Moj prvi lampas. (koji pionirski naslov :D )

[BANAT]

 Arhangele

 

Nacelno nije losa ideja da dupliras ispravljac za drugi identicni kanal ,

 

PL36 se greje sa 25V napona i 0,3A struje , ali ta TV cev je druga prica , ipak prvo zavrsi taj maleni stereo blok pa ces onda lakocom ici dalje ka sve snaznijim i zvucno kvalitetnijim DIY cevnim audio pojacalima .

 

Edit : trebalo bi da imam negde takav izlazni trafuljak , ako ga nadjem javljam ti se na PP u toku sutrasnjeg dana .

[stein]

Što se tiče nastavka razvoja u pravcu PL36, meni čami u budžaku dva komada torusa (za napajanje) i dva izlazna SE trafoa motana od strane nekog (renomiranog) francuskog stručnjaka, sve ganc novo, pa nikom ne treba ... (dodao bih da u zasedi ima i kutija sa gomilom novih tridesetšestica, kondenzatorima i koječim za to pojačalo) ... Tako da nema šta da brineš, kad dođe vreme, nećeš imati problema oko nabavke delova

[Archangel]

 Arhangele

 

Nacelno nije losa ideja da dupliras ispravljac za drugi identicni kanal ,

 

PL36 se greje sa 25V napona i 0,3A struje , ali ta TV cev je druga prica , ipak prvo zavrsi taj maleni stereo blok pa ces onda lakocom ici dalje ka sve snaznijim i zvucno kvalitetnijim DIY cevnim audio pojacalima .

 

Edit : trebalo bi da imam negde takav izlazni trafuljak , ako ga nadjem javljam ti se na PP u toku sutrasnjeg dana .

Ako imas javi. Posto nebih da rastavljam lampaski radio. Hvala!.

 

 

kako je moguce da ljudi prave izlaze bez transformatora?... To mi nije jasno. Vido sam na jutubu dole. I kako je komuce da neki koriste 12 volti za celokupan rad lampe?????. Tek mi to nije jasno .

[Archangel]

Što se tiče nastavka razvoja u pravcu PL36, meni čami u budžaku dva komada torusa (za napajanje) i dva izlazna SE trafoa motana od strane nekog (renomiranog) francuskog stručnjaka, sve ganc novo, pa nikom ne treba ... (dodao bih da u zasedi ima i kutija sa gomilom novih tridesetšestica, kondenzatorima i koječim za to pojačalo) ... Tako da nema šta da brineš, kad dođe vreme, nećeš imati problema oko nabavke delova

Ekstra. Cisto da znas, ovako sam doso na ideju o tome. 

Nije da se nisam izbezumio kada sam video ovo, ali..... Bolje je da se zasad drzim el84. Jeste da sam skolovan za niske i visoke napone, ali nije mi sad bas da se igram time. (bez 11kV nista  ). Salu nastranu uopste mi se neigra sa viskoim naponima.

[zerowaf]

11kV?!?!?!
Pa to baca iskru na metar od golog voda ako je malo veća vlažnost zraka!
Dobro je što se nećeš s time zezati.
Pitaj Banata kako je propalio prst sa VN na televizijskoj katodi.

[Archangel]

11kV?!?!?!

Pa to baca iskru na metar od golog voda ako je malo veća vlažnost zraka!

Dobro je što se nećeš s time zezati.

Pitaj Banata kako je propalio prst sa VN na televizijskoj katodi.

 

U kikindi gde sam isao u skolu, jednog coveka je spalilo 4Kv. Naravno zavrsio je u bolnici i na kraju umro. To mi je toliko ostalo urezano u secanju, da pazim hiruski kada radim i sa niskim naponima. 

[zerowaf]

Super!
Dobar je strah tko ga ima. Održava na životu.

 

 

 I ne samo što se tiče struje.

[BANAT]

Ako imas javi. Posto nebih da rastavljam lampaski radio. Hvala!.

 

 

kako je moguce da ljudi prave izlaze bez transformatora?... To mi nije jasno. Vido sam na jutubu dole. I kako je komuce da neki koriste 12 volti za celokupan rad lampe?????. Tek mi to nije jasno .

 

Archangele

 

Trafuljak je pronadjen , imas PP .

