Woland

mda tenderi.. srećom moja firma ne mora tako da nabavlja.. a renta će da zaživi, pre nego što odeš u penziju

^ jes, tako je - imam u firmi nekoliko Oficce 365 koje plaćamo godišnje.. očigledno je strategija da se ne kupuje softver već rentira.. par godina već rentiram za firmu servere, tako da je ta stvar došla i kod nas

tss, samo 4 komada

svira brate ko prava

vid je samo kako je lepa fala Zene [emoji106]

^ daće mu Vrač onu wannabe Nagru [emoji854]

^ mda, to je tek fenseraj, buksne i kutija.. ali pre nego što nastavite da se kurčite, pogledajte serial [emoji23][emoji14] ujbt,@ninja još nema šta da pogleda [emoji1787]

^ pretpostavio sam, ali oću da ga ubijem namrtvo što sam njegovo pojačalo čuo pre njega, pa još i seirim [emoji3]

odro te je brate [emoji23][emoji1787]

i one fensi buksne ima, više Farada u kondovima, sendvič prednja ploča što svekli.. prema Mikumovom, moj zvuči kao kanta [emoji3]

ejbg, nismo stigli do njih.. mada plašio bih se za njih [emoji4]

Mikume, Sissy svira odlično, bićeš veoma zadovoljan [emoji106]

poslednji deo programa je bio posvećen uticaju sunčevih pega na heavyweight plinth gramofona, sa osvrtom na strukturu materijala u sendviču, i na njihov raspored.. bali smo mu kewu pomoću brain storminga.. dragocena su bila i iskustva sa, danas već legendarnih FAK team buildinga.. rezultat smo brižljivo dokumentovali:

kad smo upalili Sissy-Mikuma kiša je prestala i pojavilo se sunce.. sunce je bacalo svoje zrake na Mikum-Display, koji je zahvalno isijavao plavetnilo koje nam se činilo kao more u predvečerje.. dopunili smo ugođaj sećanjem na mirise mora i čempresa.. u blagoj nesvestici se nemo spustismo u stolice.. nema dalje... zvezda drugog dela programa je bila Telefunkenova ECC81 koju sam brzinom munje skleptao u džep, ipak ispostavilo se nedovoljno brzo za Vračevo oko oglobio me je dodatno zbog neuspeha a ne pokušaja

jeste, bili su normalniji od ostalih, ali imali su podršku države, još od Đinđićevog vremena.. podrška je, osim kupovine legalnih proizvoda za potrebe države, obuhvatala i inspekcijsku kontrolu piratskog softvera za koju je Microsoft davao logističku podršku i koja je rezultovala, značajnom legalizacijom. za Apple smo mi malo tržište oko kog se ne pretržu.. ako i budu načinili nekakav pomak to će biti zbog telefona a ne računara

fala

pa, očigledno je da je Shishido favorit ima još jedna sa roehrenrtechnik, slao sam je Zenu, nije komentarisao

^ uzo si USB kabl, priznaj

gde je RIAA? daj šemu

^ jasno, fala.. ajd probaj još neku LCR šemu, ide ti to vidim, a meni je od koristi

^ u ovim valjkastim kućištima desno su Šolajini LCR moduli?

pa ja sam mislio da se to podrazumeva - ko bi to bolje od mene, niko pa ni taj a, i jebeš pojačalo koje nije otučeno by Woland

