BlueSky

1. D.Self je vršio neka merenja. Neki releji mogu da unesu izoblicenja. Nelinearnosti može da se pojavi ako je relej tako konstruisan da njegov okvir koji je deo električnog kola, bude i deo magnetnog kola. Okvir releja je napravljen od mekog gvožđa, kako bi se sprečilo da postane trajno namagnetisan, i to izgleda da uzrokuje nelinearnu otpornost kontakta, verovatno zbog namagnetisanja i zasićenosti materijala. Na slici 1. se vidi izobličenje samog pojačavača (kriva A) i izobličenje nakon releja (kriva B ) pri snazi od 200W/2oma. 2. Mogu da se koriste FET-ovi redno povezani u + i - granama za napajanje. RdsON je nekoliko desetina milioma tako da se neće javiti veliki pad napona na njima kada su uključeni. GK radi nešto na tom principu na diy-engineering forumu. 3. Da se ugradi neka vrsta stand-by kola u sam pojačavač. Ja sam isprobavao nešto slično kao što je prikazano u blok šemi u datasheet-u za LM3886. Treba da se dodaju još dva diferencijalna stepena i izvor konstantne struje za mute funkciju. To radi, ali ne baš zadovoljavajuće, jer degradira linearnost osnovnog pojačavača. Ili možeš da probaš nešto slično kao što je to urađeno u HK990 (slika 2.)

Unutrasnja - a prema kontroleru i bridge-u?

Ne interna već magistrala prema kontroleru i-ili prema memoriji.

Na 64-bitnu magistralu podataka se prešlo još u doba Pentium procesora. Adresna magistrala je imala širinu od 36 bitova kod Pentium Pro procesora, dok današnji procesori imaju preko 40-pina za adresnu magistralu.

Namenjen je za procesore sa disipacijom do 140W.Više detalja na:http://www.overclockersclub.com/reviews/asus_triton78/Hladnjak je NOV-NEKORIŠĆEN.

Zbog letnjih vrućina....up Cena 1.200 din

http://www.diyaudio.com/forums/parts/166715-2sk1530-2sj201.html

Inače, šteta što Toshiba gasi proizvodnju 2SK1530 fet-ova.

Trebalo bi ,po meni, da se definitivno preradi kompenzacija za ovaj pojačavač. Dosta ljudi je imalo problema sa oscilovanjem ovog pojačavača.

Xexe jedan moj kolega je preuzeo posao za pločicu za ovo kolo. Trebalo mi je nekoliko dana da pokupim sve potrebne footprintove u biblioteke. U Application Note dokumentu su, čini mi se, više puta skretali pažnju na layout ground plane-a za ispravan rad kola.

Koliko sam ja video, i dalje se na fakultetima uče algoritmi radi optimizacije programa. Znam da su nas dosta mučili sa optimizacijom algoritma za sintezu hardvera.A zašto Windows radi tako kako radi? Pa napravljen je da donosi pare. Čitao sam da registar baza nije kreirana da reši problem gomile konfiguracionih fajlova (što bi možda bio validan tehnički razlog, posmatrano iz ugla programera), već da omogući "enkripciju" podataka koji programi čuvaju u njoj, kako bi strane softverske kompanije, jelte, što više zaštitile intelektualnu svojinu (jako mrzim taj termin) koja je implementirana u tim programima.

Q: If a person who speaks two languages is called bilingual, and a person who speaks three languages is called trilingual, what do you call a person who speaks only one language?A: American

tebi stvarno koza stala u supu ovih dana ?

....Koliko ce velika povrsina kapacitetom uticati na ulazne signale, da li neko ima iskustva?

