hifish

A inače - nije ni 5N, 6N, 7N bakar za audio primenu. Koristi se u istraživanjima nuklearne fizike i fizike nuklearnih čestica u upotrebi nekoliko tipova akceleratora i dektektora čestica.
Pa se neko naknadno setio da prodaje kao audio kabl.
 
.

Da...treba velika temperatura za bezolovni.... I opasno je ...Mož da poskidaš štampu sa pločice štampane...
Za banane i kablove me baš briga - palo sam brener da zalemim

Ja trošim sa 40% olova. Džabe mi se deda odselio iz Pirota tamo pred drugi veliki rat...

moj čovek - jednom sam kupio neki fensi bezolovni, eno ga u fioci već godinama, nisam ni pola potrošio, samo olovni - lako se lemi, lepo sjaje lemovi, može da izazove oštećenje mozga, šta više poželeti

Istina, nema lepšeg lemačenja nego 60/40

Samo preporučujem jer sam probao dosta toga, bacio već previše na te gluposti i hoću da pomognem da ne prolazi svako sve stepenice
Mislim da sam ti već nudio da ti pošaljem ovoga da pošvajsuješ žice. Ako ti treba, 20cm uvek mogu da preživim, a dosta može da se polemi sa tim

Mika kad provali naponske kablove i kad se okane vdh, ima server da počne da baguje

Samo se vi sprdajte sa klocnama, na kraju će da ispadne da prave razliku...

sa dunavkovom zicom nema problema.
uzmes 3 i upletes (ko voli moze i 3 x 3).
dobri cincevi, dobar kalaj i nema zime.

ovih dana mislim da napravim 2 interkonekta sa dunavkovom zicom
i sa Wireworld cincevima.
cinceve imam, kalaj imam i to opasan, samo da nabavim zicu.
ovog puta mislim da odradim 3 x 3.

Vrlo jednostavno, probajte sve kablove bez širma. Znači, dva činča najjeftinija (džaba) i bilo kakve žice. Ako nema smetnji, skidajte šildove svuda. Kod mene to radi. I radi toliko bolje, da više nemam ni jedan kabl sa širmom, ni naponski, ni na MC zvučnici, niti od ručke do phonoa. Nemam baš bukvalno nikakvih smetnji.
Uskoro ću da probam na neki dac da stavim USB bez šilda

To je sve "teranje maka na konac" i nije pravilo a još manje neophodno da bi se uživalo u muzici i zvuku sistema. U većini sistema se čak neće pokazati kao "bolje" jer iziskuje sistem u kojem je "sinergija" postignuta. Ono što se kaže kao "tačka na i". Uživaj! 

Konačno! 

E, sad si na pravom putu. 

Semantika, ali na kraju je sa jednim setom žica bolje/lošije/drugačije nego sa drugim setom žica.
Da nije tako svi bi koristili PPR koji im je ostao kad su uvodili struju u garažu.
Da, mogu prihvatiti da se nešto kvari ili se manje kvari u drugom slučaju. Također ne mogu prihvatiti da su razlike ogromne, ali se ipak mogu doživjeti tamo gdje se pojave.
Kolike su razlike?
U razini razlika u mješaonici boja. Pod nekim svjetlom su lakše uočljive i to je mnogima dovoljno da idu tražiti baš onu nijansu koju žele.

Zanimljivo!
Nisi jedini koji ima stav da shirm "ubije" žilu u mjuzi. Taj izraz u vezi shirma sam čuo od jednog čovjeka za kojeg nema sumnje da ima zlatne uši. Božo iz Pakraca, Robertoshop, ga je znao zamoliti da mu ponekad setapira zvučnike i odabere ožičenje u nekoj od slušaonica i lik je stvarno malo po malo pomičući zvulje u sobi i mjenjajući žice dobio nesumnjivo bolji zvuk nego prije....a Božo nije baš neiskusan.
Uz to je skoro nepogrešivo primjećivao ako bi netko, kad on ode u drugu sobu, zamjenio neku žicu ili pomakao zvučnik makar samo malo.
Ja? Meni su ušesa potumplana za suptilne razlike, ali čak i sam mogu osjetiti, ako već ne i čuti neku od promjena što sam dokazao i onim famoznim Philips testom bez korištenja slušalica kako je bilo namjenjeno nego sa svojim Devonima, Juli@ zvučnom karticom i D-klasom sa ebaya.
Trenutno sam u fazi "Dovoljno dobro" bez stvarne želje da popravljam zvuk, ali sa znatiželjom da isprobam ponešto.
Nemam nimalo sumnje da se u ponekim, a ne znam kojim točno, okolnostima žicama može izbrusiti zvuk. Ne nužno frekvencijski odziv/opseg nego dojam kompletne reprodukcije.

 

Ja bi (i jesam) izbacio širm - ako okruženje i sistem to dopuštaju. "Been there, done that". Uživaj!  

