarno tako. Svi primeri na slikama koje si postavio imaju zajednicku policu na kojoj stoje pre svega i nacin pomeranja u tim slucajevima staticnost tanjira i rucke je identicna, Nije bitno sto su razdvojeni to i ja koristim bitno je da je podloga na kojoj stoje ista sto se na svim slikam i vidi,kod drugog resenja SME na federima je i tanjir i rucka (sto je poznato od pantiveka resenje) i sve to spaja kuciste kao celinu , Svugde ces naci da je neophodno da tanjir i rucka budu celina a to im obezbedjuje ili kuciste ili podloga na kojoj stoje ako su kao kod Kuzme ili Da vinchi ja .

Čim uspeva da je pokreće, samim tim prenosi i silu motora.
Vibracije u sistemu ne potiču samo od motora i ne utiču samo na tanjir.
Kako god, ja bih za svoje pare izabrao princip rešenja kakvo nudi SME (kruta spona između tanjira i ručice), a čini mi se i svi ostali proizvođači gramofona koji imaju nekakav vid mekanog vešanja.
 

Ali onda vibracije iz podloge deluju samo na ručicu?
A vibracije motora preko kaiša (ma kako bile male) deluju samo na tanjir?
Tj. nije usaglašeno zajedničko dejstvo vibracija na tanjir i na ručicu, tako da se dobije više "drhtava" kružnica iz onog slikovitog primera od malopre?

Koja je tačno poenta stavljanja samo tanjira na mekano vešanje?
Na gornjem primeru SME spaja tanjir i ručicu u jednu celinu, pa ih onda zajedno mekanim vešanjem odvaja od vibracija motora i podloge na kojoj gramofon stoji.
 
Slikovit prikaz problema iz obrnutog ugla, ali je suština ista:
Osoba br. 1 sedi za stolom na kome je papir i pokušava slobodnom rukom da nacrta pravilan krug. Stolica na kojoj sedi i sto sa papirom su smeštenoj na istoj zajedničkoj platformi koja se horizontalno ljulja/kreće u svim pravcima.
Osoba br. 2 sedi za stolom na kome je papir i pokušava slobodnom rukom da nacrta pravilan krug. Stolica na kojoj sedi i sto sa papirom su ovoga puta razdvojeni na dve odvojene platforme koje se ljuljaju/kreću svaka za sebe, tako da se papir u svim pravcima pomera i beži ispod olovke.
Dozvoljen je samo kontakt između olovke i papira. Koja će od ove dve osobe nacrtati precizniju i manje drhtavu kružnicu?

Upravo tako, tanjir i ručica čine čvrstu celinu, pa su onda zajedno postavljeni na mekano vešanje.



 
 
Mnoge firme su se time ozbiljno bavile, da bi se to moglo nazvati paušalnim kalkulisanjem...

Čim uspeva da je pokreće, samim tim prenosi i silu motora.
Vibracije u sistemu ne potiču samo od motora i ne utiču samo na tanjir.
Kako god, ja bih za svoje pare izabrao princip rešenja kakvo nudi SME (kruta spona između tanjira i ručice), a čini mi se i svi ostali proizvođači gramofona koji imaju nekakav vid mekanog vešanja.
 

Koja je tačno poenta stavljanja samo tanjira na mekano vešanje?
Na gornjem primeru SME spaja tanjir i ručicu u jednu celinu, pa ih onda zajedno mekanim vešanjem odvaja od vibracija motora i podloge na kojoj gramofon stoji.
 
Slikovit prikaz problema iz obrnutog ugla, ali je suština ista:
Osoba br. 1 sedi za stolom na kome je papir i pokušava slobodnom rukom da nacrta pravilan krug. Stolica na kojoj sedi i sto sa papirom su smeštenoj na istoj zajedničkoj platformi koja se horizontalno ljulja/kreće u svim pravcima.
Osoba br. 2 sedi za stolom na kome je papir i pokušava slobodnom rukom da nacrta pravilan krug. Stolica na kojoj sedi i sto sa papirom su ovoga puta razdvojeni na dve odvojene platforme koje se ljuljaju/kreću svaka za sebe, tako da se papir u svim pravcima pomera i beži ispod olovke.
Dozvoljen je samo kontakt između olovke i papira. Koja će od ove dve osobe nacrtati precizniju i manje drhtavu kružnicu?

Nisam mislio na grubo oscilovanje geometrije,
već na princip konstruisanja gramofona na koji su neki od proizvođača obraćali posebnu pažnju,
a koji zahteva što kruću i čvršću vezu između osovine tanjira i pivota ručice.
Ta teorija kaže da nezavisne vibracije tanjira i ručice kojima oslonci/centri rotacije (osovina i pivot) nisu čvrsto mehanički ukuplovani, čine da igla nepreciznije očitava informacije iz brazde.
Mikro vibracije tanjira koji nije ukuplovan sa ručicom se superponiraju na očitani signal iz brazde i na taj način ga prljaju.
Ako sistem tanjir-ručica vibriraju usklađeno, tog dodatnog zagađenja signala ima mnogo manje.
Barem tako kažu.
 
