RoRa

Po prvi put čitam da se u procesu anodizacije aluminijuma koristi elektrolit na bazi hlorovodonične kiseline, sona kiselina. Uobičajeno se koristi elektrolit na bazi sumporne kiseline, akumulatorska kiselina.

Postoji više vrsta ispravljačkih cevi. Najčešća podela je na vakuumske, živine i gasom punjene ispravljačke cevi. Živine ispravljačke cevi zahtevaju zagrevanje tokom određenog vremena a potom priključenje, na anode, visokog napona. Gasom punjene ispravljačke cevi ne zahtevaju predgrevanje ali katode se greju spoljnim izvorom samo ako je radna struja mala. Za veće struje nema spoljnog grejanja, katodu greje "bombardovanje" jonima gasa. Navedite koje gasne cevi imate pa da se vidi šta proizvođač preporučuje.

Ispod osciloskopa nalaze se moduli, sleva na desno: 7A11 7A22 7A12 modul trasera karakteristika tranzistora, oznaka nije vidljiva 7B71 Mene zanimaju modul 7A22 (diferencijalni pojačavač) i modul trasera

Ja nisam zaboravio na plug-in module ispod osciloskopa. Šta se nudi i za koje pare?

Kolega, hvala na obaveštenju da postoje sendvič-hladnjaci. Za mene je to zaista novost. Međutim, moja jedna i jedina primedba je da aluminijum nema bilo kakve prednosti u odnosu na bakar za slučaj prenosa toplote konvekcijom. Dokaz, u mome udžbeniku, ETF u Beogradu, Termodinamika i termotehnika od R. Malića (izdanje 1963) na strani 197 za prelaz toplote sa (metalnog) zida na rashladni fluid piše: keoficijent prelaza toplote zavisi od čitavog niza veličina: od brzine strujanja fluida od njegove (fluida) temperature i od temperature zida zatim od specifične toplote fluida, njegove gustine, viskoziteta i koeficijenta toplotne provodljivosti i od oblika površine zida i njegovih dimenzija ... Dakle, aluminijum u sendvič-hladnjaku je prisutan samo zbog uštede u bakru.

Sendvič hladnjak, prvi put čujem za tako nešto, je pre inovacioni rezultat činjenice da je aluminijum tri puta JEFTINIJI od bakra nego "bolje konvekcije" aluminijuma.

Ovo ne razumem. Prenos toplote konvekcijom zavisi od vrste rashladnog fluida (vazduh, voda) i brzine rashladnog fluida uz rebra hladnjaka. Dodatno, hladnjak od bakra " dotura" , pod istim uslovima, više toplote na granicu hladnjak-rashladni fluid od aluminijumskog hladnjaka opet zbog veće kondukcije

Predlažem da izvršite jednu probu. Sa postojećeg štampanog kola skinite sve komponente ispravljača (Grec i elektroliti) i prebacite iste na posbnu pločicu, može gotova tzv test pločica sa rupicama i vodovima. Ispravljač priključite (lemljenjem) kraćim izolovanim žicama na pločicu pojačavača ali na onoj strani gde se nalaze integrisana kola. Možda brujanje nestane.

Električna šema levog i desnog kanala je, najverovatnije, ista ali fizička realizacija "debelo" nije ista. Blizu ispravljača ( Grec i elektroliti) nalaze se komponente izlaza levog kanala. Međutim, u blizini iispravljača nalaze se komponente ULAZA desnog kanala. U kolu ispravljača postoje jaki impulsi struje i veliki pulsirajući naponi.

Moja greška, signal povratne sprege NE DOVODI se na ulaz PP (rešetku) već na katodu ulaznog stepena.

Da li je šema objavljena u prvom postu ispravna? Negativna povratna sprega u pojačavačima smanjuje pojačanje ali proširuje propusni opseg, snižava izobličenja itd. Pozitivna povratna sprega povećava pojačanje ali, najčešće, lako dovodi do oscilovanja pojačavača. U oba PP na objavljenoj šemi nema negativne povratne sprege, umesto nje postoji pozitivna povratna sprega.

U "staroj" školi elektronike učilo se da trimer potenciometar uvek prati jedan otpornik ( pot vezan kao reostat) ili je potenciometar "okružen" sa dva otpornika. Vrednosti pratećih elemenata uglavnom zavise od zahtevanog opsega promene otpornosti i od tolerancije pratećih otpornika.

Pašenog je iskopao iz nekog budžaka opremu svoga oca, gramofon LENCO L 236 i radio-prijemnik GRUNDIG RTV 500. Na gramofonu je polomljena igla LENCO M100 a nedostaje i konektor na kablu signala zvučnice. Na netu sam našao zamensku iglu a mislim da je nedostajući konektor ( prema šemi ulaza u prijemnik) DIN 5 pinova na 180 stepeni. Zbunjuje me činjenica da je 2. pin ženskog DIN konektora na gramofonskom ulazu prijemnika na potencijalu +13 VDC u odnosu na šasiju prijemnika, šema prijemnika i merenje su podudarni. Na tom nivou su i "donji" krajevi potenciometara za jačinu NF signala kao i "donji" krajevi oba zvučnika, direktan spoj prema šemi veza prijemnika. Sa strane gramofona na taj isti pin se spaja, najverovatnije oklop (širm) oba kanala zvučnice. Dodatno, zvučnica gramofona je verovatno tipa M(oving) M(agnet) i daje mali napon na izlazu a izgleda da je bila direktno priključena na gramofonski ulaz prijemnika. NF stepen prijemnika ima samo 4 tranzistora u svakom kanalu a dva su u komplementarnom izlazu. Svaka informacija je dobrodošla.

Nekoliko malih ispravki. Protok struje kroz namotaj transformatora stvara u jezgru magnetno polje a ne elektromagnetnu indukciju. Transformatorski lim zuji zbog efekta magnetostrikcije, promenljivo magnetno polje u jezgru izaziva promene dimenzija jezgra odnosno zujanje..

Veoma dobar sajt za upoznavanje, na jednom mestu, sa primenama el. cevi.