Promena mirne struje

[Дане]

Interesuje me, teoretski, kako menjanje mirne struje utice na zvuk. Ne mora neka suva teorija koju ja ne bi razumeo, ali i da ne bude ono "sedi pa steluj i slusaj" jer to kod mene ne radi :DSta se desava sa bassovima, a sta sa visokim, sta sa "crtanjem", dinamikom...itd...

[stein]

Dešava se sa radnom tačkom, tj. biasom. Povećanje mirne struje povećava disipaciju elemenata i proširuje opseg u kojem pojačalo (sklop, uopšteno) radi u A klasi. Kod fabričkih (AB) pojačala se to ne praktikuje jer lako može da izmakne kontroli i ako se samo malo pretera, pojačalo ubrzo počinje da "kuva" i nezadugo, postaje neupotrebljivo...Ima konstrukcija gde je taj opseg značajno veći, ali se onda adekvatno "kroje" i elementi koji treba da izdrže takav, promenjeni režim rada. Uglavnom se onda dobija stabilniji rad bez uticaja glasnoće na zvuk. Uglavnom, veća mirna struja znači veći opseg rada u A klasi, a to obično znači bolji zvuk...

[vbraca]

Mirna struja je obicno 30-50mA. Uglavnom, nije problem da se poveca na 100-150mA. Ako moze da se smesti veci hladnjak, jos bolje, ili ventilator. Nekada je dovoljno da se tranzistori montiraju preko liskuna i kvalitetne paste, umesto silikonskih izolatora, pa da se smanji termicki otpor tranzistora prema hladnjaku i problem bude resen. Rezultati su uvek povoljni. Zvucna slika postaje stabilnija i autoritativnija, narocito pri malim signalima. U sklopu toga, dobro je malo osveziti napajanje, barem snaznijim Greatz-em.

[Ја sam sam]

Што написа вбраца ако је могуће што да се не повећа. Наравно ако хардвер може то да подржи.Сваки фабрички појачавач око ког сам нешто петљао са повећањем мирне струје засвирао је пуним плућима уз константно праћење температуре.

[Дане]

A kako se to menja zvuk? I sta znaci "bolji zvuk"?Jel ono da veci BIAS vuce na topliji zvuk, a manji na hladniji? Kod nekog pojacala sa pretoplim zvukom (fabricki) mozda je bolji "ohladjen" zvuk tj. spustanje BIASa?

[vbraca]

Slusati, slusati i samo slusati... i ponekad proveriti temperaturu hladnjaka.Bez toplote nema zvuka, jos od pronalaska parne lokomotive.

[Ја sam sam]

Slusati, slusati i samo slusati... i ponekad proveriti temperaturu hladnjaka.Bez toplote nema zvuka, jos od pronalaska parne lokomotive.

Управо тако

[dvv]

Par napomena.Prva se tiče povećanja temperature kada se doda mirne struje, što je sasvim očekivano. Međutim, treba proveriti da li ugrađeni hladnjaci to mogu da iznesu kako valja, jer nije redak slučaj da oni počnu da se pregrevaju i da u nekom trenutku okine zaštita. Posebno se odnosi na jeftinije uređaje, koji imaju slabije hladnjake.Druga se tiče koliko treba da bude to povećanje. Ne zaboravite da tu imamo posla sa kolima koja su predviđena da rade u klasi AB, a ne u čistoj klasi A. Po mome iskustvu, najbolje je povećavati struju mirovanja u koracima od recimo 10 mA. Kad-tad ćete doći do nekog praga, po meni110...130 mA, kada dalje dodavanje više ne donosi čujne dobiti. Čim na to naletite, smanjite za 10 mA i završite posao.I treće, povećanje struje mirovanja ima svoju cenu, kao i sve ostalo u đivotu, a to je povećanje klasičnih oblika izobličenja, THD i IM. Nije to ništa posebno strašno, ali fakat se povećavaju, jer se komercijalni uređaji fabrički šteluju na tačku najmanjih izobličenja. Pa kada mi to podignemo sa recimo 30 mA na 130 mA, četiri puta više, to mora malo da košta.Kao primer, navešću moj stari Harman/Kardon 680. Fabrički, ako se dobro sećam, bio je podešen na oko 50 mA. Podizao sam to u koracima od po 10 mA dok nisam dogurao do 140 mA; taj korak mi više nije doneo bilo šta. Lepo sam vratio na 130 mA, i zatvorio kutiju, to je to, nema više.A ima i iznenađenja. Na primer, Marantz 1152 DC integralac, koji se oslanja na platformu P700, uopšte nema mogućnost podešavanja struje mirovanja, jer on to sam automatski radi u dva moguća koraka. Neki Sony i Yamaha modeli koriste fiksiranu struju mirovanja, to je što je i tačka. Itd.

