vladd

Trenutno slusam preradjeni pp sistem na modovanom filipsovom zvucniku F5130, zbog pasivnog radijatora.. Sistem ? p.s. @grau upravo..

Sada vecspamujmo po temi. Zar je moguce da se ne poznaje karakteristika sluha, ili da se bahato odbacuje cinjenica o tome. Jer boze moj, logika je da je finale "slusanje". I cemu sve formule, konfiguracije, ucenja i tehnologije, selektovanje komponenti, kada na kraju, sto se audio zabave tice, dolazi sve do sluha.? I sada treba jednu krajnju neozbiljnost da postavimo u istu ravan sa ozbiljnim. Jer nam se tako hoce i tako mozemo da izglasamo grajom grupe. Nece bas biti, demokratija nema dodira sa tehnikom. Isprazno trpanje komponenti je to sto jeste, svetska dokona zabava nekih koji ne znaju drugacije. I to je sustinski ok, i neka se zabavljaju, njihov je nacin izbora. Ali to nema dodira sa sustinom tehnike..rece im neki covek na internetuda probaju, paprobaju..zasto, pa eto menja se zvuk..ili se ne menja, ali se mora evidentirati "iskustvo" pokusaja,jer bez tog pokusaja, nije se "audiofil", nije se bez fensi komponenti, kao dendi bez kalvina klajna.. Ali racunam, ovo je na neki nacin svajserski forum, gde se ipak unosi i doza razumevanja funkcionisanja sprava. Sto je vrsta zabave koju recimo ja volim. Iako je finale opet neko slusanje, ali sa prilicno definisanim tehnickim predispozicijama I kao dodatna konstatacija, slusamo nekako ceo sistem, a ponajvise odziv zvucnika na taj sistem. I sad, da kompletiram odgovor na pitanje, koja je razlika ako se slusa zamenjena slicna lampa na pocetku sistema, i kada se slusa zvucnik koji je prikacen na kraju jednog diy sistema, koji spada u neku srednju klasu audio sistema, i vrlo finu klasu diy. Da li su u prvom slucaju zvucnici mocni da prenesu razlike koje su nastale? Prosto ne znamo. Da li ce ta lampa deformisati signal na nacin za koji ne znamo da li je korektan, otvoriti neku nepostojecu karakteristiku, izdici novi harmonik..ni to ne znamo, i da cujemo, ne znamo da li je na strani realnog izvora ili neke devijacije. A maleni zvucnik je bas dobro svirao, zapanjujuce, na kucnom neezotericnom sistemu. Valjda je jasna razlika i jasna pozitivnost iskustva slusanja Notax M zvucnika...naspram gubljenja vremena(za moj pojam, ne stavljam te znacke na kapu da bi bio Pastir Kostja) sa naslepim swapovanjem komponenti. Nisam audiofil(sa pripadajucim maskama, pricama i uniformom), vec ljubitelj dobrog zvuka i korektne tehnike. Mislim da je jasan moj stav o tematici diy audio, da ne moze biti jasniji. Svako se zanima kako hoce, i to (valjda) nikome ne smeta, moji komentari su samo u smislu tehnike...

Izvini, ne odgovorih ti. Jedno je slusanje a drugo slusni test. Testiram elektroniku sa spravama koje eventualno mogu da detektuju razliku... A onda sam miran pri slusanju.

A pride neodgovarajuci anodni otpornik ili neodgovarajuci grid stopper. Da ne bude neizreceno, 5963 nema nikakvu "kvalitetniju" katodu, vec ima katodnog pomagaca(cathode helper) u vidu nikla(za ovu lampu nemam-i ne trazim- podatak da li ima i litijuma) koji u rezimu iskljucenja(cut off-koji se inace dramaticno izbegava za audio aplikacije), kao sloj koji povecava otpornost, smanjuje termionsku emisiju i efekte povratnih elektrona na temperaturu katode. I zato izdrzava duze u doticnom iskljucenom rezimu, za aplikacije u digitalnim kolima. Za audio aplikaciju, dodatna komplikacija u zoni termionske emisije...a funkcionalno nepotrebna.

