stein

Milion?

Pogledaj šta dobijaš, pogledaj u novčanik pa prelomi... (možda nije loša ideja da poneseš USB stick sa nekim filmom kao što su Transformersi ili kakva slična ludorija sa puno boja i brzom akcijom pa ako iščita i film i subtitl bez problema i ne zaštuckuje i ne razmazuje piksele...)

Šublert uvek zvuči jezivo... Posebno je to naglašeno kad je sprava sa koje slušaš u samrtnom ropcu...  

Možda sa izlaza za slušalice na TV-u direktno u aktivne zvučnike. To je najisplativije rješenje.

Nemam direktna slušna iskustva ni sa jednom od dve navedene ali. na "6moons" između ostalog kaže:
"It is without doubt a proud member of the Grado family with a lush and slightly warm sound and glorious midrange tones." 
"Still, it lags behind the best I have heard and even behind the half-priced Denon DL103 for that matter."
 
Kao vlasnik (i nedvojbeno ljubitelj zvuka) Grado Silver (dobrano niže rangirane u odnosu na Sonatu, 27 vs 72k rsd u Korato u Srbiji dakle, 3x jeftinija) mogu da kažem da se meni ona prva citirana rečenica odmah postavlja kao razlog za odabir Sonate, a ako uz to, (doduše, krajnje uslovna i labava kategorija) 2M Black ima istu "prepoznatljivost" sa ostalom Ortofon 2M gamom u smislu karaktera reprodukcije/prezentacije/tipične osobenosti, onda bi u mojoj knjižici Sonata definitvno imala prednost. Ozbiljnu.
Malo me brine konstatacija autora članka da Sonata zaostaje svojim performansom iza DL103, (ja imam DL103R koja bi kao, trebala da bude bolja) i počinje da me brine velika razlika u tome kako gledamo na stvari, citirani autor članka na 6moons i ja - meni se izuzetno dopada kako DL103R radi, ali isto tako, u tome svemu mi ipak nedostaje ono što Grado Silver ima i kada bih žmurećki morao da biram, ne bih se začudio da moj konačni odabir bude jeftinija Grado Silver.
E sad, ovo je sve bazirano na nekim pretpostavkama i urušava se do kraja činjenicom da mi Ortofon 2M Red zvuči krajnje osrednje, a sledeća u nizu, 2M Blue je sasvim neuporedivo drugačija po svemu - ne samo plavoj koja menja crvenu boju na nosaču kantilevera, no i odsutnosti svega onoga što lično ne volim da čujem kod svih jeftinih Ortofona, uključujući i 2M Red za koju čak i kažu da je malo precenjena u odnosu na ono što ume da pruži. Ako je Black za toliko bolja od Blue koliko je Blue bolja od 2M Red, onda je ta "crna" zasigurno fantastična zvučnica, doduše u mojim budžetskim proračunima na spisku (cenovno) nedostižnih, ali sigurno dobra kupovina. Ono što se po mnogim reviewerima ponavlja je kritika na račun nedostatne kontrole u bas području (šta god to za pojedinog kritičara značilo?) pa dilema s početka ostaje.
 
Ako jako uopštim stvari i baziram se na (nedokazivoj) teoriji da svaki proizvođač ima makar blagi bias u tuningu zvuka svih svojih zvučnica da naginju tj teže ka određenom karakteru zvuka (naravno da se podrazumeva da će od najjeftinije do najskuplje postojati čak i velike razlike ali još uvek manje nego kada se taj neki "sound character" ka kome se teži poredi sa globalnim karakterom koji donosi filozofija nekog drugog proizvođača), moj glas ide, bar što se MM zvučnica tiče za Grado, ali... Ali... Ono što je meni gušt, ne mora da bude i drugima...
Posle svega napisanog, imam osećaj da nisam ama baš ništa pomogao... Dilema siguran sam, nije manja

U školi:
 

 
u pravom životu:
 

To je klasična analogija...
 
Da li je Mercedes visoke klase bolji od neke Dacie? Jeste. Da li je toliko puta bolji koliko puta više košta? Zapravo i ne. Jeste bolji, jeste značajno bolji, ali razlika se zapravo ne može linearno preneti na razliku u ceni. Svodi se samo na to, koliko smo spremni da platimo za ono što smatramo da je poboljšanje/dobitak u odnosu na nešto što je jeftinije/pristupačnije cenom... I mislim da se sva filozofija na to svodi. Ukusi su različiti i ne vredi o tome raspravljati jer ne vodi nigde.

To je klasična analogija...
 
