Daudio

Оће ли тако бити?Конверзија је на R2, а он је уколико сам добро испратио 200 ома- дакле много више.Мени ово сада постаје занимљиво,имаш на излазу 5в,што ће рећи са овим нивоом улазног сигнала појачање склопа се никако не уклапа у причу о 6н2п,чије је појачање декларисано око 90,нека буде и 70.У SRPP појачање се полови, што ће рећи нека буде и 30 пута на улазу би тада било око 0.16в, на отпорнику од 200 ома тај пад напона ствара 0.8mA.Нешто ми ту никако не пије воду?????Кад би се постовала цела шема са вредностима напона на аноди катоди можда би успео нешто да одгонетнем

"Шта ће бити с кућом?"

Друже ово се полако претвара у хумор,Није у питању цена трафоа него квалитет.Није ово мрежни трафо, него сигнални,Није само пуко мотање,него на чему се и колико ,па још и како мота.Нисам попио сву памет овог света,али веруј ми знам шта говорим, и тако нешто ти сигурно неће намотати мајстор који није скуп.Мени се јавља једино Пеца као кадар урадити тако што...Али можда и грешим

Тако сам и мислио,дакле трафо мора под обавезно јер са тих 32 ома неће ти остати ништа од тих 5в.Е сад ако ставиш само прилагодни трафо,онда ћеш на излазу са трафоа увек имати исти ниво сигнала,што слажеш се није пожељно.Отвара се питање регулације појачања...Постоји и егзибиција да се уместо отпорника R1(са кога се скида сигнал.тј. горњег,односно отпорника који је између 2 триоде)стави трафо чија ће импеданса имати вредност отпорника R1, а секундар тог трафоа имати излазну импендансу 32 ома.У том случају ћеш имати далеко мању излазну импедансу него што је сада имаш, и моћи ћеш да прикључиш шта год ти је драго,па и слушалице,једино остаје питање регулације појачања за слушке.Овако одрађено би била перверзија,али да ли се исплати,јербо ћеш свакако морати ангажовати неког да ти смота такав трафо.....

1.колики ти је излаз,напонски(кад си га мерио осцилоскопом)?2.без обзира на величину излаза можеш да прикључиш шта пожелиш али само преко одговарајућег трафоа.Што ће рећи,ако би без трафоа прикључио слушке које имају мали импендансу оде ти сигнал у три лепе,Ако им је импенданса рецимо 10К и више(теоретски) убиће их толики излаз са лампи,а сигурно је већи од 2В.Дакле уз помоћ трафоа можеш све то да избалансираш.Који и какав трафо зависи од тога коју импендансу прикључујеш и колики ти је сигнал.

Не,људи шта је Вама?Једно стакло= један балон= 2 триоде.Дакле по каналу се користи једно стакло тј. један балон.У балону имамо 2 триоде или лакше леву и десну половину цеви.Лева и десна половина цеви нису једнаке.Јел сад јасније?ЕДИТ:Нисам ни једном поменуо да се укрштају триоде. Сво време говорим о томе да лева и десна половина истог балона или стакла нису исте,сличне да али исте не.Ко је икада испитивао цеви, зна да је врло често једна половина у параметрима а друга није. и то није ништа чудно ни запрепашћујуће.Мени бар не ,јер сам се тога нагледао нарочито код поменутих 6н2п

Видим да се играмо глувих телефона,па ћу пробати пооолллааакккооо.Један балон у себи садржи буквално 2 триоде,јер је то дуо триода.Ја говорим о разликама између триода унутар балона, а не о разлици између 2 балона.Користиш један балон по каналу, дакле 2 триодна система по каналу који изгледа нису истоветна иако се налазе у једном балону.Што се тиче хладњака за грејање, 6н2п не вуче више од 0.4А тако да обе цеви не вуку више од 0.8А.колико је мени познато 7805 је декларисан на 1,или 1.5А верзија 78S05 чак на 2А.По мени хладњак не треба бити већи од да кажем типског хладњака који јје управо и намењен за ове регулаторе

