Rade

Sinoc sam se bavio malo simulacijom semica iz prvog posta. Sa idealnim driverima (obican otpornik) to izgleda ovako:

 

Xover freq.gif

 

Rezovi su na 954Hz i 3.76kHz. Kao sto je vec ranije receno, za tacniju simulaciju morao bih doci do TS parametara drivera pomocu kojih bi se dala nacrtati njihova ekvivalentna el. sema. Na zalost, na netu ih ne mogu pronaci a za merenja nemam opremu i uslove. Poslednja varijanta mi je da iskopam manual od zv. kutija koji znam da sam imao ali ga nisam sretao godinama. 

  Javi se Nešiću , /  je član ovog foruma / i neka ti pošalje simulator ....kad ga instaliraš onda mi se javiš na PP pa se idemo dalje .

  Simulator koji ja koristim u ovom momentu je najbolji jer su ga radili poznavaoci situacije ...jedini problem je italijanski jezik koji za pametnog nije problem ....kad sam ga ja naučio onda neće biti problem ni za ostale .....Normalno da dajem i bespaltne lekcije preko skajpa ......meni je bitno da nađem jednog pametnog koji bi to naučio pa da objašnjava ostalim .

Merenje ......ja sam nedavno ovde negde napisao da je prisutan svet otprilike glupav .....i dalje to mislim i stojim iza toga ......mislim prošlo je vreme oko neobaveštenosti i ostalog gde su se mogli koristiti neki drugi pridevi .....ja mogu da shvatim da to nekoga ne interesuje i to je u redu , ali kad se nakon pet puta ponovljene informacije da nisu potrebne gluve komore ponovo postavlja to pitanje  , ja nemam drugi način da izrazim svoje mišljenje , jer za sada komuniciramo rečima .....

Dakle već pet godina postoji šema koju sam ja razvio upravo za početnike .....u ovih pet godina i nemci i kinezi su me kopirali / ideju šta treba to da se ima / i u ovih pet proteklih godina niko nije uradio .....svi nešto misle da su pametni pa će oni to bolje da urade .....nije to problem , već činjenica da još niko nije stavio korektan snimak , i tu je problem .

 Elektronika koju sam ja uradio je toliko jednostavna da ako se izvadi jedan deo to neće raditi ....jednostavnije ne može biti .

Samo mikrofonsko pretpojačalo se uradi u 15 minuta na univerzalnoj štampi ........ja sam koristio , zbog problema šumova i dugačkih linija DRV 134 i INA 217 .....to mora biti jer se ne mogu snimati zvučnici sa kablovima od pola metra , to je jasno da se mora imati sloboda pokreta . Na štampi ima još jedan OP i izlazni stepen +JIG .......SVE SKUPA KOŠTA MANJE OD 50 EVRA koliko dođe samo berigerov mikrofon koji je lošiji po karateristikama od pravljenog .....dakle za jedan beringerov mikrofon se dobije sve .....ako se ne filozofira .

  ARTA je kopija MLSSA /MELISA / i kao takav je u ovom momentu najbolji ...ako već treba da se uči , onda se uči na najboljim .....ne treba da zbunjuje komplikovanost jer su osnovne operacije krajnje jednostavne . CLIO je tek prošle godine uveo neke opcije koje ARTA ima godinama , a neke još i nema .

Jedan ovdašnji profesionalac kojem je posao osim snimanja i kalibrisanje B&K mikrofona koristi ARTA i ima samo reči pohvale za nju ....usput ima i melisu više od deset godina ali nema licencu da javno pokazuje snimke .....

Ako pitaš za poentu .......pa onda bi to bilo da ti treba oko pedeset evra za elektroniku ....ako ih nemaš , onda za vreme dok ih ne skupiš možeš instalirati simulator i naučiti kako se radi ...možeš instalirati i ARTA i naučiti kako se radi .... ja ti mogu poslati desetak PIR fajlova sa kojima se možeš naučiti da ih obrađuješ kako hoćeš .........i onda tamo negde za godinu dana izađeš sa modifikovanom pasivnom skretnicom ili nekom eventualnom aktivnom , sa sve merenjima i testovima na slušanje ...pre neće moći ....