Da li je Mercedes visoke klase bolji od neke Dacie? Jeste. Da li je toliko puta bolji koliko puta više košta? Zapravo i ne. Jeste bolji, jeste značajno bolji, ali razlika se zapravo ne može linearno preneti na razliku u ceni. Svodi se samo na to, koliko smo spremni da platimo za ono što smatramo da je poboljšanje/dobitak u odnosu na nešto što je jeftinije/pristupačnije cenom... I mislim da se sva filozofija na to svodi. Ukusi su različiti i ne vredi o tome raspravljati jer ne vodi nigde.

Što bi se reklo, sve ima svoj kraj, samo kobasica dva..

To ste vi boljestojeći imali ekvilajzere, mi, sirotinja i danaske koristimo obične, jeftine bakarne žice. I opet, za divno čudo (i ovako) dobro svira... samo treba pošteno konstruisano i sagrađeno pojačalo...

Prestao sam obraćati pažnju na takve detalje koji su "prikriveni, potisnuti, negde u pozadini, naglašeni, nenaglašeni"... I dalje ih čujem, međutim, više nemam potrebu da stalno obraćam pažnju na to koji će sledeći detalj izroniti. Kako stvari stoje, komotno bih mogao slušati i u mono tehnici... Većinu vremena kad slušam muziku, uopšte ne sedim ispred zvučnika nego sa strane, udaljen jedno pet metara. S druge strane, tačno i nepogrešivo čujem kada je snimak dobar, a kada "loš" (npr lossless vs mp3). Suština se svodi na to da ne tražim greške u sistemu, slabe karike itd i više ne razmišljam da li nešto, išta mogu unaprediti da bude bolje nego što jeste. Naprosto mi je sasvim dobro ovako kako jeste.

(podseća me na srednjovekovne metode provere da li je optužena veštica: ubace je u kotao sa ključalom vodom, pa ako ispliva živa i zdrava, onda je veštica pa je spale na lomači - ako ne ispliva, to znači da nije pa se uputi izvinjenje porodici, ono, kao, ups, malo smo se zajebunili...)

"Namigivanje" (smajli na kraju tvojega pisanja) sugeriše da govoriš iz ličnog iskustva.
 
Sugerisanje da to radiš/znaš kako se radi, nastavlja se...
 
 
Ima li smisla debatovati?
 
Fakat je da nisi nigde eksplicitno izneo tvrdnju da ti to umeš i umeće koristiš, ali avaj, tako kako si napisao (iščuđavanje kako to da "niko ovde na forumu ne popravlja osigurače", neumoljivo me navodi na zaključak da je to najnormalnija stvar da se uradi... E sad, il' sam ja totalno out pa ne kapiram šta si zapravo hteo reći, ili si ti tako napisao da ja to ne umem da protumačim drugačije nego kako jesam. A to što osigurač košta dva, pet ili deset dinara, i pored svega toga čak i uspeva da uradi svoj posao, to je fantastično dobra stvar. Konačno nešto u ovoj zemlji da ne košta bogatstvo i ne zahteva ne znam kakva ulaganja a da ipak naprosto radi svoj posao...
 
Što se tiče strujne letve koju sam ja sebi skockao, odrađena je po svim (industrijskim) normativima i propisanim siguronosnim standardima koji su usaglašeni sa vrhunskim svetskim (i evropskim) standardima i normama, i zamisli, opet nije koštalo bogatstvo. Doduše, nema zlata, Rhodijuma i nenađijuma te retkih ekstrakta prepucijuma...

Desi se ponekad da naprosto neku muziku ne mogu da nađen nego samo tako. A baš volim da je slušam. Da li ću zbog toga da se odreknem slušanja iste? Bogami neću. Ja još uvek nisam zaboravio da mi je muzička oprema samo pomoćno sredstvo da slušam muziku, a u slušanju muzike mnogo više uživam nego u pravljenju uređaja...

Ubi me ako nisam pre nedelju dve o tome trabunjao sa boljom mi polovinom - da opet kupim sebi jednu bass gitaru i.... Naravno, ni na kraj pameti mi nije ona priča sa okupljanjem benda... samo onako, da drndam... za sebe...
 

 
(neka nikog ne buni što se prezime ne poklapa, long story)
 

To je to. Usput, ja kupio i gitaru i počinjem svirati, u pedesetima

Prestao sam obraćati pažnju na takve detalje koji su "prikriveni, potisnuti, negde u pozadini, naglašeni, nenaglašeni"... I dalje ih čujem, međutim, više nemam potrebu da stalno obraćam pažnju na to koji će sledeći detalj izroniti. Kako stvari stoje, komotno bih mogao slušati i u mono tehnici... Većinu vremena kad slušam muziku, uopšte ne sedim ispred zvučnika nego sa strane, udaljen jedno pet metara. S druge strane, tačno i nepogrešivo čujem kada je snimak dobar, a kada "loš" (npr lossless vs mp3). Suština se svodi na to da ne tražim greške u sistemu, slabe karike itd i više ne razmišljam da li nešto, išta mogu unaprediti da bude bolje nego što jeste. Naprosto mi je sasvim dobro ovako kako jeste.

