Woland

nisam

Savo Velikinac Audiolab – Život posvećen dobrom zvuku VELIKINACAUDIOLAB.COM je razvio nekoliko modela panelnih zvučnika; svidela mi se njegova kombinacija panela (bas) sa visaton elipsama.. verujem da to kod njega još uvek može da se čuje

uz rizik da me se okarakteriše kao džangrizavog matorog prdonju, ipak moram da primetim da koncert Tigrana Hamasjana u gradskoj koncertnoj dvorani u NS, ništa valjao nije. To je bio solo koncert, Tigran je u prvoj četvrtini pokušao da oponaša Džereta (uhtanjem i ohtanjem uglavnom), u drugoj četvrtini nas je počastio improvizacijama, da bi do kraja nastavio sa ispravno postavljenim pitanjima i nemuštim odgovorima - očigledno je da njegovo duševno stanje utiče na skraćivanje i atonalno pojednostavljenje fraze, čineći je povremeno veoma neprijatnom za slušanje; taj atak je dodatno pojačan neadekvatnim i nepotrebnim svetlosnim efektima koje su po sopstvenom nahođenju i ničim izazvani forsiralli dvojica klinaca, pokušavajući da nam otvore treće oko, tako što su nam zatvarali ova dva postojeća na sceni je bio novi Stenvej, a i sala je bila ganc nova, verujem na reč da su klavir i sala super i akustični i tako to, ali ja to jbg čuo nisam, pošto umetnik očigledno nije osposobljen da bude vođa, mnogo bolje se snalazi kao vođeno lice; ipak, na kraju se sve završilo frenetičnim aplauzom i podvriskivanjem, tako tipičnim za cile-mile džez i ostale nastupe u Prestonici Kulture, pa se agonija produžila još jednom stvari na bis: ako su gđu Hadžipešić grobari tri puta dizali na bis sa sve kovčegom, a zašto ne bi exit botovi Hamasjana jednom bez klavira! dakle, kako je lepo primetio naš drug @Zflazar u godini predsedavanja Evropskom kulturom, u NS se nije dogodio ni jedan dijalog vezan za kulturu, tu godinu neće preživeti amabaš ni jedna pozorišna predstava, i ni jedan koncert neće ostati zapamćen, ali smo zato dobili novo zanimanje - Botovi u kulturi! to vam je ono, kada potcenite publiku pa ostanete sa gomilom neprodatih ulaznica koje podelite klincima, koji preuzmu obavezu da ovacijama na kraju performansa zamagle sivu stvarnost - ovo je drugi put da sam ih video u akciji, prvi put je bilo na predstavi Faust u SNP Koncert je bezrazložno kasnio 20 minuta, a trajao nešto manje od 60

jesam li ja ispravno shvatio da su Plavi Somot i Rozmarina Beba kurton filmovi?!

^ Beth je manirom razmažene rock zvezde, ničim zasluženo na ploči poručila: dedicated to Jane Gibbons (This one's for you mum) muziku komponovao Gorecki, dirigovao Pendrecki a ona se koznakako ubacila u priču kojoj nije dorasla, i osetila se toliko bitnom da dedikuje nekom nešto.. msm - fuj a, Tigran jeste interesantan, ali kulturno.prestoničarska ekipa ponikla u evitu, nije našla za shodno da negde objavi u kom formatu Tigran drži koncert, to im je manir - u tajnosti su držali i program koncerta Miše Majskog sa Vojvođenskim Simfonijskim Orkestrom; poučen lošim iskustvima, ubeđen sam da su Tigranu platili za solo festivalski nastup, tako da se ne nadam značajnom performansu (Luys i Luso i Atmospheres su moji favoriti).. ali, videćemo hvala na lepim željama

visinske pripreme za koncert u petak: muke po Beth:

^ imam dva izvođenja Treće od Goreckog na pločama, ovo izvođenje Beth Gibbons je entuzijastično, ali ne može se ni primaći izvođenju Dawn Upshaw:

Postoji izvedba i bez supertvitera, ipak on radi posao - nešto nedostaje kada ga isključiš, tako da ga treba staviti; Zen je odgovorio da Fulrejndžer može (treba) biti sa minimalnim baflom, tako da novi dizajn treba tu stvar da ispoštuje.. a ta stvar u vezi lepote kutija - jbg, posvećenost zahteva izvesne žrtve, moj MLTL Tannoy liči na vertikalni zamrzivač od 400 litara bitno je znati da Sonido bas driver ima platneno vešanje i da je potrebno da protekne dosta vremena i struje kroz njega da bi se usvirao i prosvirao; u međuvremenu se interveniše na skretnici, da bi se kasnije ta intervencija uklonila.. mene je ceo projekat onomad koštao oko 1.3K€, što je tada bio best bang for the buck.. ne znam kolike su današnje cene Sonido drajvera, ali verujem da bi i danas bilo isto pametno bi bilo upitati Vargu za sadašnje cene drajvera: Main page - sonido.hu SONIDO.HU

Just a moment... WWW.ZENMOD.IN.RS

dobro ti je ovo, za sad

^evo ja ću da detoniram: BTV je bio i ostao jedno malo, iskompleksirano govance

brinem za Santjaga Nasara, celo selo zna da blizanci Pedro i Pablo Vikario, hoće da ga ubiju, ali niko ga na to ne upozorava.

