Srecko

Evo nešto o Akai-u sa odličnog sajta za tjunere ( http://www.fmtunerinfo.com ):
Akai AT-2600 (1977, $300, silver, black, with amp, black with amp, back, back with amp, gangs, schematic left, schematic right, board layout) search eBay
The AT-2600 is a scarce, underrated AM-FM tuner with 5 FM gangs, . . . 
Imaš ovde napisano o samom prijemu, osetljivosti tjunera, antenama . . .
Na žalost, nema o Wega modulu nikakav rivju na fmtunerinfo-u.
Ovako, pre poređenja 1 na 1 koje će i biti presudno za konačnu odluku, navijam za Akai.
 
Edit : Kurshum-e, preteče me sa rivjuom.
 
 

Akai ako je ispravan , mora da fata maltene jednako kao Wega , sa obicnim komadom zice spojen na vruci konektor koax ulaza
 
oba moraju tako da rade .......
to po pitanju testa prijema
po pitanju zvucnog testa , i sam si napisao - moras da ih pojednacis po glasnoci , za direktnu komparaciju
no , najbolji test je - ugasi Wegu, ukljuci Akai i slusaj ga nedelju dana ........ samo ce ti se kasti kakav je
 

[mention=1956]Kuršum[/mention] [emoji106].
Navijam za Akai jer ga ima više na kilo, a o lepoti neću ni da govorim [emoji3].
 
 

nekada smo bili ozbiljna država koja je ulagala u kulturu, pa je pedesetih godina prošlog veka DECCA objavljivala ploče Beogradske Opere, čak desetak.. evo jedne:

to je bilo onda, ali danas DECCA u svojoj ediciji Eloquence, priprema CD reizdanja, čak 8.. evo prvog:

evo prvog: https://www.discogs.com/Borodin-Chorus-And-Orchestra-Of-The-National-Opera-Belgrade-Conducted-By-Oscar-Danon-Prince-Igor/release/6775756
i reizdanje: https://eloquenceclassics.com/releases/borodin-prince-igor/
bila jednom jedna zemlja..

Ehhhhh . . .  samo kada se setim kada sam ovaj moj par 57-ica, koji je i kada je kupljen radio za sve pare, odnet u Soltanus na pregled, dijagnostiku i full reparaciju.
Koje je tek Zoli imao dobronamerne, korisne i tehnicki ispravne savete, a ja sam sa druge strane jurio, trazio i pronasao ( thnx @Gox co.  ) onu jednu crvenu bakelitnu "kockicu" ( nedostajala je ) koja ide pozadi na panel kao ulaz za zvucnicki kabl.
Sve savete sam odbacio u Soltanus-u i zahtevao da se samo drveni ram osvezi, da se ostavi metalni zastitni grill, znaci, sve kako i je i nekada bilo.
Naravno, uradjena je komplet reparacija panela, tj. zamena folija, pregled i refresh EHT sekcija.
Cak i one tri male drvene nogice na kojima paneli stoje.
Respect za stalke koje radi One Thing Audio.
Takodje, respect i za originalne ramove/stalke koje Zoltan Soltanus radi pri servisu/reparaciji na zahtev, ali . . .  moj ceif, moj fetish. 
Ideja i moja zelja je da to bude onako kako je i bilo 1968 god. 

@Doktor ma ne moraš, meni je dosta i 50 [emoji3]
 
 

bijo Woland
pono Doturov ReVox
javnuo se malopre - kaze - dace Doturu 100 ejvara za njega , i svi zadovoljni
 

Samo da ja ne moram da ga umotavam u 100 ojra da bi ga neko uzeo.

+1
(za Ćoravu kutiju). 

nije, skinuo sam ih prošle godine, visoki se razgoropadili pa sam morao da ih uštrojim

nešto mi tu fali.. msm ono - praznina jbt.. OK za šmensi nogice (mada bi se i o toj tvrdoj gumi, dapače i o boji moglo razgovarati..), ali kamo ga Osigurač?! ako ga nema, valjalo bi ga izmisliti, ali ako ga ima, pa ga niste ni slikali za Dnevnik, tada je to strašan propust.. nači, da se turi Osigurač, ako nema da se našvajsuje, vidim da su na raspolaganju 3 (ej bre - Tri) tjunera, pa da lepo organizujemo clash osigurača (tjuneri su passe za clash), pa da za vazda utvrdimo Istinu

Veliko hvala na ekspresnoj komunikaciji, te na slikama "iznutrica" A 76 koje su bile dragocene.
Cajger ko cajger - bolje da je on zevnuo, nego neka kola (?), Zen to puno bolje zna ( uostalom, na ovoj temi se i videla jedna instant demonstracija sile kako izgleda jedna temeljna i ekspertska reparacija audio sprave  ).
Btw, i za ta "nekakva kola" Zen je imao rešenje ( @Gosha bi to "ispeglao" da je bilo potrebno, ali na svu sreću ona nisu bila dirana ).
Kako bilo da bilo, ako te put nanese u Prestonicu,  imaš podatke kada smo komunicirali ovde preko pm, javi se, navrati na kafu & piće.