Jes' da je kasno, ali nije na odmet: klik

U nekoj od tema se pominje nepovoljan kapacitivni uticaj ground plane-a na štampane veze i onda bi valjalo znati koliko tačno i iznosi taj uticaj.Sledeća formula je ustvari modifikovana formula za računanje kapacitivnosti pločastog kondezatora:C=(k*A)/(1.129*d) [pF]gde je:k = relativna dielektrična konstanta PCB-aA = površina štampane veze i ground plane-a koje formiraju kondezator u cm^2d = je debljina pločice u mm.Kapacitivnost se dobija u pF.Primer:Imamo veze i ground plane koje formiraju površinu od 1cm^2. Recimo da se koristi standardna FR4 pločica, debljine 1.6mm. Rel. dielektrična konstanta se obično kreće od 4 do 4.4. Uzećemo, u ovom primeru, da je 4.2.Dakle, podaci su:k=4.2A=1d=1.6to se zameni u gornju formulu i dobija seC=2.32pFEto.

ovako je sve resivo ....... lako

Stavljanje još dodatnih nelinearnih elemenata, kakva je npr. dioda, u kolo povratne sprege kao i na samom ulazu nije dobra ideja ako se ide na što manje izobličenje signala. Kroz diodu uvek teču struje, kako u DC režimu, tako i u AC režimu, koje su jako nelinearne. U DC režimu teče slaba struja inverzne polarizacije, a u AC režimu teče struja koja potiče od nelinearne kapacitivnosti (zavisna od napona) PN spoja. Uticaj tih struja je utoliko veći ako su impedanse u kolu velike.

Primer:

BZX79 zener dioda

- inverzna struja pre Zenerovog napona Ir=2-3uA

- kapacitivnost 300pF pri Ud=0V

Na red sa otpornikom od R=22k to stvara nešto što liči na nelin. naponski razdelnik + jedan nelin. RC filter => što nije dobro.

http://www.youtube.com/watch?v=85vpoVYfM3M&feature=player_embedded

...

Moze li mi neko pojasniti sta rade R13/R14 i R15/R16 sa VGS multiplierom(stvaraju razdelinik napona?) i kako C3/C4 limituju struju?

Evo seme i plocice:

Hybrid sema

Hybrid ploca

Hvala

Ti elementi koje si naveo čine bootstrap kolo.

Gledamo samo gornju polovinu šeme.

Zamisli TRENUTAK da si na ulaz bafera doveo sinusni signal, i to tako da upravo počinje pozitivna poluperioda sinusoide, odnosno, da signal na ulazu raste. Preko kondezatora C9 i otpornika R9 taj signal se prenosi do gejta tranzistora Q1. Između pinova gejt i sors tog tranzistora počinje da raste napon, što dovodi do toga da tranzistor propusti kroz svoje telo još veću struju drejn-sors. To povećanje struje dovodi do toga da se podiže (gledano u odnosi na masu) napon na izlazu (OUT), tako da, u osnovi, napon na izlazu prati promene napona na gejtu. Kondezator C3 je u prethodnim trenucima već bio napunjen preko otpornika R13 i na svojim krajevima ima odogovarajući napon. Pošto je on velike kapacitivnosti, on se u ovom opisu ponaša kao jedna baterija koja je vezana na izlaz, sa jedne strane, i na R13 i R14 otpornike, sa druge strane. Pošto je napon na izlazu počeo da raste, onda će početi da raste i napon na gornjem kraju "baterije", gde se spajaju otpornici R13 i R14. Primetićeš da je R14 sa jedne strane vezan na ulaz, gde se napon podigao za recimo 1V, a sa druge strane je vezan na "bateriju" gde se napon isto podigao za 1V (preko tranzistora, izlaza, pa "baterije") šta znači da napon na krajevima otpornika ostaje isti, odnosno, šeta zajedno sa ulaznim naponom. Pošto se napon na krajevima R14 ne menja, onda kroz njega teče konstanta struja i u ovom kolu se ponaša kao izvor konstantne struje, doduše, ne savršen, ali radi. To znači da je ulazna impedansa na niskim frekvencijama velika, nekoliko desetina kilooma (otuda samo 220nF na ulazu), dok na višim frekvencijama ovaj bootstrap rad počinju da "guše" parazitne kapacitivnosti tranzistora, pa ulazna impedansa opada.

EDIT:

Inače, postavljanjem rednog otpornika od 1k na red sa gore pomenutim "baterijama"-kondezatorima gubi se smisao bootstrap kola i maksimalna ulazna impedansa će biti samo oko 10koma ("gušeći" ulazni napon još više nego pre modifikacije) i u tom slučaju treba da se povećaju kopacitivnosti C2 i C9 na ulazu.

