Kuja

Za šta ti je tačno potrebna takva sprava?
Ne znam koliko je stvarno upotrebljivo i precizno, ali postoje i softverske varijante.
WFGUI:
http://www.ant-audio.co.uk/index.php?cat=post&qry=library
http://www.tapeheads.net/showthread.php?t=55581
http://new-hifi-classic.de/forum/index.php?topic=7328.0

 
Ovo poređenje sa pravim hardverskim uređajima ne deluje loše:

 
 
 
 
 

Nemoj samo da svi nezavisno bidujete u ZZZ-ovo ime i međusobno se takmičite, pa nasvirate cenu!

Otišla u dobre ruke!

Zanimljivo!  Samo da nabaviš dovoljan broj novih igala.
Možeš ih kupiti recimo ovde (u description polje za pretragu ukucaj "steel"):
https://www.pickupnaalden.com/english/search.asp?N=01886
 
Igle na tim gramofonima su čelične i za jednokratnu su upotrebu. Ploče su imale projektovan životni vek od 30 do 50 slušanja:
http://www.lencoheaven.net/forum/index.php?topic=426.0
 

imao i 103,i 103R..voleo obe,s cim,u cemu opet nek bude nebitno,jer bit ce drmanja kaveza i lavine dopisivanja opet od par dana..za ovo drugo,samo mogu da ponovim,bitno je da korisnik ukapira,prije ili kasnije,sta mu je u sustini potrebno,sto prije se ovo razcisti sa onim "unutrasnjim vragom",to bolje...ovo ce vec samo po sebi resiti ono pitanje jeftinije ili skupo

bitno je da ljudi ukapiraju kad-tad,sta im u sustini treba,za razliku od onog sto im se namece kroz marketing,forumske gurue sa raznoraznim celeb sistemima..ako ih pitas,reci ce ti ladno,da su dobili bolji zvuk,barem po njima,i po njihovom ukusu..tabu tema u svakom slucaju

Jedna zanimljivost...
Ortofon MM zvučnice u stvari nisu MM već MI (Moving Iron).
U pitanju je VMS (Variable Magnetic Shunt) princip rada, što je u stvari Ortofonova varijanta Moving Iron-a:
 

 
 
 
 
Prstenasti magnet je fiksiran a unutra njega se pomera mala i veoma lagana gvozdena polugica.
 
Ta pokretna polugica je manje mase od pokretnih magneta u klasičnim MM zvučnicama,
tako da je verovatno to razlog zbog kojeg su Ortofon MM/MI zvučnice veoma detaljne
i možda bliže zvuku MC zvučnica od dela MM ponude drugih proizvođača.
 
Unutrašnjost OM/Concorde zvučnice (princip isti i kod serija OM super, 500 i 2M):
 

Na koji način si poredio originalni CD i rip?
Kako bi poređenje bilo validno, podrazumeva se da rip je dobijen ripovanjem baš tog istog CD-a.
 
Po meni, razlike ne treba tražiti toliko između CD-a i ripa, koliko između načina reprodukcije istih.
U mom slučaju, u zavisnosti od playback lanca, rip može svirati lošije, isto ili bolje  od CD-a od kojeg je nastao.
 
Mogu da pustim CD direktno preko CD plejera, ili CD plejer povežem preko coax SPDIF-a na DAC. DAC mi je bolji od CD plejera pa je tako i dobijeni zvuk bolji.
Ili... ripujem CD pa ga iskopiram na USB flash koji ubodem direktno u taj isti DAC (na DAC-u imam dva USB porta - zadnji svira bolje od prednjeg! ),
...ili pustim isti rip preko kompjutera, pri čemu se zvuk razlikuje ako koristim opički kabl direktno ili koristim odvojen USB to SPDIF konverter,
...a dodatno se razlikuje ako na taj USB to SPDIF konverter zakačim eksterno linearno napajanje, ... a razlike ima i ako umesto linearnog zakačim baterijsko...
...A razlikuje se i zvuk različitih softverskih plejera na kompjuteru.
Razlikovao se i kada sam kao SPDIF izvor koristio Squeezebox Touch, PC sa Foobar-om, PC sa Daphile-om i MacMini. ...MacMini svira najbolje.
 