 

--------------------------------------------------------------------------

 

 Cevna Audio pojacala bez izlaznog trafoa  OTL ( Output Tranformer- Less ) nisu nista novo , ali kao sto si i sam video na YT obicno zahtevaju mnogo izlaznih cevi snage vezanih  paralelno da bi takvo pojacalo moglo dovoljno struje da isporuci ka nisko-ohmskom zvucniku (potrosacu).

 

Elektronske cevi  ipak najcesce rade sa relativno visokim naponima i malim strujama za razliku od tranzistora kod kojih je to obicno obrnuto , postoje neke vrste specijalnih cevi koje mogu da propuste relativno velike struje pri relativno malim anodnim naponima , i one se koriste za izlazne stepene OTL pojacala snage .

 

recimo na tom YT snimku taj  je DIY kolegion iz Grcke morao spojiti 12 x PL36 po kanalu da bi nekako prilagodio izlazni otpor SEPP izlaznog kola snage na relativno niski otpor zvucnika  , ali zato te PL36 tu ne rade sa vecim anodnim naponom od oko 140 - 150V , mozda cak i sa mnogo manjim .

 

Postoje i neke vrste specijalnih elektronskih cevi koje su predvidjene da se napajaju iz 12V jednosmerne mreze automobila , i takve su cevi jako retke , recimo ECC86 i ECH83 jesu takve .

[BANAT]

11kV?!?!?!

Pa to baca iskru na metar od golog voda ako je malo veća vlažnost zraka!

Dobro je što se nećeš s time zezati.

Pitaj Banata kako je propalio prst sa VN na televizijskoj katodi.

 

 Mladene

 

 Tih 27KV iz probijenog VN voda sa CRT split trafoa jesu bili benigni dozivljaj u odnosu na dodir sa nekih 2KVDC iz nekog ispravljaca za napajanje MW piratskog lampas predajnika od pre jedno 25 i kusur godina , zaista je to bio jedan `nezaboravan dozivljaj i uzbudjenje` !!!

 

Lekcija koju sam tada naucio jeste da Obavezno stavljam `bleeder` otpornike paraleno sa filterskim kondenztorima takvih VN ispravljaca , bez obzira da li su ti VN ispravljaci predvidjeni za cevne predajnike , cevna pojacala , predpojacala ili ......

 

 Pozdrav !

[zerowaf]

[Fukushima]

Archangele

 

Trafuljak je pronadjen , imas PP .

 

--------------------------------------------------------------------------

 

 Cevna Audio pojacala bez izlaznog trafoa  OTL ( Output Tranformer- Less ) nisu nista novo , ali kao sto si i sam video na YT obicno zahtevaju mnogo izlaznih cevi snage vezanih  paralelno da bi takvo pojacalo moglo dovoljno struje da isporuci ka nisko-ohmskom zvucniku (potrosacu).

 

Elektronske cevi  ipak najcesce rade sa relativno visokim naponima i malim strujama za razliku od tranzistora kod kojih je to obicno obrnuto , postoje neke vrste specijalnih cevi koje mogu da propuste relativno velike struje pri relativno malim anodnim naponima , i one se koriste za izlazne stepene OTL pojacala snage .

 

recimo na tom YT snimku taj  je DIY kolegion iz Grcke morao spojiti 12 x PL36 po kanalu da bi nekako prilagodio izlazni otpor SEPP izlaznog kola snage na relativno niski otpor zvucnika  , ali zato te PL36 tu ne rade sa vecim anodnim naponom od oko 140 - 150V , mozda cak i sa mnogo manjim .

 

Postoje i neke vrste specijalnih elektronskih cevi koje su predvidjene da se napajaju iz 12V jednosmerne mreze automobila , i takve su cevi jako retke , recimo ECC86 i ECH83 jesu takve .

     Banat, vrlo zanimljivo je citati tvoje postove, vidi se da odlicno poznajes i samu konstrukciju cevi. Dodao bih da je recimo EL509 u triode modu po mom misljenju dobra za OTL, ima veoma visoku anodnu struju za lampu, druge karakteristike nisam bas imao vremena da proucavam, mada je dosta skupa. Sto se tice EL84 kao triode meni se jako svidja njihov zvuk, steta sto su male snage. Ti si bese radi i imas neki OTL sa 6AS7 ili sam nesto pobrkao?