Možda nekom pomogne ova slika da shvati kako na strujnom generatoru mogu da postoje inverzni naponi, a da struja teče i dalje u nacrtanom smeru.

Evo

sem sto su kod Vas umesto otpora u diferencijalnom delu strujna ogledala http://www.diyaudio....ic/1664-bedini/ . Sad jos kazite da Bedini ne radi.

Pa ja ne znam da li ja pričam kineski. Pa baš zato i šema u prvom postu ne radi kako treba, upravo zbog prisustva strujnih ogledala u simetričnom diferencijalnom stepenu! Diferencijalni stepen sa otporom kao opterećenjem radi bez problema. Mislio sam da ste razumeli to...

Zao mi je sto ne poznajem SPICE ali kolo koje ste postavili ne radi oupste.

Impuls, povežite 12 tranzistora i 10-ak otpornika i dokažite da je sve to stabilno, da grešim i da nemam nikakvo osnovno znanje i poznavanje elektronike.Pokažite na šemi koji tranzistor je inverzno polarisan, a ja ću Vam uzvratiti sa slikom koja pokazuje naponske nivoe i struje na krajevima tog tranzistora.

Tema sa diyaudio koju ste linkovali opet nema istu semu od koje je sve krenulo. Tamo je emiter folover umesto VAS-a.

Zamena jednog tranzistora sa emitter follower-om ne menja topologiju pojačavača.

... Mozda bi trebalo da patentirate tranzistor kome je baza emiter spoj inverzno polarisan i pri tom pusta struju kao da je normalno polarisan.

Verovatno ste zaboravili, ali postoji i inverzni aktivni režim za tranzistor (mada nisam nikada video da ga neko koristi), postoje parametri modela koji i taj radni režim tranzistora opisuju u SPICE-u.

Mislim da je dalja prica uzaludna.

Ja mislim da tema polako gubi smisao jer tražite dlaku u jajetu u mojim izlaganjima umesto da se zapitate da li kolo iz prvog posta zaista nije korektno.

Sema koju ste postovali uopste nema ulazne diferencijalne setovane na radnu tacku vec su konstantno zakoceni jer strujni izvor mora ici prema suprotnom naponu.

SPICE ne uzima u obzir naponske nivoe na krajevima strujnog generatora. Diferencijalni pojačavač je ispravno polarizovan, gornji kraj strujnog generatora je na nižem potencijalu od donjeg kraja generatora.

Sem toga stabilnosti celog kola doprinose i tranzistori koje niste nacrtalni a ciji emiterski otpori idu na izlaz odnosno povratnu spregu.

Izlazni tranzistori ne mogu da utiču na struju VAS-a na način koji je dobijen u prethodnom postu. Povratna sprega se ostvaruje preko e2 (naponski generator kontrolisan naponom), namerno sam to uradio da izolujem struju koja teče kroz otpornike povratne sprege od struje VAS-a.

Uzeli ste da pricate o dva totalno razlicita kola pri cemi vcase ni nema podesenost radnih tacki i hocete da Vam radi stabilno.

Kola su ista, pogledajte malo bolje.

Problem danasnjih inzenjera sto nemaju pojma o osnovnim sklopovima a slepo veruju simulatorima. Jos kad bi simulator rekao da nesto nije dobro povezano onda bi bio pravi.

Za neke je to tačno, a za neke inženjere i nije.

I sto rece Borko, lemilicu u ruke pa samo prvi stepen napravite kako treba a ond ozemo dalje diskutovati.

Vi tvrdite da kolo radi, ja tvrdim suprotno. Zašto bih ja, koji tvrdi i pokazao* da nešto NE radi, pokušao da napravim to?Uostalom, ako neko baš želi da uradi neki pojačavač sa simetričnom topologijom i strujnim ogledalima može da pogleda ovu temu (obratiti pažnju na Edmond Stuarta-a) radi dalje inspiracije i razmišljanja na datu temu.*(ali ne vide svi)

Greška u gornjem postu, otpornici su tolerancije 1%.Da pojasnim prvu sliku. Dakle, radi se DC analiza i proračunava se struja VAS-a, gde se pre toga nasumično biraju vrednosti parametara komponenti u zadatom intervalu gore navedenih tolerancija. To je odrađeno 1000 puta pa se se za svaku rezultat na dijagramu postavi po tačka. Te tačke formiraju linije koje su vidljive na slici.