covek napravio , slusao , usviravao
sta ko ima da mu prigovara , na trudu ?
 
i treba praviti kablove ........ jedino je i uvek bilo rasprave oko toga da li se razume sta se desava i da li je potrebno raditi na samom sistemu da bi uticaj kablova bio sto manji
onda napravis najneutralniji kabel koji umes , da bi podigao kvalitet sistema , a ne da ga koristis kao zakrpu

Cekajuci Godo-a, upppsssss, Revox-a ( upravo dobio hint od @Zen Mod-a da je primerak parfait ) . . . ovo danas stiglo postom . . . . bice i svirke  . . . 
 

ajd blago meni , slike iznutrica oba zvucnika
nije ovo forum ljubitelja slatkih recenica .........

Kolarac 26.04.2018. - Beogradska Filharmonija, Dirigent Gabrijel Felc, Benjamin Šmid
A. Borodin - Polovecke Igre
P.I. Čajkovski - Koncert za violinu i orkestar
I. Stravinski - Posvećenje proleća
 
barem 50 ljudi je ostalo pred vratima sale, kasnili - pustiše ih posle prve kompozicije, zagubio se negde onaj običaj da se dođe 5 minuta ranije, sada se dolazi 5 minuta kasnije.. ali i oni koji su došli na vreme su imali nešto važno da kažu osobi pored, pa su me sa iskrenim zaprepaštenjem (naviklo da se bahati i da joj to prolazi) gledali kad sam pitao da li baš i sada moraju da pričaju (koncert je već počeo).. nisam dao da mi pokvare Borodina..
a Borodin beše magičan, romantičan, sentimentalan - baš onakav kakav je i bio pre nego što su počeli da ga dopevavaju u nekakvom pop maniru.. pravi uvod u veče Ruskih kompozitora
Benjamin Šmid svira na Stradivariju u vlasnišvu Narodne Banke Austrije (još uvek iskivaju Franca Jozefa ) - sjajan instrument.. prvi put sam uživo slušao Violinski koncert Čajkovskog.. taj je jedan od najtežih, tokom 35 minuta, violinist skoro da i nema pauzu.. on je taj koji zapravo vodi Orkestar, a to je Šmid i činio, ali pozornica na Kolarcu je mala, udaraljke i duvači su u pozadini, u tunelu, nisam siguran da su mogli da dovoljno dobro čuju violinu, pa čak ni da vide dirigenta (svi sede u istoj ravni osim udaraljki koje su na stepenici iznad).. bilo je povremenih nedoumica uzrokovanih, verujem tim stvarima.. Felc je napravio nešto drugačiji raspored instrumenata ' violončela u sredinu, harfa desno a kontrabasi levo, verujem da je to bilo zbog skučenosti pozornice, imalo je efekta..
Šmid je bio dobar (samo jedan ton na početku nije bio ubedljiv), nije mu bilo lako, imao je konkurenciju od desetak najboljih violinista koji su izvodili Čajkovskog a koje sam slušao po senzibilitetu najviše podseća na Ane-Sofi Muter, jasno je bilo da pred sobom imamo sazrelog muzičara koji je u sjajnoj formi i koji partituru iščitava dosledno i precizno.. verujem da bi mu Betovenov Koncert za violinu više ležao, ali izborio se i sa Čajkovskim, ništa lošije od Muter.. Kogan i Ojstrah bi rekli da je bilo očin harašo i još nešto malo u vezi duše ipak Šmid i BGF i Čajkovski su bili praznik muzike
i na kraju sam se izmirio sa Stravinskim, konačno smo se sporazumeli Žar Ptica i Petruška mi baš i nisu legli, nije ni Posvećenje dok ga ne čuh uživo.. a bilo je spektakularno, praskavo i bombastično - pravi, izvorni rokenrol BGF zaista može da odsvira SVE.. i Felc je bio odličan (nešto ga ne vole u BG, pojma ne znam zbog čega)

Sinagoga, Novi Sad - NOMUS 21.04.2018. Vojvođanski Simfonijski Orkestar, Dirigent Timoti Redmond, Signum Saksofon Kvartet i Matija Dedić
L. Bernštajn - Tri plesne epizode
B. Mincer - Ritmovi Amerike (Saksofon Kvartet)
Dž. Geršvin - Rapsodija u plavom (M. Dedić)
Dž. Geršvin - Porgi i Bes
 