Да.Како год посматрали,свака цев било диода или триода има своју унутрашњу отпорност кроз коју протиче струја стварајући пад напона,која није иста у динамици и статици,што у овом случају није толико битно.Битније је то, да се дуо цеви израђују тако да разлика 1 и 2 половине не прелази 10%.Ово је теорија.Пракса је показала међутим нешто сасвим друго.Скоро па не постоји цев код које су половине индентичне.Све испод 5% се плаћа сувим златом,а најчешће је разлика и до 20% па и више.Нарочито код руских 6н2п.Ако се погледа у карактеристикама цеви лепо стоји,струја од до, појачање од до ,стрмина од до,итд.Други узрок може бити и вредност отпорника.Не треба веровати ознаци на њему,него узети унимер и измерити.Не би ме изненадило да вредност одступи и неких 15%.И ако на крају све сагледамо,одступање параметара цеви и вредности отпора и ,ако се поклопи у исту страну ето разлике.Можда би у таквом случају помогло мењање места отпорницима....

Битна разлика, а коју сви превиде између SRPP и CCS-а је само у месту са кога се скида сигнал.Ако се сигнал скида са аноде доње цеви,онда се ради о CCS-у,јер све изнад представља отпорник.Уколико се сигнал скида са катоде горње цеви онда је то SRPP.сликовно шема изгледа истоветно осим ове разлике коју сам ја навео,а скоро сви не увиде само ту малу разлику па побркају ове 2 топологије.

Ма дешава се да на часовима попусти пажња Али није ми тешко да се поновимТрафо је 1-1,намотан на феритним језгрима извађеним из компјутерских напајања.Намотано 1420 намотаја у 20 слојева,жица 0.09мм.Индуктивност 6.7Н, DC отпор 260 ома.Начин мотања 2 жице паралелно(једна за примар,друга за секундар). после сваког слоја окренуто тело за 180 степени па онда спојени супротни крајеви.На овај начин би требало да се минимализује расипна индуктивност, као и паразитна капацитивност између самих навоја...знате већ даљу причу која иде око мотања трафоа.Оно најважније,овакав трафо може да се користи само код напонских излаза.За потребе конверзије I/V на самом трафоу потребно је да DC отпор самог примара не буде већа од 100 ома,да се што мање губи на термогеној отпорности и да се конверзија изврши на индуктивној отпорности. Обзиром да су мале струје на излазу из конвертора потребно је да однос трафоа буде бар 1-10.Да би трафо пренео веродостојно доњи спектар потребна му је индуктивност примара по мени не мања од 4Н,сад ова индуктивност повлачи и расипну инддуктивност која утиче на горњи опсег и онда треба вршити прилагођење трафоа и тако причи никада краја.Оно најважније у целој причи је језгро за трафо. У овакве сврхе се користе језгра са никлом познатији пермалоји.Ферити ту не би требали ни присмрдети по теорији-моја пракса је показала супротно.Шта је по среди-ко ће га знати, Тесла давно није међу нама.

Хм,разлика код Primare-a и код мог Denon-a је велика,почев од квалитета конвертора па до различите обраде сигнала.Код Primare-а је 24.-битни конвертор тј.РСМ1704, у Denonu је 18.-битни РСМ61,Код Primare-а се користи струјни излаз, у Denonu напонски тј. I/V конверзија је урађена у самом конвертору.Код Primare-а је даља обрада сигнала балансирана код Denona није.Код Primare-а се конверзија I/V врши на самом трафоу, код Denona је трафо само раставни,тј служи да галвански одвоји ковнертор од остатка света.Мени је циљ био да избегнем све после конвертора и у томе сам успео,чими ми се веома успешно.Обзиром да су трафои тренутно изнад самог конвертора враћање филтера,односно само лемљење 4 елемента којима су само одигнути крајеви са штампе иако је толико просто и једноставо за урадити ми толико сада изгледа мучно(морам опет да деранжирам Слобу и његов подрум) тако да ћу бити толико безобразан да вас оставим без те информације.Сложили смо се да је трафо ваљан, установили смо какав је излаз са самог конвертора,Избегнуте су закрпе у сигналу после конверзије(филтери на ОР),За моју душу довољно,јер сам мишљења да се боље не може и да свако даље уобличавање сигнала је бежање од веродостојног(питам се колико је дигитално веродостојно).Но све ово је само моје виђење и моје размишљање-дигиталија ми није јача страна.