Par elemenata cine lampu dobrom, za neku namenu. Geometrija resetke, homogenost emisije sa katode i tema oko suma, otpornost na uticaje, ili generisanje suma. Za rf se moraju ispostovati sve tri osobine, a za prekidacki rezim ne. Bitno je samo mogucnost da se pogura par sledecih elemenata kola, da je maksimalno robusna i da ne zahteva neke specijalne zahvate u izradi, tipa posebnih konfiguracija.. I zato se i koriste duotriode, posto je prakticno razgazena tehnologija a da li ce imati nivo kvaliteta, nebitno. Mogli su da koriste triodu pentodu, ali nisu, skuplje je..

Za doticne detalje je nerelavantno slusanje. I tu nema price, bar ne racionalne. To je isto kao kada bi se preslusavala razlika BC107 i recimo BC550, razlika izmedju 4700uf u napajanju i 15000 ili 35000uF.. Jednostavno se neke stvari ne rade nekorektno, ako se vec kod nekih drugih detalja preteruje, ili i bez tog preterivanja, postoji bazicna nekorektnost. Roundup je nekorektan, zamena audio lampe, bez intervencija i provera, sa prekidackom takodje nekorektan, i tu nema sta da se dodaje, masta ili preslusava. Posto nema razloga da bude bolje, a puno razloga da bude losije.

Naravno da postoje. Ali je rec o merenju I nameni. Da li mogu da zakljucim da ne zelite merenja? I sami znate da je slusni test neozbiljan I sklon teskim greskama. I da je nerelevantan. Probajte zamenu I izmerite razlike. Ima ih

Ja ne pripadam grupi sretnih ljudi sa predispozicijama za dirigenta, i slusne testove ne smatram relevantnim. Nparotiv, vrlo subjektivnim. A i godina berbe mi ne podrzava kvalitet sluha. Da sa tim budemo nacisto. Ali cemo jednog trenutka napraviti test jig za lampe, gde moze da se testira i nivo suma, linearnost i dinamika. I da ponovim, vec x puta receno, podaci proizvodjaca su orijentacioni, a situacija u sklopu je najbitnija. Za prefinjeni audio svakako nije random ubacivanje lampi i osluskivanje. .mada je to zabava za neke dokone wanabe audiofile..koji valjda ne mogu da nadju neku drugu zabavu pa im je roundup ubijanje vremena,,. Tako da imam nisko misljeenje o toj metodologiji, forsiranja hajpa ispred elektronike. Cisto za info, moraju se znati svi detalji pojacavaca, nivo pojacanja lampi u odredjenom sklopu, nivo struje kroz anodu, da bi se dalo bar malo smisla, bilo kakvom eksperimentu.. Pa sami probajte, pa nadjite razliku, kada su pojacanja mala, kada su priblizna pojacanju lampe, kada su anodne struje i 2 i preko 7mA za tu vrstu lampi.. Nadjite neki obrtac faze, zamenite lampe i merite simetricnost izlaza, ili slusajte..mada se to nesto teze cuje..ali se jasno vidi.. Pa da nastavimo pricu sa cvrscim osnovama (nazalost) elektrike, a sa manje internet hajpa, zarad nas samih.. P.S. Cak i da ne pravim analogiju sa tranzistorima, da li se prekidacki stavljaju u audio aplikacije, jasno je da prekidacke komponente nisu dobar eksperiment za audio, pa tako ni prekidacka lampa nije otkrovenje da nije preporucljiva u zoni signala. Mozda u ispravljacu..