Jel moze preporuka za program? Ja cu, naravno, u medjuvremenu, potraziti po netu.

 

 

 

On-line kalkulatorima za low pass i high pass filtere. Uneo sam vrednosti elemenata a kalkulator izracuna frekvenciju i impedansu.  

Jel moze preporuka za program? Ja cu, naravno, u medjuvremenu, potraziti po netu.

 

 

 

On-line kalkulatorima za low pass i high pass filtere. Uneo sam vrednosti elemenata a kalkulator izracuna frekvenciju i impedansu.  

Ja ti mogu preporučiti ono šta ja koristim , a to je italijanski AFW , koji možeš dobiti od Nešića .....preko skajpa se možemo čuti par puta nakon što ga instaliraš da ti pojasnim neke eventualne nejasnoće .

  PS  kada neko nudi nešto , u pravilu odgovor mora doći i to pozitivan u roku od par sekundi .....jer ako se neko počne previše premišljati jel mu to dobro ili nije , isto tako ona druga strana počne razmišljati jel se možda zaebo kad je to ponudio .....pa odustane i pre nego što stigne odgovor .

PS .......neka eventualna pomoć ovako na daljinu moguća je samo pod jednim uslovom , tj dva .......kao prvo da već neko ko zna ima takve kutije i da je nešto pametno radio sa njima i kao drugo da taj koji ima takve kutije ipak nešto zna a ako ne zna da hoće da nauči . Recimo elektronika je mnogo bolja za takve radove jer su komponente uglavnom iste i dobijaju se slični ili isti rezultati , dakle to funkcioniše .

Kod zvučnika je mnogo gore jer svako ima drugačije kutije i drugačije zvučnike tako da tu pomoći nema .....osim ako neko želi da nauči pa se onda već može ići na neke savete , šta i kako .

Dunulo mi nesto da se pozabavim malo aktivnim skretnicama. Krenuo sam od analize postojecih pasivnih koje su mi trenutno u kutijama. Cilj je da ih zamenim aktivnim sa istim reznim frekvencijama a kasnije da eksperimentisem malo sa parametrima.

Za pocetak mi je potrebna pomoc oko pasivnih. Skinuo sam semu sa plocice. Nadam se da je tacna. Skontao sam da je rezna frekvencija za bas 590Hz a za visokotonac 4.38kHz. Ispravite me ako gresim. Za band pass filter nisam uspeo da nadjem kalkulator koji racuna u nazad. Zanima me i kako da odredim roll off. Slede slikice... 

 

sema.gif

 Najlakše će biti ako probaš da na nekom simulatoru koji ima mogućnost rada i sa aktivnim i sa pasivnim filterima ubaciš , tj simuliraš promenu rada pasivnih i aktivnih filtera za istu frekfenciju .....mislim videćeš da je po malo nemoguće jer ima razlike u radu .

  Evo da te odmah upozorim da grešiš i to naveliko .....sad bi ti trebao da navedeš kako si izračunao gde je rezna frekfencija ...kad to budeš uradio onda ćemo korak po korak utvrditi gde grešiš , ne samo ti .

Da pomognem malo u vezi srednjetonca .....ako se pažljivo pogleda  šema , onda se da zaključiti da ima isti broj delova kao zbir visokog i niskog prolaza , dakle dve bobine i dva kondezatora , baš kao što i teorija nalaže .....samo su malo izmešani .....a to se radi zbog toga što su to elementarne stvari koji se najlakše vide na simulatoru ....bilo bi mnogo zgodno da ja sad napišem šta je to , ali to nije to .

DAKLE KAKO SI IZRAČUNAO frekfencije

U tom slucaju bih po kutiji razvlacio zice sa sekundara trafoa koji ce biti u zasebnoj kutiji, pa bi to IMO bila losija varjanta, zbog eventualnih smetnji. Inace ulazi sa preklopnika idu na pot pa na ulaze (nema releja na ulazu) tako da je sve u neposrednoj blizini.