To je zato što pate od šildova i spajanja, a verovatno im vera brani da probaju kablove bez šilda

Evo odgovora. Sve je tu: Solid core, srebro, pozlata. Još stavite shirm po želji i sve u teflon, pa imate sve što cool klinci na netu kažu da treba.  
Meni se za sad ne igra, ali tko zna jednom u budućnosti....tek toliko da mogu reći "been there, done that".

https://www.ebay.com/itm/Vanguard-0-5-0-8mm-1mm-20AWG-Solid-Core-Pure-Silver-24K-gold-plated-Hook-Up-Wire/133185920142?_trksid=p2485497.m4902.l9144
 

Nekako imam utisak, kad bi covek znao da nece duze vremena cackati oko hife...lepo zalemiti sve konektore. Zalemljeno za zvucnik, zalemljeno na pojacalo. J'bes chinchevr i interkonekte. Zalemljeno i tu. Ali onda nema vise igranja... 

Teflonska ploča 2mm i PTP spojene komponente!

Dal ovde, dal na "onom" forumu, pisao sam svoju istoriju i vodilju kroz ovu problematiku. Prvi put sam se susreo sam ozbiljnim kablom 1977 godine, bio je to Monster, licnasti i velikog preseka, tako da je morao da se tanji da bi mogao da se kopča na federaste konektore, što je bio standard tada. Naime, smatralo se da je žica jednostavno žica i da je potrebno samo zadovoljiti energetski činioc, pa se uglavnom koristio "luster" kabl, beli duplo spojeni PVC od po 0,75mm kupovan u običnim prodavnicama, na jednom vodu su se vezivali čvorovi da se zna šta je plus a šta minus, mada se ni na to nije obraćala pažnja, bitno je da svira, a interkonkti su bili ono što se obavezno dobijalo uz svaku komponentu, čuvam Nakamiči plastikajnere, što je danas potpuno neprihvatljivo. Ubrzo ulazim u ozbiljan krug tadašnjih aktera, opet je Bradač bio  mentor, pričao mi je o kablovima, voleo je Nojmen i RG kablove za režijske stolove. Tu i tamo se pojavljivalo ponešto o ožićenju, u stranim prodavnicama se mogao naći tek skroman izbor. Početkom devedesetih se pojavio Kimber kod nas, prodavao ga je Žare Kimber uz niz ekstravagntnih stvari tada, Krel, Apože, .... Interkonekt KC AG 1 je bio isporučivan u plišanoj ambalaži kao Cartier ogrlica, a tako je i izgledao sa rodijim konektorima i to je bio moj ulazak u ovu sferu, zajedno sa zvučničkim TC AG, ( valjda, onim debljim). Ubrzo su počeli da se pojavljuju mnogi proizvođači i bum je nastao koji traje do danas. Po Beogradu je onda bila pomama za slušanjem ožičenja, nezaboravno vreme lepog druženja.
Nekih 6 godina sam preslušavao sve i svašta i došao do zaključka, da "bez kabla ne može", Šćepina emisija ima simboličan naziv sa pravom. Spremio sam nekih 3.500 DM za komplet ožičenje, ali bukvalno dan pred kupovinu dođe Mile Dabić u posetu i donese svoje kablove, sa njim i Laza Fozgen, donevši mi par brojeva Sterofila. Naravno, akcenat večeri je bio na kablaži, odustanem od kupovine čuvši njegove kablove koji su suštinski bili preteča kasnijih u okviru Teresonic-a. Iščitam članak koji sam kao neznalica svojevremeno prenabrego u nekom časopisu koji mi je dobacivao kolega iz USA i to je bilo presudno:
https://www.stereophile.com/reference/1095cable
 
Uzeo sam bakarne cevke spoljneg prečnika 8mm, zid debljine 0,7 ili 0,8mm, izolovo krep farbarskom trakom a na krajeve zavario snop lak žica i na njih bakarne stopice, ili omče, isekavši ih u formu znaka pitanja, Bradačeva ideja. Danas slušam prečnik 6mm, na pojačivaču su napravljene bakarne kleme koje imaju izbušenu rupu prečnika 6+mm da cevka uđe direktno, a odozgo je urezan navoj za šraf koji pritiska. Kraj za zvučnike se spoljošti i polako zakrivi isto u oblik upitnika, može i da se raseče i otvori cevka pa zaravni isečak i na njemu napravi bilo omča bilo ?, tako da nema među spoja. Spolja se cev ispolira pa premaže šel lakom, iznutra se isto napuni cev pa ostavi ukošeno da iscuri sve par dana dok ne polimerizuje lak.
Za interkonekte koristim "kapilare" cevčice od mislim 1,5mm spolja, zid oko 0,35mm, ne sećam se. Imam neku količinu RCA činčeva koji su kopija jednog WBT-a koji je upravo izbačen iz proizvodnje. Na njemu su sva tri spoja na šraf, signal, masa i širm, savijem plus cevku stranu i razmaknem vodove, krajeve zašrafim pomenutim šrafčićima, ne koristim širm. Nemam nešto slika, al ću napraviti jednom. 
Isporedio sam cevke još onda sa više kablova, između i sa onim koje sam hteo da kupim,  bolje su zvučale od svega i praktično sam potpuno van interesovanja. Tad sam imao CDP i DAC, napravih "koaksijalac" spolja cev a unutra lakiruša, sviralo uh.  
U  izlaganju Doktora Malkoma, ima pri kraju zaključak, "treba probati cevi ili trake", Roger Skoffov članak koji je objavljen u istom časopisu širi priču na samu geometriju i izbor provodnika :
https://www.stereophile.com/content/what-difference-wire-makes-further-reading
Nema tog članka na netu, ja imam požutelu kopiju pa kolko može da se pročita. Na strani 101, u gornjem desnom pasosu ima navod u pogledu srebra i bakra, levo objšnjava fenomem diodonog efekta između neizolovanih licni. Lično, nisam nikad bio impresioniran srebrom, bilo jedno vreme manija da se tope escajzi i izvlače žice i stavljaju u teflon, meni je bakarna lak žica odlično zvučala i kao interkonekt.
 



