NIXIE
-
Broj sadržaja
16022 -
Na DiyAudio.rs od
-
Poslednja poseta
-
Broj dana (pobeda)
127
Content Type
Profiles
Forum
Blog
Kalendar
Sve objavljeno od NIXIE
-
Eto, znači ipak nesam poludeo. Zašto komplikovati kad može jednostavno. GND je zajednički za analogni deo, pa ako ne ide sa istog napajanja PSU2 (+-5 i +-12) pobrinuti se da GND od svih napajanja budu povezani u jednu tačku (central GND), negde tamo. Inače neka optimalna varijanta napajanja je da na jednoj PSU2 budu +-12V i +-5V za DAC pločicu, a na drugoj preseći GND pa uraditi jedno napajanje +5V 150mA za digitalni deo AD1865 (VD konektor), izlazni deo JLS i MUTE sklop eventualno, a drugo +5V 400mA za ulazni deo JLS sa XMOS čipom. Tako je sve pokriveno, potrebna je jedna DAC pločica i dve PSU2 pločice. Za to sve bi bilo dovoljno uzeti torusni trafo od 30VA namotan na jezgru od 50VA. Sekundari su recimo: 12V/0,6A ; 12V/0,6A ; 9V/1,3A ; 9V/0,6A. Trafo ne treba da ima fabrički osigurač u primaru i treba da ima slepi navojak. 12+12VAC ide na prvi PSU2, 9+9VAC na drugi. Veći trafo takođe dolazi u obzir, recimo 50VA namotan na jezgru od 80VA. Za taj overkill samo povećati struje sekundara a ostaviti napone kaki jesu. Kažu da veći trafoi daju bolji zvuk, ra azlika u ceni je mala. Mika je izuzetak jer on ima već posebno Studer +5V vrlo jako napajanje koje će koristiti za XMOS čip, ono jes malo overkill ali ko ga ... Metalna kutija se uzemlji na IEC GND. Sva napajanja osim onog za XMOS se uzemlje u jednu tačku, central GND, a ta tačka se uzemlji na kutiju preko grec+100nF+10oma. Napajanje za XMOS se uzemlji na šasiju preko grec+100nF. Ono mora biti galvanski odvojeno od ostalih, poseban sekundar na trafou je obavezan, jer ako nije tako onda ste povezali dak sa -5V i z PC a time i na njegovu uzemljenu kutiju. Koliko znam JLS radi sa tri žice u USB kablu, D+, D- i -5V.
-
Ma gde može TDA da bude bolji od AD, nema šanse.
-
Pa i red je da se to počne koristiti, a ne juriti više one stare beznadežno nedostupne.
-
Opa 1622 pored OPA1612. Ovo je neki fantom zalemio.
-
Da nije sad turio?
-
Pa to je kvazi naučni forum. Nama to ništa ne znači. Da su merili i slušali ozbiljno, na dobrom sistemu uvek istom, verovatno bi to bilo realno iskustvo njihovo. Ovako, sve se svodi na merenje. Samo nek mi objasne dal je bitno za zvuk da THD+noise bude -140 ili je potrebno barem -160dB.
-
I to je sve povezano na VA konektor +-5V. Tu dovedeš +-10V i skineš samo J1 i J2 pa -+5V dovedeš na AD pinove 1 i 24. Pitao sam se čemu toliki jumperi na dvostranoj štampi, a Miro je ostavio mogućnost da svaki sklop posebno napojiš.
-
Da taj. Nisam ništa spajao još, ali ide PTP sigurno. Mislim jednostavno je, RCRC pa regulator pa C. Plus 2kom. 100nF i šotki diode 3A 40V.
-
Jesam, nabavio sam u Vremeplovu LM1117 +5V fiksne regulatore, jedan sa većim ladnjakom za JLS ulazni deo (+5V 400mA za XMOS čip) a drugi sa manjim ladnjakom (+5V 250mA) za JLS izlazni deo, zatim AK4113 pločicu i MUTE sklop. Za oba su predviđeni posebni sekundari 9V 1,4A i 9V1,1A. AD1865 Pavouk PCB napajam sa dva sekundara 9V 400mA.
-
Moram to pogledati dobro, on je to obrnuo načisto, na šemi je prikazana veza VA +-5V na AD preko J1 i J2 na pinove 1 i 24. Smatram da ako njih skineš i dovedeš posebno +-5V napajanje za AD i +-10-12V napajanje za OPA na VA konektor onda ne moraš dirati ostale jumpere? Možda sam ja pogrešio. Pitaj Miko na bigdiy jel može ovako kako sam predložio?
-
Proverit ćemo, lako je dodati ako treba neku malu PCB pored činčeva.
-
Zatim jedan mali MUTE sklop sa relejčićem i NE555 je po meni obavezan na izlazu, da ne čvaka ništa kag gasiš-pališ. Oko 3sek zadrške je dovoljno, mali rele 5VDC DPDT ima 125oma kalem, znači 40mA neće da smeta gde god se poveže.
-
I što već imaš kutiju.
