Daudio

А можда нам ударило сунце у главу па нам се привиђа да на отпору од 60к са стујом од 60mA уместо 3600V пад напона износи 155V.односно на 50к уместо 3000V само 100V ако су на шеми стварне вредности онако како пише,онда је то једно супер појачало које не само да штеди енергију него је и производи.Пази ситуацију на дотичном отпорнику од 60К пише дисипација 3W, Струја од 62mA на њему развија тричавих 230W дисипације.Дакле суштина је у следећем:ово појачало не да је без спрежних кондова него производи и напон и уместо да га сагори на отпору враћа га у мрежу.Морамо признати да овакав приступ и није за подсмевање обзиром да се ради о јапанском уређају,а знамо да су јапанци познати по минијатурама и штедњи.Ако се загребе испод површине, онда није случајно што у филмовима јефтине пројекције нинђа ратници успевају да прескоче зид од 10м у једном скоку из места и да нестану у виду магле.Није ми само јасно да неко не погледа шта постује,пре него што то и уради.А кад већ уради не обрати пажњу на оно што му се сугерише, па узме дигитрон и прерачуна и сам се увери.А биће ипак да нас је ударила сунчаница па нам се привиђа.

Тешко нама ако је Деда постао нестрпљив.....

Рекох, тема за размишљање.Већ подоста дуго се заносим идејом да нешто тако малено склопим.Размишљао сам да га сместим у рачунар,рецимо у кућишту од CDROM-а,места би имало,напајање би се решило из постојећег(малим преправкама). Овај размишљам само...

Колега о укусима се не расправља

Код цевних појачала са излазним трафоима није битна импенданса звучника за снагу.Она ће бити иста и за 2, 4 или 120 ома -зависи како се намота трафо.Пуно тога је бесмислено па се опет ради....мени је пажњу привукао број и величина цеви које су стале у то у шта су стале са пратећим елементима.

Постоји у народу прича о неком свештенику који није имао шта да ради,те је из досаде почео да крсти јариће.или магарце,или....како год одатле и изрека и докон поп јариће крсти.На ту темуhttp://www.jogis-roehrenbude.de/Leserbriefe/Renes-EF95-Festplatten-Amp/Renes-EF95-Festplatten-Amp.htmмало за размишљање,мало за уздахе ко истински воли сијаличке,а мало и за ћакулање.

У,богаму...да је ово ЕКГ пацијент би већ свирао харфу

Наравно,али да би био овде мораш имати неке референце.Најлакше је наручити готов PCB и делове ,све то полемити и рећи урадио сам га сам.Моје питање је да се упустимо мало у дубину...Пуно критикујемо,а мало дајемо референце на основу којих делимо критике.Пуно људи,пуно укуса,а понајвише критика.Да не говорим о логистици која то треба све да испрати.

@ZZZ,Не замери за ово питање,Јеси ли у твом богатом искуству срео систем,или појединачне компоненте које би задовољиле твоје критеријуме?Уколико јеси,колико је то доступно једном грешном смртнику,Ако још увек ниси пронашао "свети грал" имаш ли идеју како би то могло реализовати,и јеси ли сигуран да ће реализација таквог пројекта бити баш оно што се од таквог уређаја очекује?Уствари питање је упућено свима.

Ау,сад још само да се пресаберем и одузмем.Лепо си то нацртао...... Само ја ту нешто не успевам да се снађем,зар није било једноставније да даш величину места за намотаје у 2 ординате 4mm*12mm.Као што рекох све зависи од врсте ферита,мада,обзиром да висина тела није у повољном односу са ширином тешко да ће ту намотаји који стану успети да у коализији са феритом дају неку велику индуктивност.Да би се добила што већа индуктивност потребно је да висина калема буде што већа(кад се завири у ону силну математику)Остаје само да се проба.

Беат,хвала на комплименту,нисам баш клинац,мада не бих се бунио ни да јесам.А за химне чије су изворно ме баш....,кад нису светско а наше И шта је сад у твом и Сипијевом случају дампинг фактор?Ко је појачавач ,а ко звучник ?Много офа на једном месту,загадисмо тему дунавку.

Сачекај да ово види Деда,показаће ти он подударност! Него кад смо код тога, где је Деда?PS: Мени није ништа чудно, годинама нам се ледила крв у жилама на Хеј Словени. Колико је мени познато није је компоновао нико од наших,чак шта више присвојили смо је од неких тамо који је нису изабрали - да се не бачи. После свих догађаја у скоријој прошлости,нешто ме и не тангира ко је и што је и како је..... Вероватно је неко узучавао монденске школе тог времена ,па се пренело и на композицију као и на све остало.

1.Незнам како изгледају ферити испод поклопаца,али ако имају слободног простора 5х15mm за смештај намотаја,може се ту богами подаста намотаја сместити.Питање је какав је ферит,тј. колика му је пермеабилност и колика се индуктивност може извућиУ сваком случају може се пробати.Оно што је сигурно,могу се користити као добре пригушнице за рецимо грејање директно грејаних цеви.2. кондензатори од 6n8 су врло мале вредности да би се нашли на путу сигнала.

То су вам колега термини из народа,онај први је чак из камионџија,серије која се стално врти на најскупљој телевизији у држави,онај други је типичан народски,термин који се користи кад неко хоће да испадне технички поткован,а остану му од све технике само потковице,а онај трећи....ма чуо сам га негде,незнам где

Како да не,цугштокованиблајбигер,шушумећи виброни имикрометарска клешта

Ето Вам,после зовите Сипија у госте!Мада кад мало боље размислим,сакупите све што треба да се по кући поправи па га онда позовите Својевремено, кад сам био мали од лемилице, за овакве ствари би добијао по ушима...и зна се правац по пиво.Колико год нас мрзело или журили,нека врста техничке хигијене мора постојати.