Ovo ovako napisano jeste konstruktivno (ako nekoga zanima da li čuje razliku između osigurača, jeftinih i "specijalnih, audiofilskih")
 
Kako rekoh, ako procenim da je uređaj bezbedan za upotrebu i bez "dodatnih" osigurača (u primar mrežnog trafoa svakog uređaja uvek i obavezno stavljam adekvatan osigurač) onda naprosto izbegavam ugradnju "nepotrebnih" osigurača - nema osigurača na putu signala - nema uticaja na zvuk. Onomad jesam probao kod provereno ispravnih uređaja da naprosto direktno spojim primar mrežnog trafoa na mrežu (preko striktno ne-audiofilskih prekidača) i ja tu ama baš nikakvu razliku ne čujem. Dakle, osigurač gde zbog sigurnosti mora, a tamo gde ne mora, ... pa ne mora i onda ne utiče na zvuk... Uostalom, odavno sam prestao da slušam "zvukove"... radije slušam muziku. Onako, đuture, sve zajedno, namesto da slušam samo zvuk, zvukove...
 

"Namigivanje" (smajli na kraju tvojega pisanja) sugeriše da govoriš iz ličnog iskustva.
 
Sugerisanje da to radiš/znaš kako se radi, nastavlja se...
 
 
Ima li smisla debatovati?
 
Fakat je da nisi nigde eksplicitno izneo tvrdnju da ti to umeš i umeće koristiš, ali avaj, tako kako si napisao (iščuđavanje kako to da "niko ovde na forumu ne popravlja osigurače", neumoljivo me navodi na zaključak da je to najnormalnija stvar da se uradi... E sad, il' sam ja totalno out pa ne kapiram šta si zapravo hteo reći, ili si ti tako napisao da ja to ne umem da protumačim drugačije nego kako jesam. A to što osigurač košta dva, pet ili deset dinara, i pored svega toga čak i uspeva da uradi svoj posao, to je fantastično dobra stvar. Konačno nešto u ovoj zemlji da ne košta bogatstvo i ne zahteva ne znam kakva ulaganja a da ipak naprosto radi svoj posao...
 
Što se tiče strujne letve koju sam ja sebi skockao, odrađena je po svim (industrijskim) normativima i propisanim siguronosnim standardima koji su usaglašeni sa vrhunskim svetskim (i evropskim) standardima i normama, i zamisli, opet nije koštalo bogatstvo. Doduše, nema zlata, Rhodijuma i nenađijuma te retkih ekstrakta prepucijuma...

... izvadiš iz fiokice ili odeš do dućana i kupiš. Mada, kad ti osigurač u uređaju rikne, onda zapravo imaš veći problem od crknutog osigurača - retko kada osigurač crkne zato što mu dosadilo da sluša muziku koju ti slušaš... Uglavnom crkne jer si nešto brljao po uključenom uređaju ili je crk'o da spreči da sve domine popadaju kad jedna izgubi ravnotežu... Ne sećam se da sam ikada u životu kupio samo jedan osigurač, uvek kupim celu kutijicu od 10 komada - čak i tako, više košta gorivo dok se dovozaš do dućana i vratiš kući... Ako ćemo o menjanju žice, onda naprosto premostimo osigurač kratkospojnikom i gotovo. Tako se mom drugaru zapalio Priboj. Lepo amp zaoscilovao i namesto da je riknuo 0.3A osigurač u primaru, amp nastavio da kuva dok jelo nije zagorelo, a drugar leg'o da odrema popodne uz uključen mjuz. Da mu mater nije osetila dim iz sobe... Posle je pojačalo rastavljeno jer osim šasije, ostade samo gomila ćumura koja je ličila na lampe i trafoe... Hvala, ali ne hvala...