     Da ne idem mnogo u off, interesuje me sta mislis o ideji za SE OTL sa tim da se kao radno opterecenje sa donje strane umesto cevi koristi prigusnica (naravno velika sa procepom)?

[BANAT]

  Borko

 

Osnovni razlog za moje kakvo takvo  poznavanje cevne tehnike je u tome sto sam poceo sa njima da se akam negde 76-77 , u skoli se tada jos uvek naveliko ucilo sve o elektronskim cevima , tranzistori su tada tu negde i poceli kod nas ozbiljnije da se primenjuju u raznim aplikacijama .

 

PL519 nije losa za PP OTL izlazne stepene , bilo spojena kao trioda ili pak kao pentoda , ako pogledas njen graf vidi se da pri B+/g2+= 160VDC moze da propusti u piku oko 1,5 A max , to je iz razloga sto je dizajnirana i osnovna namena joj je bila da sluzi u izlaznom horizontalnom stepenu snage( HIS ) za vece kolor CRT- TV , a zajednicka karateristika te HIS TV serije cevi je da imaju vrlo specificno dizajniranu katodu koja omogucava velike pikove struje bez brzog pada perfomansi cevi  , tako da su na tom mestu bile vrlo dugotrajne , nase Niske PL-ke su bile top kvailteta , jednu varijantu PL519 su 70 ` i 80 `Nislije isporucivali Amerima , i imam proverenu informaciju da ih je licno Julius Futterman ( NY ) ponekad i koristio u svojim OTL uredjajima a i hvalio ih kao izuzetne .

Osnovni problem sa PL519 je sto je u tom( B+=160V) rezimu rada dosta nelinearna cak i u triodnom spoju , tako da se mora upotrebiti dosta GNFB-a da se karakteristike PP OTL amp-a ` ispeglaju` . 

Licno sam uradio nekoliko parova PP OTL pojacala , neka sam u medjuvrenenu i rasprodao , ali stoji mi materijal za sastaviti bar jos jedno dva para takvih , probao sam i varijante sa 6h13c(6as7g) ,i  uopste nije lose ali je zato 6c33c-b  zakon za OTL , recimo da je jedan nas kolegion odavde skoro napravio OTL Circlotron sa 6 x 6c33c-b i izmerio oko 90W RMS na 8 ohma ( 0dB-GNFB), i ujedno dobio  fenomenalan zvuk i stabilnost rada pojacala .

 

Sto se tice tvoje ideje da se radi SE follower sa prigusnicom ima tu vise problema , jedan je sto je potreban relativno veliki drajv signal koji mora da pokrije i A2 klasu rada takvog followera , drugi je izuzetno mala efikasnost takvog pojacala , recimo da je pokojni Slobodan Super ( Sstrsat ) napravio nesto slicno sa 5 x 6c33c-b i dobio max izlaznu snagu od oko 5W pri mislim ukupnoj i konstanrnoj disipaciji tog OTL amp-a blizu 0,5KW ili tako nesto .

i treci problem je interakcija prigusnice na konacne perfomanse follower-a .

 Licno najbolji SE OTL koji sam uradio vise iz experimenta je bio sa jednom RCA-2A3 vezano klasicno u spoju sa zajednickom katodom , sa time da sam preko blokca reda cini mi se 6uF direktno sa anode ganjao cetiri Niska 800ohma zvucnika vezana redno , Fenomenalan zvuk za postignutih oko 3W max ,ali sve zajedno sa ipak nedovoljno SPL-a za moje potrebe .

 

Edit : Predlazem da se ova tema prebaci negde drugde da se ne bi islo u of-topik i tako kvarila Archangelov-a tema !

[Archangel]

Prikljucio danas na analogni tehnics tuner i snimao malo rad. ponegde ima prekida u zvuku (namerno zbog autorskih prava )

 

[Archangel]

  Borko

 

Osnovni razlog za moje kakvo takvo  poznavanje cevne tehnike je u tome sto sam poceo sa njima da se akam negde 76-77 , u skoli se tada jos uvek naveliko ucilo sve o elektronskim cevima , tranzistori su tada tu negde i poceli kod nas ozbiljnije da se primenjuju u raznim aplikacijama .

