Germanium SE Amplifier

[bata bane]

jeste lako je vama, pa ja se razumem u kravlju zadnjicu, a ne tranzistore kooliko sam shvatio tamo moram da napravim i napajanje posebno pa test plocicu, trafoi zasebno...mislio da probam neku varijantu sa akumulatorm na 12V kao napajanje, neka sitna elektronika za pocetnike(kao ja),i umimer ili ako vec neko ima tu napravu, da pozajmim, ili unajmimm da se upare trandze ili kako vec

[sstrsat]

Uparivanje Ge tranzistora uglavnom spada u kategoriju "mission impossible" zato jer se Ge prestal koristit va proizvodnji tranzistora prije nego ca su tehnoloski procesi omogucili barem pribliznu slicnost karakteristika. Tako da nazalost kod Ge tranzistora imas jako velike tolerancije od primjerka do primjerka. To cini uparivanje prilicno teskim i skupim jer je najcesce potribno izmjerit ih jako puno da bi se nasla 2 priblizno slicna.A tebi uparivanje za taj amp sa Ge tranzistorima ustvari uopce ne triba. Ali ti triba nec drugo a to je da stavis propisno stabiliziranje radne tocke. Ovako kako ti je sada (po shemi iz teme o tome) je obicna glupost. Nemoj mislit da ce sam emiterski otpornik drivera uspit odrzat radnu tocku bez drugog otpornika u bazi. Tek kad u bazi imas djelitelj napona (prilicno niskoomski da struja baze cim manje utice) mozes ocekivat da ce emiterski otpornik odrzat stabilnost radne tocke

[bata bane]

Uparivanje Ge tranzistora uglavnom spada u kategoriju "mission impossible" zato jer se Ge prestal koristit va proizvodnji tranzistora prije nego ca su tehnoloski procesi omogucili barem pribliznu slicnost karakteristika. Tako da nazalost kod Ge tranzistora imas jako velike tolerancije od primjerka do primjerka. To cini uparivanje prilicno teskim i skupim jer je najcesce potribno izmjerit ih jako puno da bi se nasla 2 priblizno slicna.A tebi uparivanje za taj amp sa Ge tranzistorima ustvari uopce ne triba. Ali ti triba nec drugo a to je da stavis propisno stabiliziranje radne tocke. Ovako kako ti je sada (po shemi iz teme o tome) je obicna glupost. Nemoj mislit da ce sam emiterski otpornik drivera uspit odrzat radnu tocku bez drugog otpornika u bazi. Tek kad u bazi imas djelitelj napona (prilicno niskoomski da struja baze cim manje utice) mozes ocekivat da ce emiterski otpornik odrzat stabilnost radne tocke

Sto se tice uparivanja, imao sam srece, samo da molim boga da nesto ne crkne...sa Ge se nikad ne zna Za shemu, jos je sve podlozno promenama, ali ja licno nisam kompetentan da to sam i probam tako da za sad U svakom slucaju hvala na savetu P.S. da li si mislio na shemu sa poslednje strane

[Zen Mod]

ja vise ne mogu da upratim sta je tebi zadnja sema .....

[Ја sam sam]

ja vise ne mogu da upratim sta je tebi zadnja sema .....

дискО_Сту

[sstrsat]

