hifista

Čestitke @Grone sjajna selekcija drajvera. Zanimljiva je kombinacija AE+Tannoy (rekao bih gold)+JBL bullet, kako si postavio skretnicu?

Svakako. Imas na temi sliku seta za cinculiranje basa.

Trenutni sistem je opisan na

Bilo bi dobro da imam izbor da ukrstim bas i srednji nekom skretnicom prvog ili drugog reda u rasponu 80-300hz, sta se pokaze kao najbolje. Razlika u nominlanoj osetljivost basa i srednjeg je oko 6db (srednji je oko 96db). Bas drajver je JBL 2235h, za njega Greg Timbers kaze treba za kuću 200W, ja bi reko da može i manje. Neki snazni lampaski SE ili PP je egzotika koja košta mnogo para, a zbog visokog napona nije za diy seljaka poput mene. Ostaje okušati sreću sa nekim hibridom u biampu (recimo odraditi aktivnu skretnicu i drajver u lampi) i gadjati neku prihvatljivu harmonizaciju. Neki mi savetuju da mi je najbolje da kupim Hypex plate sa DSP i da ga kačim na izlaz SET-a, al to mi nekako nije košer.

Uklapao sam i sa digitalnom i sa pasivnom skretnicom. Podnosljivo kad seces mnogo nisko sa visim redom (recimo 50-60hz 4 red), ali da uradis kako bog zapoveda trebala bi neka prosta skretnica drugog reda i tu dolazi do izrazaja to neslaganje pojacala.

Verujem da je tako @nixie , ono što mene zanima je uspešno kombinovati sa SET u biampu pojačalo veće snage za niže frekvencije, recimo ispod 300hz. Tu mi se surovi tranzistorci nisu bas pokazali, nekako ne mogu da se harmonizuju sa SETom. Ko u onoj pesmi "lepa bez duše"

"Iz Rusije sa ljubavlju" stiže projekat Zaratustra pojačala, sa ambicijom da se napravi hirbridno pojačalo od 100W+ sa što približnijim tonskim kvalitetima SE lampaša, kako bi se mogao koristiti kao njegova zamena ili u biamp kombinaciji. Autor je Dmitriy Kireev - Dima, poznat i kao konstruktor Melquiades višekanalnog pojačala koje koristi Rommy The Cat. Sam autor detaljnije opisuje projekat na ruskom forumu http://forum.vegalab.ru/showthread.php?t=36227 Zanima me vaše mišljenje o kvalitetu projekta, težini, izvodljivosti i ceni.

Gosn @Srecko, za dac u nekoj bliskoj cenovnoj kategoriji mogu da preporucim https://www.audialonline.com/ naseg vrlo kompetentnog dizajnera Pedje Rogica.

Tuzice vas Superman za logo

Ako neko od clanova slucajno ima kablove od onog F117 iz Budjanovaca, rado bi ih poslusao.

@Neskor za takve kablove ti sigurno treba pouzdani dobavljac sekundarnih sirovina.

O kablovima nema smisla pricati van konteksta sistema. Ove narandzaste kablove (turski protivpozarni kablovi) probao sam kao 4 wire zvucnicke, (raal, tannoy, jbl), ukupno 30metara debljeg kabla i to u mom setupu radi dobro, ekvialentno najboljem biwire Mogamiju koji takodje posedujem. Naslusao sam se u zivotu skupih kablova (top poude Audioquest, Cardas, VH, Transparent, Goertz, Siltech, AudioNote, Yamamura ...) i mogu da posavetujem da se uzdrzite od kupovine istih dok sistem ne namestite da svira dobro na obicnim zicama.

Trudim se da u hifi-ju izbegavam sve sto je kolekcionarska vrednost, tipicno nesto sto se davno ne proizvodi a cena mu je visestruko veca od aktuelne alternative.

Svaka cast @Zen Mod , cak ako i ne naidje drugi komad, moze da bude ekstra subwoofer da pojača dole stereo sistem, lep mono ili cak centralni suround zvucnik.

Stvarno steta. Taj odlicni kalotni srednjak kasnije su stavljalji samo na najvece i najskuplje flagship modele 4,5,6 koji mislim da imaju jake basove slabije prilagodljive manjem prostoru. Ja sam imao nekad Proac 3.8 i nisam uspeo da ukrotim taj bas u slicnoj kvadraturi. Ti stariji su cini mi se imali cevcice u bas refleksu i bili konzervativnije tjunovani u basu sto bolje radi u manjem prostoru.