Нисам имао мира док нисам одспојио трафое и измерио директно излаз са РСМ61 конвертора на пину 9 и добио следећеДакле кривац за овакав изглед синусоиде је сам конвертор,односно 18 то битна конверзија.Кад смо код мерења четвртка 1кхз на излазу са трафоа ,а и са РСМ61 изгледа овако.На основу свега могу само да закључим да трафои у домаћој радиности веома добро одрађују посао и да веродостојно преносе све што им дође на улаз.Оно што ми се не допада је сам РСМ61,али ту не могу ништа више учинити.Како звучи?Слушао сам га данас мало, и не могу рећи да сам нешто приметио степенасту синусоиду на 10 и 20 кхз Ако ми дозволите изнео бих нека своја размишљања....Можемо ми доста тога урадити и модификовати,али ако нешто у старту није идеално нећемо га направити најбољим на свету.Имао сам прилике да видим на Слобином примареу синусоиду и на 20 кхз,али ради се о далеко квалитетнијем конвертору,24-битном који још ради у балансираном режиму..На овако просечном уређају не можемо тражити длаку у јајету,или је то само моја неупућеност у тајне дигиталне технологије Генерално,не могу рећи да сам разочаран,оно што сам ја лично урадио а то су трафои раде онако како сам замислио да раде и то ме радује,остало није до мене па ме пуно и не срди.

У аудио водама као и у животу ништа није увек идеално.ЦД плејер је данас отишао на канал и ево резултата кроз сликовницу,Мало је јунаку који је сликао задрхтала рука,али не замерите Поређано 20Хз,100Хз,1кхз,10кхз,20 кхз.Мало бежање по фази на 20хз,амплитуда 3v и на 20хз и на 20 кхз.Излазни сигнал прати улазни и по облику и по амплитуди,базе су намерно померене да би се сигнали упоредили.На жалост дигиталија је однела данак, тако да је синусоида на 10 и 20 кхз степенаста,односно преставља школски случај конверзије из дигиталног у аналогно.

Како смо рекли да је напонски излаз са конвертора 3v ,ред је дошао и на постављање трафоа 1-1, њих смо имали прилике упознати у ранијим постовима. Спојени на место отпорника 318 и 319, њихов секундар директно на излаз тј. на RCA чинчеве. За ту прилику се морало од чинчева одспојити R 720,R736,R721,R731 и колектори транзистора Т706 и Т707 предпостављам да су то муте транзистори. Трансформатори су иначе залепљени течним металом на двослојну плочицу и постављени изнад конвертора.У угловима залемљени за изводе масе који вире са штампе. и све то изгледа И гле чуда па ово свира Сад како свира о томе мало касније кад се довољно материјала окрене у њему, а до тада оно неизбежно ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ, пре свих ИМПУЛСУ који ми је дојавио да се дотични плејер налази у продаји,и који је предложио како треба одвојити напајање од дигиталије,тј. аналогни од дигиталног дела СЛОБИ који ми је набацио идеју о мотању ових малих трафуљака.Да он није потенцирао вероватно још увек не бих сазнао да умем и то да урадим, ЗЕНУ пре свега за презентовање идеје о уградњи трафоа у овакве уређаје, а и наравно за ферите,без којих они силни намотаји не би имали потребну индуктивност. И још једном чики који никако да ми заврши кутију за бабушку,тако да морам да разбуцавам све и свашта чекајући да ми дође поменута кутија

Ако се обрати пажња на означене елементе,лако се долази до закључка да је произвођач предвидео и напреднију варијанту овог ЦД-а и да на плочи већ постоје места за кондензаторе и понеку пригушницу.Урађено је следеће:На местима С324 и С325 стављени електролити 47 микро и то у грани напајања +5v на пину 3уместо краткоспојника jv149 и jv 232 стављене пригушнице за напајање пина 1 -5vуместо краткоспојника jv233 и jv 143 стављене пригушнице за напајање пина 8 -5vна местима С326 и С327 стављени електролити 47 микро у грани -5v на напајање пина 8на местима С330 и С331 стављени електролити 47 микро у грани напајња +5v на пину 16,са горње стране одспојени отпорници R319,R318 са пинова 9 тј. напонских излаза конвертора и на тај начин одспојени операционални појачавачи од конвертора.Са доње стране направљена 4 прекида штампе у гранама напајања и постављене пригушнице и блокови од 100 нано на сваки електролит у паралели.На овај начин одвојено напајање по гранама од остатка дигиталије и урађени класични LC филтери 47uH 47uF 100nF