Kvaziaudiofilsko prenemaganje je tekst doticnog blogera, inostranca kojem se slepo veruje. Lampa je prekidacka, pravljena za rad u racunaru, bez karakteristika suma, koji je nebitan za predvidjen rezim rada, pravljena je da bude robusna, pravljena je za vecu impulsnu struju zbog potreba guranja vise sklopova, bilo da radi kao delitelj frekvencije ili u oscilatoru, nebitno. Zanemaren linearni rezim, geometrija predvidjena za naporan rad u losem okruzenju sa malim zahtevima sto se tice signala. Industrijska lampa, koja ima svoju proceduru u radu, kao i sve profesionalne sprave, da se periodicno pregledaju, mere potrebne karakteristike i menjaju, i to prvom sledecom sa police ..koja daje dovoljnu struju.. Za razliku od drugih opcija ECC82, E82CC, 12AU7, ECC802, ECC182..koje su od bazicne samo bolje u nekim parametrima, linearnim rezimima rada, uparenoscu trioda... I smatram da negde treba jasno reci da su ove ECC za audio, pa sta ko vise voli, a meni lici da za doticnu 5963 zaista neko zeli da isprazni silne magacine i restlove, papotura price i cudne argumente o "boljosti".. Ima vecu struju...da proglasimo za bolje, ima snazniju anodu, resetku, da proglasimo za bolje...mnogo naivna metoda. 5963 ima previse losih osobina za audio, a malo dobrih, uglavnom nepotrebnih. A svaka trioda ima slicnu karakteristiku, i u sustini jako lice....

Ma da, internet juniverziti je cudo..

O'ma da ti reknem da su to gluposti, i da se tip lepo ogradio sa licnim misljenjem. Kao procena ocene. Svi elementi koje je naveo, nemaju veze sa realnim audio potrebama..kao veca anoda je bolje, to sto moze da bude u stend baju kao to je super, bolja je lampa koja gura 20ma, od lampe koja gura 10ma, a koriste se na 2-3, najcesce 1,8ma.. Velika impulsna stuja je neobicno bitna za audio...kao za oscilatore kojima treba da klokiju kapije....ali kad nema pametnih argumenata, onda se potezu nebuloze. Jedino sto im je zajdnicko sto je nalik..srednji mju dupla trioda, lejaut i grejanje... Uz malo truda, mogu se naci tekstovi logicnijih zakljucaka, koji vise naginju tehnici nego kvaziaudiofilskom prenemaganju. Ako je vec najjaci argument "internet znanje"

Nisi razumeo, problem nema veze sa trapom. Cudi me da nije preporucena ecc802, npr, vec izhajpovana krajnje nepreporucljiva lampa za audio aplikaciju. To sto je u kompjuteru delida frekvencije ili radila kao oscilator, nema veze sa linearnim rezimom rada. Valjda neko pozeleo da rasproda silnu furdu i zalihe, pa osmislio price o sonicnosti.

Tu spava sustina, I zapremina je jedan deo resenja. Dilema da li regali ili mikrobi,mislim da je jednostavna. Izabrao bih zvucnike kojima se ne primecuje lokacija u radu, vec samo pune prostor sa zvukom. Alavo volim regale, ali i nemam neki salon za slusanje, samo prosecne gradske sobe od 16-22kvm

Nemoj bprijatelju, molim te, bolje posalji neku komsinicu...

Apsolutno saglasan. I sa Vix-ovom pricom..a ako cemo da debatujemo sta je skupo, onda da krenemo od drajvera, a ne od dobro uradjenog zvucnika sa drajverima po solidnoj ceni. Zasto malo kartona, bakra, lima ili magnezijuma, sve ukupno par kila magneta i mrva tkanine i bakra, kosta neke stotine dolara..i jos je "jeftinija" opcija, sa magnetom, a ne sa skupljim koilom. Ovo je dostupni i specificno slozeni diy, jos kompleksniji diy bi bio da se turpijaju sami drajveri..to moze da bude zanimljivo, dosadno, zamorno, pa uostalom niko ne goji kristale po kuci i zaprljava poluprovodnike. Notax M zvucnici su visok nivo konstruisanja, za razliku od masovnog diy.. I tesko moze za ulozene male pare predobro, ali nije jednostavno ni ekstra dobro za velike pare.