 

PL519 nije losa za PP OTL izlazne stepene , bilo spojena kao trioda ili pak kao pentoda , ako pogledas njen graf vidi se da pri B+/g2+= 160VDC moze da propusti u piku oko 1,5 A max , to je iz razloga sto je dizajnirana i osnovna namena joj je bila da sluzi u izlaznom horizontalnom stepenu snage( HIS ) za vece kolor CRT- TV , a zajednicka karateristika te HIS TV serije cevi je da imaju vrlo specificno dizajniranu katodu koja omogucava velike pikove struje bez brzog pada perfomansi cevi  , tako da su na tom mestu bile vrlo dugotrajne , nase Niske PL-ke su bile top kvailteta , jednu varijantu PL519 su 70 ` i 80 `Nislije isporucivali Amerima , i imam proverenu informaciju da ih je licno Julius Futterman ( NY ) ponekad i koristio u svojim OTL uredjajima a i hvalio ih kao izuzetne .

Osnovni problem sa PL519 je sto je u tom( B+=160V) rezimu rada dosta nelinearna cak i u triodnom spoju , tako da se mora upotrebiti dosta GNFB-a da se karakteristike PP OTL amp-a ` ispeglaju` . 

Licno sam uradio nekoliko parova PP OTL pojacala , neka sam u medjuvrenenu i rasprodao , ali stoji mi materijal za sastaviti bar jos jedno dva para takvih , probao sam i varijante sa 6h13c(6as7g) ,i  uopste nije lose ali je zato 6c33c-b  zakon za OTL , recimo da je jedan nas kolegion odavde skoro napravio OTL Circlotron sa 6 x 6c33c-b i izmerio oko 90W RMS na 8 ohma ( 0dB-GNFB), i ujedno dobio  fenomenalan zvuk i stabilnost rada pojacala .

 

Sto se tice tvoje ideje da se radi SE follower sa prigusnicom ima tu vise problema , jedan je sto je potreban relativno veliki drajv signal koji mora da pokrije i A2 klasu rada takvog followera , drugi je izuzetno mala efikasnost takvog pojacala , recimo da je pokojni Slobodan Super ( Sstrsat ) napravio nesto slicno sa 5 x 6c33c-b i dobio max izlaznu snagu od oko 5W pri mislim ukupnoj i konstanrnoj disipaciji tog OTL amp-a blizu 0,5KW ili tako nesto .

i treci problem je interakcija prigusnice na konacne perfomanse follower-a .

 Licno najbolji SE OTL koji sam uradio vise iz experimenta je bio sa jednom RCA-2A3 vezano klasicno u spoju sa zajednickom katodom , sa time da sam preko blokca reda cini mi se 6uF direktno sa anode ganjao cetiri Niska 800ohma zvucnika vezana redno , Fenomenalan zvuk za postignutih oko 3W max ,ali sve zajedno sa ipak nedovoljno SPL-a za moje potrebe .

 

Edit : Predlazem da se ova tema prebaci negde drugde da se ne bi islo u of-topik i tako kvarila Archangelov-a tema !

Ma prija ovoliko informacija svasta moze da se nauci iz ovoga . 

 

Nego... Kad drzim EL84 u Pentodi nemam apsolutno nikakvog brujanja ni na najtisem pojacanju. Ali kad prebacim u triodu cuje se malo brujanje... Sta bi moglo biti uzrok tome?. Imas li ideju?.

 

Primetio sam da u pentodi oce da ima hisa. Sta bi tome mogao biti uzrok?.

[zerowaf]

@ Archangel, Banat i Borko,

 

Lako napravimo novu temu o OTL-u i prebacimo vezane postove. 
No budući da Archangel nema ništa protiv i još ne znam hoćete li se zalaufati u OTL, za sada predlažem da pričekamo sa razdvajanjem.
Ukoliko se razvije dovoljno dug i dovoljno ozbiljan razgovor o OTL-u onda ću ili sam od sebe otvoriti temu i prebaciti sadržaj ili ćete me opomenuti da bih trebao - što god bilo, vi neopterećeno razgovarajte i po potrebi me opomenite ako bude potrebna moderacija.

[stein]

Nego... Kad drzim EL84 u Pentodi nemam apsolutno nikakvog brujanja ni na najtisem pojacanju. Ali kad prebacim u triodu cuje se malo brujanje... Sta bi moglo biti uzrok tome?. Imas li ideju?.

