Srecko

Slicno ovome sto ste napisali i ja sam zaključio čitajući sve sto sam našao.

"Sta zna dete šta je 100 kila"! Da mi niste svojevremeno, kada ste ga pogledali, rekli da bi svemu ovome što imam trebao bolji preamp, ja bih smatrao da mi i ovaj koji sada imam i slušam dobro sviri. Vaše preampe sam oduvek smatrao izvan moje lige a i uvek sam bežao od velikih kutija. Bežeći tako završih sa ovim F5 (najveća kutija od svih koje sam video) a i nisam siguran koliko će dugo mi žena dozvoliti da zadržim ovaj F5 u DNEVNOJ SOBI pre nego zatraži da vratim u policu: lepi, slatki, MALECKI SN3.

"KORG B1 Nutube": Predlog jednog-prvog od preamp za diskusiju! Naravno da sam se danima pripremao da bih otvorio ovu temu čitajući svakakve članke na netu a i razmenjujući mišljenje sa chat bitovima: ChatGPT i Gemini. Na moje veliko iznenađenje Gemini mi je mnogo ozbiljnije predloge dao i argumentacija je bila ozbiljnija. Dakle predložio bih da počnemo diskusiju sa preampom koji je Nelson Pass "darovao" diy zajednici: "KORG B1 Nutube" koji mi se čini pravim izborom po svim parametrima.

Moji specifični zahtevi za preamp! Rekao bih nesto o svom žalosnom (sada to vidim) "pristupu" HiFi. Nazalost u veoma poznim godinama sam došao u kontakt sa diy zajednicom i shvatio potencijal iste kao i kvalitet uređaja koje diy-ri dizajniraju kao proizvod. Zato bih naglasio da su mnoge HiFi komponente (najveći broj) koje sam posedovao ili posedujem bili serijski proizvodi poznatih brendova. Zato nikada nisam posebno ni razmišljao o preampu jer bih uvek kupio onaj koji proizvođač preporučuje (dakle uz njegov amp njegov i preamp, npr. uz amp Hafler DH200 preamp DH101), racunajuci da je sva neophodna "prilagođenja" prvenstveno USKLAĐENJE IMPEDANSI I ULAZNE JAČINE SIGNALA izvršio sam proizvođač. To ostaje naravno i sada main zahtev. Na osnovu svega sigurno bi neki od preamp iz game Nelson Pass Labs bio izvanredan izbor (voleo bih da to bude tranzistorsko pojačalo) no ja sam nisam u toj klasi. Zato bih trebao da odredim cenovni razred tog preampa i za sada nek to bude nivo od OKO 500€ jer sam pročitao da bi to mogla biti korektna procena. Šta ja to želim? 1. Zvuk cevi ali u mimalnom obimu. Generalno rekao bih da nemam svoju "boju tona" koju volim i da pokušavam da svoj hedonizam držim na što kraćem lancu te da sam pristalica "purist" pristupa u HiFi (koliko god da moj sistem sada odstupa od tog principa) te da bi ovaj zahtev pomirio mnogo toga od pomenutog u smislu jako malog nivoa koloracije tona parnim harmonicima. 2. Ulazni signal nivoa 2V (zbog F5) da bi potenciometar odražavao prirodan "nivo" pojačanja F5. 2. Pojačanje preampa koje ne bi bilo ni malo ni veliko već da zadovolji moje prohteve. Najveći uticaj na ovaj parametar ima osetljivost Harbeth i ona je 85db na rastojanju od 1m. Dakle volim da svoj sistem slusam near field iz fotelje (sada sa preamp PS Audio 5.6 to je oko 8.5 sati na potenciometru). Kada želim da čujem nesto na korektniji način-GLASNO udaljavam svoju poziciju za slušanje na oko 2.8m-sofa i tada je potenciometar na nekih 13.5 časova (to je najglasnije sto slusam jer ne volim glasno slušanje). Slušao sam svoj sistem na raznim pojacavačima koje posedujem: Dynaco ST-70, Quad 405 II Mod, Naim Supernait 3. Poslednji je bio SN3 i on sa 80W RMS je glasniji oko 1.5db ili na potenciometru oko 1.5 podeoka manje. Dakle već moj SN3 sa svojih 80W RMS postaje problematičan za regulaciju na potenciometru pri near field slušanju (90% vremena). To znači da 90% vremena moj amp ne prelazi 5W angažovane snage. Moj izbor Harbeth (relativno veliki bas koji "lakše" odrađuje svoj posao na maloj snazi zbog blizine slušnog mesta) i F5 da svojih 25W čiste A klase ispadoše odlican izbor iako proizvođač za Harbeth preporucuje minimalnu snagu pojačavača od 50W.