peti red po sredini (zapravo treći, dva su demontirali da prošire scenu), previše blizu, ali boljih nije bilo.. ništa osim lokalpatriotizma me nije odvelo na ovaj koncert - ne volim simfonijski džez.. i baš ništa ne bih propustio da nisam prisustvovao.. 
u prvoj kompoziciji orkestar se pronalazio, nađoše se srećom, dirigent mlad kao i većina orkestra, perspektivu imaju, potencijal takođe, ali za ozbiljniji performas treba još dosta rada.. Mincer mi je bio nepoznat, jasno je na kraju i zbog čega, 4 saksofona (alt, tenor, sopran i bariton) behu bleda, međutim dobiše i bis, nekakvu impotentnu varijaciju na Majlsovu Sketches of Spain, prođe i to nekako
od Matije Dedića nisam očekivao vrhunsko izvođenje, istina Rapsodija nije preterano zahtevna za izvođenje, ali bilo je lošije (mnogo, veoma loše) od tih malih očekivanja - ni jedan pasaž nije uspeo da odsvira pravilno, svi (ali baš svi) su bili nedovoljno artikulisani i nesigurni, note se preskakale - užas sliku je upotpunilo panično (i veoma glasno - iritirajuće) hvatanje ritma udaranjem noge po podu.. Matija je na žalost bio najlošiji muzičar na sceni.. lep osećaj koji ima za muziku svog oca, nije dovoljan za nešto ozbiljnije.. instrument na kom je svirao, je zvučao jadno, kao da nije bio isti onaj od pre dve večeri.. nije bilo bisa, jedva je dočekao da siđe sa scene..
Porgi i Bes, behu odlični, prvenstveno zbog duvačke sekcije i udaraljki, koje je svirala prva postava Novosadskih džez muzičara.. e, to je zaista bilo odlično - vidi se da ljudi sviraju svakog dana.. bilo je energično, jasno, glasno i sa potrebnom merom - dovoljno za konstataciju o perspektivi.
greota je bilo gledati iz blizine veliki Steinway klavir - sav otučen, prljav, masan od prstiju tehničara koji su ga gurali kao kolica sa betonom kažu da je trebalo da bude repariran još pre 30 godina - originalne točkove su mu zamenili sa nekakvim sklepanim platformama od neobrađene blažujke sa po 4 plastične kugle.. to je za streljanje.. kapiram da nema para, ali ne kapiram da neće da ga obrišu.. taj klavir je slika stanja u kulturi u Novom Sadu

Sve ce to Zen da rukosopuje  

^ stoji to na promaji, ali ako je zima topla, a bila je takva, tada mora da se ubaci u zamrzivač, da se ona lepota ne bi pokvarila..

SFRJ je bila prava država zato što je propisala da 29.X bude hladno, a često i sa snegom, pa je svinjokolj proticao bez prisustva letećih insekata zbog toga su kobasice u SFRJ bile nenadjebive

Nadam se da me nećete pogrešno razumeti, više uživam u ovim vašim postovima sa: koncerata, izložbi, poseta regionalnim centrima ..... nego u postovima o HiFi [emoji106].
 
 
Srećko

Taj USB bi trebalo zaboraviti, ako se zeli ozbiljan kvalitet. Ma koliko se prosunjavao u prici oko kvalitetne obrade signala, to je uzasan port za audio..

Evo red je da se i vlasnik kvodinjia javi, juce bio kod Zen-a, popili kafu, malo neobavezne price i sa vetrom u ledja se vratio u somboricu moju....sinoc prikljucio kvodinjia ,zbog situacije u stanu, mala dice , kasno,slusao na tiho, utisak onako,,,,danas posle rucka klinci izleteli napolje na poljance, ja se dohvatio mjuze, kada sam pojacao bilo je iskreno iznenadjene na mom licu.
zasto, e pa ....bukvalno za dve stepenice izbacuje vise detalja, bas tj niski mnogo bolji, oseti se udarac bez razmisljanja, onako pravi punktualni bas. sredina bjutiful, visociji su dobri, ali u mom slusacju znaju biti prenaglaseni, krivac je preamp pa stoga idem i u tom pravcu prodaje doticnog gospodina :-)
Stereofonska baza je odlicna, raspored umetnika tacno mozes odrediti u prostoru , zvucna scena u ravni sa zvucnicima, za mrvu isturena napred (dok je kod Sugdena izbacena u fulu u prvi plana, ispred), pozeljno je sedeti u sweet potu, svako pomeranje rezultira narusavanju zvucne slike-no movement dakle. Sta bih jos napaso...nem pojma, mislim da je to sve dovoljno za nekirealan  opis.Sve ovo sto je opisano, u prethodnoj verziji ne preradjenog  kvoda, postojalo je ali u daleko manjoj meri.
 
Izvori zvuka si cd plejeri Philips 104 i Grundgig 35, preamp Attila ecc83, dac je sa 8741 Wolfson dual different cipom,, kablomania diy ....zvucnici great K E F  103.4  .
 
 

Naravno Doktore, šta više laički mislim da 303 i nema pomenuti problem koji 405 ima jer sam Quad nije za “par” 57 i 303 predvideo zaštite kako je to učinio za “par” ESL 63 i 405 i na zvucnicima i na snagasu.
Možda je upravo nemogućnost 405 da malte ne radi na 2 oma to i uslovila.


Srećko

Sugden A 48 III ...malo novosti u sistemu, zvuk je za ocekivati odlican.Zvucna slika rasirena, izbacena blago napred, bass je mekan, ima udarac sasvim dovoljan, sredina prezentna, visoki zaobljeni i nezni.Svirka u tandemu sa cd Philips 104 i Kef 103.4  prava vintage.