To nije problem ako se oklopi kabel ili žice koje vuku sekundar ...tako sam ja uradio , gde mi kabel koji napaja primare od transformatora od 1 kw prolazi odmah pored ulaza oba kanala ....i nema nikakvih problema .Čak sam koristio kablove koji se koriste u protiv požarnoj tehnici , za dovod  visokog napona cevi ......širmovani su i dobrog kvaliteta

na orginal kutiji je Transmission Line  sto da ne i sad ?u svakom slucaju treba da ti neko premeri drajvere da znas TS parametre za kutiju .......Mikina razmišljanja oko kutija i tome sličnog sa 5. strane

U svakom slucaju treba da ti neko premeri drajvere da znas TS parametre za kutiju

 

Sta se konkretno meri i sta su TS parametri?

Nije li ovo pitanje u svađi sa prethodnim savetom?

neki ne prate fabulu radnje .....po običaju .......

.Omladino, ili perite usi dva-tri puta dnevno ili spremajte 5,6 eur za tonske kontrole!

Baš naprotiv , uopšte ne treba da peru uši , čak šta više , treba da budu što prljavije ......podmazanije .........tako bi makar malo spasli sluh usled buke koju slušaju pod nazivom moderna muzika ......

http://www.diyaudio.rs/topic/5682-ekvilajzeri-i-filozofiranje-o-njima/

Mislim da je ovo najinteresantnija naprava u zadnjih godinu dana ......

oko 60dB.

 To je faktor ili nivo povratne sprege ...... pošto vidim da imaš odličan DF od 800

U poslednje vreme mi je lakse da mi Milan pcb odradi plocice i za dva dana posalje

Konačno da se neko setio .......taj kvalitet koji Milan radi je teško dostupan u kućnoj verziji .....a na stranu što treba pustiti i druge da rade i zarade ..... a kad  se sve sabere ispada mnogo jeftinije .

PS predpostavljam da je sledeća tema o aluminijumskim lavorima i kako od njih napraviti low ESR kondezator

Pojacalo ima veliki faktor povratne sprege a opet zvuci prirodno i relaksirano, tako da je sve u implementaciji i detaljima

Kol'ko je velik taj faktor ? 

Zanimljivo štivo.

Postoji li i najavljen nastavak - kako spasiti kutije pravljene od MDF sranja ( kako kaže translator ) ?

MDF nije nekad bio loš , mislim nekad je bio solidan materijal ....nekad je industrija nameštaja radila od masiva elemente i bilo je dosta sirovine za dobar MDF . Danas mi se čini da se drvo jednostavno melje da bi se pravio MDF , a normalno je da koriste jeftina koja brzo rastu . Ja sam nešto i pisao o tome da mi se čini da je mdf postao lagan , a naknadno sam pronašao podatak da se ima verzija super teškog ...koji je nekada bio praktično i jedini .

 Problem je u formi kako smiruje rezonance .....vidim da i Zen forsira klasičnu ivericu i biće da je izgleda najbolja , bar za sada .

To što se u tekstu predlaže šperploča , mislim tu treba biti malo i racionalan , zavisi koliko koštaju zvučnici i šta se radi .

Pustite čoveka da napravi to od prohroma , kako ćemo drugačije saznati jel valja ili ne valja ...ili oćete da opet ćekamo dvadeset godina da se pojavi neko sa sličnom idejom ......a dvadeset godina da vas kopka misao jel valja ili ne valja .....

