Jump to content

Preporučeni Komentari

U trenutku uključenja, prazan elektrolit predstavlja se ispravljačkim diodama kao kratak spoj. Bypass od 1-10uF na 22000-33000uF  pomaže da se umanji šok. Brzina punjenja je uslovljena RC konstantom... Matematika...

 

 

steta nema dugme LIKE THIS AND DIE!!! , jerbo bi ga odmak pritisnuo :hihihihi:

 

elem , jos ne zaboravite da NTC u red a bez releja da ga premosti ide samo za class A

 

ako je amp u klasi AB (B ) , soft start mora imati relej koji izbacuje rednu otpornost iz igre

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Stein je ispravno ustvrdio da se bypass kondovi stvarno brzo napune

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

U trenutku uključenja, prazan elektrolit predstavlja se ispravljačkim diodama kao kratak spoj. Bypass od 1-10uF na 22000-33000uF  pomaže da se umanji šok. Brzina punjenja je uslovljena RC konstantom... Matematika...

genija, kondovi su spojeni paralelno. i taj veliki elko i blok. znači litl tumorou će malo blok da se brže napuni, jer ima sebi na grbači i prazan elko, tako da neće da bidne. naya.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Koliko se ja secam iz Tesle, BAJPAS kondezator u PSU-u sluzi da zastiti od prelaznih signala (visokih frekfencija prolazne struje) koji dolaze iz AC mreze. :rofl:

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

koliko ja znam bajpas kond i to sto skuplji sluzi da impresionira kada se vidi otvoren amp. Recimo uzmete unitra mali pojacavac sa bd911/912 i stavite mundorfe na napajanje i svi ce da gledaju u mundorfe. zaboravio sam smajli na ovo pa ga vi zamislite

 

Dosli novinari u jedno malo selo i pitaju jednog starca: Ima li ovde kakva turisticka atrakcija?

- Bila je jedna prosle godine ali se udala

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Bypass kondenzator na ulaznom kondenzatoru i u delitelju u povratnoj sprezisluže  da povećaju provodljivost na visokim učestanostima na kojima impedansa osnovnog elektrolita već počinje da smeta. Tačno gde zavisi od konkretnog elektrolita u konkretnom kolu. To se bez ispitivanja može samo slučajno pogoditi tako da bude optimalno.

 

Efekat je sličan onome kada neki totalno serijski elektrolit zamenite sa pomenutim Mundorf-om, samo što kombinovanje bipolarnog elektrolita i polipropilenskog košta drastično manje za veoma sličan efekat. Tu nema automatskog delovanja principa "1:100", pa ako je elektrolit recimo 100uF, bypass treba da bude 1 uF. Može da bude bilo šta u rasponu 1uF...100nF. To mora da se proba i posluša da bi se tačno znalo. Nichicon Muse ES od 220 uF/50V bipolarni elektrolit u mom slučaju je tražio bypass od 470 nF polipropilena (u NFB naponskom delitelju).

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

ovde je priča o mrežnom stepenu tj ispravljaču.

 

Opet ista stvar, bypass služi za peglanje prernosne funkcije ispravljača na visokim učestanostima. Od napona napajanja se očekuje da bude besprekoran onoliko visoko koliko će biti odziv elektronike - kako od nje očekivati bilo šta ako na tim učstanostima napajanje počne da koči?

 

Za sve "obične" trafoe sem toroidalnog, granica njihovog dejstva je jako niska relativno gledano, zbog zasićenja jezgra, retko kada mogu da opsluže preko 100 kHz. Toroidi sasvim normalno idu na preko 300 kHz. Prema tome, ko koristi standardan trafo, mora malo da se ispomaže da bar smanji dalje kumulativne efekte elektrolita, posebno ako su baš veliki, tj. od 22.000uV nagore. Bolje će filtrirati audio opseg, ali tu im je manje-više granica. Ko ne veruje, neka pogleda grafikone odabranih elektrolita šta se dešava već na 20 kHz, a zatim neka proveri kakve trafoe imaju maltene svi širokopojasni pojačavači ma odakle da su. A i tada vrlo verovatno pegla pogrešnu stvar.

 

Da se ne natežemo sada, ionako znam da mi niko neće verovati, evo vam jedna lepa aplikaciona nota firme TI, u njoj je sabrano mnogo toga što je stvarno bitno. Ko može/zna/hoće, može mnogo da nauči iz nje.

TI Power Supplies.pdf

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
Quote

The values for the different capacitors were not chosen based on extensive bench work or research. The values were chosen based on general guidelines and commonly used values

Godovo sam 199% siguran da ce Dejan znati ovo da prevede.

Nista iz tog teksta ne moze ozbiljno da se nauci, cak moze konfuzno(preciznije nepodobno) da utice na neko parcijalno znanje.

 

Prica oko kondenzatora je tehnoloski potpuno drugacija, a samim tim i upotrebno. Ovo sto se svakodnevno koristi(elko+folijski bajpas) je bezbedna, upotrebljiva, aproksimacija detaljnih analiza kola.

Prica oko bajpasovanja elektrolita blok kondenzatorom je nastala iz stare "skole" da se Al elektrolitskom kondu popravi kriva praznjenja(ultragrubo receno, pokriva kompletnu karaktristiku) i priblizi karakteristima tantala, a pri tome se izbegava nelinearnost tantal kondenzatora(promena kapaciteta pri razlicicitim naponima). Ta skola je nastala iz vremena pre low esr kondova, a i samo kalkulisanje sa parazitnim karakteristikama je dobilo drugu dimenziju..vise se nista ne zanemaruje.

I sad, da bi se kondovi bas precizno upotrebili, neophodno je detaljnije poznavanje karakteritika svakog tipa i svakog konkretnog, sto se najcesce finalno testira u kolu. 

Takav rad je naporan za DIY, dosadan, i obara entuzijazam.

Druga prica su aplikacije, pozicije i primena, za smps napajanja, za linearne regulatore, kao deo oscilatora, kao blokada dc napona, velika strujna praznjenja....biraju se kondovi adekvatnih karakteristika i sa osobinama koje nadmasuju uslove rada u sklopu.

Toje neka moje verzija perfektnog dizajna. U mogucim uslovima..

Po meni, kondenzator treba da je solidno i kvalitetno uradjen, nazalost, u novije vreme takvi(vecinom) dodatno dobijaju marketinski "audio" prefiks na sirokom trzistu(postoji i  uze, profesionalno tziste, odlicnih komponenti bez audio prefiksa) sto im uvecava(nepotrebno) cenu, ali su vrlo pouzdani i upotrebljivi. I "precica" su za DIYera..ako prosiri znanje, proci ce jefinije u istom kvalitetu...

Ni kondovi za profi upotrebu ne cvetaju u jeftinoci(mada su neki znacajno jeftiniji od fensi audio komada), ali je, po meni, finalna sustina da je komponenta uradjena kvalitetno, dobrom tehnologijom bez cost cuttinga, konzistentnih i stabilnih parametara.

Uzgred, pasivna komponenta koja se nesto "usvirava" ili vec nekako "razradjuje", najcesce nije u zoni visokog kvaliteta. Sto ne znaci da je neupotrebljiva...samo nije perfektna.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah

  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu

×
×
  • Kreiraj novo...