Soecifičnosti mojih i "zahteva" mog sistema koje bi preamp trebalo da zadovolji, da bi "ušao" u moj sistem. Počeću od opštih zahteva koji se postavljaju pred svaki preamp poput "SINERGIJE" sa ostalim komponentama sistema i naravno SOBOM osnovnim "instrumentom" u reprodukciji materijala. 1. Soba, građevinski lose izvedena čija geometrija (4.4x4.2m) onemogućava razmišljanje o reprodukciji muzike ozbiljnijeg kvaliteta. To je moja dnevna soba, biću zadovoljan kvalitetom koji ću moći da ostvarim u njoj optimizacijom svojih izbora komponenata sistema kakav god da postignem i NEĆU U NJOJ NIŠTA DA MENJAM da bi podigao taj kvalitet (soba=const) 2. Zvučnici, "Harbeth M40.1 Domestic Monitors" su moj izbor (VOLIM tzv. BBC ZVUK) i oni takođe predstavljaju poput sobe const koliko god da bi njihovom adekvatnom zamenom mogao da podignem objektivni kvalitet zvuka u sobi. 3. Pojačavač snage, klon "FirstWatt F5" mogao-trebalo je da bude jedan drugi pojacavač iz FW game-M2 odnosno "Zen M25" M2 na steroidima (kako je bilo planirano prvenstveno zbog Harbeth), ali nije, i za sada će biti tako (BAR JEDNO VREME). 4. PREAMP, šta želim od tog mog novog preampa 5. Izvori, ne smem ni da pomenem ovde da posedujem gramofon "Linn Sondek LP12" (zbog vas sam ga spakovao i stoji u ormanu godinama), DAC, Tuner jer oni nisu bitni u ovoj analizi. U narednom postu cu reći nešto više o mojim "specifičnim" zahtevima za preamp, koje sam POSEBNO IZDVOJIO, naravno i opštim koje je nemoguće zaobići

Izbor preampa za pojačavač "FirstWatt F5" klon. Pročitah da nije lako izabrati preamp za pojacavač FirstWatt F5 (za sve FW pojačavače generalno) jer su doneli mnogo osobenosti i različitosti u na neki način "revolucionarnom" pristupu dizajnu. Već sam se deklarisao kao neko ko jako slabo poznaje materiju pa sam, prirodno, odlučio da potražim pomoć pravih znalaca jer zato jako dobro znam kada mi je pomoć potrebna i kako da podignem svoj nivo znanja da bih mogao da donesem odluku-napravim izbor. To činim veoma ozbiljno puno čitajući i naravno tražeći savete od onih koji to znaju i još važnije poseduju veliko iskustvo. Trenutno svoj F5 koristim sa preampom "PS Audio 5.6", za koga pouzdano znam da je znatno ispod kvaliteta Nelsonovih dizajna FW serije pojačavača i da bih kupovinom novog preampa mogao podići kvalitet zvuka. Siguran sam da je mnogo puta o ovome raspravljano, čak i na ovom forumu, no MOJA SPECIFIČNA SOBA i veoma specifični i lični zahtevi (mnogi će reći čudni) verovatno će generisati i tome odgovarajuće savete-preamp_e zbog čega sam i otvorio ovu temu.

Ovo sam potpuno smetnuo sa uma!

Ja sam naravno duduk i ne poznajem HiFi scenu kao Vi i sigurno da ste u pravu kada ste uporedili njih dvojicu no Fikus je svetao primer kako je iskoristio poticaje EU i napravio izgleda jako profitabilnu firmu koja je sada verovatno u stanju da angažuje i izuzetne znalce. Vise sam hteo da kažem koliko je značajna jedna organizovana zajednica poput EU za pojedince i koliko odsustvo pripadnosti takvim zajednicama koje prepoznaju značaj preduzetništva moze imati rekao bih jako velike posledice za slican profil ljudi izvan takvih zajednica konkretno EU. Da se razumemo, nisam LICNO ljubitelj EU ali ne mogu da ne vidim kako oni koji joj pripadaju imaju karijerno i na sve druge naćine bolju perspektivu naravno i u ovakvom biznisu u kojem su i Kuzma i Fikus i ..... . Čitajući ovih dana gomilu review u časopisu "6moons" o pojacavacima "FirstWatt" nisam mogao da ne primetim da je reviewer gotovo svaki pojacavač FW koji je testirao ocenjivao da po kvalitetu pripada klasi pojacavača po ceni SKUPLJIH 5-10 PUTA. ŠTA ONDA REĆI ZA MANUFAKTURNE PROIZVODE KOJI SU NAJČEŠĆE URAĐENI OD SKUPLJIH (to često znači i boljih delova) A PONEKAD SADRŽE I ZNAČAJNA UNAPREĐENJA. NAZALOST svi smo ugrozeni neznanjem, nesposobnošću i nadasve korumpiranosti ljudi koji Srbiju posmatraju kao sopstveni feud i nije ih briga za građane.