Teorija i praksa u opšte ne postavljaju pitanje jel nešto vibrira ili ne ......dva pitanja su i neka podpitanja .......ako simulator stavite na difolt tj da kutija nema gubitaka to onda znači da kutija ima zid od preko jedan metar betona ....sve ispod je pitanje samo koliko vibrira ...../ svi koji su merili i pravili kutije znaju da postoji razlika u impedancama jer simulator ne može da predvidi gubitke , tj predviđa ih linearno i konstantno a gubici se povećavajau sa opadanjem frekfencije /

 Pod dva ,nije bitno jel nešto vibrira ili ne , daleko bitnije je u kom opsegu i koliko dugo .......sve sam bliže ideji da klasična iverica radi posao mnogo bolje od MDF .

Sto volim kada ovako specificno crtaju NPN tranzistore,,,

.....postoje i neki zakoni koji između ostalog zabranjuju da se nešto što je objavljeno u štampi ne sme objavljivati bez dozvole vlasnika , jednostavno je kažnjivo .......ovako je jedostavnije , objaviš šemu , naravno pogrešnu a koga interesuje  saznaće šta je pogrešno ...a ne krši se zakon .

  Ajde da pretpostavimo da ti to nije palo na pamet .

zaboravio si zakljucak

 

ajd' uvod manje vise , al' ceo post razrada

 

90% gain stage-ova su takodje i bufferi

 

npr. u VOT-u izlazni  trafo je buffer za ceve , a sama ceve je buffer prethodnom stepenu

 

nemoj da mesas buffer kao funkciju sa stepenom koji je striktno buffer

 

ovako unosis zabunu i slazes podatke bez konteksta

 

daj zakljucak , pa da neko kaze alal vera ili da kaze nije tacno

  Primar transformatora je baffer za cev .....a sekundar je baffer za sledeći stepen ako ćemo baš ko šta radi u detalje ....i to ne svaki transformator .

  Ja ne mešam funkcije i tako sam i naveo .....krenulo se od predpostavke da je cev najbolja za ulaz , pa se krenulo od pretpostavke da je SE najbolji , mada su spomenuta i neka druga mišljenja i neki drugi načini .....neko umesto cevi može staviti trafo , neko može umesto celog baffera staviti samo potenciometar .Dakle ima više načina i ja sam spomenuo cev jer se i u originalnoj verziji teme ona koristi .

Ako se već koristi cev , dakle uz nju ide i po malo komlikovana napajanja ....pa ako već koristimo i po malo komlikovana napajanaj i stavljamo cev ajde da vidimo šta je tu najbolje ......i onda sam ja jednostavno nabrojao slučajeve gde se ima cev na ulazu i po malo komlikovano napajanje i razne slučajeve kad se krene od istine  da cev ne može sama da radi , nego nešto obavezno ide uz nju .....konkretno ovde je fet

U moru raznih rešenja ja sam naveo Pinčovo viđenje stvari , kako to recimo radi Zanden , i kako to recimo radi Audio Note .......ako bi preskočili na trenutak neke eventualne zabune po pitanju šta je to baffer a šta je to predpojačalo i neka retorička prepucavanja  / mada može i o tome da rasparavlja / neki eventualni čitalac moje poruke bio bi stvarno u gadnoj dilemi šta je tu najbolje za raditi i predpostavljam da bi odabrao Pinčinu verziju , jer ipak njega znamo i možemo i da ga pitamo nešto šta nam nije jasno ....ko bi sad nešto pitao Zandena ili Audio Note .

U predhodnoj poruci sam naveo da je nešto slično i ovde rađeno i da se preporučuje naprednim dijerima , stim što sam u sledećoj poruci i nabrojao vrlo slične konfiguracije koje su zbog svoje zvučne superiornosti ugrađene u neke visokotirane uređaje .

Pod pretpostavkom da kako to obično biva sad ide štampa , pa delovi , pa kutija , pa potenciometar pa selektor ulaza .....ja se pitam jel se to sve skupa ispalti i koliko to košta jedna cev umesto feta , ili transformator umesto cevi na ulazu .....to se ja pitam a ti mene pitaš za zaključak .

