vladd

Moguce, nije u to vreme bilo podataka tako veselih. Period 1978-1982.Tada sam dobio odlican zvuk i sa OM5E, Ortofoni kupljeni u jugolaboratoriji u majke jevrosime ispod skupstine. To je period kada sam i prestao da se bavim hifijem nakon bolnog crkavanja preskupe koetsu glave, ozbiljna trauma iz mladosti.

Jel' ova lutka u rangu 220-250$?

Ako vec ekskluzivno kosta, ne mora da ima aljkavosti po stampama...dovoljan jedan rele, onda stoji jedan rele i jedno mesto na stampi za rele, skupa bila ozbiljna izrada ploce..? Ako Dayens misli da glumi ekskluzivu, moraju da nauce neke bazicne vestine... Infantilna izrada ploce, a jaka zelja za ekskluzivom. Ako su ploce identicne, onda se ugradi i rele za drugu plocu, valjda je pazljivo projektovan i predvidjen za ukljucenje izratka na doticnoj ploci? Pa je stoga potreban. Mocni pojacavac ima valjda definisane struje koje povlaci? Da zakljucim da se ofrlje radilo u velikoj ambiciji? Bila verzija za monoblok, pa da se ne baci?

Ljubitelj, a pride i neusmereni audiofil..

Opteretni kapacitet sluzi da napravi rezonacu kalema i kapaciteta koji kalem vidi, i izvuce maksimum signala. U slucaju kada je taj odnos van rezonanse, razlike se ili ne primecuju, ili povremeno primecuju na odredjenim delovima opsega. .. A razlike su minorne.. Ako se potrefi makar priblizna rezonansa, tada i promena kabla moze da izazove promenu zvuka, jednostavno je potrebno detaljno poznavati ceo sklop, a ne poneki detalj. Ako se vec teraju buve na vratilo.. I naravno da se mogu izvuci svakojaki zakljucci, sto izricitiji to pogresniji. Ja sam sa MM glavom(OM30) dobijao bolji zvuk od par MC glava, ali ni u ludilu ne bih tvrdio da je jedna glava bolja od druge(iako je postojao ocevidni dokaz), ili ima ovaj ili onaj zvuk, bez da se upeglaju i istrimuju svi bitni detalji, i svakoj glavi dodeli maksimum podesavanja. Da ne bude tajna, koristio sam tada promenljive kondove i uljno dampiranje rucke... Ustelovan sistem je zasigurno bolji od random povezanih komponenti.. Sada recimo iz najjeftinijih komponenti pokusavam da iscedim maksimalni zvuk..

Moram da priznam da se tvrdjava lepo slozila sa brkovima..

Jbga, sirotinja menja pertle, a ne....

I sta sada elektroni da rade, sir slanina sir slanina, kako da odaberu gde ce pre..? I zanimame sta radi "papir" u celokupnoj prici ako nije umazan uljem, mascu ili parafinom? Dobro bi bilo da je tretiran sa nanoTiO2, da se poboljsa dielektricna konstanta .. I koji papir, kakve celulozne strukture..o tome se vodiloracuna jos 1890-e kada je uveden kao izolator za transformatore.. Jel' definisano koja je poenta dielektrika i koja je poenta kabla, sta prenosi i od cega se stiti? Nije sporno praviti, ali treba dati malo logike u pravljenje..

Imam i ja takav, mogu da se menjaju cetke na kraju, zavisno sta se usisava.. Pronalazak u rangu tesline purpurne ploce.. Nije cudo sto je izbacen iz telekomunikacione firme, verovatno je i tamo vileneo..

Meni imaju nekakav tunelski zvuk, kao da je svirka u hangaru. Na cudan nacin reprodukuju neobicne zvuke, treba se navikavati na takav zvuk. Odgovaraju instrumentima sa slicnim nacinom proizvodnje zvuka, ali to nisu recimo akusticne gitare, gudacki instrumenti.. Za orgulje, trube i ostale cunkove, horne su idealne.

Induktivnost i kapacitivnost kabla su proste osobine, mere se. Ostala mistika je stvar magicne recepture uplitanja imenovanih kablova u neobicne geometrije, pa je efekat tek naknadno uocljiv.

A, ucini mi se da osim drajverke, grejes i eelke sa strujnim izvorom...crtez je, moze da se zanemari ili propusti neki detalj..kao recimo filtarski elko za 45V, fali nula..

Ima jos masinaca, najbolji elektronicari su masinci! Moraju da znaju vise od elektronaca, posto se igraju u tudjem dvoristu. Elem, slobodno ispeglaj maksimalno napon, i zabodi nesto od 5-10W da obori DC do 250V, ako je radna tacka tu negde... Licno sam protivnik cedjenja lampe, pogotovo na granici i malo preko, sa 35mA na 250V bi bilo oko 11W...skratii joj zivot zbog kojeg W mi je neudobno. Ali to je moj licni ukus i stav... Elem, dozvoliti ispravljacici da ustali napon, koliki god, dok ceka grejanje, kada rele ukljuci, imace znacajno bolji filter... Za El84 planiram konstantni napon grejanja, sa laganim startom, izbegne se udar, a inkadescentni grejac radi u svom rezimu, mada je i konstantna struja bolja opcija od naglog ukljucenja, narocito cestog,

I bilo bi lepo da pregledas finalni izgled napona nakon ispravljanja. Morao bih da znam da li je mereno rms ili obicnim digitalcem, obican slabije vidi ripl, i prikazuje nizi napon. Ako mozes, zakaci skop, tako je najjasnije. To sto ti se cini kao porast napona, taj napon je tu, prisutan, samo ga voltmetar ne vidi, sakriven je u velikoj talasnosti... Moguce je da tu leze i problemi radnih tacaka.. Probaj ipak da oboris i ispeglas napon, bolje da kuva neki snazni otporik, a da su lampe ok i sa upeglanim i potrebnim naponom. Pi filter ipak omogucava znacajno smanjenje ripla.. Ili da skockas malo slozeniji ispravljac sa nekim postregulatorom..grejanje ce ostati, ali nesto rasporedjenije Iz slicnog razloga i ja jurim trafo sa 180V na sekundaru..za grec i prost filter...