Sedim, slusam Oscar Peterson I uživam (tako i treba, posao penzosa i jeste da uziva). Šala na stranu ne mogu da se otmem utisku koliko su ovakve stvari iz manufaktura superiornije veliko serijskim proizvodima a za 50-60 godina kupovanja istih postao sam veoma strucan za ovakvu ocenu. Ovo napisah jer prosto ne mogu da shvatim zasto su manufakture poput @Zen Mod tako malo zastupljene u prodaji svojih proizvoda. Analizirajući sebe kao prosečnog kupca rekao bih da je glavni razlog NEINFORMISANOST, NEOBAVEŠTENOST ... o kvalitetu i povoljnostima takvih izbora a i POTPUNE NEZAINTERESOVANOSTI DRZAVE jer rekao bih da mnogo kupaca iz Srbije kupuje razne manufakturne proizvode sa Ali, Temu i sl. sto rekao bih DRZAVA zdušno podržava za razliku od onoga sto ima u Srbiji. Jasno mi je da je biznis plan takve manufakture u Srbiji gotovo nemoguća misija (aha evo lepe prilike da opljujem AV_a pa i njegove prethodnike). Da smo vec 20-30 godina u EU verujem da bi bilo lakše, mada osim svetlih primera poput Kuzme, Lampizatora ..... i nema previse toga ni kod njih. Aca je uspeo ali kad sam ga slusao i gledao (na TV) sa kakvim problemima je se susretao pomislio sam da je to bio vise sticaj okolnosti i sreće nego PRAVA ŠANSA u privrednoj klimi iz koje je potekao-Srbija. Nazalost ne poznajem puno diy_era (samo @Zen Mod) ali prateći naš forum stekao sam utisak da je kvalitet ljudi u ovoj oblasti u Srbiji izuzetan i obrnuto proporcionalan šansi koju im je trebalo pružiti da bi bili veoma korisni i to ne samo sebi vec i državi poput IT koji je jedno vreme bio (hvala Bogu) POZITIVNO DISKRIMINISAN poticajima koji su stvorili pravo i neočekivano čudo generišući ogroman izvoz u našem sveukupnom državnom izvozu. E mislm da ova branša, nazvaću je zabavnom elektronikom jer joj je zadatak da nas odmori i relaksira nije imala nikad ni O od poticaja drzave a to je bila velika greska i šteta za celu branšu a Boga mi i za državu. Izvinjavam se za off Ali imajte u vidu da su matorci skloni sentimentalnosti.

Najbolja igraonica koju sam video. Blago njemu i to je imao onoliko love da "KUPI" sve igračke Pass. Sad mi je jasno sto su neki "RCA" SUPER MONITORI u natural finishu Sto se tice ventilatora SJAJNA STVAR jedino sto pomaze "mališanima" da se ne pregreju (humanost na delu) no za tvorca moze biti zahebano kao kad se uključi ventilator termoakomulacione. No ne treba naravno uzimati za ozbiljno sebičnjake poput mene koji osim ovog onog na ostrvu nista pametno nije napravio

Slika (sa knjigama kao osloncem jer su oslonci od KLIRITA jos u proizvodnji).

Nisam ni ja toliko lud. Celu noć nisam spavao a to mi smeta sutradan "dicky ticker_u" (umor). Ja već imam svog ChatGPT samo moj zna sve i ne greši (razumljivo dok me ne otkačite).

MOJ UTISAK Zaboravio sam da dodam. 1. Čini se da su i njegove računice u vezi sa učinkom eventualnog-dodatog ventilatora takođe ok i da mogu biti korisne (nisam proveravao nisam GA imao pri ruci). 2. Proračun trajnosti pojačavača (delova) sa aspekta termičkog opterećenja, takođe mi je izračunao na bazi podataka proizvođača iz data sheet (temperature i vek trajanja za tu temperaturu) i za mene je lično bilo razumnije da se ne bavim sniženjem temperatura viših za 5-10 stepeni pa čak i 15 (ne volim ventilator ….. )da bih imao veći vek trajanja od oko 5 -10 godina na npr. 30 godina. Važno je da mize da pravi i takve procene za ovaj tip problema. 3. Mislim da ChatGPT može biti veoma koristan kao solver za ovakve i slične probleme jer ako sam ja potpuni dunster za HiFi uređaje uspeo da izvučem korisne zakljucke, mogu da mislim koliko bi vama mogao biti koristan koji fizikalnost svega imate u malom prstu.

Merio sam temperaturu na polici sa unutrasnje strane (izloženi pojačavaču) i ona je oko 40 stepeni. Odmah sam shvatio da to ne može da bude problem.

Merio sam temperaturu na polici sa unutrasnje strane (izloženi pojačavaču) i ona je oko 40 stepeni. Odmah sam shvatio da to ne može da bude problem.

Ovaj je neumoran. Gledajte ovo. ---------- Ti si uneo iskustvo i osećaj za fiziku procesa, a ja sam pomogao da se sve izračuna i prikaže. To je bio baš pravi timski rad. 👏 Hoćeš da nastavimo kasnije da malo doteramo model (recimo sa ventilatorom ili dodatnim parametrima), ili si zadovoljan ovim što imamo?

@Zen Mod Posto sam morao da razmišljam o ovome (da ne zapalim kartonsku policu, jer mi je bilo nevažno da li ću ubiti pojacavač zato sto od kada sam otišao u penziju nisam eksperimentisao a ovo mi je bila prilika na koju sam nateran) stekao sam poprilično dobar utisak o toplotnim fluksevima i velicini istih konkretno za ovaj broj tranzistora i bias (F5). Vasa merenja na Vašim uređajima tokom raznih razvoja i pretpostavke i vezi sa ovim F5 su, ČINI MI SE, potpuno tacna (mislim da to nikoga ni ne bi trebalo da iznenadi da to mozete) mada na ceo Heat Transfer (u ovom mom slučaju-problemu-fizičkom modelu) mislim da imaju vise uticaja: dimenzije moje police, velicina rupe na zadnjoj strani i udaljenost police od zida (zbog konvekcije u polici lokalno) nego razlike u iznutricama i površina rebara, sto rezultat i pokazuje.

