hifista

Ima li neko ovijeh "djavolica", mogu i zapadnjacke verzije. Quality pulse triode 6S8S (6C8C) tube. Equivalent to the CV6 / 2C22. Name: 6S8S; Type: pulse triode; Application: HF voltage amplification in pulse mode; Cathode type: oxide, direct heating; Envelope: glass; Mass, g: 35; Filament voltage, V: 6,3; Filament current, A: 0,275-0,325; Anode voltage, V: 300; Anode current, A: 0,008-0,0147; Anode power, W: 3,6; Grid1 voltage, V: minus 10.5; Steepness, mA/V: 2,6-3,4; Microphnic noise, mV: 300; Gain: 18,0-22,0; Socket type: rsh5-1

Mislim da su osnovni problem mehanicka izoblicenja bas drajvera koja maskiraju osnovni bas ton (dizajn kabineta utice znacajno na ovu distorziju). Upeglan frekventni odziv je potreban ali ne i dovoljan uslov. Imam mini-dsp balanced sa njihovim umik mernim mikrofonom, i mogu da potvrdim da je glavni problem slicnih uredjaja kvalitet u analognom domenu. Cim ga umetnes na srednje i visoke, bez ikakve ekvilizacije efekat je kao da si stavio los preamp/dac.

Sve ispod 35Hz (infra bas) je jako tesko i glomazno za implementaciju. Iz mog iskustva bolje je ne pokrivati te frekvencije nego ih pokrivati lose, tim pre sto ih cesto na snimcima i nema. Um kompenzuje nedostatak ali ne moze da kompenzuje preveliku distorziju. Mnogo slusalaca su "bas mazohisti" vole da im bas trese sobu i telo, malo se izmasiraju pa idu dalje. Ko voli da slusa muziku, taj bas pocne da ga nervira pa zavrsi sa infra bas restriktivnim konceptima mini monitor, jbl studio, elektrostatik, bas horna...

Papirna hilzna je interesantna za relativno jeftino i brzo ispitivanje koncepta. Evo i Pass-ovog slicnog koncepta za infra bas sa hilznama https://www.passdiy.com/gallery/speakers/the-legend-of-el-pipe-o . Treba imati u vidu da se kvalitetni infra bas tesko moze realizovati u malom kabinetu. Svrha infra basa je da docara prostor u kome je materijal snimljen (neka vrsta ekvivalenta supertweeteru u bas podrucju), ne da masira unutrasnje organe poput gomile long throw drajvera u kompresiji sa kilovat snage.

Moze tako, a mogao je i da ostavi samo JBL monitore. Mnogo para i prostora. Veci koser bi bio da je dodao na svaki kanal po jedan JBL 2245H stavljen u 18" gradjevinarsku papirnu hilznu poput Jack Bouska projekta ( http://jgbouska.tripod.com/audio/sub_index_hifi.htm )

Ne fali im nista, trenutno ih koristim, vise mi se svidele od metalnih zapadnjackih. Voleo bih da probam zapadnjacke staklene 6j5G/GT/WGT, L63/CV1067. Kod mene pin 1 nije uzemljen, sto mozda utice na zvuk metalnih jer je tad uzemljen i oklop. Ako neko ima par uparenih metalnih mogao bi da ih uzmem pa da ponovo probam.

Kupujem uparene 6j5 kompatibilne nos lampe, da nisu metalne ili ruske koje vec imam.

Kao kad bi sastavljao nov auto od rezervnih delova, ne mozes da ih dobijes po fabrickim cenama pa se nikako ne isplati. Mozda ako se uzme krs, pa reparacija, modifikacija...

Kljucan je taj midbas, on daje punocu tona koja obicno fali jer da bi se zavrsilo sa sto manje drajvera basovac se rastegne na gore ili srednjak na dole.

Nedostatak snage se ne manifestuje kao nedovoljna glasnoca, vec kroz harmonicna i tonalna izoblicenja pri istoj glasnoci. Recimo bas sa SET-a male snage uvek je floppy, to moze da se ublazi povecanjem snage ili adkvatnijim drajverom ali ce uvek da postoji. Neki visokotonci/srednjotonci bez snage zvuce tonalno anemicno. Zagrizeni ljubitelji dinamike kace snaznija pojacala i na velike horne, dobija se efekat povecane brzine i detaljnosti. SET daje srednjotonski tonalni kontrast i 3d prezetaciju, prijatnost u visetnom slusanju tesko ostvarivu sa pojacavacima velike snage. Ne moze sve (ko kad biras zenu), nego skuvas kako ti se dopada.