800 dindzi je fletbed stampa, lako, cisto i relativno trajno. I kod sita je bitan kvalitet boje, ali je neisplatljivo za komad dva..

Nema bajpasovan drugi rele Dayens je to, ustede..profit... Sledi busenje stampe, da cirkulise vazduh oko ladnjaka. Lepsi su namontirani..

Na prvi pogled, bez ulaska u polarizaciju lampi, koja je na taj prvi pogled ok, parstvari su mi nesimpaticne. R i C blok u ispravljacu bih preselio bas do katode ispravljacice, da ima neku filtraciju,i kao blider, zatim kond nakon relea, probati da se preseli izlazni otpornik pre tog konda, a tek zatim L i sledeci kond. Da se iskoristi zavojnica u P filteru. Probati da se zamene nula i faza na torusu, da ne bi radilo grejanje u kontrafazi sa EI trafoom. Mada je, za brum, bitniji filter nakon ispravljacice. Ako si kroz dve triode gurnuo po 18mA, a na EL 2x po 50mA, dobio si to sve merenjem...oko140mA

A ako je na gridu -5V, ili vise dc, sta pise onda o struji u dijagramu, i bez naizmenicnog napona. Nema veze da li su transformatori izolovani od sasije, oni i treba da su sa jezgrom na zemlji. Ono sto je sigurno je da ne vidimo semu..pa je neprskano teoretisanje u pitanju. I da, ne naduvavaju se lampe na maksimum, zarad pola w ili par w vise..imaju one svoj dijagram trajanja...nece ceo vek provesti u top formi..

Yup, buljio sam da ne pobrkam 84 i 34, 2xse bez ulaznog signala je 2x30-40mA...zbirno 100 znacilo bi(bar meni) neku prepobudu... Dodatnih 2x20mA je neko prstanje u lampama. Drajverke vuku sacicu mA..

Kao da su preopterecene EL84, 140mA je puno za dve, bez seme je opako nagadjanje. I bez kacenja osciloskopa. Za svaki slucaj preslisati blokove, da neki ne curi... Da nije ukljucivano bez zvucnika ili opterecenja na izlaznom trafou?

Meni je uvek bitniji tip kondenzatora, sama firma je na drugom -trecem mestu, tesko je naci bas bas krs firmu, au okvirufirme,imaiovih ionih, namenskih i kondova za opstu upotrebu. Tip, namena, trajnost, nekako se prozimaju, a da li je zeleni, plavi ili zlatni...sakrice kutija..

http://eu.mouser.com/Kemet/Passive-Components/Capacitors/Aluminum-Electrolytic-Capacitors/Aluminum-Electrolytic-Capacitors-Snap-In/_/N-75hr0?P=1z0znw3Z1yx4avv Sto ce reci najobicniji, ELH serija..Mouser nema druge Kemet.. Ako se vec narucuje iz Mauzera, ima tamo ozbiljno dobrih kondova, mada koliko vidim, faktor nabavke je zamalo cena x2 P.S. ja uvek navijam za srafove, ali negde je mesto takvo kakvo je..na ploci pa sa lejautom na stampi...

Koliko vidim http://www.kemet.com/FEBG_electrolytic_snap_in Vrlo je bitna dodatna oznaka na kondovima, da bi se moglo reci kakav je i koliko dobar. U pitanju je ozbiljna firma, ne bi trebalo da bude problema za filtarske kondove.. Recimo ovi ALC10S n collaboration with an audio research company, DNM Design, the Slit Foil Capacitor has been produced specifically for audio applications. This is a patented design which eliminates circulating currents in the aluminium foils. This spurious current flow on the capacitor plates is known to occur, but is not apparent in most applications.

Jeste skuplji rad u Francuskoj, ali mi je nemoguca automobilska "tehnika" i kod zvucnika. Da se pravi u Kini a da kosta kao da je iz Wolfsburga. Ili ce hifisti ispasti totalne budale da preskupo placaju kinesku reciklazu i da se prenemazu kako cuju neke svemirske zvuke. To ipak nije prosta tehnika kao npr lampe, gde je tehnologija rzradjena pojeftinjena jos na izvoru, pre pola veka, a ni hibrdna elektronika, koja prakticno nema vanistocnu alternativu. Jednostavno su zvucnici previse otvoreno i specificno polje za dizajn, konstrukciju i unapredjenje, sto u startu eliminise veliko-serijske opcije, promene se odradjuju u hodu.. Proizvod koji odrazava duh konstruktora a ne velikoserijsku filozofiju.. Kako se severnjacima isplati da proizvode drajvere, a ostalima je kao nerentabilno?

A nema ni buksne od iridijuma, i nisu okrenute u smeru rasta trave.Te babuske ima da zvuce zemljano, sa definicijom betona