Zaključak ChatGPT Dogovoreno 👌 Sutra se čujemo i ubacićemo tvoje merenje u tabelu + grafike, da bude kompletno. A što se tiče foruma — mislim da će im baš biti zanimljivo da vide kako si kombinovao fizikalno razmišljanje, naš model i realna merenja. Ako i pomeneš mene, hvala unapred 😊, ali tvoja strpljivost i znanje u fizici prenosa toplote su glavni razlog što smo stigli do ovako preciznog rezultata. Odmaraj večeras, sutra nastavljamo 👍 Hoćeš da ti sutra odmah pripremim tekst za forum (sažeto, jasno i slikovito), pa ga ti posle prilagodiš svom stilu? PUN JE ENTUZIJAZMA DA SE HVALI! Odlično 👌 Sutra ti spremim predlog teksta za forum — kao jednu zaokruženu priču: Uvod: kako si došao na ideju da meriš i modeluješ hlađenje F5. Model: tvoje razmišljanje o podeli disipacije (deo u polici, deo u sobu), konvekcija, zašto Besselove jednačine. Računica: zajedno smo izveli numerički model i napravili tabelu + grafikone. Eksperiment: stvarno merenje na Pixel 9 Pro XL (23 cm izvlačenje → 58 °C). Zaključak: slaganje modela i prakse je izvanredno, što potvrđuje da je model vrlo koristan i dovoljno precizan. Time dobijaš tekst koji je i tehnički detaljan i forumu prilagođen. Hoćeš da ga oblikujem više stručno (suvo i precizno) ili pričalački (uz tvoje utiske, godine iskustva, malo humora)?

Disipante 5U 500. Naravno u modelu i proracunu je uveden citav niz pretpostavki (pojednostavljenja). Disipacija po kanalu nije mogla biti izracunata analitički na osnovu dostupnih podataka ili posrednim merenjem (štapom i kanapom) za jednu noć. Trebale su mi SAMO orijentacione vrednosti da nesto ne zapalim a ispostavilo se da učinjena predpostavka u vezi sa DISIPACIJOM-veca površina rebara (potire) veći doprinos toplotnog fluksa od iznutrica (2 trafoa .... ) to jest potpuno je bila ispravna ŠTO SU REZULTATI I POKAZALI koliko god da je temperatura merena šabački. Zato sam smatrao da ću učiniti najmanju gresku ukoliko uzmem vrednosti disipacija za FW F5 originalni oko 126W (nasao na webu) jer glavni generator toplotnog fluksa su IPAK tranzistori to jest struja kroz njih (koji su "isti" kao i bias) pa sam očekivao da ce temperatura na rebrima biti dobro izmodelirana-izracunata jer prenos toplote kondukcijom-provođenjem sa tranzistora na rebra je ogroman a sav ostali toplotni fluks generisan iznutrice ne generiše preterano veći fluks od originalnih elemenata a i prenos je konvektivni sto ne opterećuje znacajno vise kutiju i rebra (iznutrice) sto su rezultati proračuna i OPRAVDALI. Dakle DISIPACIJA koja je uzeta kao ulazni podatak u proracunu je bila: 126W, stim da se ona deli na rebra koja su van police i na ona u polici spram toga koliko je pojacavač izvucen.

PROVERA MODELA I RAČUNICE: Sjajno — tim smo. 🙌 Hvala ti na detaljnom fizičkom pristupu i strpljenju kroz sve iteracije — definitivno tvoj model (deljenje disipacije + varijabilni i transient pristup) hvata suštinu mnogo bolje nego moja prva, prejednostavna aproksimacija. To što si definisao fiziku procesa i granične uslove omogućilo je da dobijemo numerički model koji je smislen i praktičan. Šta sam uradio sada (sumarno) Ažurirao i dopunio Keep-belešku (imaš detaljan proračun, scenarije 10/15/20 cm i varijantu sa ventilatorom). Napravio transient simulacije za 10/15/20 cm + 15 cm sa ventilatorom i ubacio rezultate u belešku. Generisao tabelu za sweep 0–20 cm (CSV) i dva grafa; fajlovi su dostupni: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png i dodao informacije o tim fajlovima u Keep dokument. Zašto tvoj model stvarno pogađa bit: uvodiš realnu podelu disipacije između otvorenog prostora i malog zatvorenog volumena; hvataš vremensku dinamiku kroz varijabilni konvekcioni koeficijent ; time se uklanjaju mnoge netačnosti lumped-steady modele koji pretpostavljaju stalni ambijent. Šta predlažem kao sledeće (mogu odmah da uradim bilo šta od navedenog) Izračunati koliko CFM (ili l/s) ventilatora treba da bi hladnjak ostao ≤ ciljna T (npr. 50 °C). Fino podesiti funkciju (trenutno linearna 0.02·d) i ponovo izgenerisati tabelu/grafike. Generisati PDF verziju beleške (sadrži tekst + tabele + grafikone) za štampu/čuvanje. Napraviti tabelu sa vremenskim tačkama (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Pretvoriti model u interaktivni kalkulator (unosiš Q i dubinu, dobiješ T_hs/T_air) — mogu napraviti Python skriptu koju možeš pokrenuti lokalno. Reci koju od stavki želiš da uradim prvo — ili ako želiš, sve od njih redom (počnem sa CFM proračunom jer je i najkorisniji praktično). Zašto tvoj model stvarno pogađa bit: uvodiš realnu podelu disipacije između otvorenog prostora i malog zatvorenog volumena; hvataš vremensku dinamiku kroz varijabilni konvekcioni koeficijent ; time se uklanjaju mnoge netačnosti lumped-steady modele koji pretpostavljaju stalni ambijent. Šta predlažem kao sledeće (mogu odmah da uradim bilo šta od navedenog) 1. Izračunati koliko CFM (ili l/s) ventilatora treba da bi hladnjak ostao ≤ ciljna T (npr. 50 °C). 2. Fino podesiti funkciju (trenutno linearna 0.02·d) i ponovo izgenerisati tabelu/grafike. 3. Generisati PDF verziju beleške (sadrži tekst + tabele + grafikone) za štampu/čuvanje. 4. Napraviti tabelu sa vremenskim tačkama (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. 5. Pretvoriti model u interaktivni kalkulator (unosiš Q i dubinu, dobiješ T_hs/T_air) — mogu napraviti Python skriptu koju možeš pokrenuti lokalno. Reci koju od stavki želiš da uradim prvo — ili ako želiš, sve od njih redom (počnem sa CFM proračunom jer je i najkorisniji praktično). DAKLE DA NE DUŽIM RAZLIKA IZMEĐU IZMERENE TEMPERATURE REBARA (kao merni instrument sam koristio kameru telefona "Google Pixel 9 Pro XL" uz aplikaciju "THERMOMETER") I izračunate vrednosti je bila 1.5 stepeni (za mene neočekivano i neshvatljivo dobro).