Deuje komlikovanije nego što stvarno jeste. 
Kada sve namestim kako treba, kod mene rip svira bolje od originalnog CD-a. 
 
 

u međuvremenu se pojavio i Network Audio Player, koji uzgred može i da strimuje (i raspberry to može) i koji je hardverski optimizovan za muziku bolje od Mac ili PC, i ukupno jeftiniji od njih.. ima ih raznih, oni bolji (za ne poverovati, ali većinom oni bolji) imaju izlaz za eksterni DAC.. tehnologija se malo pomerila, u stvari ovo je jedino polje u audiu gde je bitan pomak moguć, tako da streaming nije primarna već podrazumevajuća stvar, a PC (Mac) zaista više nisu, koliko god optimizovani bili, ultimativni izvor digitalnog zvuka.. naravno je da su ti playeri bazirani na nekakvom hardveru koji je u osnovi računar, ali to su samo u osnovi - imaju specijalizovan operativni sistem za audio i preko njih ne može da se fejsbuči niti da se čitaju vesti.. to su plug'n'play sprave, koje su spremne za rad u roku od 15 sekundi od paljenja, i kod kojih se ne čuje (ako su u višem rangu kvaliteta) razlika između FLAC i WAV pošto su algoritmi za konverziju urađeni dobro, a sama sprava nije opterećena ničim drugim osim puštanjem audio fajla
dakle, streaming je primarno za pay ili besplatne AV servise, veoma je zavistan od veze sa izvorom, ako je izvor muzike u stanu, tada nema potrebe za strimovanjem - poveži kabl na hardverski player i uživaj - košta? uporedivo sa PC - streaming device - streamer
NA Player, uz NAS sa kojim je povezan mrežnim kablom, omogućuje bolji kvalitet digitalne muzike.. eno ga  @paja959 začuđen onomad pozitivno komentarisao zvuk digitalije sa komponenata srednje klase kod mene

Ne kupujem vinil po svaku cenu, samo zato što je vinil.
Najviše tražim neka specifična i zanimljiva izdanja kojih nema na CD-u ili ih je nemoguće naći (out of print mali tiraži, itd).
Najčešće odem na berzu i vratim se sa gomilom ploča od kojih pola ni ne znam šta su. ...A onda utvrdim da ne postoje ni na Discogs-u - nekakav brkati trio iz Gvatemale iz 60-ih i tako to.
 
Što se filatelije tiče, skupljam recimo ploče francuskih izvođača iz 50-ih i 60-ih, nemačkih iz 20-ih i 30-ih, itd...
Neke od njih imati u originalu je neprocenjivo.
Na buvljaku u Barseloni, letos ulovljen skoro mint first press prvog albuma Žilbera Bekoa iz 1953-e za 4 evra:

 

...Al' zato samo gomilam vinil!!!

Na koji način si poredio originalni CD i rip?
Kako bi poređenje bilo validno, podrazumeva se da rip je dobijen ripovanjem baš tog istog CD-a.
 
Po meni, razlike ne treba tražiti toliko između CD-a i ripa, koliko između načina reprodukcije istih.
U mom slučaju, u zavisnosti od playback lanca, rip može svirati lošije, isto ili bolje  od CD-a od kojeg je nastao.
 