P.S. da li si mislio na shemu sa poslednje strane

Ne nego sa prve, onu di imas samo jedan otpornik va bazi AD162. A ni ova koju si sad stavil ti ni nis bitno bolja. Otpornici va bazi AD162 du debelo previsokih vridnosti tako da ni tu njegov emiterski otpornik ne moze doc do punog izrazaja. Ti otpornici tribaju bit dimenzionirani tako da kroz njih tece barem 5 puta veca struja nego ca tece kroz bazu AD162. A kako ti je ta bazna struja u najboljem slucaju 1mA (u stvarnosti sigurno i znacajno vise) onda takov dilitelj napona kroz koga bi teklo samo nekih 0,4mA u neopterecenom stanju ovdi ne koristi gotovo nis. Ili drugin ricima, potencijal baze ti nije nezavisan od struje baze pa tako nima ni govora o stabiiziranju radne tocke. Pogotovo ca kod Ge tranzistora struje imaju jaku temperaturnu ovisnost.Ta dva otpornika bi tribala bit barem 10 puta manje vridnosti. A jos bolje i 20 puta.Rezultat takvih stvari je jos jedna besmislica va shemi a to je CCS u kolektoru ulaznog tranzistora. Ovdi ti je efektivno radno opterecenje prvog tranzistora (ne za DC nego za signal) sastavljeno od 3 paralelno vezana otpora. Dva od njih su ovi u baznom djelitelju AD162 a treci je sam ulazni otpor sljedila sa AD162. Iako se za sljedila obicno kaze da imaju veliki ulazni otpor ovdi to bas i ni slucaj jer je sljedilo jako optereceno sa svojih 500 oma i niskim ulaznim otporom izlaznog tranzistora. Zbog tega CCS u kolektoru prvog tranzistora ne moze vrsit nikakovu linearizaciju jer je u paraleli sa njim opterecenje koje je za ki zna koliko redova manje od velicine od dinamickog otpora CCSa.Neko minimalno opravdanje za njegovu upotribu bi se moglo nac va tomu da je tako prvi tranzistor boje izoliran od ispravljaca ali ako ni prije sa otpornikom nisi imal smetnji (bruma) iz ispravljaca onda CCS predstavlja stvarno besmisleno kompliciranjeI upotriba CCSa u emiteru izlaznog tranzistoraje jako upitne kosisti. Je da ce se sa mjime postic puno veca izlazna snaga nego prije sa otpornikom ali ako si i sa otpornikom imal dovoljno snage za tvoje zvucnike onda dodavanje CCS predstavlja samo dodatno kompliciranje. Disipirana snaga na CCSu je ista ka i prije na otporniku tako da i mosfet u CCS mora imat itekako dobro dimenzionirani hladnjak. A otporniku hladnjak ne triba, grijat ce se ali nikom nista zbog toga.Taj CCS ima opravdanje samo ako ti ni bilo dosta snage.I cisto sa psiholoske strane. Kako si pobornik germanija, ovim CCSima si jako zagadil shemu. Ako je to shema koju koristis sada

[bata bane]

A ni ova koju si sad stavil ti ni nis bitno bolja. Otpornici va bazi AD162 du debelo previsokih vridnosti tako da ni tu njegov emiterski otpornik ne moze doc do punog izrazaja. Ti otpornici tribaju bit dimenzionirani tako da kroz njih tece barem 5 puta veca struja nego ca tece kroz bazu AD162. A kako ti je ta bazna struja u najboljem slucaju 1mA (u stvarnosti sigurno i znacajno vise) onda takov dilitelj napona kroz koga bi teklo samo nekih 0,4mA u neopterecenom stanju ovdi ne koristi gotovo nis. Ili drugin ricima, potencijal baze ti nije nezavisan od struje baze pa tako nima ni govora o stabiiziranju radne tocke. Pogotovo ca kod Ge tranzistora struje imaju jaku temperaturnu ovisnost.Ta dva otpornika bi tribala bit barem 10 puta manje vridnosti. A jos bolje i 20 puta.

Verovatno si u prvau, medjutim dosta toga je i probano, pa iz nekog razloga i nije bas radilo, jer kao sto rekoh, Ge ne radi bas po teoriji...zato je i napusten

Rezultat takvih stvari je jos jedna besmislica va shemi a to je CCS u kolektoru ulaznog tranzistora. Ovdi ti je efektivno radno opterecenje prvog tranzistora (ne za DC nego za signal) sastavljeno od 3 paralelno vezana otpora. Dva od njih su ovi u baznom djelitelju AD162 a treci je sam ulazni otpor sljedila sa AD162. Iako se za sljedila obicno kaze da imaju veliki ulazni otpor ovdi to bas i ni slucaj jer je sljedilo jako optereceno sa svojih 500 oma i niskim ulaznim otporom izlaznog tranzistora. Zbog tega CCS u kolektoru prvog tranzistora ne moze vrsit nikakovu linearizaciju jer je u paraleli sa njim opterecenje koje je za ki zna koliko redova manje od velicine od dinamickog otpora CCSa.Neko minimalno opravdanje za njegovu upotribu bi se moglo nac va tomu da je tako prvi tranzistor boje izoliran od ispravljaca ali ako ni prije sa otpornikom nisi imal smetnji (bruma) iz ispravljaca onda CCS predstavlja stvarno besmisleno kompliciranje

Kad bih ti rekao koliko smo se namucili sa tim ulaznim tranzistorom, ne bi veorvao jedan najobicniji BC bi reso sve muke, ali sa tim CCs-om smo dobili odlicno pojacanje...sto je za jedan takav (mali) Ge tranzistor prosto neverovatno. Sa CCs-om mozemo na izlazu da dobijemo do 25-30V signal ,a bez njega jedva 15V...da ne spominjem koliko je linearniji