I normalno na kraju dajem šemu sa četiri tranzistaora za koje smatram da bi kao panta pitu razbucao na slušanje u ovoj temi predloženu konfiguraciju ......možda i ne bi tako baš bilo , mislim ko panta pitu , ali veće na sledećoj stanci gde se govori o ceni .....tu ne bi bilo nikakvih dilema

Ovo jeste mnogo ubavo, ali za razliku od SLCFa ovo je em mnooogo skuplje em nije buffer.

Bufer su izmislili oni koji bi da uparuju dve loše naprave . Tamo gde su impedance kako treba bufer nije potreban , šak šta više , mislim da kod modernih pojačivača koji imaju visoku impedancu nije potreban ni predpojačivač ....ako ima podnošljiv nivo potreban za punu snagu . Ali ajde pričamo o preampovima .

  Da se ne ulazi u detalje , po mišljenju mnogih najbolja komponenta za pojačavanje malih signala je lampa u SE modu , mada ima i nekih drugih i mišljenja i rešenja .

  Dakle lampa na ulazu i zbog niza problema koji prate ovu komponetu ako sama radi , dodaje se još nešto u cilju prilagođavanja impedance na izlazu ....neki to zovu buffer / iako u pravom smislu nije jer ne radi sam za sebe / neki transformator , neki fet , a poneki i još jedna cev .

  Ako se ulaznoj lampi recimo doda fet onda se to zove SLCFa neki i WOT's i to koristi recimo Pinčo , Dijego Nardi i još po neko . Već se ima jedna lampa i kompletna problematika vezana za njeno napajanje , dakle nije baš jednostavno a nije ni jeftino . Naravno da lampa ima strujni izvor koji je bar ovde tranzistorizovan .

  Ako se ulaznoj lampi umesto feta doda transformator , i dalje imamo lampu kao najbolje rešenje za ulaz , napajanje za nju i jedan transformator koji ume da bude i problematičan i da se napravi a i da se kupi . Baterija na ulazu rešava niz problema tako da je pitanje cene u odnosu na dobijeni kvalitet zanemarljiv . Lampa ima u originalu kod Zandena kao strujni izvor jednostavne diode sa konstantnom strujom , mada se može i drugačije rešiti .Recimo tako radi zanden a on ima po mnogima jedan  od najboljih preampova .

 Ako se ulaznoj lampi doda cev kao rešenje izlazne impedance i ako recimo rešimo da strujni izvori ne budu diode sa konstantnom strujom ili sa tranzistorima , nego jednostavno druga polovina dvostruke triode .....e onda se dobija nešto što se u originalu zove totem pole a u nekim novijim verzijama i super totem pol ...Dakle jedna polovina triode radi kao SE a druga kao strujni izvor , dok druga radi impedancijsko prilagođavanja i još ponešto .

  Jose Gomez , portugalac je izmislio totem pol i nazvao ga po onim planinamai indijancima u americi .....indijanci se pogrešno nazivaju tako jer je onaj glupak mislio da je otkrio indiju .....dakle totem pol u nekim svojim modernim verzijama koristi Aloia i Audio Note .

  Nije da se ne može i sa drugim komponentama , ali cevi su idelane za igranje , u jednoj kutiji sa jednim dodatnim prekidačom možete da napravite makar deset različitih i to samo promenom anodnog napona koji sa svoje strane može da itiče na harmonijski sastav ......može da radi skoro kao harmonizer , pa može da radi i kao klasično cevno predpojačalo sa malim viškom parnih harmonika , a može da dođe do izražaja vaše poštovanje prema muzičarima i da  to sve skupa radi transparentno .....dakle jedan preklopnik za svaki od 24 sata jednog dana / ovde sam više vodio računa o tome kakav preklopnik ima da se nađa a manje koliko ko spava / .  A može kao ona plastika što imaju vozači na vizirima  kaciga , svakih toliko se promeni boja maske a sa onim tajnim prekidačom boja pretpojačala . To su naravno verzije za nas lenje .

