draskone

Kondenzator u st by ima smisla, ali je sigurno bolje resenje i otpornik redno, koji se cak moze proracunati. I ja sam na puno mesta koristio stby srednj izvod i ro radi vrlo dugo i bez RC sprege ali je sreca sto se uvek radi o trafou koji vec ima napon pa nema mnogo slobodne samoindukcije i struje su male. No i moj nekadasnji linear je isao na obican Iskrin prekidac. Tada nisam obracao paznju na prelazne pojave pa nisam stavljao RC, ali sada obavezno, posto po nekad bez toga nije moguce izbeci ono -puc- pri iskljucenju. Kada rasturis taj prekidac posle duze upotrebe vidis mnogo varnicenja, i ne retko neki otpor na bakelitu reda k ili M oma od sagorelog metala. To si video koliko vidim bavio si se i servisiranjem kao i ja pa ti je poznat efekat. Za konkretan stby ako bi isao na 1kv, sto je daleko od fabrickih limita treba staviti ako je ispravljacica 0,1uF i 3k3 6w, a ako je Si diodno 0,22mF i 2k2 8 do 10w to je ovako odokativno i iz iskustva. Naravno kondovi 2kv. Ja u nigh end retko stavim st by. Obicno ide odlozeni start bez kidanja glavnog napona, ali je to iako ima svojih prednosti komplikovanije.

Da malo obrazlozim. Prekidaci na starim ampovima su bili sa ogromnim klemama, tehnicko srebro, pa su i trpeli ali ipak vrlo vrlo cest kvar je bio da moras da udaris jace st by da bi ukljucio da bi probila mikrokorozija. Trafo, posto je induktivnost ublazi udarnu struju pri punjenju bulk elka. Kada iskljucis dodje malo veci napon ali ne mnogo (ne da mu prisustvo primarne struje) cca 15% vrlo kratko zbog samoindukcije, pa je i nesto vece opterecenje pri iskljucenju. Pulsni napon se javlja posto dolaskom minusa na katodu (bilo vacuum ili pp dioda) ona spaja taj izvod na prazan elko tj na skoro 0V. Automatski je srednj kraj na nesto manje od 1000V pulsa. U sledecoj poluperiodi samo je druga dioda u provodnom stanju i opet 1000V pulsa. itd

Napon na klemama st by prekidaca off je skoro pun 100Hz pulsirajuci. Kad ti se pruzi prilika izmeri. Namenjao sam se na Marshallima i Fenderima. Ukljucenje nije kriticno kao iskljucenje. Za tih 1kV ja bih iskljucivao primar i to obavezno sa RC spregom za gasenje varnice.

St by prekidac tesko da moze dugo da radi na tako velikom naponu i najcesce rastojanje klema na -off- je toliko malo da vrlo brzo izvarnici. Tesko ih je naci za preko 250v a i ako nadjes za siguran rad treba RC na radni kontakt.

Ok. Ima bezbrij varijanti i vremena. Prelazim na muzicki deo sajta da okacim nesto, pa idem po mleko.

Da se uclanim ! JEDINO JE MUZIKA ZNACAJNIJA OD DIY AUDIA. Ili je ovo hereza! Dobar test za vas diy

U pttu su jedno vreme bile direktno zamenjivane CV25 sa VT4C jednom kolicinom dobijenom od vojske.To mi je rekao jedan stariji tehnicar vf centrale, koji je to radio. Radile si ssb sirokopojasno od 0,3 do 960KHz (24 kanala po 4kHz), sa disipacijom nesto ispod 60w Ali 24h dnevno 3 godine. A to ce reci na dobro si putu.

U pravu si. 211 i CV25 su gotovo identicne osim snage.

Ako ti zatrebaju neke PY obrati se Dekiju. Tesko da i najskuplja 500A prelazi 5e, a 88 sam kupovao po 2 ili 3e.