I upotriba CCSa u emiteru izlaznog tranzistoraje jako upitne kosisti. Je da ce se sa mjime postic puno veca izlazna snaga nego prije sa otpornikom ali ako si i sa otpornikom imal dovoljno snage za tvoje zvucnike onda dodavanje CCS predstavlja samo dodatno kompliciranje. Disipirana snaga na CCSu je ista ka i prije na otporniku tako da i mosfet u CCS mora imat itekako dobro dimenzionirani hladnjak. A otporniku hladnjak ne triba, grijat ce se ali nikom nista zbog toga.Taj CCS ima opravdanje samo ako ti ni bilo dosta snage.

Ne znam , da li si procitao celu temu, ali probao sam prvo sa obicnim otpornicima i bilo je sr...na sinusoidi, onda sam uzeo ne-induktivne otpornike, ali za njih mora da se stavi dobar hladnjak jer ne trpe prevelike temperature. Zatim sam iz ciste radoznalosti probao CCs i bio vise nego zadovoljan zvucnim rezultatima...sto me je i navelo da probam sa ccs-om na ulaznom tranzistoru

I cisto sa psiholoske strane. Kako si pobornik germanija, ovim CCSima si jako zagadil shemu.

Bilo mi je tesko nekoliko dana , ali sam uspeo nekako da prevazidjem teskobu Salim se, definitino sve sto se tice teorije i ima veze sa Ge vrlo je skakljivo, jer u praksi jednostavno uopste ne mora da bude tako.Ge ne moze da se ubaci u model Si i da to radi, dobicete rezultate koji se potpuno kose sa teorijom. Cesto se desava da ljudi dobronamerno daju sugestije, a da pri tome nisu svesni da to jednostavo u ovom slucaju ...NE RADI...zato se vise ni ne koristi Svakako, hvala na sugestiji P.S. molim moderatore da zadnjih par postova prebace u odgovarjucu temu...tamo gore

[sstrsat]

Verovatno si u prvau, medjutim dosta toga je i probano, pa iz nekog razloga i nije bas radilo, jer kao sto rekoh, Ge ne radi bas po teoriji...zato je i napusten

I Ge poluvodici delaju tocno po teoriji i tu nima mista nikakovoj mistifikaciji. I oni se potpuno pokoravaju teoriji i svojim grafovima iz datasheeta. Ali naravno, kako tranzistor sam za sebe (bez obzira bil on Ge ili Si) ne cini sklop, onda pogresan proracun elemenata koji u sklopu odredjuju radne uvjete tranzistora dovodi do toga da sklop ne dela kako triba. A Ge ni napusten zato ca se "ne pokorava teoriji" nego zato ca je ka materijal za izradu puno skuplji od Si i zbog njegove velike temperaturne ovisnosti.

Kad bih ti rekao koliko smo se namucili sa tim ulaznim tranzistorom, ne bi veorvao jedan najobicniji BC bi reso sve muke, ali sa tim CCs-om smo dobili odlicno pojacanje...sto je za jedan takav (mali) Ge tranzistor prosto neverovatno. Sa CCs-om mozemo na izlazu da dobijemo do 25-30V signal ,a bez njega jedva 15V...da ne spominjem koliko je linearniji

Namucil si se iz istog razloga koga san navel gore, pogresnog odredjivanja otpornika za polarizaciju baze prvog tranzistora. Stavi malo na papir i izracunaj pa ces vidit sa kojom vridnosti kolektorske struje si ga prisiljaval da dela kad je bil bez CCSa. I tu naravno vise ni uopce bilo govora o normalnom postavljanju radne tocke pa ni cudo da su rezultati bili losi. CCS prisilno tira definiranu struju kroz tranzistor i sa njim dobivas bolje rezultate ali to nikako ne triba pripisivat nekim magicnim osobinama CCSa. Da si pravilno odredil radne uvjete tranzistora dobil bis gotovo istu amplitudu signala sa otpornikom va kolektoru. OK, nec malo manju nego sa CCSom ali ni u kom slucaju ne bi bile tako drasticne razlike koje navodis.