nači slušamo Mikloševog Sissya sutra ujutru? ovo sam se najavio

evo svih nagrada: http://www.pozorje.org.rs/wp/wp-content/uploads/2019/06/Sterijine-nagrade-64-SP-2019.pdf ovogodišnje Pozorje (takmičarski program) je bolje od prošlogodišnjeg - samo jedna izrazito loša predstava (neustrašive... Tanja Šljivar), prošle godine ih je bilo 3.. ako je bolje, ne znači da je bilo dobro, OK, produkcija predstava po domaćim tekstovima je slaba, ali ove godine najbolja predstava nije selektovana, što je jbg Skandal, sa velikim S nagrade su podeljene očekivano, po onoj o brojnosti vukova i sitosti ovaca, ili beše obratno Romčevićev tekst nije mogao poneti Sterijinu nagradu zbog Kokanovih intervencija na njemu koje su ga učinile tek delimično prepoznatljivim, tako da je Vidin tekst jedino logično rešenje.. tekst nije loš, barem je dramaturški dobro odrađen.. moja lista bi bila drugačija: za predstavu: Vrat od Stakla, axa nije selektovan, OK u ovoj konkurenciji - Hasanaginica za tekst: ni jedna, OK to se ne sme, dakle Kozocid, zasluženo za režiju: Iva Milošević, svedena, ni malo pretenciozna režija - čvrsta, a nenametljiva - majstorski rad za glumačko ostvarenje: Igor Đorđević i Marta Bereš.. i niko više, pa ni Stanić (skoro pa beznačajna epizoda), Mirjana Karanović (nije ona ono što je bila) publika je izabrala, njojzi fala.. Kiklop je po publizi druga od pozadi ma ko jebe festivalsku publiku iz pokrajinskih i drugih organa koja karte dobija a ne kupuje - oni nisu publika.. Kiklop je predstava koja se dogodi jednom u 10 godina..

02.06.2019. Sterijino Pozorje, Teatr Rozmaitości Warszawa, Magda Fertacz - PUPPENHAUS. KURACJA (Kuća Lutaka. Lečenje.), režija JĘDRZEJ PIASKOWSKI Rukopisi ne gore! reče Woland i izvuče iz mantila dramu Lutka sa kreveta br 21, Đorđa Lebovića iz 1965, predade ga Magdi Fertač koja je središnji motiv te drame, upotrebila kao pokretački u svojoj.. na Lebovića smo zaboravili, kao da ga nije ni bilo.. mi jesmo, ali očigledno ne i Poljaci.. oni još uvek u našim piscima pronalaze inspiraciju.. nama više ništa ne treba, pa ni inspiracija.. Lebović je, onomad još ustanovio da se u logoru u Aušvicu, u baraci 21, nalazio bordel namenjen vojnicima Vermahta.. Magda kazuje šta se dogodilo posle... a posle - pa, pobednici na oltaru pobede žrtvuju pobeđene, ali sa većim žarom žrtvuju i izdajnike, kolaboracioniste i oportuniste, koji pak svoju kolaboraciju racionalizuju borbom za život na način koji im je nametnut.. teško je to oro, koji je ansambl zaigrao.. u jednom kolu da se nađu pobednici i izdajnici ne biva, jedni ponosno uzdignute glave, drugi zagledani u sebe i u pod, ošišani na ćelavo.. u zemlji u kojoj se oprost dobija klečeći u ispovedaonici, u zamenu za nekoliko zdravomarija, oprosta nema van ispovedaonice.. no, isto je bivalo i na nekim drugim mestima.. predstava je odigrana gotovo šapućući.. tiho, uz pozadinski zvuk krematorijuma i neposredan zvuk vagoneta koji idu u njegovom pravcu.. čatvoro glumaca u igri svetla i zvuka, naposletku postaju i ostaju te lutke iz barake 21, ovog puta doslovno.. premeštajući jedni druge, plastično nas upozoravaju da bi možda i mi mogli da se nađemo na njihovom mestu.. tragao sam sinoć za porukom, ali mi je izmakla.. jutros svatih da je poruka očigledna, a ne pozadinska - ko smo mi da sudimo, odnosno: Ko je bez greha neka prvi baci kamen. dakle - odlična predstava, sasvim drugačija od svega što sam gledao poslednjih godina, više primerena Bitefu nego Pozorju, plemenita u svojim motivima i prefinjena u izrazu.