NIXIE

Bogami poveliko parče.

No limits za švajseraj, to je suština ovog hobija.

Znaš šta mene jedino brine u tvom projektu gramofona, ako vidi slučajno Kuzma šta si sve napravio, ima trenutno da padne u depresiju.

Ja sam vezivao paralelno 3kom MOX 1om 2W, tako dobiješ 0.33oma 6W. Bolje je od žičanih a nije ni skupo. Ne stavljaj druge vrednosti.

Trebao si uzeti nove mica podloške, to ti je sitna para, i ta termo pasta mora da bude sveža kad se postavljaju tranzistori, da lepo popuni neravnine i zazore zbog prenosa toplote, sad ti to nije slučaj.

Ne znam za tu "debeljucu", daj neko uputstvo ako imaš.

Pravim po Alen Wright-u, zanimalo me da li je sve tako kao što piše u cookbook, kupio sam dovoljno žice, teflonske cevi i konektora, ne sme ništa da se razlikuje.

Ma to je zezanje. Boli me uvo za osigurače, sad su mi prioritet kablovi, tim se zanimam. A zvukom nikad zadovoljan, sve dok znam da može i bolje.

Turio sam sliku na profil, kao podsetnik.

Jel to ova pločica? GuideSSHV2.pdf

https://gizmodo.com/5025867/horn-subwoofer-takes-up-crazy-mans-entire-basement

Na ebay a verovatno i po našim prodavnicama. U Pasovom pdf dokumentu piše ovako: All of the transistors are N channel JFETs. The stock parts are 2SK170’s, LSK170’s or 2SK370’s, and you can use substitutes having Idss between than 5 and 10 milli-Amps and transconductance numbers from 5 to 30 milli- Siemens. U međuvremenu nađoh da postoji i ova novija verzija

E to je već prava stvar.

Imaš na Pass sajtu, B1. Ne znam samo kakava je situacija sa nabavkom 2SK170 uglavnom se prodaju falsifikati, ali ima i nekih zamena koliko se sećam. Možda ima neko na forumu originale. Mislim da gotovih pločica isto ima na ebay da se kupi ali to je tako jednostavna šema da može lako na protoboard-u da se sačini. Trebalo bi da je bolje nego samo pasivno, ali trebaju ti dobri sprežni kondenzatori, kod nas ima Phillips MKC od 1uF da se kupi, treba ti 11kom. po kanalu po originalnoj šemi, mada na izlazu može i manje od 10uF da se stavi, recimo 4-5uF bi bilo taman dovoljno, zavisi od ulaznog otpora pojačala. Druge opcije dobrih kondenzatora su dosta skuplje. Za DC napajanje bi valjalo neki šant regulator uraditi, ali verovatno nije puno lošije ni sa nekim 3pin regulatorom, samo da nije 78XX ili LM317, možda neki LT, to već nisam siguran šta uzeti da valja.

Tannoy ili JBL, što pitaš kad znaš.

Teško bogami, ja sam mašinac a on je Nelson. Nemam takve ambicije da sam kreiram uređaje, malo copy/paste malo doradim i fercera. B1 ima smisla sam za sebe, sigurno je bolje nego samo pasivno sa potenciometrom, zato je i napravljen. Moje lično mišljenje (nek je to recimo pomodno hifilističarsko) uz nešto praktičnog iskustva je da su kondenzatori na putu signala za izbegavanje ako nisu apsolutno neophodni. Lično mi se ne dopada ta koncepcija, ako neko ima drugačije iskustvo nemam ništa protiv. Nije baš sve u uređajima, nešto je i u muzici, ali ipak moram imati koliko-toliko pristojne sprave da bi čuo veći deo muzike.

Ha, teško izvodljivo. Prvi koji sam ugradio je trajao tačno od 85-2015, malo li je. I ne krči nešto puno, pomalo krcka jedan kanal, ali sam ga ipak promenio i čuvam ga za uspomenu. To je bio kvalitet.

Nedam, to je original ALPS Blue. Nije hajend ali baš me briga, i onako sam navikao na ALPS proteklih decenija.