"The pickup loop, which is the signal conversion system of the turntable and picks up the signal cut in the record, includes 3 points:
the platter support point (center shaft),
the tonearm support point (pivot)
and the cantilever supporting point.
These are most important in any turntable system. The accuracy of the positions of these 3 points is generally accepted as determining the performance of the turntable. The most important requirement of "ideal conversion" is that the locations of these 3 points relative to the groove of the record do not change."

Par primera u kojim su proizvođači posebnim ojačanjima pokušavali da postignu što čvršće kuplovanje.
Kenwood L-07D:

Rega RP6:


 

Gledao sinoć  na TV-u Krvavi presto od Kurosave. 
Sa setom se sećam dana kada sam bežao iz škole i visio po ceo dan u Kinoteci.
To mi je tada bio jedan od omiljenih filmova.

 

Ja koristim onaj mehanički brojač.
Držim ga pored pored gramofona, na kraju dana samo kliknem onoliko puta koliko sam strana odslušao i to je to. Trud od nekoliko sekundi.
To radim ne zbog audiofilije, već da bih sačuvao ploče.
Već mi se desilo da sam neke oštetio zato što sam živeo u ubeđenju da sam mnogo manje rabio iglu nego što je to u stvarnosti bio slučaj.
Kada počneš da jasno čuješ sibilante gde ih nije bilo, ploče su već oštećene.
Kod fensi vrhova tipa FG, zato što velikom površinom naležu na brazdu, istrošenost igle se slušanjem kasno primeti.
Na svu sreću tu je i mkroskop

A... obratite pažnju na to koji su se gramofoni koristili u legendarnoj Studio 54 diskoteci u Njujorku...
Thorens TD-125? Ma nemoguće.
Mis'im to je to. 

A... obratite pažnju na to koji su se gramofoni koristili u legendarnoj Studio 54 diskoteci u Njujorku...
Thorens TD-125? Ma nemoguće.
Mis'im to je to. 

A... obratite pažnju na to koji su se gramofoni koristili u legendarnoj Studio 54 diskoteci u Njujorku...
Thorens TD-125? Ma nemoguće.
Mis'im to je to. 

A... obratite pažnju na to koji su se gramofoni koristili u legendarnoj Studio 54 diskoteci u Njujorku...
Thorens TD-125? Ma nemoguće.
Mis'im to je to. 

Thorens TD-124 vs TD-125...
Zanimljivo je da je Thorens TD-125 dizajniran da bude naslednik i apgrejd u odnosu na TD-124.
Kada se pojavio, TD-125 je bio skuplji od TD-124.
Iz Thorens istorije:
1966 Effective July 1st, 1966, the Swiss Thorens-Franz AG took over the entire business concerning Thorens record players and together with EMT Wilhelm Franz of Germany, they established a new business for research, development and manufacturing in Lahr / Germany, located in the foothills of the Black Forest. Revision of the TD124 into TD124 II with TP-14 tonearm. Changes from the TD124 include change in paint color from cream white to medium-grey. Minor changes in the controls. Also revised was the TD135, now TD135 II.
1968 Introduction of the TD125 electronically-controlled (Wien Bridge Oscillator) turntable equipped with the TP25 tonearm. This table replaces the TD124 II as the flagship of the product line.
 
EMT je 1966 kupio većinski udeo u Thorensu i proizvodnja Thorens gramofona je prebačena u EMT-jevu fabriku u Lahr-u u Nemačkoj.
EMT istorija: https://en.wikipedia.org/wiki/Elektro-Mess-Technik
 
EMT-928 gramofon je baziran na osnovi Thorensa TD-125.
http://www.fabtech.de/en_emt-turntables_emt928.html
EMT 928 is the only belt driven turntable made by EMT. As the development departement of the formerly "Geraetewerk Lahr GmbH" was working for Thorens as well as for EMT, you may find features at the EMT 928 which can also be seen at Thorens turntables. The unit is driven by a 3 phase motor which is supplied by an own oscillator. While the unit is in stop mode (a light weight auxiliary platter is stopped by means of a bolt from the side) the velocity is raised to get the auxiliary turntable as fast as possible to the standard speed when the brake is released. - There have been different constructions for the brake. The very first has been with two arms, which touch the platter, while the late one is a small bolt with rubber tip, surrounded by a felt ring. The tone arm (EMT 929) is lowered and raised by means of a lift which is damped with silicon oil and operated by a bowden cable. The moveable inner chassis rests upon 3 so called rubber mushrooms. They are adjustable to equalize both chassis to the same height. But over the years the rubbers become dry and shrink. Shock absorbing gets lost.
 