 

Primetio sam da u pentodi oce da ima hisa. Sta bi tome mogao biti uzrok?.

 

Teorija i praksa u kombinaciji za pentodu u pentodnom vs triodnom modu kažu otprilike ovako :

 

pentodni mod: manja linearnost, visoka izlazna impedansa, puno pojačanja/snage, visoka iskoristivost (u%) - velika izlazna snaga, laka za poterati

 

triodni mod: veoma linearna, niska izlazna impedansa, cca 1/3 snage u odnosu na snagu u pentodnom modu, dakle mala iskoristivost, teža za pogon zbog visoke ulazne kapacitativnosti kombinovane sa malim pojačanjem, ipak, pentode u triodnom modu su unekoliko lakše za pogoniti od čistih trioda. Nešto snage se može dodatno izvući ako se rešetka natera u pozitivu (vs negativni prednapon rešetke)

 

Spektar distorzije se takođe razlikuje...

 

Važno je da napomenem da ovo što sam napisao nije ništa do čista generalizacija, a ne obavezujuća rezultanta primene jednog ili drugog moda rada lampe. Iskusan graditelj uz primenu znanja može dobrom konstrukcijom i dobrom implementacijom, sve ove nedostatke da reši i skoro stopostotno eliminiše a iskoristi sve prednosti koje jedna ili druga konfiguracija pružaju...

 

Što se mene lično tiče, zvučno preferiram kad je pentoda u triodnom modu, srećom, mogu to sebi da priuštim imajući u vidu da su zvučnici nenormalno osetljivi a pojačalo koje imam ima EL34 na izlazu... Slušao sam razna pojačala sa EL84, i uglavnom mogu da kažem da je većina bila vredna slušanja, ali nisam siguran da li je ijedno bilo u triodnom modu (govorim o SE EL84 gde je teoretska max snaga 5W a realna, sa minimalnim izobličenjima daleko manja)

 

U nekim slučajevima, konstruktori su se opredeljivali za primenu EF86 kao ulazno pogonske lampe a iza bi ubacili neku power pentodu kao što je EL34...

 

Postoje i druge zezancije, kao što je odabir lampe (power) za neku konstrukciju, pa se na primer kod 6L6 pentode/triode switch vrši skoro 100% bezbolno, dok se sa 6V6 skoro uvek javlja problem sa šumom i totalnom promenom karaktera zvuka - srednje visoki spektar biva potisnut ka "tamnijem" zvuku ako se promenom iz pentodnog u triodni ne promene i neke druge stvari u okruženju lampe... To se lako može eliminisati detaljnim pregledom datasheet-a i krivulja pojedinačne odabrane lampe koja bi se prebacila iz pentodnog u triodni režim rada.

 

Postoji mogućnost da se sve reši na elegantan način, uvođenjem adekvatnog prekidača kojim se može promeniti režim rada...

 

Usko grlo priče je uglavnom izlazni trafo iz (pra-)starih radio aparata gde se teško može izvući pun odziv ispod nekih 100-70Hz (što u ono vreme, sa zvučnicima koji su se povezivali i nije bilo neophodno) ali ima i trafoa sa kojima se lepo može priča spustiti i ispod 50Hz što je već sasvim korektno...

 

Za zabavu i učenje, evo jedne strane koju vredi ubaciti u favorite/bookmarks-e: http://www.sewatt.com/node/16248   (slobodno se fokusirati na izlazni stepen, zanemariti ulazne pojačivače za mikrofone i gitarske pick-up-e)

 

i jedna sličica kako se u načelu može rešiti prekidač/preklopnik za prebacivanje iz jednog u drugi režim rada...

 

[stein]

Evo jednog linka do projekta sa E188CC na ulazu (EL84 u SE modu na izlazu) - zanimljivo štivo, obrazloženje zašto baš ta ulazna lampa itd, i naravno, sa sve pratećom šemom...

 

http://attitube.com/tube-projects/amplifiers/the-small-one-el84-se/

[stein]

Elem... "hiss" može da se pojavi kao rezultat neadekvatne filtracije anodnog napona...

[acivoJ]

@ Archangel, Banat i Borko,

 

Lako napravimo novu temu o OTL-u i prebacimo vezane postove. 

No budući da Archangel nema ništa protiv i još ne znam hoćete li se zalaufati u OTL, za sada predlažem da pričekamo sa razdvajanjem.