[Fukushima]

Povecavanje biasa = bolji zvuk vazi samo za mosfet izlazne stepene. Ako je u pitanju bipolarni izlazni stepen u AB klasi, povecanjem biasa se moze dobiti i primetno losiji zvuk (karakteristicno primetno "zamucenje"). Sve zavisi od vrednosti emiterskih otpornika i mirne struje, treba ekserimentisati... u zavisnosti od tranzistora i vrednosti emitorskog otpornika "sweet-spot" se krece okvirno od 70mA do 120mA i razlike od 10-20mA se itekako cuju. Obratiti paznju i da pad napona na emit. otporima ne predje 26mV zbog gm-dupliranja.

[Fukushima]

Mirna struja je obicno 30-50mA.

Navedeni slucaj se cesto srece kod jeftinijih Rotela, Nadova itd. iz razloga sto su hladnjaci DEBELO pod-dimenzionisani.

[dvv]

Povecavanje biasa = bolji zvuk vazi samo za mosfet izlazne stepene.

Neće biti, ne znam odakle ti to? I sa klasičnim bioplarnim stepenom se i te kako može dobiti bolji zvuk, pod uslovom da se ne preteruje.

Ako je u pitanju bipolarni izlazni stepen u AB klasi, povecanjem biasa se moze dobiti i primetno losiji zvuk (karakteristicno primetno "zamucenje"). Sve zavisi od vrednosti emiterskih otpornika i mirne struje, treba ekserimentisati... u zavisnosti od tranzistora i vrednosti emitorskog otpornika "sweet-spot" se krece okvirno od 70mA do 120mA i razlike od 10-20mA se itekako cuju. Obratiti paznju i da pad napona na emit. otporima ne predje 26mV zbog gm-dupliranja.

Sa ovim se slažem, lako se može desiti i da se zvuk čujno pogorša. Na nekima vrlo brzo, na drugima malo dalje, itd, ima tu mnogo varijabli koje mogu da utiču. Zato sam i predložio male korake od po 10 mA, propraćene ozbiljnim slušanjem. Čim se čuje lagano pogoršanje zvuka, valjda je jasno da tada treba vratiti sve korak unazad i stati.

[Fukushima]

Neće biti, ne znam odakle ti to? I sa klasičnim bioplarnim stepenom se i te kako može dobiti bolji zvuk, pod uslovom da se ne preteruje.

Mislio sam na AB stepene sa optimalnim biasom, konfekcijske uredjaje sa 30-50mA ne bi da komentarisem, tacno se zna zbog cega su podeseni na tako male mirne struje...

[Ја sam sam]

Ипак бих те промене радио само са излазним степенима који имају минимум 4 излазна транзистора, све испод нема сврхе

[dvv]

Mislio sam na AB stepene sa optimalnim biasom, konfekcijske uredjaje sa 30-50mA ne bi da komentarisem, tacno se zna zbog cega su podeseni na tako male mirne struje...