На први поглед ништа значајно,међутим када сам означио пинове и погледао везе дошао сам до још једне повољностиА то је да неће бити пуно сецкања штампе

Пре него што одем негде да се изблејим за годишњи одмор да завршим започето.Данас ми је био један од оних дана када ти све иде од руке,кренуо сам са једином шемом коју сам могао да ископам а да има некакве везе са овим моделом ЦД-а.Наравно само конвертор,али испашће као што ће те видети и превише.и поглед на плочу са електроником плејера...Скоро па да смо навикли да се са конвертора узима струјни излаз ,те онда то конвертује у напонски,међутим на моју велику срећу овде се већ користио напонски излаз за пина 9.Задовољно трљање рукама и још један преглег штампе пре узимања скалпела у руке.

Да се надовежем на колегине формуле,Овај NaCl је познатији као кухињска со, уместо натријум хидроксида могао се употребити и КОН-калијум хидроксид,У том случају би добили КСl,тј. калијумхлорид који се користи као замена за обичну кухињску со код особа које имају проблема са повишеним притиском.У још бољем случају,да су у канту са Каустичном содом наши Алхемичари убацили мало ужегле сланине уместо киселине добили би један свима познати производ -Сапун,Још боља комбинација да се на крају такве реакције убаци мало ЛАВ-а или ЈЕЛЕН-а, добио би се веома цењени козметички бренд.-сапун са Б витамином.Ко зна можда је и Божен тако почела једног дана Сва срећа да су наши актери имали више среће но памети када су кренули у овакву авантуру, па су последице безазлене те нема еколошких катастрофа.Још једна напомена не заборавите да се сипа киселина у воду никако другачије.

Хвала ZZZ,нисам их испробао још увек,гужва на послу.

И тако се ти захваљујеш човеку што те је трпео и извео на пут осветљен лампама...Још да си почео да лепо клизи низ грло....па да човек преплива океан до прве задруге

Дакле,сад знамо да је Неслон леворук,а могао сам и предпостављати

Борко,моја топла препорука је да бежиш од свега што се пише тиристор-тријак.Не врло често знају да забудале и уместо да служе за заштиту направе штету.У прилици да бирам тиристор-реле ја сам за реле.Сад ако сам те разумео,теби тај склоп треба да заштити звучнике и само појачало од најгорег, а нећеш реле на путу сигнала.Ја ту видим неко решење да ставиш реле на путу напајања и направиш електронски осигурач, који би у случају нечега једноставно одспојио напајање,и сачувао си и звучнике и излазне транзисторе.Дакле нема класичних осигурача,нема релеја на путу сигнала,једино је проблем што би такав склоп повукао за себе и коло за постепено пуњење елкова,јер би због струјних пикова заштита увек одрађивала на укључењу.Овакав вид заштите у последње време користи се у најјефтинијим мини линијама,и ако којим случајем цркне излаз(а цркава,јер како би куповали нове линије-дакле тако подешено),не може се укључити линија већ се увек враћа на стендбај.А осим тога оваква стујна заштита се користи и у врло софистицираним професионалном уређајима,где се користи заштита и по прекорачењу напона и спашава елементе само тако.

Мало сам се играо са феритима.Нећу више ништа рећи

Не мало пута сам покушао да укажем на то , да се симулацијом не може увек доћи до правог звука.Све је по симулацији идеално,али се не може чути.Шта хоћу да кажем?Па некад се мора радна тачка и режим рада мало прошетати и тек онда кренути са склапањем уређаја.Лепо то све изгледа,и лепо одрађена штампа и плочице,али за цеви то никада није било битно.На крају је уво најмеродавнији орган и то се никако не сме заборавити.

У Princu, PeakTech 2010DM,4300 RSD.Неко га је већ рекламирао на овом и оном форуму. Мери до 20Н,мени доста