A zasto bi "morale" da imaju jako slicne karakteristike, i sta je to jako slicno, kada i medju lampama sa istim oznakama ima rastura osobina? Ko ih tera na moranje, potrosaci, industrijska elektronika koja ih ne koristi vise? Standardi koji ne vaze? Zato ih merenje definise gde su i sa su, za bolje poredjenje, nalik uparivanju tranzistora..Inace i njima "moraju" da budu slicne karakteristike, ali nisu..pogotovo od serije do serije.. A ako je vec analogija sa gumama, pa ima neke razlike izmedju miselina, danlopa i tigra.. ..iako im je dimenzija ista. BTW, desava se i kod guma, da se jedna uzduzna polovina brze trosi od druge .. Proizvodnje nisu savrsene, a mi ipak zlimo da nam je sistem sto savrsenije utrimovan..

Ma ok, ali dve lampe nisu iste. I to je cela serija slicne konstrukcije. Dupla trioda slicn zapremine, velicine anode..samo se mikrogeometrija razlikuje. A tehnologija izrade je prakticno pojedinacna Vise sam mislio na svaku konkretno lampu, kao komponentu, a ona od krive moze da odstupa i preko 10%. Mora neko merenje da se napravi. I ambijent prilagodi lampi. Mislim sluh je finalni test, ali zasto recimo odbaciti odlicnu lampu, koja npr zbog radne tacke klipuje u jednoj grani signala.. U tom smislu mi je ideja

To je kao da se redjaju cigle vezanih ociju i ocekuje ravan zid. Za svaku lampu treba znati gde joj konfiguracija dodiruje radnu krivu. Lakse je izmenjati dvatri otpornika nego nabadati desetine lampi naslepo,

Tzv "el kanto" resenje. Nema veze kako zvuci, vazno da je jeftino. Ja samo mogu da kazem da mi je drago da sam prisustvovao prezentaciji i sada vidim i promociji jednog "izradka"(kako neki vole da kazu), domaceg dizajna, u koji je ulozen dobar materijal, veliki strucni trud i koji ima svetski nivo u svojoj klasi.

Ja bez tog oglava ni novine ne citam.

To su godisnje plate ovdasnje sirotinje koju teoretski nazivaju srednja klasa. I sa tog aspekta je kuknjava opravdana. Mislim da bi trebalo da se ostane na realnim kvalitetnim, a ne na fensi komponentama, za one koje zanima zvuk i kvalitet izrade. Mozda bi neke detalje trebalo podici na visi nivo, mozda tip laka ili damping materijala, navodim, nabacujem kao primer, da bi to zaslo u neku tehnicku perfekciju i skupe repromaterijale. Nazalost, visoke cene u audio tehnici su potkovane teskim lupetanjima i nebulozama, prihvacenim kao misticne istine. Sto ovi zvucnici nemaju kao argument. Nemaju ni aurimagicne kristale, ni vodice, ni praskove, ni stelarne drzace... Ako cemo industrijski, cena materijala pa puta 3, minimum 2,5 za razradjen proizvod. Napraviti zvucnike sa drajverima od 1000 evra, i prodavati ih za 300..to je neka cudna trgovina..vidim da se niko nije zapitao posto su drajveri u B&W, ako je cela kutija sa sve kartonom za pakovanje i papirom za garanciju 300$. Ma nije ni vazno,toje ionako propaganda B&W, da se omasovi koriscenje zvucnika, pa ih dele kao privezak uz kesicu cipsa.. To sto imaju drajvere od 30 evra i 100 evra za znackicu cuvene firme..nema veze... Sa dva aspekta, zvucnici vrede za tu cenu, zbog cene drajvera, konstrukcije i rada(nema ni jednog amaterskog zahvata, dronjave izrade i diletantskih resenja, kao npr u onom Dayens pojacalu, sto bese neka zaludna diskusija), i sto su zvucno pokazali dve stvari, da imaju odlican bas i da su nestali iz prostora...