Mogu da pustim CD direktno preko CD plejera, ili CD plejer povežem preko coax SPDIF-a na DAC. DAC mi je bolji od CD plejera pa je tako i dobijeni zvuk bolji.
Ili... ripujem CD pa ga iskopiram na USB flash koji ubodem direktno u taj isti DAC (na DAC-u imam dva USB porta - zadnji svira bolje od prednjeg! ),
...ili pustim isti rip preko kompjutera, pri čemu se zvuk razlikuje ako koristim opički kabl direktno ili koristim odvojen USB to SPDIF konverter,
...a dodatno se razlikuje ako na taj USB to SPDIF konverter zakačim eksterno linearno napajanje, ... a razlike ima i ako umesto linearnog zakačim baterijsko...
...A razlikuje se i zvuk različitih softverskih plejera na kompjuteru.
Razlikovao se i kada sam kao SPDIF izvor koristio Squeezebox Touch, PC sa Foobar-om, PC sa Daphile-om i MacMini. ...MacMini svira najbolje.
 
Deuje komlikovanije nego što stvarno jeste. 
Kada sve namestim kako treba, kod mene rip svira bolje od originalnog CD-a. 
 
 

Pozdrav svima. Nasao sam kutije, posle duzeg trazenja. U originalnom su stanju, ali je potrebno malo sredjivanje oko furnira, i promena vesanja. Evo su slike kutija, kada ih sredim postavicu nove slike

Bilo koji granit ce odraditi posao, kao masivna podloga, daleko je Juzna afrika.  
Ima ih po onim neveselim radionicama, ovaj prelepi mi deluje da je maslinasto zeleni.

Greota . . . 
Ja sam sve nekako mislio da si ti ono baš, baš , vintage fan. 

Postovani ljubitelji gramofona,
vidim da me nesto prozivate (neki i hvale, hvala im)  pa samo da vam kratko odgovorim; bice ovo moje prvo i poslednje postovanje na ovom forumu, i molim moderatore da ukloliko im smeta mogu odmah da obrisu ovaj moj post ili da rade sa njim sta god zele, ukinu nalog, banuju, itd.
- moj broj telefona kao i mail adresa (vise njih) su na mojim sajtovima dostupne svima vec vise godina i svako ko zeli moze da me kontaktira sa bilo kojim pitanjem u vezi gramofona, itd., a takodje svi se manje vise poznajemo vec dugo, ali interesantno retko ko od vas me je ikad kontakirao u vezi gramofona, neznam razlog za to, ali ga vi sigurno znate;
- sto se tice cena mojih gramofona one su takve kakve su i ima razloga zasto su takve, i ko god me je kulturno kontaktirao (uglavnom kupci iz Bg) je dobio lep popust i sada slusa neki od mojih gramofona, neki i vec vise goodina; njih nema mnogo (vlasnika mojih gramofona u Srbiji), ali je indaktivno da su to uglavnom ljudi sa ozbiljnim kolekcijama ploca koji slusaju muziku i nisu  clanovi ovog niti ostalih slicnih foruma;
- o ukusima necu raspravljati, da li je nekome nesto lepo ili ne (sa stanovistva dizajna, itd.), to je njegova licna stvar, ali bih molio da ako vec zelite nesto da me prozivate ili hvalite po pitanju dizajna ili tehnicke doradjenosti gramofona (kako je to ovde neko formulisao) molim da me kontakirate direktno na neki od mail-ova.
toliko od mene, i zelim vam svima da vise slusate muziku, a manje sedite pred compom (za tastaturom)!
igor

Ovo kameno je granit. 
Nije go, u sendviču ima više materijala: gumirana pluta, granit, mekana sunđerasta guma, sve na medijapanu.
Da li bih ga preporučio ne znam, stavio sam ga radi povećanja mase i nisam probao ništa drugo, tako da ne mogu da kažem da li je to najbolje rešenje.
Meni radi posao pa se nisam dalje zamajavao.