Iz licnog iskustva, JBL 2226H je najbolji u opsegu 40-300hz, slazem se sa analizom Eric Stiga na http://mainkas.tripod.com/page/audio/allmighty/tangen_sub2r.htm . Dosta je teska i dampovana membrana, nema pikova i moze da se gura visoko ali je tu bolje koristiti neki 8-12inch srednjotonac kako je to izvedeno u starim JBL studio monitorima, ili neku efikasniju 15ticu u stilu stare skole (altec, rca, vitavox...). Moze se gurati i u relativno malu kutiju ako se dodatno planira sub, poput dizajna Drew Daniels-a http://www.audioheritage.org/html/perspectives/drews-clues/drews-clues.htm . Sto se tice potrebne snage pojacala uvek je trade izmedju muzikalnosti i male snage SET-a i brutalne kontrole velike snage. Nekim ljudima je imperativ iskoristiti dinamicki potencijal drajvera poput klasicne JBL skole, drugima je imperativ tonalni kvalitet koji je tesko i skupo dobiti u pojacalima velike snage.

140 litara (oko 5 qfeet) je neki optimum za 222x, 223x prema vecinskom koncenzusu na Lansing Heritage forumu.

Moze li broj Mise Lukica na PM.

Stigla legendarna Yamaha P2200, ceo radni vek (35+ godina) sluzila kao gitarsko pojacalo sa XLR zvucnickim izlazima, a sad ce u zasluzenu penziju da titra kucni hi-fi basovci. I posle toliko godina potpuno necujni trafoi, prekidaci, potovi, sexy vu metri i lampice rade. Izradjena kao tenk, bolji user manual nisam nikad video http://www.advancedaudiorentals.com/docs/Yamaha P2200 Manual.pdf . Oba kanala rade, levi DC offset 3mV a desni 90mV, trebalo bi to neko strucan da pogleda da se malo osvezi i kalibrise. Mozete li da mi preporucite nekog u Beogradu za servisiranje ovog hi-fi antikviteta?

Solaja zvucnici su u rangu 5-6Keur, nisam tacno zapamtio. Napred je Fostex i Raal ribon a sa unutrsnje bocne strane kutija tuku po 2 mala basa od 8" ganjanja plate pojacalom koje zapakovano u samu kutiju. Srednji i visoki su transparentni i detaljni, fali autoriteta u donjem srednjem, i basovi ne prate dovoljno dinamicno visoki i srednji. Moj dojam je stecen kratkotrajnim slusanjem, i ne mogu da kazem koliko dominira setup a koliko sam karakter kutija. Sve u svemu interesantan zvuk, mami me da probam Acin ribon u svom sistemu.

Mislim da je powerhandling za 2235H oko 300w rms, ali taj podatak je jedino bitan za profesionalnu upotrebu. Ono sto je bitno za kucne uslove koje pojacalo je optimalno, ono sto mogu da potvrdim iz licnog iskustva da 300b se nema sanse da ga vozi bez obzira na pristojnu nominalnu osetljvost. Na lansingheritage.org vecina ganja sa profi tranzistorskim snagasima 200w+.

Meni se kod JBL studijskih monitora sa 2235H uvek svidjao bas, artikulisan i nepretenciozan. Ko je navikao na fifi bas realizacije, na prvu mu se ucini da tolike kutije sa tolikim membranama nemaju dovoljno basa, jer su naviknuti na bas distorziju (mali drajver tjunovan jako nisko). Jedino sto traze potentno pojacalo za kontrolu, sto je na zalost slucaj sa vecinom bas drajvera napravljenih u zadnjih 40tak godina od kad je powerhandling postao imperativ u dizajnu.

Audiophysics Libru slušao 90tih godina, po preporuci proizvodjaca postavljaju se za slušanje u nearfieldu, jako razmaknute i kad se dobro nameste dobija se tih godina za stereophile referentna soundstage iluzija (jeftiniji virgo bio je A class). OK tonalni balans, traži snage 50w+, za moj ukus bolji izbor od bilo kog sonus faber mini monitora ako vam se takav zvuk svidja.

Da se nadovezem na post o molim iskustvima sa lowther i phy. Predlozio bih jedan jetin eksperiment. Naci osetljiviji Motorola piezo, mogu se naci za nekoliko dolara, odbaciti hornu i koristiti samo piezo element sa papir memranom kao PHY. Za pocetak koristiti bez skretnice, ondak moze malo damara, pa koji otpornik za prilagodjenje impedanse... Mozda moze vise komada da tuku u raznim pravcima. Ima potencijal za zanimljiv diy eksperiment.