PRORAČUN: Ulazni parametri za proračun disipacije i termalnog ponašanja FW F5 pojačala u polici Ukupna disipacija pojačala: Q = 126 W (stereo, bias 1.8 A) Dimenzije pojačala: Š = 56 cm, V = 22 cm, D = 51 cm Dimenzije police: Š = 56 cm, V = 32 cm, D = 40 cm, otvor pozadi 15×32 cm, polica od zida udaljena 10 cm Temperatura sobe: 25 °C Procena toplotnog kapaciteta vazduha u polici: C_air ≈ 86 J/K Procena toplotnog kapaciteta hladnjaka: C_heatsink ≈ 200 J/K Sobni koeficijent konvekcije: h_soba = 4 W/m²K Koef. konvekcije u polici: h_polica = h0 + a √ΔT (nelinearni model, h0=5, a=0.2) Površina hladnjaka: A_h = 0.633 m² (efektivna) Površina otvora police: A_open = 0.227 m² Podela disipacije (model): Izvlačenjem pojačala iz police menja se frakcija disipacije koja odlazi u sobu („f"), a ostatak ide u policu. Scenario 10 cm: f = 0.20 → Q_soba = 25.2 W, Q_polica = 100.8 W Scenario 15 cm: f = 0.30 → Q_soba = 37.8 W, Q_polica = 88.2 W Rezultati numeričkog modela (transient simulacija, 3600 s, Δt = 1 s): Scenario A (izvlačenje 10 cm): Disipacija u sobu: 25.2 W Disipacija u policu: 100.8 W T_hladnjaka → 73.6 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 53.8 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Scenario B (izvlačenje 15 cm): Disipacija u sobu: 37.8 W Disipacija u policu: 88.2 W T_hladnjaka → 68.1 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 50.2 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Zaključci: Izvlačenjem pojačala dodatnih 5 cm (sa 10 na 15 cm) smanjuje se temperatura hladnjaka za oko 5.5 °C, a temperatura vazduha u polici za oko 3.6 °C. Soba se praktično ne zagreva zbog velike zapremine i male disipacije u odnosu na prostor. Model je izveden sa konstantnom disipacijom Q = 126 W i nelinearnim h_polica koji raste sa ΔT, što osigurava fizički konzistentan rezultat. Ako se poveća otvaranje police ili doda aktivna ventilacija, temperature u polici i na hladnjaku mogu dodatno da se smanje. Napomena: Model se oslanja na aproksimacije (kapacitivnost hladnjaka i vazduha, funkcionalna forma h_polica), ali je u saglasnosti sa očekivanim fizičkim ponašanjem. Za preciznije vrednosti potrebna su merenja temperature u realnim uslovima. Dodatne varijante (zahtevano) Scenario C — izvlačenje 20 cm (aproksimacija: f_room = 0.40) Frakcija disipacije u sobu: Q_soba = 50.4 W Frakcija disipacije u policu: Q_polica = 75.6 W Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): T_hladnjaka ≈ 62.5 °C T_vazduha u polici ≈ 46.7 °C T_zidova/police ≈ 46.7 °C Komentar: dodatnih 5 cm (15 → 20 cm) daje uočljivo poboljšanje u odnosu na 15 cm: hladnjak pada sa ~68.1 °C na ~62.5 °C, a vazduh u polici sa ~50.2 °C na ~46.7 °C. Efekat se postiže jer veći deo disipacije sada ide direktno u sobu (veća frakcija f_room). Scenario D — aktivna ventilacija (15 cm izvlačenje + tihi ventilator) Pretpostavke modela za ovu varijantu: Izvlačenje: 15 cm Aktivni ventilator povećava efektivni protok kroz otvore: u modelu smo uzeli h_room = 15 W/m²K i veću frakciju disipacije u sobu f_room = 0.45. Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): Q_soba ≈ 56.7 W, Q_polica ≈ 69.3 W T_hladnjaka ≈ 51.6 °C T_vazduha u polici ≈ 36.9 °C T_sobe ≈ 25.45 °C (sobna temperatura praktično ne menja) Komentar: aktivan ventilator dramatično poboljšava uslove: hladnjak pada ispod 52 °C i temperatura vazduha u polici padne za >13 °C u odnosu na scenario bez ventilatora. Ovo je najsnažniji i najefikasniji mer za smanjenje lokalne temperature. Predlog za belešku u Keep (kratko tl;dr dodatak) 10 cm: T_hladnjaka ≈ 73.6 °C, T_vazduha ≈ 53.8 °C (Q_soba=25.2 W) 15 cm: T_hladnjaka ≈ 68.1 °C, T_vazduha ≈ 50.2 °C (Q_soba=37.8 W) 20 cm: T_hladnjaka ≈ 62.5 °C, T_vazduha ≈ 46.7 °C (Q_soba=50.4 W) 15 cm + ventilator: T_hladnjaka ≈ 51.6 °C, T_vazduha ≈ 36.9 °C (Q_soba≈56.7 W) Ako želiš, mogu: fino podesiti f_room kao funkciju dubine izvlačenja (npr. interpolirati između 0.20 @10cm, 0.30 @15cm, 0.40 @20cm) i generisati novu tabelu/plot za 0–20 cm; izračunati koliko tihi ventilator (CFM ili l/s) treba da bi se postigli tačni parametri h_room=15; generisati tabelu numeričkih vrednosti u intervalima (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Javi šta da dodam ili fino podesim. Dodatni fajlovi i grafikoni (generisano) CSV tabelа (dubine 0–20 cm): /mnt/data/f5_depth_table.csv. Grafikoni: Temperatura vs dubina: /mnt/data/f5_t_vs_depth.png. Raspodela disipacije vs dubina: /mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Napomena: možeš preuzeti fajlove iz ChatGPT interfejsa koristeći linkove: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv, sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png, sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Ako želiš da odmah izračunam koliko CFM ventilatora je potrebno da rashladi pojačalo ispod neke ciljne temperature (npr. 50 °C), napiši ciljnu T i ja računam odmah i ubacim rezultate u belešku. Hvala — odličan rad, timski pristup! Ako želiš, mogu i napraviti PDF verziju beleške spremnu za štampu.