http://www.marignoni.it/ElettronicaHiFi/Hdp01Cuffia/HDP01Cuffia.GIF   Na fotki je u principu jedno dobro pojačalce za slušalice , ali onaj prvi stepen je ni manje ni više nego http://www.aurionaudio.it/HDP%2001.htm  .....recimo ja nisam siguram koliko bi se ovaj mali sklop obrukao i ko bi se obrukao da se direkno poredi sa CLFC .... ono kao odnos cena/ kvalitet

aj ti

  Pa kad si već navalio ..ovde je pre par godina bilo publikovano nešto vrlo slično , dakle mali napon napajanja , slična cev i sve je stalo na štampu jako malu . Razlika je u nedostatku CCS sa gornje strane , ima od dole tranzistorizovan , i što ima fet kao izlaz .

Navodno je transparentan neverovatno i ima nešto svoje onako pozitivno s obzirom na jednostavnost .

  Upotrebljen je u kopiji sa ćioćiopom / lm 3886/ i kako je navedeno sasvim zadovoljava da recimo bude drugo pojačalo kod skupih sistema , dakle da se ne bi svaki dan pallile i gorele lampe i kilovati može da ide i ta kombinacija .

  Ta kombinacija se takođe preporučuje i naprednim početnicima jer radi mnogo bolje od mnogih komercijalnih pojačala .

U principu nešto slično sam i ja imao nameru da predstavim u temi o zabavištu , stim da bi kutija bila zatvorena i ne bi se imalo informacija šta je unutra ...što bi rekao Ajnštajn lakše je razbiti atom nego neke predrasude .

  Što se tiče zabavišta u planu je i Sipijev rad sa dva Bsn , ali to je tek u fazi testiranja i biće nekih modifika ,nadamo se pozitivnih . Kao treća verzija preampa treba da se takođe testira nešto još jednostavnije i još transparentnije .

Uglavnom pisac teksta je naveo da to nikako ne može da se poredi sa njegovim nekim drugim pretpojačalima , jer jednostavno nisu ta klasa .

 Što se tiče jednostavnosti , jutros sam tražeći nešto slično kao ovo što je ovde objavljeno naleteo i na ovo ......cev 5687 / kao u ZANDENA 3000/ trafo na izlazu , baterija na ulazu , šunt regulator sa otpornicima i tako dalje . Hteo sam reći , nešto drugačije napajanje , + jedna baterija + jedan trafo i sa odličnog predpojačivača za početnike se stiže do skoro referentnih klasa ajenda .....malo li je .

  U principu , to su neka moja razmišljanja da ako preamp ima 5 tranzistora , pa ajde da vidimo u kojoj konfiguraciji to radi najbolje .....ako preamp ima jednu cev ajde da vidimo šta je tu najbolje .

http://www.troelsgravesen.dk/TRAM.htm

Da ne ostane samo na priči, pločica sa napajanjima za SLCF je nacrtana i odrađena, uskoro proba.

Grešiš Rade, veliki broj obrtaja je zakon u radu sa vlaknastim materijalom kakav je drvo.

Jednoperna vidija ( Ø8 , šipka dužine 70 - 80mm ) ima i krutost i čvrstinu kada treba da radi malo više izvučena iz stezne čaure.

Jednoperac ima potpuno slobodan grudni ugao i vrlo lako se oslobađa obilne strugotine.

Na kraju krajeva kolega  za OTO oran može sam probati nekom prilikom, videće efekte.

Jel ima neki link prema proizvođaču navedene freze ? .....

Pozdrav

hvala što ste tu da ispravite moje greške i pomažete da nađem najbolje rešenje za ugaonu hornu.

 

Slažem se da je na CNC glodalici najbolje i najpreciznije uraditi Yuichi drvenu hornu ali ko zna koliko to košta.

Ja sam za moju ručnu glodalicu uradio alat koji mi omogućava da izvedem isti posao dosta tačno.

Ono što mi je bio najbeći problem je kako da se zaštitim od eventualnog pucanja glodala. Obzirom da rotira sa 28 hiljada obrtaja a kvalitet glodala kod nas nije pouzdan napravio sam štitnik od cevi oko glodala koji je ujedno i "vodilica" za glodalicu kroz kanal u alatu.