Tacno sve je subjektivno, postujem tudje misljenje, izrazavam svoje :). Imao goli Lowther, imao Horining Agathon (Lowther DX3 kao srednjotonac bez trubice, sa dve 12" beyme u tqwt i papirnim visokotoncem ). Da je tesko i skupo jeste zato i nema puno takvih resenja sa Lowtherom kao srednjakom. Iz mog ugla najvise mi je smetao low midrange/upper bass tzv melody range koji se pokusava realizovati pozadinskom hornom i izborom pojacala, tu je i izvesna hirovitost u odzivu i beaming u vosokim golog Lowthera al sam sa tim lakse ziveo. Kod Horninga je integracija sa visokim odradjena fenomenalno, trubica isecena sa papirnim visokotoncem istog kalotnog profila u wave guidu, ali se nizi registar nadoknjadjuje kroz tqwt i sa beymama koje tuku pozadi i za moj ukus fali tu "mesa". Tezina i skupoca pronalazenja tonalnog balansa me je udaljio od Lowthera. Da ne tupim, to je moje iskustvo. Srednji je jedan od najboljih koje sam cuo, moze samo egzoticni kompresioni da mu parira po lakoci i transparentnosti, ali kao i kompresioni ogranicen je tonalno u donjem registru, koji kad se previse optereti poremeti magicni srednji. Ako je covek nasao sveti gral Lowther sveta a to je kabinet koji daje prihvatljiv tonalni karakter, ja ga ne bih uopste rezao gore, jer ko sto rekoh nizi srednji je veci kompromis i kad je on nadjen (a mogu misliti kako je to tesko) moze se prihvatiti i onaj na kraju opsega. Moze recimo neki papirni piezo bez horne, poput onog koji pravi PHY. Imao sam davno na probi Oceliu sa PHY fullrange i njihovim piezom, i mogu da kazem da to ne "soli" lose na vrhu. Verovatno su u izboru gadjali logiku slicnog kalotnog profila i materijala membrane zarad lakse integracije. PHY srednjak radi fulrange, odlican tonalni balans u kabinetu od tankog spera, ima cak i basa, naravno bimuje u visokim, a piezo visoki ne moze da se locira tj ne narusava "fullrange" dozivljaj.

Jes lowther magican, al samo kao srednjotonac, trazi ekvilicaciju elektricnu i mehanicku i da se ne odvrce glasnije. Ja bih probao da ga krstim sa altecom u kompresiji dole (Rez 300 do 800hz) i raalom gore (3 do 6 kHz).

ZZZ je dao odlicnu dijanozu vecine DAC uredjaja na trzistu. Mogu da dodam da ljudi prenaglasavaju koji je DAC cip unutar uredjaja, sto bi grubo bio ekvivalent procenjivanja kvaliteta pojacala na osnovu lampi koje se koriste, ima veze ali obicno je realizaija ta koja pravi razliku. Koriscenje racunara kao izvora daje novu vrednost NOS dacovima, ako imate mogucnost da ih "nahranine" pravim hi-res od 192khz, tada mozete da cujete sta je prava rezolucija i gubi se nesto zamuceniji visoki registar, sto je mnoge ljude udaljavalo od NOSa kao suvise tamnog i nedovoljno detaljnog. Nazalost "pravog" hi-res materijala nema puno, a ako vam je bas stalo do digitalnog procesiranja mozete sami da pravite HQ res format u realnom vremenu ili u fajlu. Za DAC mogu da propurucim bilo sta sto radi Pedja Rogic, dobar tonalni balans bez vestacke prenaglasenosti.

Ukoliko je rezanac na poštenom medijumu, snimljen solidnim pisacem na manjoj brzini, zvučna razlika postoji ali nije velika da bi ste diskreditovali rezanac kao zvučno neprihvatljiv. Stoji da su rezanci skloniji eroziji od presovanih diskova. Potvrdjeno slusanjem na solidnim digitalijama (Mark Levinson, Meridian, AN). Najbolji mi je bio eksterni Philips scsi pisac rane generacije, koštao preko 10K dm kad se pojavio http://www.dutchaudioclassics.nl/philips_cdd522_cdwriter/, isti koristio Tangerine Dream u studiju.

Pre mnogo godina dosta sam eksperimentisao sa rezanjem CDa. Mehanička svojstva narezanog diska utiču na brzinu i uniformnost očitavanja CD čitaca. Bez obzira sto je informacija digitalno identična, tip folije rezanca, brzina pisanja, tip rezača imaju uticaja na većinu CD čitača. Svojevremeno sam to i zvučno testirao u ozbiljnim sistemima. Najbolje rezultate dobijao sam sa eksternim scsi Philips pisacem, najmanjom brzinom upisa na Maxell gold rezancima. USB je druga prica, treba ti ultra dobar CD transport da nadmaši asinhroni galvanski izolovani USB dac, poput onog koji radi Pedja Rogic, jedan od pionira hifi upotrebe usb.

Evo ih beli Hartley drajveri. Basce od 24".