Tja, ima nekih detalja koji se ne znaju iz fotelje. Nije receno da je nemoguce, ali je u rangu pentranja na Himalaje. Ne moze se uspeti samo na osnovi zelje, odluke i entuzijazma, vec na osnovu teskih priprema i napornog rada. Trgovina jeste kraljica sportova, ali ne postoji slobodna trgovina, i najveci je fasizam bas u trgovini. Moze da postoji kraci put, tipa helikopterom na himalaje, ali ga treba naci, preko neke, vec razradjene firme, koja ima upliv na trziste.. Mene je recimo zaprepastio termin "ulistavanje", koji se naplacuje krvavo, a znaci prosto da nekoga neka veletrgovina postavi na spisak dobavljaca, nebitno velikih ili malih. Niko svoj trgovacki renome, ili bilo koji drugi, ne ustupa za dzabe.. A cena je pristojna. Mislim da bi trebala biti podrzana nekim referentnim merenjem, i naravno opsirnim marketingom. Mislim da bi sa Notax M, uporednim testom sa nekim slicnim proizvodima, pronasao svoje pravo mesto, ili preciznije pozicioniranje, za koje ja predvidjam da je malo vise od ranga te cene.. plus sto distributeri nece odustati od svoje "polutke".. Jeste da postoje slusna poredjenja i opisna prenemaganja istih, ali od tih prezentovanih, veci deo onih koji to pricaju ipak pazi i na druge, stabilnije argumente.. A reci su lake..

Tehnicki si u pravu, ali. Ja kao prvo , ne racunam sebe u audiofile, vec u namcore, naucenog da kritikuje i kriticki posmatra, prvenstveno da trazi manu. Takva mi je struktura posla da je to neophodno, a nakon 30 godina, ne moze se odupreti uticaju. Znaci, mozak slobodno mogu da iskljucim , kao element pozitivnog uticaja, ili upliva fascinacije. Ono sto sam mogao da primetim, osim utiska da bas svira tacno, jasno i bez "foliranja", sto Dejan rece, cega nema to ne svira, ne pravi vestacki basove, kretanje membrane je tacno i jasno, jedva primetno, i bez suvisnih kretnji. To je sa jedne strane pohvala i za pojacalo, ali praviti onakav utisak, a delovati da su zvucnici neprikljuceni..to je malo reci fascinantno. Tu nema uticaja ni sluha ni mozga, da bi se prejudiciranjem definisalo stanje. Na trenutke sam imao utisak da se treba okrenuti i potraziti neke "ozbiljne" zvucnike koji sviraju...posto ovi mali, izlozeni, deluju da cute Jasan utisak je da se zvuk pravio "ispred njih". Takav utisak zaista nisam doziveo na raznim sajmovima, slusanjima, sa takodje losim prostorima. Sa malim zvucnikom, na stalku visine stola..da svira onaj bas, da drzi zvuk par metara ispred zvucnika... Besmisleno bi bilo pricati o kvakitetu visokih, posto je slusni aparat bio zasicen okolnom grajom, prostor vise nalik kupatilu nego sobi...

Zvucnici su impresivni. Iako je prostor zvonjava, a ambijent klasicni zamor u kaficu, zvucnici su dominirali. To da su gabaritno mali se primeti samo dok se gledaju(mada sam ja zavirivao okolo i sumnjao na onaj sabwoofer sa slike ) Ne mislim da preterujem ako kazem da su svetska klasa, i dizajna i konstrukcije i zvuka.

I sa tim poslom bih mogao da se pnzionisem i radosno sit izigram