Ukoliko se razvije dovoljno dug i dovoljno ozbiljan razgovor o OTL-u onda ću ili sam od sebe otvoriti temu i prebaciti sadržaj ili ćete me opomenuti da bih trebao - što god bilo, vi neopterećeno razgovarajte i po potrebi me opomenite ako bude potrebna moderacija.

 

 

Skoro sam nabavio niški 3W 800 ohm zvučnik i par novih PCL84 pa bih OTL temu, u iščekivanju da mi naleti i drugi zvučnik, pratio širom otvorenih očiju.

[Archangel]

Teorija i praksa u kombinaciji za pentodu u pentodnom vs triodnom modu kažu otprilike ovako :

 

pentodni mod: manja linearnost, visoka izlazna impedansa, puno pojačanja/snage, visoka iskoristivost (u%) - velika izlazna snaga, laka za poterati

 

triodni mod: veoma linearna, niska izlazna impedansa, cca 1/3 snage u odnosu na snagu u pentodnom modu, dakle mala iskoristivost, teža za pogon zbog visoke ulazne kapacitativnosti kombinovane sa malim pojačanjem, ipak, pentode u triodnom modu su unekoliko lakše za pogoniti od čistih trioda. Nešto snage se može dodatno izvući ako se rešetka natera u pozitivu (vs negativni prednapon rešetke)

 

Spektar distorzije se takođe razlikuje...

 

Važno je da napomenem da ovo što sam napisao nije ništa do čista generalizacija, a ne obavezujuća rezultanta primene jednog ili drugog moda rada lampe. Iskusan graditelj uz primenu znanja može dobrom konstrukcijom i dobrom implementacijom, sve ove nedostatke da reši i skoro stopostotno eliminiše a iskoristi sve prednosti koje jedna ili druga konfiguracija pružaju...

 

Što se mene lično tiče, zvučno preferiram kad je pentoda u triodnom modu, srećom, mogu to sebi da priuštim imajući u vidu da su zvučnici nenormalno osetljivi a pojačalo koje imam ima EL34 na izlazu... Slušao sam razna pojačala sa EL84, i uglavnom mogu da kažem da je većina bila vredna slušanja, ali nisam siguran da li je ijedno bilo u triodnom modu (govorim o SE EL84 gde je teoretska max snaga 5W a realna, sa minimalnim izobličenjima daleko manja)

 

U nekim slučajevima, konstruktori su se opredeljivali za primenu EF86 kao ulazno pogonske lampe a iza bi ubacili neku power pentodu kao što je EL34...

 

Postoje i druge zezancije, kao što je odabir lampe (power) za neku konstrukciju, pa se na primer kod 6L6 pentode/triode switch vrši skoro 100% bezbolno, dok se sa 6V6 skoro uvek javlja problem sa šumom i totalnom promenom karaktera zvuka - srednje visoki spektar biva potisnut ka "tamnijem" zvuku ako se promenom iz pentodnog u triodni ne promene i neke druge stvari u okruženju lampe... To se lako može eliminisati detaljnim pregledom datasheet-a i krivulja pojedinačne odabrane lampe koja bi se prebacila iz pentodnog u triodni režim rada.

 

Postoji mogućnost da se sve reši na elegantan način, uvođenjem adekvatnog prekidača kojim se može promeniti režim rada...

 

Usko grlo priče je uglavnom izlazni trafo iz (pra-)starih radio aparata gde se teško može izvući pun odziv ispod nekih 100-70Hz (što u ono vreme, sa zvučnicima koji su se povezivali i nije bilo neophodno) ali ima i trafoa sa kojima se lepo može priča spustiti i ispod 50Hz što je već sasvim korektno...

 

Za zabavu i učenje, evo jedne strane koju vredi ubaciti u favorite/bookmarks-e: http://www.sewatt.com/node/16248   (slobodno se fokusirati na izlazni stepen, zanemariti ulazne pojačivače za mikrofone i gitarske pick-up-e)

 

i jedna sličica kako se u načelu može rešiti prekidač/preklopnik za prebacivanje iz jednog u drugi režim rada...