Moj nepromenjen stav je sledeći: 1. Čim si u prvom postu napisao da uz taj Salas 6V6 treba još i B1 buffer, bilo mi je jasno da je izlazna otpornost prevelika za SEWA, nisam mora ništa više da gledam da bih doneo zaključak da to ne odgovara. 2. B1 ima ulazni kondenzator, izlazni kondenzator, Salas izlazni kondenzator i još SEWA izlazni elektrolitski kondenzator. Ljuti se ti koliko hoćeš, ali ja smatram da je to pogrešna koncepcija, više puta sam imao prilike da se uverim u to. Takvi su i komercijalni masmarket uređaji, kondenzator-aktivni sklop-kondenzator-aktivni sklop-kondenzator .... i na kraju ništa, odnosno dobija se samo deo od onoga što može da se čuje. 3. Pojačanje 5,6 puta, po meni je premalo ili na samoj granici dovoljnog za SEWA kome treba 7VRMS na ulazu. Teoretski je dovoljno, ali praktično ne, jer nema garancije da će imati uvek na ulazu dovoljan napon. CD-ovi su često različite glasnoće, znači uglavnom je manje na raspolaganju od deklarisanih 2VRMS. Naravno postoje i modeli koji imaju znatno više, čak sam nalazio da neki imaju i višetruko više, ali dobra inženjerska praksa nalaže da uvek postoji neka rezerva, gleda se i najgori i najbolji slučaj, što bi se reklo treba imati neki stepen sigurnosti. Osim toga, treba imati mogućnost priključenja još nečega, recimo Tuner, PC, RIAA pretpojačalo, možda neki stariji uređaj koji ima manji izlazni napon. Recimo ja imam prastari Marantz CD63, izlaz je deklarisan na 2V, ali praktično sa pasivnim pretpojačalom (potenciometar) nisam uspevao sa bilo kojim CD-om da pojačam toliko da mi pojačalo ode u klipping, a njegova ulazna osetljivost za punu snagu je 1,6VRMS. Imam i neki noviji Pioneer DVD, pa ista stvar teoteski da, praktično ne, čak je i nešto tiši od Marantz-a, a isto im je deklarisan izlaz. 4. Sasvim normalno koristim AIKIDO i ako mu je pojačanje nepotrebno veliko. Verovatno zato što je potenciometar za jačinu logaritamski. Do pola skale ne zovu komšije, preko pola, e tu već može biti problema sa okolinom. Zato onu drugu polovinu potenciometra koja me koštala jedno 20 dolara retko koristim.

Mozak pravi sliku i zvuk na bazi senzora koje ima na raspolaganju, učenja i iskustva. Zato je sve subjektivno, i možeš vremenom da se navikneš na određeni zvuk ili sliku. Sećam se nekih starih eksperimenata gde su ljudima davali naočare koje izvrću sliku, prave više slika i još koješta, pa su se navikli za par meseci i vozili kola samo tako. Kad su im skinuli naočare, pogubili su se načisto i morali su ponovo da se privikavaju. Recimo zvuk kod tebe i kod mene je prilično sličan (na bazi onog kratkog slušanja), i pored toga što su komponente potpuno različite. Uvek kada odem negde odmah primetim razlike, nešto mi se dopadne, nešto baš i ne. Kad mi je skoro bio jedan ortak, trebalo mu je jedno pola sata slušanja i posle toga 10 minuta da razmesti zvučnike i promenom par IC kablova dobije zvuk koji mu se sviđa. Čak sam pre toga i lampe promenio saminicijativno, jer znam otprilike šta on voli. Posle sam sve vratio na staro, kako sam navikao. A zvučnici mi nisu savršeno linearni, nego malo korigovani po mom ukusu, nekom se sviđa nekom ne, stalno trpim kritike da mi je zvuk previše upeglan i slično, nešto nekad i promenim, ali uz pivce nema frke kad su ljudi normalni i tolerantni.

Tačno, to je barem svima poznato, zar stvarno misliš da to ne znam? Tu istu frazu dosta pre tebe je koristio jedan forumaš za napad na mene takođe u temi sa osiguračima na "onom" forumu. Ali mi nije odgovorio na repliku, tako da znam da se ne radi o tebi.

Menjaj, to sve radi na beli dim kao što već znaš, kad dim izađe neće više.

Ne mogu, osećam se ko da sam trčao polumaraton.

Ne želim da ti odgovorim. Ne mogu da nađem reči, ja sam ti jedva za prozu, a ovo je već poezija.

Što se tiče "onog" osigurača, razlika je bila velika, nekad pozitivna, više negativna, znači čista manipulacija, očigledno namerno urađena da se pogodi nečiji ukus ili šta već. Teško je prodati skupo takav malecki proizvod koji nema baš nikakav čujni efekat, samo propagandom. Što se tiče parčeta žice koju sam nosio, i onih "običnih" osigurača, i tu ima nekih razlika ali ne tako izraženih. Pošto nas je tu bilo trojica, i još jedan pre nas, nismo sigurno bili zavarani, lepo se čulo, jednom bas čist drugi put zamuljan, jednom dinamično, drugi put mlako, muzika ide u dubinu ili iskače napred, nema greške čuje se lepo da tu nešto ima. Do kraja testa nismo znali koji je unutra osigurač, tako da ta subjektivna nota otpada. Ne kažem da je test bio savršen, ali meni je bilo sve jasno. Nema šta tu više da se mudruje, lepo probaš, zameniš osigurač parčetom žice ili nekim znatno jačim osiguračem (10AT recimo ima debelu žicu) pa mi onda kaži da li ima ili nema razlike.