Molim te, objasni mi pojam "optimalnog biasa".Razmišljam, i nikako da sagledam o čemu se radi. Reč "optimalno", po teoriji sistema (Wiener, Lange, et al.), znači ona jedna idealna tačka od koje boljeg nema. Sada sve razmišljam koja bi to tačka u nekom pojačaču mogla da bude i uopšte mi ne ide. Ako podesim za minimalna izobličenja, biće previše u klasi B, ako podesim da bude lepo gurnut u klasu A, imam problema na sve strane.Dakle, definiši pojam.

[dvv]

Ипак бих те промене радио само са излазним степенима који имају минимум 4 излазна транзистора, све испод нема сврхе

Pa, znaš kako, kada sam to radio mom starom Harman/Kardonu 6550, koji ima SEPP izlaz, jeste bilo nekih malih poboljšanja, ali činjenica je da su poboljšanja bila lakše primetiva i veća na H/K 680, koji na izlazu ima dva para tranzistora.Kao što jeste činjenica da je taj trik prvi upotrebio Dr Matti Otala u njegovom sada već legendarnom pojačavaču iz 1976 (koji je, na osnovu otkupljene licence, kasnije stvorio firmu Electrocompaniet). Njemu je struja mirovanja bila lepih 600 mA po kanalu, ali ne kao 1 x 600 mA, nego kao 2 x 300 mA.Iz čega jasno proizilazi da je tvoj gornji komentar sasvim tačan, bar u smislu prakse. Imam utisak da si i govorio iz prakse.

[Ја sam sam]

Imam utisak da si i govorio iz prakse.

Ма јок из собе , наравно

[Дане]

i

[Spachek]

Posto planiram da zamenim napojne elektrolite na hk 680, zanima me na koju vrednost podesiti mirnu struju, koja je fabricka vrednost po specifikacijama proizvodjaca? Fabricki elektroliti su Elna 8200uf, koje ce zameniti Nippon 10000uf

Sent from my GT-I9305 using Tapatalk

[zbotic]

50mA ukupno (na izlaznim tranzistorima).

 

 

[Spachek]

Hvala

Sent from my GT-I9305 using Tapatalk

[NemusNS]

Ljudi,svaki tranzistor na svetu(dakle ne govorim sada o ic),ima data sheet.naravno,jel..?U njemu ,između ostalog,postoji i kordinatnim sistemom predstavljena kriva Ic(x),Uce(y),koja je jednim svojim delom gotovo potpuno linearna,dakle jednim svojim delom ta kriva je prava...Na sredinu pravog(linearnog) dela naše krive postavljamo tačku M.Na x osi pročitamo kolektorsku struju Ic,i to je mirna struja našeg ,recimo izlaznog tranzistora(FETa)..Ta struja teče kroz tranzistor čak i kad nema signala na bazi,dakle čak i bez ulaznog signala..Uce se ne menja preko vrednosti koje bi dovele tranzistor u nelinearni deo krive.Time držimo T u čistoj ,neprevaziđenoj A klasi;vrlo često S/N>500,jer T ne radi kao u AB klasi samo pola sinusoide,pa komplementarni T negativni deo iste,pri čemu ih drajver T neprestano pali i gasi..Za posledicu, u A klasi izobličenje je najmanje moguće,jer jedan T radi neprestano,bez  svičevanja,driver Tr,komlementarnog para...Ali istepen iskorišćenja je oko 25%,često manje,a ostalo u džulove gubitke.Zimi sa 20w u A klasi greješ 20 m2...Ako bih od pomoći,drago mi je,ako zakomplikovah,jbga,volju sam pokazao...

[dunavko]

nisam bas siguran da se moze tako olako da se igra sa mirnim strujama.vrlo lako ,sem povecanja temperature,moze da se dodje do "klipovanja" pojedinih tr. izmedju ostalog.meni se dogadjalo da mi proosciluje ,itd..znaci neko je kod projektovanja sklopa uzeo u obzir k.tr. radne t,tran.kar,.pren.kar. i sve ostalo ,da se ne p.p. nesto malo gore dole ajde de,pet,sest vinjoza ali ceo litar,samo izuzetno... p.s ono p.p. je pravim pametan a ne nesto drugo