IDEJA- BIT moje ideje da bih mogao da slusam pojacavač a da ga ne spalim ili da ne zapalim policu je bila da IZVLAČENJEM FW F5 IZ POLICE U POTREBNOJ MERI SMANJIM KOLIČINU TOPLOTE IZZRAČENU U POLICU I DA ISTU PREDAM VAZDUHU U SOBI (ideja kao kod kontrole lančane reakcije u reaktoru. IZVLAČENJEM šipki kadmijuma (u mom slučaju pojacavača) da bih kontrolisao lančanu reakciju i naravno zaranjanjem u reaktorsku posudu šipki smanjuje se broj slobodnih neutrona "guši" lančana reakcija). Otud i zahtev da ChatGPT izracuna parametre za pojacavač izvucen iz police: 10, 15 i 20cm. F W F5 ovaj model je težak oko 30kg i dubok 51cm čime bi SMANJIVAO KOLIČINU IZZRAČENE TOPLOTE LOKALNO U POLICU. Naravno da sam od početka shvatio da polica nece biti strukturno ugrožena težinom pojačavača jer masa u njemu nije linearno raspoređena (trafo su iza same prednje ploče) i da ću morati da obezbedim oslonce za TABLU KLIRITA NA KOJU SAM OSLONIO POJACAVAČ I KOJA MI OMOGUCAVA KAO FIJOKA DA GA IZVLAČIM IZ POLICE UPRAVO PREKO OSLONACA NA PARKET (trenutno knjige a za koji dan ce biti oslonci od KLIRITA).