Neki detalji o vezi EMT-928 i TD-125 se mogu pročitati i ovde: http://www.stefanopasini.it/Thorens_TP14_vs_EMT929.htm
 
Evo ga EMT-928, tj. praktično Thorens TD-125 sa dodacima koji ga čine pogodnijim za profi upotrebu i sa EMT ručicom (koja je razvijena po ugledu na Thorens BTD12S):


 
 
Jedna od razlika između EMT-928 i TD-125, je i ta da su kod EMT-a opruge zamenjene sa gumenim pečurkama, pošto ljuljanje nije uvek poželjno/zgodno pri profesionalnoj upotrebi.
Iste pečurke su koršćene standardno kod TD-124, a prodavale su se i kao dodatna oprema za TD-125 za upotrebu u diskotekama:

 
Postoje iskustva da TD-125 i TD-126 bolje sviraju rok sa tim pečurkama.
http://www.stefanopasini.it/Thorens_CB-909.htm
http://www.diyaudio.com/forums/analogue-source/52942-thorens-td-125-mkii-parts.html
 
 
 

pa....sta su danasnje ishajpovane cene,o tome ne bih:
http://www.tonepublications.com/magazine/issue-54/
 
stranice 30-38 ,al obrati paznju na cenovnnu tadasnju skalu izmedju modela 124 vs 125 ,strana 33:
"In this guide, with prices including
taxes and rounded to whole
pounds, and without tonearms, the
TD 124 retailed for Ł45, the TD 150
sold for Ł30 and the then-new TD
125 cost a heady Ł70."
 
 

Postoje i gramofoni sa elektronski kontrolisanim AC motorom,  npr. moj Thorens TD-126 MkI.
Imam i Technics SL-151 MkII, oba su u nekoj sličnoj klasi po kilaži i oba imaju istu SME 3009 s2 ručicu  sa identičnim VdH ožičenjem.
Thorens mi nekako svira "lepše" od Technics-a i ako su decibeli na strani ovog drugog.
Takođe, Technics je jako osetljiv na airborne vibracije pri glasnijem slušanju što kod Thorens-a nije slučaj.

 

Prezentacija HiFi zvučnika Notax M. Pozivam sve audiofile na druženje i slušanje muzike.

 
Dobro došli. 

Kada se vec vodi racuna o kojecemu, neka se vodi racuna i o bitnim stvarima. Pozdravljam kliktanje i cestitam na upornosti i savesnosti. A to moze da razume samo neko ko se dobro opekao na skupim igrackama.
Elem

Prvo sto bih probao, da ne ulazim u analizu kola, po analogiji sa integralcima i rijom u povratnoj sprezi, ja bih probao da manipulisem pojacanje preko R574, recimo povecanjem na 100 oma..
 
P.S.
Uz veliku skepsu. svakako bih pre pravio baska riju za konkretnu glavu, sa vecom osetljivoscu.

Mene je kolega pre nekih godinu i po dana bio zamolio da mu proverim jednog Supex-a, za kojeg mu je prodavac tvrdio da skoro uopšte nije radio.
U pitanju je bila besramna laž - igla je bila potrošena "do balčaka" , verovatno je već počela i da oštećuje ploče:


 
 
 
Ne verovati nikome ništa!
Ja ne verujem ni sebi, pa zato koristim brojač.
Za svaku odsviranu stranu ploče po jedan klik, tri klika = cca jedan sat svirke. 
Tako da nema nagađanja koliko je koja igla sati odsvirala.
Posle 500 sati ide pod mikroskop.

Mene je kolega pre nekih godinu i po dana bio zamolio da mu proverim jednog Supex-a, za kojeg mu je prodavac tvrdio da skoro uopšte nije radio.
U pitanju je bila besramna laž - igla je bila potrošena "do balčaka" , verovatno je već počela i da oštećuje ploče:


 
 
 
Ne verovati nikome ništa!
Ja ne verujem ni sebi, pa zato koristim brojač.
Za svaku odsviranu stranu ploče po jedan klik, tri klika = cca jedan sat svirke. 
Tako da nema nagađanja koliko je koja igla sati odsvirala.
Posle 500 sati ide pod mikroskop.

Mikroskop je privremeno izašao iz fokusa, pošto smo već odavno planirali da ovo završimo.
Raspust je stigao, pa da ne odugovlačimo, da klinac što bolje iskoristi vreme dok ne odemo na more! 
Za čkiljenje u bakterije i istrošene gramofonske igle uvek ima vremena!

 

Sa ovom konstrukcijom si se provukao ka uspehu, a sta je sa mikroskopom? 

Gotovo!
Zbog potencijalno veće (?) kompatibilnosti sa različitim izvorima, stavili smo 10K otpornike i za sada sve radi super.
Ovo malo pojačalce stvarno zna da zagrmi sa ovim Yamaha kutijama!
Hvala svima! 


 




 

Recimo da spajas dva kanala. Kraj dosadne utakmice, pa dok cekamo produzetke.  
Zamisli da ta dva kanala rade u mostu, u kontrafazi. levi maks sving u minus, a desni u plus. Pa saberes napone.
 
E za taj napon definises otpornik prema mogucnostima izlaza koje spajas, da li su tranzistori, snazniji, da li su neki opampovi u pitanju..sta god, kolika je strujna "sposobnost" izlaza.
 
Ja tu ne bih, odokativno, stavljao manje od 10K otpornike, po semi 1. Nema potrebe dodavati otpornik prema masi, em je izvor suma, em je nepotreban.
 
Ja koristim metal film otpornike, davno nakupovane zalihe, 1%...ne bih nesto drugo da preporucujem...