U radu sa glodalicom je najbitnije da se poštuje smer kojim glodalo "napada" materijal.

 

Dopada mi se kako je rešena Jensen Ultraflex kutija.

 

Šta mislite o ovakvom rešenju za ugaonu hornu. Grlo horne (x1) bih znao da izračunam ( 50 posto od površine membrane), ali izlaz (x2) prema uglu sobe to neznam koliko treba da iznese.

  Ono šta ovde treba istaći i pohvaliti  iznad svega je sigurnost u radu ....sigurnost i samo sigurnost . Ipak je ovo hobi , u većini slučajeva sa frezerima rade ljudi kojima to nije posao . Sve što se radi može i da sačeka i danas i sutra i prekosutra , vreme nije problem .

Važno je da je onaj što radi siguran i u sebe i u alatku i onda nema problema .

PS 1 DODATNI alat nije loš kao ideja , stim da ima jednu manu .....može da se kopira samo jedan profil , tj za neki drugi treba ponovo raditi drugi profil .

  Takozvani  kopirni strug je relativno jednostavna naprava i omogućava da na osnovu jednog predmeta izradu potpuno istog u više primeraka .

PS 2 Ja se ne bih složio sa Leonardom povodom predloga o jednopernom nožu jer onda ima 50% manji učinak od dvopernog noža , koji može onda da radi i na manjim brzinama , tj sigurnijim .

Za ostalo se slažem .......dakle bez brzih i naglih pokreta i hvatati materijal po malo sa velikim strpljenjem .....srpljen spašen , što bi se reklo .

PS 3  ako se ima neki precizan manje više model za upotrebu na kopirnom strugu , mislim da se može naći i firma koja bi to uslužno uradila , bez da se ide na skupe pantografe.

Materijal od koga je napravljen kabl ne sadrži u sebi halogene elemente. To znači da kad se taj kabl zapali dim je manje toksičan nego npr od PVC-a koji sadrži halogene elemente čiji je dim em izuzetno otrovan, em kancerogen.

Protivpožarni propisi diktiraju gde je obavezna upotreba kablova sa takvom izolacijom.

Kod mene goru samo kad stavim Cecu , ali sam taj problem rešio što je spoljni bužir crvene boje pa se i ne primeti kad se usija .....šalu na stranu ......

i tako , pošto su mi kablovi goreli onda sam bio prisiljen da često čistim kontakte i moram priznati da to pomaže .

  Ne bi bilo loše , bez obzira jel slušate Cecu ili ne , da li vam goru kablovi ili ne , eto tako da se vremenom ti kontakti i očiste ...i signalni i zvučnički i oni za struju . Jedan aspekat koji se i ne spominje kad se govori o kablovima , a to je higijena kontakata , treba biti periodično rađena ....znam da se to radi samo kad se kreči , ali bi trebalo i malo češće . Sad kad bi spomenuo hemikalije baš za to namenjene , o'ma bi se pobili , pa ću ja navesti najobičniji sprej za kontakt ili tome slično .

Situacija je ovakva bar sudeći prema razgovorima baba na lokalnoj pijaci ..tu su navodno razmatrani neki propagandni materijali discont supermercata / lidl / ....kako tvrdi jedna baba koja ima švalera , a švaler direknu liniju sa Lukom /Manley / VTL koristi dve vrste EL 34 i shodno tome i dve vrste napajanja . Klasična EL34 radi na 460 volti i oko 27 mA mirne struje što je skoro pa granica , gornja . Sa druge strane one debeljuce EL 34 mogu i rade na 600 volti , stim da je njihova zamena 6CA7 .