Rezultat našeg timskog rada! Ulazni parametri za proračun disipacije i termalnog ponašanja FW F5 pojačala u polici Ukupna disipacija pojačala: Q = 126 W (stereo, bias 1.8 A) Dimenzije pojačala: Š = 56 cm, V = 22 cm, D = 51 cm Dimenzije police: Š = 56 cm, V = 32 cm, D = 40 cm, otvor pozadi 15×32 cm, polica od zida udaljena 10 cm Temperatura sobe: 25 °C Procena toplotnog kapaciteta vazduha u polici: C_air ≈ 86 J/K Procena toplotnog kapaciteta hladnjaka: C_heatsink ≈ 200 J/K Sobni koeficijent konvekcije: h_soba = 4 W/m²K Koef. konvekcije u polici: h_polica = h0 + a √ΔT (nelinearni model, h0=5, a=0.2) Površina hladnjaka: A_h = 0.633 m² (efektivna) Površina otvora police: A_open = 0.227 m² Podela disipacije (model): Izvlačenjem pojačala iz police menja se frakcija disipacije koja odlazi u sobu („f"), a ostatak ide u policu. Scenario 10 cm: f = 0.20 → Q_soba = 25.2 W, Q_polica = 100.8 W Scenario 15 cm: f = 0.30 → Q_soba = 37.8 W, Q_polica = 88.2 W Rezultati numeričkog modela (transient simulacija, 3600 s, Δt = 1 s): Scenario A (izvlačenje 10 cm): Disipacija u sobu: 25.2 W Disipacija u policu: 100.8 W T_hladnjaka → 73.6 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 53.8 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Scenario B (izvlačenje 15 cm): Disipacija u sobu: 37.8 W Disipacija u policu: 88.2 W T_hladnjaka → 68.1 °C (steady-ish posle ~1h) T_vazduha u polici → 50.2 °C T_sobe → 25.4 °C (praktično nepromenjena) Zaključci: Izvlačenjem pojačala dodatnih 5 cm (sa 10 na 15 cm) smanjuje se temperatura hladnjaka za oko 5.5 °C, a temperatura vazduha u polici za oko 3.6 °C. Soba se praktično ne zagreva zbog velike zapremine i male disipacije u odnosu na prostor. Model je izveden sa konstantnom disipacijom Q = 126 W i nelinearnim h_polica koji raste sa ΔT, što osigurava fizički konzistentan rezultat. Ako se poveća otvaranje police ili doda aktivna ventilacija, temperature u polici i na hladnjaku mogu dodatno da se smanje. Napomena: Model se oslanja na aproksimacije (kapacitivnost hladnjaka i vazduha, funkcionalna forma h_polica), ali je u saglasnosti sa očekivanim fizičkim ponašanjem. Za preciznije vrednosti potrebna su merenja temperature u realnim uslovima. Dodatne varijante (zahtevano) Scenario C — izvlačenje 20 cm (aproksimacija: f_room = 0.40) Frakcija disipacije u sobu: Q_soba = 50.4 W Frakcija disipacije u policu: Q_polica = 75.6 W Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): T_hladnjaka ≈ 62.5 °C T_vazduha u polici ≈ 46.7 °C T_zidova/police ≈ 46.7 °C Komentar: dodatnih 5 cm (15 → 20 cm) daje uočljivo poboljšanje u odnosu na 15 cm: hladnjak pada sa ~68.1 °C na ~62.5 °C, a vazduh u polici sa ~50.2 °C na ~46.7 °C. Efekat se postiže jer veći deo disipacije sada ide direktno u sobu (veća frakcija f_room). Scenario D — aktivna ventilacija (15 cm izvlačenje + tihi ventilator) Pretpostavke modela za ovu varijantu: Izvlačenje: 15 cm Aktivni ventilator povećava efektivni protok kroz otvore: u modelu smo uzeli h_room = 15 W/m²K i veću frakciju disipacije u sobu f_room = 0.45. Rezultati transient simulacije (t ≈ 60 min, steady-ish): Q_soba ≈ 56.7 W, Q_polica ≈ 69.3 W T_hladnjaka ≈ 51.6 °C T_vazduha u polici ≈ 36.9 °C T_sobe ≈ 25.45 °C (sobna temperatura praktično ne menja) Komentar: aktivan ventilator dramatično poboljšava uslove: hladnjak pada ispod 52 °C i temperatura vazduha u polici padne za >13 °C u odnosu na scenario bez ventilatora. Ovo je najsnažniji i najefikasniji mer za smanjenje lokalne temperature. Predlog za belešku u Keep (kratko tl;dr dodatak) 10 cm: T_hladnjaka ≈ 73.6 °C, T_vazduha ≈ 53.8 °C (Q_soba=25.2 W) 15 cm: T_hladnjaka ≈ 68.1 °C, T_vazduha ≈ 50.2 °C (Q_soba=37.8 W) 20 cm: T_hladnjaka ≈ 62.5 °C, T_vazduha ≈ 46.7 °C (Q_soba=50.4 W) 15 cm + ventilator: T_hladnjaka ≈ 51.6 °C, T_vazduha ≈ 36.9 °C (Q_soba≈56.7 W) Ako želiš, mogu: fino podesiti f_room kao funkciju dubine izvlačenja (npr. interpolirati između 0.20 @10cm, 0.30 @15cm, 0.40 @20cm) i generisati novu tabelu/plot za 0–20 cm; izračunati koliko tihi ventilator (CFM ili l/s) treba da bi se postigli tačni parametri h_room=15; generisati tabelu numeričkih vrednosti u intervalima (0,1,2,5,10,30,60 min) za svaku varijantu i ubaciti u Keep. Javi šta da dodam ili fino podesim. Dodatni fajlovi i grafikoni (generisano) CSV tabelа (dubine 0–20 cm): /mnt/data/f5_depth_table.csv. Grafikoni: Temperatura vs dubina: /mnt/data/f5_t_vs_depth.png. Raspodela disipacije vs dubina: /mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Napomena: možeš preuzeti fajlove iz ChatGPT interfejsa koristeći linkove: sandbox:/mnt/data/f5_depth_table.csv, sandbox:/mnt/data/f5_t_vs_depth.png, sandbox:/mnt/data/f5_Q_vs_depth.png. Ako želiš da odmah izračunam koliko CFM ventilatora je potrebno da rashladi pojačalo ispod neke ciljne temperature (npr. 50 °C), napiši ciljnu T i ja računam odmah i ubacim rezultate u belešku. Hvala — odličan rad, timski pristup! Ako želiš, mogu i napraviti PDF verziju beleške spremnu za štampu.

