pakonja

Uzeo sam plocice pre, ali ne donosim te plocice vec v1.0. Crne plocice jos nisam popunio i to cu ostaviti za kasnije... a na masinskom popunjavanju mi je 4 para tako da cekam da mi to stigne i da uradim kutije za sve...
Zvukom za sada jesam zadovoljan ali ih jos nisam ozbiljno testirao na kvalitetnijim kutijama... eto bice prilike i da se i to cuje sa Alexovim kutijama...  
Nije SMPS, ja sam ljubitelj toroida tako da je radjeno u dual mono varijanti sa dva transformatora od 150VA... Sto me sad podseti da nisam uradio softstart OMFG... sad moram i to da lemim... uzas  
 
 

Dodajte i mene na spisak... do tada bi trebalo da skutijam BatoMM pa da i njega cujete... jedino sto nemam jos preamp pa ce morati da se upari sa nekim vasim a zvucnike je Alex ponudio za testiranje 
Moguce da ce mi se pridruziti zena i dete ali videcemo...
 
 
 
 

Dodajte i mene na spisak... do tada bi trebalo da skutijam BatoMM pa da i njega cujete... jedino sto nemam jos preamp pa ce morati da se upari sa nekim vasim a zvucnike je Alex ponudio za testiranje 
Moguce da ce mi se pridruziti zena i dete ali videcemo...
 
 
 
 

Volio bi da se tema ne širi mnogo dalje od onog u nazivu,ne smeta ni malo porediti nešto sa Bato MM ali nema smisla ni šareniti temu. 
Dugo je tema bila zagašena a onda za relativno kratko vreme dođe do 25 strana iz kojih se dade svašta nešto dobro naučiti o mnogim zvučnicima i pojacalima osim ovog iz teme,valjda zato što je na samom početku sve što je o tehničkoj strani potrebno reći-već navedeno u citatima Macole. Ostalo je da ga zainteresovani čuju pa se odluče da ili ne ga praviti za sebe. Osnovni motiv za osmišljavanje ovog koncepta autoru je bila neka od polemika uticaja zvučničkog kabla a rješenje je našao u mjernoj tehnici. Pored toga uradio ga je u mostu što je donijelo određeni niz prednosti, pa postavio otpornike pred sam izlaz svakog od mosta ali onda i povratnu spregu iza njih,čime su oni postali "amortizer" za sve reaktivno što se dešava iza. Zato ovo pojačalo radi stabilno sa 8uF kao opterećenjem izlaza bez aktivnog opterećenja u kolu (ako zanemarimo te gore navedene otpornike,koji na kraju krajeva i nisu na izlazu pojačala već ispred njega). Neko se zapitao da li je neko probao ovo pojačalo na nekim "normalnim" kutijama(pri tom misleći na ne pretjerano "teške" i reaktivne). Odgovor je da,naravno da jeste. Mnogima se dopalo,nekima i nije (bar su to njihove riječi,oni znaju šta misle i koliko im se dopada) mada baš ovih 8uF kao opterećenje bili su poriv nekolicini sa "teškim" zvučnicima da ga naprave i čuju šta Bato MM može. Kome nije mrsko neka zaviri na diyaudio.hr (ili diyaudio.com.hr,nisam siguran koji od ta dva tačno),dosta je ljudi probalo i pisalo neka svoja iskustva. 
.
Neko je pitao da li se može koristiti ovakva povratna sprega i kod drugih pojačala-može,korišćena je kod više pojačala ab klase koja nisu u mostu. Smisao je isti ali se odrađuje malo drugačije, ako nekog baš mnogo interesuje mogu "prekopati" po forumu pa naći okvirnu šemu kako to odraditi.
.
Bilo je i riječi oko kupljenja smetnji ovih kablova koji vode povratnu spregu sa zvučničkog terminala natrag u pojačalo: prvo,ti kablovi se upredaju pa im se tako značajno povećava "imunost", a drugo ta se povratna sprega nalazi u kolu jako jako niske impedanse (pogledati šemu). 
"edit" je bio zbog ovog zadnjeg pasusa,čitao sam temu u par dana na pauzi sa posla pa se polako prisjećam...

Moraš i impedanse ponovo da meriš u kutiji. Ostalo si sve dobro rekao, za drajvere koji su već sada zatvoreni, ne moraš.
 
Postupak pravljenja zvučnika ide otprilike ovako:
 
1. Izmeriš TS parametre drajvera, i to ti određuje kakva će ti biti kutija. Odnos fs i Qts parametara određuje da li je podesnija za bass reflex ili kompresionu kutiju. Ja koristim BassBox 6 Pro za pregled/proveru TS parametara i proračun kutije. Za tip i veličinu kutije ti je bitan samo bass drajver, jer srednjetonci i visokotonci uglavnom koriste standardni raspored.
 
2. Napraviš kutije i montiraš drajvere, povežeš neke žice na njih unutra da možeš svaki da povežeš na pojačalo i meriš.
 
3. Meriš frekventni ozdiv i njegovu fazu za svaki drajver. Meriš i impedansu i fazu impedanse u svaki drajver. Ja za merenje koristim REW (lako se eksportuje za import u Boxsim)
 
4. Ubaciš sve te podatke u neki program za simulaciju skretnice i kreneš polako da simuliraš. (Ja koristim Visatonov Boxsim, ima varijanta na engleskom. Postoje i drugi programi, u čemu se god dobro snalaziš, dobro je). Probaj razne ideje i varijante, teško je ubosti da se drajveri uklapaju po fazi i da zbir daje linearan odziv. Naravno, analiziraj skretnice popularnih projekata po netu i kradi ideje kako su oni rešili razne probleme.
 