Nesto bolja je PY88 i za 220mA a u grecu 440. Problem sa mreznim filterima je sto se tesko prave. Kondenzatori su srebro vodovi proracunati za 100% bifilar, geometriski tacni i zavojnice srebro i oklopljene u tako cudnoj leguri. Neki od faktota kondenzatora su nam tesko pristupacni te tako 1000pF ima induktansu od 0,03nH. Ove podatke sam dobio od proizvodjaca na nekom seminaru. Najbolje je kupiti. U gradskoj sredini ako se stavi dobar filter ali bukvalno i pre osiguraca sa oklopljenim prikljuckom i kablom i za 200 do 300w iz mreze treba paralelno tik uz filter a pre njega direkt na fazu i nulu min 1mF kvalitetan mkp za 630V ili 1000v (namenjen za 50Hz). Ako ovo postavis ne treba ti nikakav kondicioner a kondicioneri kostaju do neba. Sad za visoki napon izaberi koji hoces trafo, ali torus je na tako velikom naponu za izbegavati. (moje licno misljenje). Ono najbolje je dva mono bloka ali tvoj je izbor.

To je to, samo su jos meksi oni kojoma limovi ne udu u krug vec se slicno EI limovima spajaju Limovi su pojedinacni u obliku U I ili 2C. Limovi koji idu u krug su tvrdji. Bolje prolazi magnetni fluks.Takva sprega je ok, samo da nije neko hipersil jezgro. Te trafuljke su koristili Ei u nizu crno belih tva i po kojem radioaparatu, a daju se naci. Imalo je dosta i punjaca sa takvom spregom posebno Ruskih, posto su znali za tu foru sa unutrasnjim otporom ali to nece biti prepreka. Uvek moze biti klasican soft ili DC CCS. Jednostavno to su trafoi koji su kao presecen paket EI limova po sredini.

Varijacije u mrezi proveri vazne su, ali ako su znacajne zagrevaj DHT sa DC CCS. Imam snimak sta sve prodje kroz mrezu kod mene pomocu jedne vrlo skupe mahine. To je za neverovati. Naci cu ga negde.Na ulaz 230V pozeljno je staviti ovako nesto sto sprecava prljavstinu iz mreze, ali najvise naravno iz nultog voda, sto je za kvalitetne ampove znacajno mozda i vise ov sporih varijacija napona. Ovaj Svedski filter je i skup ali je prava stvar.

Da to je kao ul jezgro, ali je sustina u tome da primar i sekundar budu odvojeni na dva stuba. Oblik limova nije bitan samo treba da bude obican trafo (nista hipersil). Posto je tada magnetno kolo jako dugacko od P ka S , a to znaci slabiju spegu P i S pa dolazi u startu do pada magnetne struje, a samim tim i naopna u sekundaru bar 0,5sekundi , a to je vise nego dovoljno za DHT. Drugim recima za DHT AC filament je pozeljno koristiti najslabiju spregu na trafou, a to ce reci naduzi magnetni put od primara ka sekundaru i prosecno jezgro. Time uvodimo veci dinamicki otpor u sekundar u konkretnom slucajureda 1 do 1,5 oma a posto je udarna struja filamenta 5 do 6A To ce skinuti napon u startu. Da obnovimo gradivio. Najtvrdji trafoi su torusi,(najvece udarne struje), zatim duplo c jezgro pa ei laminacija kao najmeksi trafoi. Jos meksi (veci dinamicki unutrasnji otpor je kod trafoa O ili kako ga vec krste R cini mi se. zbog slabe sprege P i S. Dugacak magnetni put,pa je jako pogodan za umeksavanje udarnih struja. Naprimer Punjaca akumulatora.

Nesto ovde ne stima. O jezgro od striktnih 40W je samo po sebi soft start posto su P i S na dva stuba. (Elektomagnetika je cudo) Jos kad bi namotao sa vise navoja po voltu za 40% i fizicki odmakao navoje sekundara od jezgra jedno 3mm svaki drugi soft je nepotreban.

Posto vidim ides na AC grejanje ni to nije lose, Bar ne treba nikad vrsiti retubing. O jezgro je vrlo mekana sprega i kao takvo je soft start, pod uslovom da nije predimenzionisano.

Moje skromno misljenje je da VN ispravljacica njie potrebna. ako hoces da provuces Ub kroz vakuum posle par pi filtara provuci DC kroz PY500. Mnooogo je prostije a efekat je po meni isti. Jedino PY trpi i na 800V na katodi i blok ili elko od 40mF do 50mF!! jer je gradjena za impulsni rezim od 1000mA i tesko joj je erodirati katodu. Ona je za DHT idealan soft start posto je indirektna i duze se greje. Jedina mana je da je ruzna! Za grejanje 4242 ja bih fet floating ccs sa paralelnim naponskim limiterom. Sam ccs je kao sto znas soft start za filament. Naponski dc limiter ne radi nikad, ali za svaki slucaj. Desetak firmi velikih ispod cije sam haube zavirio obicno imaju 10V ccs i klasicna dva otpora za katodni odvod. Ma da ima nekoliko klasicnih 2x5v.