 

 

 

Nisam elkronac, ali svaki provodnok i konkecije imaju R,L,C i impedansu kao čionice, po mojoj zamisli, što jednostavnije i sa što manje zavrzlama, peglanje krive Drine ne uspeva, a može samo  da dođe do još veće zapetljanosti.
No, interes očito postoji, ne bih se uključivo u temu i tražio kablove za ožićenje međutrafoa iza DAC-a. Ruda bakra sadrži niz elemenata, zlato je jedan od njih i zato se  vrši prečišćavanje da bi se ono izdvojilo, a ne da bi sam bakar bio čistunac. Priča o ne znam kolko N, gubi pomalo smisao kad naiđe na konkciju, svi konkteori se rade od mesinga, oni što kažu da je od pravog bakra, prikrivaju dodatak cinka. Po podacima sa neta, mesing ima svega 28% provodljivosti bakra. Pozlata bakra uvek traži među sloj nikla ili cinka, sve je to čist gubitak u provodljivosti ma kolko bila tanka prevlaka. Neka kazivanja navode "crveni" bakar, to je priličan oksid, zatim telirijum, belirijum i rodijum kao dobar nanos preko bakra, mada  i ako neko navodi isključivo čistu bakarnu izradu, nije sigurno da je tako. Ja sam pravio ženske konketore od bakra sa drvenom izolacijiom, kad sam prvi par ugradio na mesto običnih pozlaćenih, izljibi me drugar Profa koji ih je menjao. Spolja zaštićeni šel lakom, može i kalfonijumom, a kontakti u spoju ostanu nekako čisti. Muške nisam ni pokušavao, ima jedna ideja komplet drvenih, slično kao što je Simplicius pravio, sad mi dao gas.
Nisam skeptik, naprotiv, kablaža i te kako utiče, samo je pitanje koliko i šta je od toga dobro, a šta loše. U svom sistemu osetim svaku razlikicu, primerice: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377872
To na neki način ukazuje na dobru provodljivost vodova, da nije tako, ne bih uočio razliku, dovoljno sam iskusan da me oči ne uvuku u zabludu.
 

koji si ti idealista
hiend je izmisljotina (lepa ideja neizvediva u realnosti) kao i demokratija
neizvedivo prvenstveno zbog prodavaca magle
na stranu sto svak ima licni kriterijum, i za hiend i za demokratiju
sreca sto to oko hienda malo manje ljudi drzi u konstantno nesrecnom stanju
ono, vidi se da ti nedostaje kafanica ......  

Još onomad (u prošlom veku) sam pravio po ovakvom receptu interkonekt kablove doduše sa bakarnom lak žicom. I rezultat nije bio vredan truda. Možda vredi sa nekom drugom žicom...?
 
Evo jednog "tipa" kablova (sa Dunavkovom žicom) koji kod mene sasvim lepo i bez kompleksa radi. Imam nekoliko pari. A bar sam se ja naisprobavao i namenjao (interkonect/zvučničkih/strujnih) kablova. Uopšte kablovi bez "abširma"/opleta (kod mene) lepo i transparentno rade a nema smetnji/šuma/bruma. 
P.S.
Namerno stavljeni ovi činčevi male mase i sa malo metala da se ispoštuje "filozofija"!  

Još onomad (u prošlom veku) sam pravio po ovakvom receptu interkonekt kablove doduše sa bakarnom lak žicom. I rezultat nije bio vredan truda. Možda vredi sa nekom drugom žicom...?
 
Evo jednog "tipa" kablova (sa Dunavkovom žicom) koji kod mene sasvim lepo i bez kompleksa radi. Imam nekoliko pari. A bar sam se ja naisprobavao i namenjao (interkonect/zvučničkih/strujnih) kablova. Uopšte kablovi bez "abširma"/opleta (kod mene) lepo i transparentno rade a nema smetnji/šuma/bruma. 
P.S.
Namerno stavljeni ovi činčevi male mase i sa malo metala da se ispoštuje "filozofija"!