  Vesela bakica je inače zahebavala dekicu , pa je uz ono ajd kad već ne možeš da bocneš šta treba bocni ono šta ne treba .....dekica se našao u nebranom grožđu i jednostavno je morao da nazove Luku i da pita jel može da bocne ......Normalno Luka zna dekicu već godinama i nije se dao prevariti na tu provokaciju jer zna dobro za kakvo bockanje je sposoban dekica .......zna dobro šta je poslao dekici i zna dobro šta ovaj hoće .

I tu je nastao haos , na pijaci mislim , babe nikako nisu mogle da pohvataju tu špansku seriju , a da ne pričam o o onoj intrigantnoj situaciji i bockanju gde ne treba .

  i tu naša vesela bakica ne gubi nijedan nit priče i kaže : ma bre to oni što se bave cevima naučili da bockaju pogrešne lampe na pogrešno mesto , šta ćete slatke moje  kad ne umeju drugo ....eto dokle sam ja doguro , da prisluškujem babe na pijaci .

Onaj deo priče oko toga da klasična cev ne može da ide na mesto onih debeljuca a da debeljuce mogu da zamene klasičnu EL 34 nisam ni saslušao jer to može i kod nas na Kalenića pijaci da se čuje ....mislim to su informacije koje se ne nalaze po diy forumima , uglavnom na pijaci .

http://www.gpecsrl.net/

brdo komponenti za malo para , interesantno za one koji bi da prave KIT forme i prodaju preko ebaja .

PRIMER nedavno sam kupio zaštitu za zvučnike , kit kompletan , sa recimo neubičajenim vrednostima kondezatora .

BC 337 1000 komada 22 evra

SVAKO DOBRO ......... 

zavisi na koliko hz tjunujes kutiju, vec sam pisao da ova kutija ne ide preterano duboko, tj ispomaze se sa prostorijom. nemoj me drzati za rec, ali mislim da je oko 45hz tjuning, a ne 25 koliko bi drajver verovatno mogao da istera.

 

gedli ovo tera sa jos 3 dodatna suba za full AV ugodjaj filmskih subsonicnih frekvencija.

 

sto se tice komentara da je harmonizacija izlaznog ugla drajvera i ulaza u hornu bitna samo kod drajvera nove generacije, nemam iskustvo iz prve ruke ali znam da par ozbiljnih proizvodjaca horni tipa martina seddona (azura horn) i jeffrey jacksona (experience music) obavezno radi svaku hornu za unapred zadati drajver ako se zeli optimalno resenje. u slucaju azura horne ima AH160 za vitavox S2 sa 1.5 navojem, komunicrao sam sa covekom koji je posle genericke AH160 narucio ovu sa ulazom radjenim za S2 i ne samo da je izvestio o subjektivno boljem zvuku nego je davao grafikone polarnog odziva koji su daleko mirniji, sto samo ukazuje na ozbiljnost price o suzbijanju ranih difrakcija kao izvora HOM izoblicenja kod svake horne.

 

ovo na slici izgleda lepo i da prostis besmisleno.

Ja sam pošao od predpostavke jednog ozbiljnog izvora da proizvođači drajvera ne smeju da rade i horne osim generičnih , jer bi ušli u konflikt interesa . Sa druge strane PA već dugo koristi drugu generaciju i drajvera i horni . To je apsolutno tačno što si naveo šta rade proizvođači , to je naveo i onaj lik . Dakle optimizacija za svaki drajver posebno a ne prva horna na prvi drajver .

Ne mogu da znam koliko je besmisleno ili smisleno sama vertikalna pozicija jer ja polazim od sasvim drugih pozicija .

  Sam izlaz horne za niske frekfencije je tako postavljen da ide od dole do gore i sa leve i sa desne strane i to vrlo blizu zida i neka objašnjenja za to treba tražiti u tome da se stvori jedna velika površina emitovanja koja u principu treba da odslika  neke velike instrumente i predmete . Sama geometrija podseća na neke modele Dynaudia i nekih drugih koji imaju basove i gore i dole i levo i desno .

  Po meni mala horna samo to prati , ajde može biti i da radi kao aray ili recimo d 'apolito .....dakle razvoj talasa po vertikali .....