 

Hvala na ovako iscrpnom odgovoru. Jos ranije sam negde procitao da je izlazni trafo jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija stavka kod lampaskih pojacala. Iskren da budem ja sam sastavio pojacalo po onoj semi koju si video gore. Negde sam procitao da je to resenje dosta dobro, za neki pocetak u izgradnji lampaskog pojacala sa EL84 na izlazu. Zasad se nisam bazirao na sopstvenim proracunima vrednosti elemenata, na osnovu izlaznih krivih. Racunao sam da je dizajner aktulene seme obavio taj deo posla. E sad.. Svasta je meni padalo na pamet. Primera radi da te ispravljene nepone ispravim jos lepse sa grecovima i vecim kapacitetima u kondovima. Pa malo bolje resavanje uzemljenja (tu mi se ona tvoja ideja sa ubacivanjem termistora izmedju nule sekundara i mase sasije bas svidela) 

 

Poenta je da sam u pocetku hteo da dokazem samom sebi, prvenstveno da mogu da sastavim lampasko pojacalo na osnovu seme a da nista ne unistim  . Bio je to ispit vestine lemljenja i kakve takve pedantnosti u izgradnji    . Naravno sada kada je sve spojeno, na red dolaze merenja, racunanja, eventualne izmene pojedinih elemenata ili ubacivanje novih na osnovu dobijenih rezultata  . 

 

E tu dolaze do izrazaja svi ovi saveti od vas iskusnih. Imam ja neka pred znanja iz elektronike o izgradnji pojacala, ali to je bilo tako davno, da se vecina stvari pozaboravljala. Tako da mi je ovo odlicna prilika da sve naucim ispocetka .

 

Hvala!. 

[stein]

Pošto je kod nas odbrojavanje do ručka, sam ukratko - ako se radi sa poluprovodničkim ispravljačem za anodni napon, malo ili "mnogo" više kapaciteta u filtraciji neće biti problem, ali ako se koristi cevna ispravljačica, treba biti oprezan, one ne vole velike kapacitete... Ideja sa termistorom nije moja - to sam naučio sa gradnjom F5 i cirklotrona te sličnih koještarija (poluprovodničkih)... Ono što ne bi trebalo zaboraviti je fakat da nam je važan konačni rezultat, a to je slušanje muzike i uživanje u istom... Dijagrami, krivulje, radne tačke, naponi grejanja i sve ostalo jeste itekako važno, ali sve to ne znači na kraju ništa ako nismo zadovoljni onim što čujemo/slušamo... Onomad (u davna vremena) su likovi u časopisu Elektor izneli neku svoju teoriju o tome da ako se konstrukcija uradi da bude savršena sa tehnološko-tehničkog aspekta, onda se mora dobiti uređaj koji će i zvučno biti savršen. Na žalost, nije baš uvek tako, ali ostaje da je fakat da ako se uzme dobra topologija i pošteno sagradi, uređaj ne može svirati loše a ugradnja "boljih" (read: skupljih) delova je samo začin na delikates... I takva, dobra topologija sa osrednjim kvalitetom delova je uvek bolji potencijal od loše topologije sa najskupljim delovima... Jednostavni dvostepeni jednotaktni (SE) pojačivači sa lampama su relativno jednostavna stvarčica za iskonstruisati i sagraditi i uvek je bolje igrati se sa tim nego nekim kompleksnim uređajem sa jako puno delova i više podsklopova... Kada se počinje... a posle, kako se kome prohtevi povećavaju... ili ne...

[stein]

Što se literature tiče, imam fotokopiju knjige Rainer Zur Linde-a "Build Your Own Audio Valve Amplifiers", doduše na nemačkom, i nikada nisam uspeo da dođem do neke ili engleske kopije(ili originala) niti digitalne kopije. Iz te knjige sam naučio najveći deo onoga što znam o ovim stvarima - toplo preporučujem za uložiti malo napora da se nađe... Ima je na Amazonu (npr) http://www.amazon.com/Build-Your-Audio-Valve-Amplifiers/dp/0905705394 i možda još ponegde... ono što mi se dopalo je da su konstrukcije moderne, sa poluprovodničkim ispravljačima i sve je prilagođeno modernim izvorima kao što je CD i kvalitetne zvučnice a povrh svega, u knjizi ima dovoljno jasno objašnjenih procedura kako se ustanovljava optimalna radna tačka, kako izračunati mnoge stvari i to sve na konkretnim primerima, itd, itd...