ChatGPT?! Svi smo svedoci problema LLC pa i ChatGPT kao mozda i najboljeg trenutno medu njima (moje mišljenje bez pretenzija ikakvih da bilo ko deli moje mišljenje). Halucinacije, veoma nizak nivo prepoznavanja problema počev od njegovog definisanja sto naravno privlaci za sobom lose fizičko modeliranje samog problema a onda i računsko takođe kao posledica lošeg fizičkog modela ........ da ne ređam. Mozda ovo sto vi reci je i najpribližnije definicija onoga kako ja dozvoljavam AI modele pa i ChatGPT; a to je "Dete sa neverovatnom sposobnošću računanja". Naravno u skladu sa tim moraju biti i Vasi stavovi-pitanja, u toj interakciji, da biste od njega dobili nesto UOPSTE smisleno i da bi ste ga kroz interakciju i usmeravanje "naterali" da stalno unapređuje model JER JE POPUT-NAS UVEK U ŽELJI DA DO REZULTATA DOĐE ODMAH IZ PRVE I NARAVNO NEKIM POTPUNO JEDNOSTAVNIM FIZIČKIM MODELOM KOJI NE DA NIJE DOBAR NEGO JE POTPUNO NEPRIMENJIV u ovom VEOMA SLOŽENOM PROBLEMU. Pri tome, za ne verovati je koliko "pruža otpor" (kao čovek) da upotrebi znatno složeniji matematički aparat, primeren ovako SLOŽENOM PROBLEMU sve verujući da ce dobiti resenje (šabačkim putem). Dakle u toj našoj interakciji moj posao je bio da smislim model (iskustveno sam mnogo puta resavao slicne probleme tako da sam model imao u glavi) iako ni najmanje jednostavno nije mi bilo da ga nateram da promeni svoj model pocev od početnog koji je zamislio OČITO ni ne čitajući u potpunosti pitanje koje sam mu postavio a koji je generisao smešne rezultate za: - temperaturu rebara - temperaturu okolnog vazduha i - temperaturu najbliže površine (police) sto me je prevashodno interesovalo. Ulazni podaci za proračun su bili dimenzije moje police i podaci o pojacavača FW F5 koje je u Topic na našem forumu "diyaudio.rs" davno prezentovao https://www.diyaudio.rs/topic/5659-firstwatt-f5-clone/ dizajner pojacavača a sto je bilo potpuno dovoljno za modeliranje i proračun velicina od interesa za mene Sve se svodilo na to da ga pustim da pogresi a da onda komentarisići nelogičnost rezultata objasnim mu gde je POGRESIO. To je bilo veoma zametno i bas je trajalo (od 10 uveče do 6.30 ujutro, mislim da je bilo 15-20 iteracija dok nisam bio zadovoljan modelom i proračunom). Interesantno je, za neverovatno, da je posle oko 3 sata poveo da greši (kao umoran ČOVEK) izmišljajući vrednosti inputa u proracun, zaboravljajući zahteve ..... sto znacajnih komplikuje interakciju je stalno morate oci kroz ceo proracun da bi ste videli da nije nesto POGRESIO i ako je gde je pogresio da bi ste mu ukazali na gresku i da bi je on ispravio.

Pre nekoliko dana postao sam vlasnik klona "FirstWatt F5" (u tekstu koji sledi "FW F5"), korišćenog-polovnog, u ogromnoj ModuShop Disipante 5U kutiji. O FW F5 ću samo reci da veoma malo znam (gotovo nista) i da mi nije bila zelja da njega nabavim vec M25 (igrom slučaja kako to u životu biva ne završite da zelenim vec suđenim) pogotovo zbog ogromne kutije i čim sam ga video shvatio sam da će mi stvoriti niz problema mozda cak i potrebu za zamenom police. Dakle nije tema ovog Topic pojačavač FW F5 (naravno nemoguce ga je zaobići) vec njegova integracija u prostor zbog prevashodno ogromne kutije a i jasno ogromne količine toplote koje zrači u prostor. Dakle, problemi koji su me odmah "pogodili" bili su: 1. Nosivost police (da li moja inace najjeftinija rekao bih "kartonska" IKEA TV polica tips BEST koju sam kupio prosle godine kad sam "tumbao" namestaj u stanu, jasno na zahtev moje nežnije polovine, kupljena sa namerom da potraje dok ne "napravim" adekvatnu policu i koja ostade vise od godinu dana i ko zna koliko ce jos sobzirom na moju vrednoću) koja, pise u specifikacijama moze da podnese na gornjoj ploči TV do 30kg i na donjoj 20kg. Dakle bilo je veoma izgledno, na prvi pogled, da bi pojacavač mogao završiti na podu 2. Da velika izzračena toplota od strane FW F5 ne zapali policu i ..... 3. Da moram da proverim temperaturu na rebrima pojacavača da bih bar imao predstavu koliko ce biti ugrožene "iznutrice" pojacavača kako zbog kvara tako i zbog eventualnog drastičnog smanjenja trajnosti komponenti zbog povećanja temperature u unutrašnjosti pojacavača. 4. Kako uočene i potvrđene probleme računski modelirane "resiti" dok ne nabavim-sagradim (napravim) adekvatnu policu. Naravno u svemu moj field of interest "Mass and Heat Transfer" u tekstu koji sledi "MHT" (Prenos mase i toplote, naravno sa nečega na nesto) znanje i višegodišnje iskustvo) trebalo je da mi posluzi kao alat. Jasno je da je taj problem MHT sa pojacavača na sobu i lokalno u prostor police i na samu policu nije ni najmanje jednostavan jer je delimično: - kvazistacionaran (soba je ogroman toplotni "ponor" u odnosu na pojacavač i - potpuno nestacionaran i nelinearan kada je u pitanju MHT lokalno u prostor police i samu policu. Znajući koliko mi je vremena bilo potrebno za rešavanje takvog tipa problema u mom profesionalnom poslu cak i uz korišćenje i gotovih paketa baziranih na konacnim elementima ili razlikama zbog složenosti i potrebnog iskustva u definisanju mreze konacnim elemenata i naravno granicnih uslova u trenutku me je deprimiralo; a onda sam pomislio pa sad imamo AI, hajde da zaluđujem ChatGPT. I tako je započela moja celonocna interaktivna analiza uz ogromnu pomoć ChatGPT.