Al' onda zaozbiljno, čemu onda stalne prepravke, čačkanja i eksperimentisanje? Mislim, ja kad nisam bio zadovoljan nečim, onda ili sam komplet zamenio ili pokušao da "poboljšam" pa ako nije išlo, onda opet zamenio i kad sam napravio ovo što sada imam, došao do zaključka da je to-naprosto to. Napravio i kao lampaško-solid state hibrid (povučen uverenjem da ulazni deo sklopa/naponski pojačivač najviše utiče na zvuk) ali i kao dijametralno potpuno suprotnu izvedbu - čist solid state i razlika u zvuku između dva ampa je toliko mala da samo ako se baš prčka da se nađe dlaka u jajetu, može da se nasluti odstupanje u konturama... Sve više od ovoga je čisto rizikovanje da se uloži poveća suma, opet u uverenju da može bolje (sigurno da može), ali se postavlja i pitanje da li će se opravdati ulaganje u još jednu možda hologramsku konturnu razliku? I naravno, da li će mi se ta razlika uopšte dopasti? Došao sam do zaključka da postajem too old for this shit i da je naprosto vreme da batalim eksperimentisanje i jednostavno uživam u muzici.
 
Što se tiče svega ostalog, pojednostavio sam stvari, tamo gde ne treba da bude, nema kondenzatora, osigurača, relea. Tamo gde šta mora da se stavi, stavljeni adekvatni delovi i to je to. Konstrukcija kako preampa, tako i pojačivača je najprostija što može da bude, nema šta da strada osim onoga što se zove nasumično otkazivanje delova, a to se naprosto ne može ni predvideti, ni sprečiti...

Ne znam kako ti to radiš, ali ako smatram da negde mora da bude osigurač propisane vrednosti (zato što je jeftinije spaliti osigurač nego kuću) onda naprosto potrošim dva ili tri ili pet dinara da ga kupim. Smešno je što se o ovome uopšte i priča: cena bilo kakvog uređaja stostruko, hiljadustruko prelazi cenu osigurača... Postoji razlog zašto se ne zove "kratkospojnik u staklenom balončiću" nego osigurač... Dakle, njegova jedna jedina svrha je da nešto osigura, ne samo da zatvori strujno kolo... To sa merenjem žice pa krpljenjem osigurača se može izvesti ako tačno znaš šta radiš, ako imaš baš takvu žicu koja će da cikne baš onda kada treba, jer ako nemaš, onda će da cikne ili prerano ili prekasno, u oba slučaja je takav osigurač beskoristan kao osigurač... Onda je to neki kratkospojnik sa neizvesnim vekom trajanja... To ko hoće može da uradi, ali radi na sopstvenu odgovornost i (moguću) štetu. To što se tebi još nije desilo ništa što bi te nateralo da zažališ, to zahvali onom gore što te voli... Bez zezanja. Kad budeš video kako izgleda ćumurizovano pojačalo i posle nekoliko godina još uvek osetiš smrad gorenja iz delova, a u ruci držiš pokrpani osigurač koji se spremaš da zabodeš u uređaj, nekako ti se učini da čuješ ono legendarno pitanje "Do you feel lucky... Punk?"

Al' onda zaozbiljno, čemu onda stalne prepravke, čačkanja i eksperimentisanje? Mislim, ja kad nisam bio zadovoljan nečim, onda ili sam komplet zamenio ili pokušao da "poboljšam" pa ako nije išlo, onda opet zamenio i kad sam napravio ovo što sada imam, došao do zaključka da je to-naprosto to. Napravio i kao lampaško-solid state hibrid (povučen uverenjem da ulazni deo sklopa/naponski pojačivač najviše utiče na zvuk) ali i kao dijametralno potpuno suprotnu izvedbu - čist solid state i razlika u zvuku između dva ampa je toliko mala da samo ako se baš prčka da se nađe dlaka u jajetu, može da se nasluti odstupanje u konturama... Sve više od ovoga je čisto rizikovanje da se uloži poveća suma, opet u uverenju da može bolje (sigurno da može), ali se postavlja i pitanje da li će se opravdati ulaganje u još jednu možda hologramsku konturnu razliku? I naravno, da li će mi se ta razlika uopšte dopasti? Došao sam do zaključka da postajem too old for this shit i da je naprosto vreme da batalim eksperimentisanje i jednostavno uživam u muzici.
 
Što se tiče svega ostalog, pojednostavio sam stvari, tamo gde ne treba da bude, nema kondenzatora, osigurača, relea. Tamo gde šta mora da se stavi, stavljeni adekvatni delovi i to je to. Konstrukcija kako preampa, tako i pojačivača je najprostija što može da bude, nema šta da strada osim onoga što se zove nasumično otkazivanje delova, a to se naprosto ne može ni predvideti, ni sprečiti...

To ste vi boljestojeći imali ekvilajzere, mi, sirotinja i danaske koristimo obične, jeftine bakarne žice. I opet, za divno čudo (i ovako) dobro svira... samo treba pošteno konstruisano i sagrađeno pojačalo...