Kada sam ja poceo rad u telekomunikacijama vec je pocelo izbacivanje VN cevi iz VF prenosa koax kablovima. CV25 se nije grejala soft startom vec klasicno naizmenicnim naponom pa dva otpora za katodni odvod itd. Jedino sto je kompletan ulazni napon na VF centrali dolazio sa ogromnih tiristorskih stabova sa 220V + - 1%, pa svaki stalak svoj konverter i znaci sve stabilno + - 1%. To sto u startu zasija jako, dokazano joj ne skracuje radni vek. Samo na 5mm od zavarenog spoja filamenta nema legure, i taj deo ima veci otpor kad je hladan. U toku tri godine jednom nedeljno nocu je nekoliko puta iskljucivana radi redovne kontrole parametara. Od sezdesetak kom, koliko je bilo u neprekidnom radu ne pamtim da je bilo prekida filamenta u toku rada, ali zato cev malo grublje spustena na sto kida filament. Oprez sa njom!

Ideja zanimljiva ali samo ako torus ima dve polovine.

JESTE. sa 13W bez znacajnog THD da budes zadovoljan. U vf sistemu za long life radi na 770V o 75mA i iz dnevnika redovnog odrzavanja u VF centrali znam da se menja na 3 godine. To je cca 26000 radnih sati.

Cv25 jeste iskljucuvo metalna. STC je nesto sto je bio Siemens nekada. Firma koja proizvodi transmisione cevi long life za VF sisteme PTT i vojske.To su postanske cevi, samo metalna anoda, nisam video ugljenu. Vrlo je osetljivo vlakno i treba sa njom rukovati ko po jajima. Prodao sam dve, ali imam za izlozbu jos nekoliko sa prekinutim filamentom. Veliko pojacanje i manji ulazni kaoacitet, koji ne prelazi 60pF. Nije zahtevna. Dok je bila u ptt driver je bila c3m.

Prosle godine sam prodao dve CV25 mislim da je to ta lampa da ne gledam data.

Trenutno pregovaram za zvucnike iskra goodmans, (kao novi), pa ako bude nesto bih radio sa njima.

U bioskop sam rado isao, ali bioskopske trafoe nisam rasturao.

Iskra je bila jedina multinacionalna kompanija ex YU sa profitom od tadasnjih 220 mile $ ( kao bar tri kompletna izvoza fiata iz Srbije danas). Osim za tf centrale gde je bila pocetno Svedska licenca a kasnije ITT, imala je sopstveni razvoj od 1972. Bio sam vise puta na seminarima za tf centrale u Kranju i Ljubljani, posto sam vecinu radnog veka proveo u telefiniji analognoj i digitalnoj. Imali su fantasticne laboratorije i inzinjering.(90% para im je bilo od telefonije). Nisu bili pod licencama za analognu elektroniku i za njih su tada razni razglasi i pojacala bili mala maca. Telefonija je vec mnogo kompleksnija i tu je bila prvo Svedska licenca, pa ITT, a od 1972 imali su sopstveni razvoj. Trafoi za razglas od 200w su klasicni slojeviti (6xEL34) + 100v linija. Jedan sam premotavao u proslom veku. Solidno jezgro ali kao namotani ne spadaju bas u audiofilski rang. Vec zvucnici jesu bili Goodmans licence, a od 1972 njihovi. Koliko sam ja video VTL bifilarci stvarno ostvaruju izvrsnu spregu, ali kako navodi koliko se secam ing Radenkovic motani su zicom sa cpec lakom velike probojne moci. Posto sam otvarao jedan sa 4EL34 rekao bih da su dve bifilarne zice za ocekivati je lak zice (oranz i plava!?) kojima je motan OPT plastificirane. Manley je bio u Nisu u vise navrata zbog lampi, ali i tu se umesao socijalizam i upropastio sve. Jedne godine su izvezli izmedju 60 i70 mile $ lampi u USA Najvise KT90, i posle sve manje pa kolaps klasika.