Woland

došla mi unuka u posetu

https://youtu.be/5NcJvi5TYEk?si=hhT65vCOAW-E5SXi

https://youtu.be/6T0MFCX9SLI?si=sCNING-dJvbGgAdx

https://youtu.be/FidTWSHofEU?si=98tIUjFauE6r0KC6 Grigory Sokolov plays Beethoven sonata 32 op. 111

Stigli na žurku

mogu, to bi bilo ono kao košer audiofilski, ali zvučno ne baš sjajno ijaaao čitaš mi misli

imam par Slagle AVC, jedan, onaj šporetski je Zen zgotovio, drugi je u polurinfuzi, za njega se ložim da turim lampaški bafer; ali može, zamoli ga

na žalost imam izražen senzibilitet za opskurno, ne mogu da zaboravim ma kakav maraton, ja sam u pripetavanju, trajaće to... (za pripetavanje vidi pod: Jadranski susreti, Oliver Mlakar) to kad riknem

ko skakavci su bokte

citat T. Nikolić grobar, predsednik Srbije i domaćin: "porasla deca, osamostalila se", i odnela sobom Iskre, Đurđevke, Margarite, Torense, Jamahe, Marence.. ostali samo mali i veliki MLTL Tanoji i tri pojačala A klase upropastili su me

hrkljuš bre! ovu sonatu od Prokofjeva, Sokolov svira onako baš

https://youtu.be/Zwji3k0v_AM?si=ghh6IAhJmePbRdyL S. Prokofiev : Sonata no. 7 op. 83 in B flat Major - 3rd mov. 'Precipitato' (Sokolov)

https://youtu.be/6P8HD0fbZso?si=KiMgQK7i9KjKyV4V

19.10.2024. Novosadsko Pozorište - 1981, režija: Tomi Janežič pisac: Tomi Janežič Jednom je, ne tako davno i Novi sad bio Svet. U stvari, dva puta mesečno kada je Tomi Janežič zajedno sa glumcima izvodio Galeba u SNP, Novi Sad je bio centar sveta; svet je to prepoznao i zvao ih u goste, zato što je i svet želeo da vidi predstavu koja traje više od 7 sati i koju glumci ni publika nisu želeli da završe; gledao sam je 3 puta, 21 sat ukupno, gledao bih je još, ali su neki divlji ljudi zaposeli pozorište i razjurili glumce i oterali reditelja koji je režirao neke od najboljih predstava u SNP: Nahod Simeon, Galeb, Opera za tri groša i Smrt Ivana Iljiča Tomi Janežič se vratio u Novi Sad u Novosadsko Pozorište, gde je nastavio svoju dodekalogiju od 12 predstava koje stvara u raznim gradovima tokom poslednjih deset godina.. 1981 je samo marker u stogodišnjem periodu koji predstava prikazuje; glumci u predstavi nose svoja prava imena, iznose svoja sećanja na svoje pretke, rođake i prijatelje, prepoznajemo vreme mesta pa i neke situacije u kojima smo bivali u našoj boljoj prošlosti.. menjaju se fotografije vladalaca, koji nisu subjekat čak ni objekat radnje, već prost simbol protoka vremena.. u središtu radnje su ljudi i njihove sudbine, vezane za događanja u Novom Sadu.. 1981 je topla i nostalgična kompilacija porodičnih priča koje su se zapravo dogodile glumcima, a koje zajedno oslikavaju jednu sasvim realnu fikciju.. na Sterijinom pozorju je pre nekoliko godina SNG iz Ljubljane izvelo Handkeovu - Još uvek oluja, predstavu u kojoj iz podruma na scenu stupaju prethodne generacije.. pominjem je zbog teme u koju se uklapa i Felinijev Amarcord. 1981 traje 5 sati, podeljena je u 3 čina i izvodi se na maloj sceni na kojoj se u poverenju komunicira sa publikom na Mađarskom i Srpskom jeziku, kako se to i jeste dešavalo u Novom Sadu. Gledajte predstavu, više puta ako možete.

odgledao sinoć

Srpsko Narodno Pozorište u Novom Sadu je osnovano 1861. 2024 godine je promenilo ime u Srpsko Napredno Pozorište, tom prilikom je imenovan Nikola Kolja Pejaković za direktora Drame i Aja Jung za direktora Baleta; srećan sam zbog dve stvari: u Novom Sadu nema SNS podobnih glumaca dno je blizu

https://youtu.be/mbeq_bDRMPw?si=xKrmwoRcPZ1USK5J

^isto x 3.. a ja im onda citiram Panteliju - sve svoje ostavljam sebi

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd. ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima. neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo. Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.