-
Nadam se da ste svesni cene velikog daka sa svim tim napajanjima, JLS i SS3601(2kom.). Kutiju te veličine već i da ne pominjem. Mala verzija (Pavouk), zatim samo jedan trafo 6VA 9+9V za AD1865 i JLS napajan sa USB busa u nekoj jetinoj kutiji je oko 200eur.
-
Nešto smo razmatrali veliki dak, tu je urađeno napajanje +5V za digitalni deo AD1865 i +-5V za analogni deo AD1865 i izlazni deo sa OPA. E sad taj izlazni deo bi možda morao imati veće napajanje, Sparkos traži recimo +-6V minimum a i bolje će zvučati sa većim naponom napajanja. Na šemi su prikazana dva jumpera J1 i J2. Ako se oni uklone i dodaju dva pina prema AD1865 onda se može dovesti +-5V za AD, a posebno veći napon za izlazni deo sa OPA. Time se stvari malo komplikuju što se tiče napajanja, samo da skrenem pažnju. U prvoj verziji, ide jedna PCB za napajanje AD i OPA sa +-5V i druga grana polovično, samo +5V za AD i JLS izlazni deo. Posebno napajanje je potrebno +5V 400mA za ulazni deo JLS (XMOS čip) i to treba da bude galvanski odvojeno od svega ostalog. Na drugoj PCB napajanja treba uraditi samo jednu granu +5V 400mA za ulazni deo JLS ili praviti posebno napajanje za to na nekoj drugoj PCB. Mika će da koristi Studer napajanje koje ima. Po meni nikako ne valja koristiti istih +5V za digitalni i analogni deo AD. Može isti sekundar trafoa, ali mora poseban regulator. Ispravite me ako grešim. U drugoj verziji, pravi se jedno kompletno napajanje sa dve grane +-5V za analogni deo AD i +-9 do12V za izlazni deo sa OPA. Na drugoj PCB napajanja treba razdvojiti GND sečenjem sa donje strane PCB i napraviti dve linije (po pola grane) sa +5V, jedna za JLS ulazni deo (5V 400mA galvanski odvojeno) druga za JLS izlazni deo i digitalni deo AD1865 (5V 100mA+10mA). Taj deo sa 5V 400mA mora da ima dobar ladnjak, za koji možda nema dovoljno mesta na pločici. Gledao sam šta ima kod nas, i otprilike ovo bi bi bilo dovoljno za sve (21k/W), a za 400mA da se stave dva kom. back to back i da se sa CRC namesti da bude oko 8V ispred regulatora na 400mA kako bi se smanjilo grejanje regulatora a disipaciju trpeo otpornik (5W recimo). Kelco - Detalji proizvoda - Hladnjak, 13.3x19.1x12.7mm, za TO220 kušište, crni WWW.KELCO.RS
-
Pa neko vreme će tu provesti, to je sigurno.
-
Ja ću do ponedeonika imati sve za mali dak. Osim AK4113 pločice, ali to ću da nakačim kad stigne. I kutiju sam nabavio za prototip.
-
To se može postići i bez horni.
-
Ako ne dovodiš signal na drugi kanal, neće ništa biti. Možeš na nekorišćeni kanal staviti žičani otpornik 10W impedanse iste kao što je izvod na sekundaru i onda si potpuno bezbedan. Ono što ne valja je da dovodiš signal lampašu bez povezanog zvučnika ili nekog otpornika na sekundaru. Ako spajaš paralelno sekundare 8 oma njima tako spojenim odgovara zvučnik od 4oma ali može i više. U tvom slučaju ako spojiš paraleno i zvučnike i sekundare pa sve to slušaš mono, sve je u redu. Samo moraš oba ulaza isto spojiti kako bi oba kanala radila isti signal. Nego naigraćeš se a nećeš ništa dobiti. Kad sabereš kanale u mono, samo će lošije da zvuči, Slično kao na tuneru kad stisneš mono. Znači siguran sam da stereo bolje zvuči nego mono. Kod mono sistema sa jednim zvučnikom nema nikakve prostorne slike ni horizontalno ni po dubini. Možda postoje neke druge prednosti za koje je ne znam.
-
Lampe? Mislim da ako dovedeš mono signal ba oba kanala, sekundari mogu da se spajaju redno ili paralelno da se uskladi izlaz sa impedansom zvučnika.
-
Sve navedeno gore odnosi se na plus izlaze pojačala (Live). Ako nije neki poseban slučaj (bridge mode) minusi (GND) su već spojeni u pojačalu. To se lako proveri.
-
Ne smeju se spajati izlazi pojačala paralelno tek tako, pretpostavljam da su DC izlazi bez kondenzatora. Moraju se prvo dodati balans otpornici, ujednačiti pojačanja i DC offset i na kraju dovesti isključivo mono signal, isti na oba kanala. Izlazne otpornosti pojačala su jako male pa bilo kakav debalans proizvodi velike struje između samih izlaza. Ako bi se stavili neki veći otpornici, recimo nekoliko oma, moglo bi da se poveže tako kako si zamislio, ali opet mono signal. Samo što ti otpornici loše utiču na zvuk, i moraju biti dosta jaki zavisno od snage pojačala.
-
Imaš kod Krce one sa hornama, nisu ni mnogo veliki. Alegretto.
-