Ako je zvučnik veliki ili mali, to ne govori uvek o tome može li da svira u malom prostoru. Na primer Tannoy 15" u odgovarajućoj kutiji (ne svakoj) je ogroman ali može se namestiti da odlično radi u malom prostoru. JBL klasicni plavi monitori su ogromni, ali sa biampom na basu mogu da se našteluju da rade sjajno u malom prostoru, vrlo su popularni kod japanskih audiofila. S druge strane sretao sam komercijalne minimonitore i uske podne koji prosto prepunjavaju malu sobu i nema šanse da ih namestiš u malom prostoru.

Brkino čuveno "mekano ko duša" TM vešanje. Brko iz tvog iskustva, radi li generalno bolje od platnenog i gumenog, ili to zavisi od drajvera? Pod drajverom podrazumevam normalan papirni drajver ne ove sto trpe stotine vati.

www.ursa.rs

Klasicni plavi JBL studio monitori su koristili fiberglas za damping. Isto koristi i Kinoshita i Kenrick. Ja sam u svoj kabinet za JBL 2235 turao fiberglas ovaj novi ekoloski (bez plastike i azbesta), sto mozes da ga mazis da ne pecka, cak sam ga i sekao i turao bez rukavica. JBL tehnicka dokumentacija za klasicne 22xx drajvere u bas refkeks kutiji savetuje 1inch fiberglas po svim stranicama sem prednje gde je drajver. Mogu se koristiti i drugi materijali za damping u odgovorajucoj debljini, dugacka odmascena i protiv moljaca zasticena vuna je za mnoge graditelje najbolji materijal al ju je tesko naci.

Tviter je onoliko dobar koliko se dobro uklapa sa srednjim. Izolovano posmatranje nema smisla. Sto se nize reze sa srednjim uklapanje disperzije vise dolazi do izrazaja, tu se visokotonac istog profila membrane kao srednji najlakse harmonizuje. Mali papirni visokotonci tu umeju da budu odlican izbor iako su izolovano gledano manje detaljni od dome ili ribon visokih.

Tannoy Dorset ima moj kum, pa mi je poznata ta kutija. Pasiv radijator sam uglavnom sretao na kutijama manje zapremine. Ako je mala zapremina tjunovana nisko onda je taj efekat "zvizdanja" porta izrazeniji, pa je dobro projektovan pasiv radijator unapredjenje koncepta. Primer je recimo Sonus Faber Electa Amator 2, mala kutija sa pozadinskim direkt radijatorom, sa solidnim basom za velicinu drajvera i zapreminu kabineta. Za DIY je laksi put napraviti krstenu vecu kutiju i dobro dimenzionisane portove, nego se igrati sa pasivnim radijatorima.

Mehanicka izoblicenja se smanjuju sa smanjivanjem hoda membrane za reprodukovanje iste optimalne glasnosce u frekventnom opsegu od interesa. U slucaju basa, jedan od nacina je povecanje povrsine radijacije, pomocu vecih drajvera ili vise drajvera. U slucaju vise drajvera JBL preporuka je da svaki bude u svom odvojenom kabinetu. Ukoliko basovi pokrivaju veci frekventni opseg, postoji problem uklapanja dva pomerena izvora pa je tu lakse koristiti jedan drajver. Drugi nacin je pomocu kabineta koji "podizu odziv" u odredjenom frekventom opsegu (bas refleks, pasiv radijator, TL, horna) sto ima i svoje side efekte (fazne neuskladjenosti, koloracije i sl..). Treci je pomocu prostorije (tzv. room lift). U slucaju dizajna koji ima veliko slabljenje u bas odzivu (npr open baffle) moze dosta da pomogne.

Sa hi-res materijalom 24/192khz preporucujem non oversampling dac, sto manje digitalnog procesiranja dac ima bolji timing (ispravna ritmicnost i brzina izvodjenja podseca na gramofon) ali je i dalje tesko izvuci tonalno izbalansiran zvuk (tu je dobar gramofon bolji od vecine dacova). Cak i stari 16bit dac cipovi podrzavaju ovaj i visi sempling rate, jedino sto ce odseci deo bitova sto cujno nije neki problem jer je jako tesko iscediti toliko dinamike u analognom delu. Izabrani dac cip je vazan (koliko i izabrana lampa u ampu) ali je uvek presudna realizacija. Sa istim cipovima sam slusao nebo i zemlja realizacije, od konfekcijskog nivoa do ozbiljnog audiofilskog uredjaja.

Obrati paznju da trafoi ne zuje, to se teze otklanja a oni su ti naskuplji deo za zamenu.

Recimo Yamaha pc2002m ili jos starija p2200. Isto kompaktan diskretni dizajn sa pogolemim trafoom.