5. Sklepaš probnu varijantu jedne skretnice. Ne moraš da lemiš, već samo poveži nekako. Onda snimi frekventni odziv svega toga zajedno, i vidi da li se poklapa sa onim u simulatoru. U praksi bi trebalo baš lepo da se poklopi. Ako nije tako, nešto si zeznuo
 
6. Kad probna skretnica proradi, sedneš slušaš i uživaš, vidiš da li želiš nešto da modifikuješ ako ti se sviđa drugačiji zvuk, kada si zadovoljan, sklopiš sve i farbaš zvučnike

Ako hocu da naucim moram da vezbam, pravim gluposti i pitam... I meni je ona skroz bila cudna jer ni na jednom grafiku nisam video ni pribliznu toj.... zato sam i okacio...
 
 
 
 
 
Bas sam hteo da pitam kako treba da izgleda...
 
Inace impendansa se malo sredi kada skinem otpornik od 10 oma koji sam stavio na red sa basom kako bi ga utisao ali kada taj otpornik izbacim onda mi se odziv pobrlja... tako da onda impendansa izgleda ovako:

 
Koliko impendansan utice, znam da ne valja da bude niska jer onda trpi pojacalo, ali ako je frekventni odziv ok, a impendansa velika sta to tacno znaci u smislu zvuka? Tj. koliko se to zvucno i kako se zvucno primeti?

I na kraju, da dodam, ako ces ici 2-way sa visatonom 170S, highly preporucujem ovu kutiju:
 

 
(ne gledaj skretnicu, samo mere kutije). Za manji prostor ova transmisija je keva.

Ajde da analiziramo koji drajver može da radi u kom frekventnom opsegu:
 
Vifa: može da se koristi od 2000 Hz pa naviše
Philips: verovatno 800-4000 Hz, ako smo baš optimistični možda 700-5000 Hz
Visaton: od niskih frekvencija pa do 2000 Hz, možda nešto malo više
RTO: od niskih frekvencija pa do nekih hajde da kažemo 700-800 Hz, mada bi verovatno bilo bolje seći ga na nekih 200-400 Hz negde tu, ne više
 
Takođe, ne zaboravi da kad praviš skretnicu, što su frekvencije niže, cena delova za pasivnu skretnicu može da bude baš velika.
 
Ovde ti se nameće jedno rešenje, a to je da praviš dvosistemac sa Vifom i Visatonom, sečen na 2000-2500 Hz.
Druga varijanta koja bi meni pala na pamet je da se pravi zvučnik sa RTO i Philipsom, sečen na oko 700-800 Hz, i da se nabavi neki manji jefiniji visokotonac koji može da pokrije područje od 4000 ili 5000 Hz pa naviše. Šteta bi bilo koristiti Vifu samo na tom opsegu.
 
S obzirom koliko je teško uraditi dobra merenja, nabaviti delove za skretnicu, šta raditi ako hoćemo ipak malo da je promenimo (opet nabavka nekih novih delova sa novim vrednostima, a šta ćemo sa starim?), a i imajući u vidu da ti je to prvi zvučnik, moja topla preporuka ti je da praviš taj dvosistemac.

Evo što se tiče mog predloga (a držeći se inicijalnog zahteva za 4-sistemsku kutiju), u načelu je moj projekat bio baziran na ovakvom konceptu:
 

 
Model nije savršen, koristim ono što imam pri ruci, pri vrhu 165mm drajver u zasebnoj komori, ispod njega Vifa XT25, potom mali srednjetonac 4" i na samom dnu 10" woofer.
Imam još ponešto da doradim na modelu da što jasnije prikažem koncept a posle može da radi ko šta i kako hoće - nigde ne tvrdim da je ovo najbolje rešenje, no samo da sam ja bio više no zadovoljan dobijenim rezultatima (uz ogradu da sam koristio 12" a ne 10" bas).
 
Slika modela kutije u preseku:
 

 
Pregradna ploča (odvaja dve atmosfere - za bas i midbas) je ovde postavljena da bude paralelno sa dnom, to može ali i ne mora. Tačna pozicija iste se definiše u odnosu na potrebne litraže za bas i midbas. Dodatna ukrućenja unutar bas kutije se podrazumevaju...
 

 
Unutar bas kutije ostaje i više no dovoljno mesta ne samo za manipulaciju no i za ubacivanje kompletne potrebne elektronike za amplifikaciju.
 
I na kraju ako se kutija odradi valjano, može lepo i da izgleda, može da se namandra valjkom i crnom mat bojom za školske table, ali i doda malo truda i obloži furnirom...
 

Komercijalne svrhe bi bile da ja sada recimo otvorim fabrku AlexSounds.doo i uzmem Troelsove nacrte i pravim AlexSounds EllamXT i prodajem u prodavnici.

Odlicno... Dao si mi ideju kako da ubijem zimske dane dok smisljam kutije koje cu da pravim... sin mi se zove Aleksandar (ACA) tako da cu napraviti ovo pojacalce za njega