Sentimentalna i lakoverna gomila može se ubediti u to da je pozorište, u njegovom sadašnjem obliku, škola. Ali onoga ko poznaje školu u pravom smislu, na tu udicu nećeš uhvatiti. Ne znam šta će biti za pedeset - sto godina, ali u sadašnjim uslovima pozorište može da služi samo za razonodu. Ali ta razonoda je suviše skupa da bismo se i dalje njome koristili. Ono oduzima državi hiljade mladih, zdravih i obdarenih muškaraca i žena, koji bi, kada se ne bi posvećivali pozorištu, mogli da budu dobri lekari, zemljoradnici, učiteljice, oficiri; ono oduzima publici večernje časove - najbolje vreme za umni rad i drugarske razgovore. A da ne govorim o novčanim izdacima i moralnim gubicima kakve trpi gledalac kada na sceni vidi nepravilno prikazano ubistvo, preljubu ili klevetu. A.P. Čehov - Dosadna Priča, napisana pod uticajem Tolstojeve pripovetke - Smrt Ivana Iljiča, to je jedna od prvih pripovedaka koje je Čehov napisao (u vreme kada je napisao dramu Ivanov); mlad, zabavan i ironičan Čehov uz Emerson Quartet i Schumanna

Na prostoru bivše Jugoslavije, naime, paralelno sa procesima rušenja materijalnog i dezintegracije duhovnog sveta, odvija se i kancerogena metamorfoza ljudskog tkiva (ljudi sakate ljude, izazivaju katastrofalnu propast u sebi i u svojim bližnjima). Proizvodnja mržnje je jedina proizvodnja koja beleži vrtoglavi rast, sve ostalo nezadrživo i neopozivo pada! Ono što vidimo oko sebe jesu prašina i dim nekog sveta koji je nestao, ispario i potonuo, koji je uspomena na nešto što je sahranjeno i sada definitivno pripada prošlosti. '93 godine, na vrhuncu naše sveopšte propasti, Dušan Jovanović je objavio esej - Šta sam sada.. i danas je aktuelan Dušan Jovanović – Šta sam sada, skica za autobiografiju.pdf

malo je poznato da je Betoven napisao transkripciju svog violinskog koncerta (opus 61) za klavir.. Daniel Baremboim je to snimio za DG: još je manje poznato da su Gidon Kremer sa Nikolaus Harnoncourtom (Chamber Orchestra of Europe), još 1993 po kadenci Gidona Kremera kombinovali klavir i violinu pred kraj prvog stava koncerta.. Britanski Grammophone je to odmah proglasio kontroverznim, što je British način da se ništa ne kaže a da se isprovocira reakcija cenim da su Harnoncourt i Kremer imali dovoljno integriteta i autoriteta, da ova svojevrsna nadogradnja Betovena, Betovenom otvori nova vrata i osvetli koncert i sa druge strane.. sledi kontroverzni prvi stav

^ 2017 na Akademiji Franc List u Pešti sam imao sreću da prvi put uživo čujem jedno od orkestarskih dela Filipa Glasa.. reč je o Dvostrukom koncertu za violinu i violončelo, to je bilo friško izvođenje obzirom d je delo komponovano 2010, i menščini da do danas postoji samo jedan snimak na CD; izveli su ga zajednički Concerto Budapest i Kremerata Baltica, a solisti su bili Gidon Kremer i Giedre Dirvanauskaite.. taj performans mi je istinski otkrio muziku Filipa Glasa.. prvi deo koncerta je bio jednako uzbudljiv - Gidon Kremer i Andraš Keler su odsvirali Bahov koncert za dve violine u D molu (BWV 1043) na snimku koji sledi je Filharmonija Francuskog radija sa gorepomenutim solistima, izvođenje nije ubedljivo u meri u kojoj su to bili Kremerata i Concerto Budapest, ali možda sam pristrasan

ovde je zapravo stvar u sjajnoj transkripciji koju je uradio Štokovski (Leopold, Leopold... ) on je orkestrirao komad napisan za orgulje, tako da nije otišao od Baha, ali je orkestracija delu dala drugačiju notu; Štokovski je orkestrirao (transkribovao) još nekoliciju Bahovih komada, ali meni se transkripcija Passacagliae u C molu BWV 582 najviše dopada ovako to zvuči na orguljama:

gledao neko, vredi li trošiti vreme?