Наравно да не значи,али може да стане.Кад би само то било најбитнији параметар сви би мотали излазне трафое.

ZZZ,Кад помену, шта је по теби ширина,а шта висина прозора. По овом твом рачуну испаде да је висина оно што ја сматрам ширином прозора(D на слици),која нам одређује број слојева.(по хоризонтали) Оно што ја зовем висином прозора(E на слици ) мени одређује број намотаја који могу да се намотају на тело у једном слоју(по вертикали). ..... Да наставим твој рачун, 13.7мм је остало, узмимо жицу за примар 0.32мм и са све изолацијом и осталим губицима нека буде 0.42мм ту има места за 13.7/0.42= 34 слојева. Ако је стало у једном слоју 100 намотаја жице 0.5мм испада да рецимо са неизбежним губитком слагања намотаја 0.05мм изађе 100*0.55mm=55mm,да на то додамо још 4мм за странице тела испаде да нам треба прозор 18mm*59mm, а то одговара лиму EI 120 Узмимо за примар жицу од 0.32мм,кроз њу протиче струја 0.204А,што је довољно за скоро све излазне цеви. У 55мм са грешком слагања намотаја од 0.03мм стаће 55/0.35=157намотаја по једном слоју. Рекосмо да имамо 34 слоја и то онда изађе да у примару имамо 5338 намотаја Мало ли је?

Надам се да је ово болдовано лапсус и да си мислио на секундар,јер толики број намотаја у примару никако не може дати овако мали отпор.Са друге стране ако је 19 секундара у паралели логично је што је овако мали отпор јер имамо 19 пута мањи отпор од отпора једног слоја секундара, што свакако иде у прилог добро намотаног трафоа.

@ZZZ,Прозвао си погрешну особу Волео бих ја у доста чему да сам SP300b, али би ипак да останем Daudio Елем, на тему трафоа, тачно је то што си ти рекао,али вероватно ниси обратио пажњу на податак жице за секундар- 0.4мм. Оно о чему ја причам нема директне везе за бројем намотаја и индуктивношћу,већ о нечем другом Иста индуктивност ће се добити са истим бројем намотаја било да је жица 0.32мм или 0.45мм -Надам се да се са овим слажеш, Али погледај податак отпор жице дебљине 0.32мм на 1м дужине износи 0.216 ома, отпор жице дебљине 0.4мм на 1м дужине износи 0.139 ома , отпор жице дебљине 0.45мм на 1м дужине износи 0.109 ома, отпор жице дебљине 0.5мм на 1м дужине износи 0.089 ома. ово су вредности које ја нисам измислио,већ су узете из таблица,а лако се дају проверити јер овде важи формула за отпорност R=ρ*l/S ρ-специфична отпорност проводника,за бакар 0.018Ωmm^2/m l-дужина проводника(m) S-површина попречног пресека проводника(mm^2) S=d^2*π/4 На шта циљам Рецимо да нам треба трафо за неких 15W на 8 ома јачина струје је 1.36А, што задовољава жица дебљине 0.32мм у 7 паралелних слојева. Предпоставимо да нам за 100 намотаја у слоју треба 20м жице укупна отпорност слоја за жицу 0.32мм ће бити о.216*20=4,32 ома. има укупно 7 слојева дакле отпорност можемо условно да поделимо са 7 па ће отпорност секундара бити 0.61 ома. Рецимо да уместо жице 0.32мм узмемо жицу 0.4мм прича је следећа 0.139*20=2.78 ома по слоју, укупно 2.78/7=0.39ома Ако узмемо жицу 0.45мм 0.109*20=2.18, 2.18/7= 0.311 ома За жицу 0.5мм 0.089*20=1.78 1.78/7=0.25 oмa Упоредимо резултате 0.32мм - 0.61 ома 0.40мм - 0.39 ома 0.45мм - 0.311 ома 0.50мм - 0.25 ома Дакле исти број намотаја,али са дебљом жицом пуно мање отпора. Ово сам дао као пример,неће бити баш овако,више жице ће отићи у 7. слоју него у 1.,али пошто је у паралели можемо слободно делити са 7 и сматрати да су индентични Дебља жица ће негде тражити мало већу дужину,али то је незнатно у односу на вредност отпора. Надам се да смо схватили суштину,да овај принцип важи и код пуно намотаја и код мало намотаја -дебља жица ће увек дати мањи отпор, Дебља жица не утиче на индуктивност намотаја уколико се задржи исти број намотаја. Сад знам шта је твоје следеће - величина прозора и смештај намотаја. Зато сам и рекао у предходном посту,боље се мало помучити и прорачунати,него касније правити закрпе. Као и све остало и ово говорим из праксе,а надам се да сам и теоретски поткрепио.

Јел ово кулминација приче рече ми један чо'ек

Ако се секундар излазног трафоа намота у више секција у паралели,рецимо 7,(што ће рећи да толико мора имати и примар али редно),жицом не тањом од 0.4мм, добија се DC res не већи од 0.5 ома - Испробано у праксиА свакако се утиче и на квалитет излазног трафоа(прича о расипној индуктивности)Боље је мало анализирати трафо пре мотања и обратити пажњу на све па и на овај податак него,касније правити закрпе.

Није 6h13c,него 6n13s,ћирилично 6н13с,није 6h8c, него 6n8s, ћирилично 6н8с,

Ајде се договори већ једном.Ја само покушавам да одгонетнем оно што видим