Ne znam , da li si procitao celu temu, ali probao sam prvo sa obicnim otpornicima i bilo je sr...na sinusoidi, onda sam uzeo ne-induktivne otpornike, ali za njih mora da se stavi dobar hladnjak jer ne trpe prevelike temperature. Zatim sam iz ciste radoznalosti probao CCs i bio vise nego zadovoljan zvucnim rezultatima...sto me je i navelo da probam sa ccs-om na ulaznom tranzistoru Bilo mi je tesko nekoliko dana , ali sam uspeo nekako da prevazidjem teskobu

Kako sam vec rekal, ovdi CCS ima odredjeno opravdanje u svrhu dobivanja zeljene izlazne snage. Koja po svemu ovome ca navodis ocito ni bila dovoljna kad je bil otpornik. Prigusnica (koja ti ne bi stvarala psiholoske teskoce) bi isto risila stvar. Je da takovu prigusnicu koja bi ovdi tribala ni bas lako storit ali nije ni nemoguce.Sve u svemu, s obzirom da taj izlazni Rus ima ft od nekih 5MHz (ako je virovat sturim podacima) mogal si daleko bolje iskoristit njegov potencijal i pri tome ipak ostat samo na germaniju (bez Si zagadjivanja).

[bata bane]

posto vidim da znate dosta, pa eto, neka ovo bude skroman pocetak razvoja... SIC ITUR AD ASTRA

[sstrsat]

Kad si vec toliki zaljubljenik germanija, nec se mozda moze smislit. Provaj nabavit AFY14 ili AFY19 ili AFY34 za ulazni stupanj. Ili kakav ruski RF Ge tranzistor koji moze delat na barem 32V

[VukJov]

Kad si vec toliki zaljubljenik germanija, nec se mozda moze smislit. Provaj nabavit AFY14 ili AFY19 ili AFY34 za ulazni stupanj. Ili kakav ruski RF Ge tranzistor koji moze delat na barem 32V

Ili neki od čitavog niza pobudnih iz 2SB porodice...meni lično japanci sviraju lepše nego AC..

[VukJov]

posto vidim da znate dosta, pa eto, neka ovo bude skroman pocetak razvoja... SIC ITUR AD ASTRA

E moj Branko, lepo sam ti govorio da se ne petljaš sa priučenima, sada ni sam ne znaš šta imaš...svaki slušni test mora biti na Dragićevim drajverima, ako ti probaš na Jamotu da li je neki dodatak shemi dao napredak nećeš daleko dogurati...

[Zen Mod]

behu li 2SB u Braunu ......

[VukJov]

behu li 2SB u Braunu ......

He, he...jok, kod Steve u Balkanskoj..p.s. Nego šta ti imaš da kažeš na ove zamerke gore...čekam danima...

[Zen Mod]

He, he...jok, kod Steve u Balkanskoj..p.s. Nego šta ti imaš da kažeš na ove zamerke gore...čekam danima...

sta da velim - covek je u pravu ... bar sto se tice biasovanja .... al' on se seca germanijuma , a ja bogami ne ; nisam nikad ni radio sa njima ... u tek 20-tak godina serviserske prakse :buehehe:tako da mi je malo veci problem bio doci do bilo kakvih tips po pitanju podesavanja parametara ; kljucni faktor - struja baze i trikovi kako da postignes stabilnost ;ja celo vreme navijam za bastarda sa jfet na ulazu , mosfet da hrani GE u izlazu ..... al' bata bane zajunio da menja ovo ..... i na kraju izgubih racun sta je zadnje uradio , jer on ne objavljuje seme ... :cheers:btw. ato me cekas danima ?

[VukJov]

Čekam da bude nešto konkretno konačno gotovo pa da uporedim sa starim Ge pojačalima ali na DD drajverima sa kojima jedino ovi zaista mogu da pokažu dominaciju nad Si...ako zaista svira za klasu-dve bolje vredi ga praviti...do tada šklopocije sa buvljaka za par desetina evra završavaju posao.Zanimljivo bi bilo pretresti konstrukcije starih Ge pojačala...japanci su taj nedostatak pojačanja u pobudi rešavali dodavanjem trafoa izmedju pobudnih trandži...Philips je stavljao par nekih BC izmedju dva AC..