...A na osnovu emiterskih otpora moze da se izracuna i struja

Deluje na prvi pogleda da je tako, ali, nažalost, to je daleko od istine. Naime, kolo je jako osetljivo na varijacije parametara, kao što su tolerancije otpornika, varijacije upotrebljenih tranzistora i temperature. Perspektive radi, pored analize simetrične topologije, odradio sam i analizu klasične Self topologihe sa strujnim izvorom.Slika govori hiljadu reči:Na gornjoj slici su prikazane dve kolektorske struje. Kolektorska struja donjeg tranzistora u simetričnoj topologiji (plava boja) i kolektorska struja klasične Self topologije (zelena boja).Odrađeno je 1000 DC analiza kola sa navedenim tolerancijama komponenata (Monte Carlo analiza). Na gornjoj slici se vidi da struja simetrične topologije divlje šeta u granicama od 0mA do preko 6mA iako sam računao da treba da bude samo 2mA jer je 2*51 =~ 100 oma. Struja VAS-a i ne zavisi mnogo od emitorskih otpornika, najveći uticaj na kolektursku struju VAS-a ima, zapravo, Beta upotrebljenog tranzistora u VAS-u. Zbog toga je skoro nemoguće menjati struju samo promenom emitorskih otpornika. Može se primetiti da je kolektorska struja klasične topologije mnogo mirnija, iako su upotrebljene komponente sa istim tolerancijama kao u simetričnoj topologiji. Druga osobina klasične topologije je to što se struja lako menja izborom emitorskog otpornika u strujnom izvoru.Upotrebljeni su sledeći elementi:1. Idealni tranzistori okarakterisani sledećim DC paramatrima:.. Beta = 200 tolerancija : +/-2%.. Re (otpornost emitora) 20oma tolerancija : +/- 2%.. Early voltage (definiše nagib u izlaznoj kar.) 100V tolerancija : +/- 2%2. Otpornici od:.. Otpornost 100 oma tolerancija : +/- 2%.. i otpornost u kolu VAS 51 oma tolerancija : +/- 2%Naravno, situacija u praksi može biti još gora. Ovde čak nije ni uzeto u obzir promena temperature celog kola, kao i različite temperature pojedinih komponenti.Prilažem sliku šeme korišćene u analizi.

Sipi,Čovek je napisao i predložio nešto što je krajnje pogrešno, može on da ima veliko znanje i ogromno iskustvo, ali to ne čini ono što je napisano ispravnim. Ponavljam, greška jeste naočekivana i glupa, ali ne i D.Self. Reći za nekog da je popio teško da smatram uvredom, a reći za nekog da pije je druga stvar. Nije mi bila namera da vređam coveka, već sam temu nazvao na komičan način u duhu ovog foruma. Cilj ove teme je da se čitaoci ne zalete i krenu u neko razmišljanje o gradnji ovog projekta, a da ne znaju jednu bitnu činjenicu: da kolo ne radi kako je zamišljeno. Već sam nekoliko puta ulazio u diskusiju sa ljudima (jedan je i član ovog foruma) da ovakvo kolo ne radi, jer su na ideju dolazili ili sami ili su npr. čitali knjigu Randy Slone-a. Pravo je razočarenje što se ista greška potkrala i Self-u, a posebno u njegovoj knjizi, jer pisanje knjige zahteva da se preko materije prođe više puta i ono o čemu se piše potvrdi da je istinski tako pre nego sto uđe u knjigu. Barem ja tako zamišljam proces pisanja knjige.

....a nazivati D.Selfa blesavom pijandurom je stvarno bezveze...

Svako ponekad popije, ali nije pijandura.Svako greši, ali to ne znači da je blesav.

Sinovac, ...cak i od strane nadobudnog balavca...

Ali ti ne bio bio Sipi (ili Juma), a da konverzaciju ne preneseš na lični nivo.