Bravo!  
Podsetio si me da je Dirlada bio moj prvi singl (više sam voleo B stranu Sinefoula - oblačić), koji sam dobio na poklon od ćaleta zajedno sa mojim prvim mono gramofonom Traviata:

 
Zatim je sledila ista takva Traviata (takođe poklon od ćaleta) ali ovaj put stereo  :

 
Zatim je usledio apgrejd u vidu modernijeg Trubadura :

 
A onda je pre 32 godine usledio gigantski skok na Thorens-a TD-126 MkI sa SME ručicom i Otofon VMS-30 MkII zvučnicom.
...I tu sam stao!
Slušam ovog istog Torensa od 1985-e i nemam nameru da ga menjam.  Slika iz OM40 perioda:

 
Pre par godina sam ubacio sam u igru i Technics-a SL-151 Mk2 takođe sa SME ručicom i AT-440 za pohabanije ploče sa berze i buvljaka.
A kod klinca u sobi radi Technics SL-Q3.
 
Najviše sam uživao uz Traviatu i Trubadura, ali to nema veze sa zvukom!
B strana sa gore pomenutog singla  :
 

Malo, malo, pa procitam ovaj moj spisak gramofona, ali . . . .  nisam se setio, a ni napisao ovde onaj PRVI . . . . gramofonski setup-a kada sam i shvatio sta je u stvari ta "magija" zvana vinil.
Supraphon. 
A onda i dve singlice koje sam maximalno rabio svakodnevno, na rodjendanima, kako i privodjenjima. . . .

hajd i ja da dodam moju kriminalnu prošlost:
-RIZ Traviata
-Uher no-name sa raznim Ortofon FF i sličnim MM glavicama
-Kuzma Stabi Mk2 sa Stogi ručkom. Razne MM zvučnice Ortofon i Audio Technica
-Linn Axis + Basik. Razne AT zvučnice, kao i jedna Roksan zvučnica
-Kuzma Stabi Mk2 (ne onaj sa početka priče), Roksan Artemiz, AT95, Benz Micro (2kom), Ortofon MC15 MkII, penzija.
 
ako sam izostavio neki gramofon koji sam imao nemojte zameriti, nije namerno. Prosto nije bio vredan pamćenja.

Paaaa . . . . . dobro . . . kao neke zelje ( mada znam da si im'o EMT ) i neka . . . 
Mozda je bolje kao neki start reci - sta sam imao/imam sad' + pa haj'mo onda i neke potencijalne kol'ko-tol'ko realne zelje.
 
Da krenem od sebe :
 1. neki Sony iz Sony linije, ne znam oznaku, ali je bio DD def.
2. Dual HS39 ( onaj do 00, sa integral amp-om i kutijama sa strane + onaj slide za singlice ) - i dan-danas mi zao sto ga poklonih dalje
3. Thorens TD160 + SME IIIS ( sa uljanom kadicom ) + AKG PS8 Super Nova ( jos tada VdH vrh )
4. Thorens TD126 MK III special + njegova pripadajuca TP rucica + Ortofon MC-3 Turbo
5. Kuzma Stabi 2 + Jelicic VTA 9" + Ortofon MC 20 Super
6. VPI HW-19 MK III + Jelicic VTA 9" + Ortofon Rondo Red/Rohmann/540 MK II
 
Na wanted listi za gram. br.2  ( znaci zelje ) :
1. Linn Sondek + Linn Ekos 
2. Mitchell Hydraulic Reference 
3. . . . . opet neki "Englez", "Skot" . . . . tj. UK . . . . jbga, . . . . "magla" . . .  pekmez . . .  sljive . . . spajz  . . . . itd. 
 

Promaših PS!
Ako pažljivije pročitaš ranije postove, videćeš da smo u stvari zajedno tu negde! 

Možda nisi pažljivo čitao. Niko to nije tvrdio.  Vibracije se ne anuliraju.
 
Poenta je da u svim meni poznatim rešenjima gramofona sa vešanjem ceo sistem vibrira zajedno (tanjir čvrsto povezan sa ručicom),
a ne da odvojeno svako za sebe vibriraju nosač informacija i čitač tih informacija.
 
Teorija kaže da kada svi elementi sistema vibriraju (koliko toliko) zajedno/usklađeno, očitavanje informacije iz brazdi će biti preciznije nego u slučaju da vibriraju neusklađeno svako za sebe.