[Zen Mod]

ako nastavis sa DD driverima i GE ( protiv kojih - i jednih i drugih nemam nista protiv ) , posumnjacu da koristis komsijin WiFi ....... :buehehe:ako te zanima interesantan nacin mixa Si i Ge , iako u ovom slucaju malo obrnuto - pogledaj Pioneer SX100 thread u SS subforumu

[VukJov]

ako nastavis sa DD driverima i GE ( protiv kojih - i jednih i drugih nemam nista protiv ) , posumnjacu da koristis komsijin WiFi ....... :buehehe:ako te zanima interesantan nacin mixa Si i Ge , iako u ovom slucaju malo obrnuto - pogledaj Pioneer SX100 thread u SS subforumu

Pošteno mi je dao šifru...kada se udruže njegov Telekom i moj SBB onda zaista net radi 24h... Preduslov je da Ge bude u izlazu...

[sstrsat]

Ili neki od čitavog niza pobudnih iz 2SB porodice...meni lično japanci sviraju lepše nego AC..

Siguro bi se medju tom starom japanskom produkcijom naslo dosta pogodnih Ge tranzistora ali ja njihova nabavljivost jako diskutabilna va danasnje vrime. Zato mislin da je banetu bolje da cilja na ruse.Sama AC serija je uglavnom nis koristi, prvenstveno zbog vrlo niskih maksimalnih radnih frekvencija.Razvoj Ge tranzistora je stal prije nego ca je tehnologija omogucila vise tako da je tesko govorit o njihovoj ravnopravnosti sa modernijim komponentama. Ali ipak ima ljudi koji vole i zele bas njihov zvuk a bata bane je ocito jedan od njih. A entuzijazam triba podrzavat bez obzira na neke objektivne primjedbe i kad je netko entuzijasta triba mu pomoc da unutar okvira koji je zadal postigne cim vise. Iz tog razloga cu stavit jednu radnu skicu koja ce virujen baneta zainteresirat a tribala bi omogucit daleko vise od sadasnje koncepcije. Pa i bit ne samo ravnopravna danasnjim igrackama nego moguce i vise od toga. I to bez silicijskog "zagadjenja".Ovdi je ustvari AD162 "usko grlo" ali u slucaju uspjesne nabave necega sa visom ft amp bi imal itekako pristojne performanse. Ulazni AFY14 (jos uvik nabavljiv) gre do nekih 40MHz a izlazni Rus do nekih 5MHz. Kasnije se moze prodiskutirat detaljnije

[Zen Mod]

:buehehe:jos samo da ga batabane napravi tacno po semi .......

[Zen Mod]

Barba - sta velis - kako bi se taj rus pokazao u pojacavackom spoju , da ne radi kao emiter folover ?generalno - kako rade veci Ge tranzistori u tom rezimu ? ....... maltene sve seme koje sam video koriste ih kao sledilo

[sstrsat]

Barba - sta velis - kako bi se taj rus pokazao u pojacavackom spoju , da ne radi kao emiter folover ?generalno - kako rade veci Ge tranzistori u tom rezimu ? ....... maltene sve seme koje sam video koriste ih kao sledilo

Barba - sta velis - kako bi se taj rus pokazao u pojacavackom spoju , da ne radi kao emiter folover ?generalno - kako rade veci Ge tranzistori u tom rezimu ? ....... maltene sve seme koje sam video koriste ih kao sledilo

Manje vise isto ka i Si. Ako su bez ikakove povretne veze izoblicenja ce jako ovisit da li ih gonis iz strujnog ili naponskog generatora. Sa strujnom pobudom ce bit linearni, cak moguce i jako linearni ali to zbog visokoomske pobude predstavlja velike probleme za ocuvanje propusnog opsega. Da ne spominjem generalno itekako visoke kapacitete Ge tranzistora. A tome triba naravno dodat i Millerov efektMoglo bi ih se linearizirat i sa niskoomskom pobudom ali to bi zahtivalo uvodjenje lokalne povratne veze na njima samima i poprilicno kompliciranje. A kako se vrlo rijetko vidja da stupanj pojacanja dela bez ikakve povratne veze (u najmanju ruku emiterske degeneracije) onda uglavnom svi smatraju da je to "prirodni" rad tranzistora i da o THDu ne triba previse brinut. Puno ranije dok su tranzistori bili strava skupi redovito je emiterski otpornik bil blokiran da se iz jednog stupnja izvuce cim vece pojacanje i tako ustede soldi. Pri tome su se izoblicenja tolerirala ka nuzno zloI jos, kako se ovdi dela o ampu u SE topologiji bez povratne veze, izlazni otpor bi bil debelo prevelik kad bi se izlazni tranzistor koristil ka common emiter stupanj pojacanja.